Danil Harms

[pebble]

Junaštvo, patos, odvažnost, pouka, higijena, moral, razneženost i rizik - to su mi omražene reči i osećanja.
   Ali zato u potpunosti shvatam i poštujem: zanos i ushićenje, nadahnutost i očajanje, strast i uzdržljivost, blud i čednost, tugu i bol, radost i smeh.

iz ovoga mi se cini da harms stavlja coveka ispred drustva. njega zanima autenticni licni dozivljaj (zanos i ushićenje... ono sto dolazi iznutra, licni odnos coveka sa svetom oko sebe, sa stanovista coveka kao individue; iskren, stvaran, autentican), a mrzi sve sto se inace koristi za manipulaciju ljudima u korist drustva (Junaštvo, patos, odvažnost, pouka, higijena, moral... ono sto ima znacenje samo u odnosu na odredjeno drustvo u odredjenom dobu, one reci koje u sebi nose i ocenu pozeljnosti/nepozeljnosti, one reci koje se koriste da nam daju smernice u ponasanju, pojmovi koji imaju osecajno znacenje u odnosu na druge ljude ali samo sa stanovista drustva/zajednice; reci koje se inace koriste u propagandi ili u vaspitanju)

[Miroslav Ibic]

Greh ili poznanje dobra i zla

Didaskalija

(Aleja lepo potkresanog drveća predstavlja rajski vrt. Na sredini je Drvo Života i Drvo Poznanja Dobra i Zla. Pozadi desno je crkva.)

Figura (pokazujući rukom drvo, kaže): Evo, ovo je drvo poznanja dobra i zla. Od drugog drveća jedite plodove, a od ovog drveta nemojte (odlazi u crkvu).
Adam (pokazujući rukom drvo): Evo, ovo je drvo poznanja dobra i zla. Od drugog drveća ćemo jesti plodove, a od ovog drveta nećemo. Ti me, Evo, ovde sačekaj, a ja odoh po šumsko voće (odlazi).
Eva: Evo, ovo je drvo poznanja dobra i zla. Adam mi je zabranio da jedem plodove s ovog drveta. A baš me zanima, kakvog li su ukusa?

(Iza drveta se pojavljuje Majstor Leonardo.)

Majstor Leonardo: Evo! Došao sam kod tebe.
Eva: A reci mi, majstore Leonardo, zašto si došao?
Majstor Leonardo: Ti si tako lepa, belotela i velikogruda. Brinem - za tvoje dobro.
Eva: Daj Bože.
Majstor Leonardo: Znaš, Evo, ja te volim.
Eva: Ko da ja znam šta je to.
Majstor Leonardo: Nije valjda da ne znaš?
Eva: A odakle da znam?
Majstor Leonardo: Ti me baš čudiš.
Eva: Jao, gledaj kako je smešno fazan uzjahao fazanicu!
M.L.:E, pa to i jeste ono.
Eva: Šta - ono_
M.L.: Ljubav.
Eva: Onda je to mnogo smešno. A ti? Hoćeš li i ti mene da uzjašeš?
M.L.: Hoću. Samo nemoj ništa da govoriš Adamu.
Eva: Dobro, neću.
M.L.: Sila si, vidim.
Eva: Da, opasna sam ja ženska.
M.L.: A voliš li ti mene?
Eva: Pa nemam ništa protiv da me pronosaš po vrtu nakrkačke.
M.L.:Hadje, penji se na mene.

(Eva se penje na Majstora Leonarda i on juri s njom po vrtu. Ulazi Adam sa fišekom u rukama, punom šumskog voća.)

Adam: Evo! Gde si? Hoćeš voće? Evo! Kuda li je samo otišla? Idem da je tražim (odlazi).

(Pojavljuje se Eva na Majstoru Leonardu.)

Eva (skočivši na zemlju): Pa, hvala. Bilo je baš lepo.
M.L.: A sada probaj evo ovu jabuku.
Eva: Jao, šta ti pada na pamet! S ovog drveta se ne smeju jesti plodovi.
M.L.: Slušaj, Evo! Ja sam odavno saznao sve tajne raja. Reći ću ti nešto.
Eva: Hajde, reci, da te čujem.
M.L.: Hoćeš li da me slušaš?
Eva: Hoću, i ničim te neću povrediti.
M.L.: A ako me izdaš?
Eva: Neću, veruj mi.
M.L.: A šta ako se iznenada sve otkrije?
Eva: Preko mene neće.
M.L.: Pa, dobro. Verujem ti. Išla si u dobru školu. Video sam Adama, mnogo je glup.
Eva: On je samo malo sirov.
M.L.: Ništa taj ne zna. Malo je putovao i ništa nije video. Napravili su ga budalom. A on tebe pravi budalom.
Eva: Kako to misliš?
M.L.: Zabranjuje ti da jedeš plodove s ovog drveta. A to su najsladji plodovi. Kad pojedeš ovaj plod, odmah ćeš shvatiti šta je dobro, a šta zlo. Odmah ćeš saznati mnogo toga i bićeš pametnija od samog Boga.
Eva: Zar je to moguće?
M.L.: Pa lepo ti kažem da je moguće.
Eva: Stvarno, sad ne znam šta da radim.
M.L.: Pojedi ovu jabuku! Jedi, jedi!

(Pojavljuje se Adam s fišekom u rukama.)

Adam: Ah, evo gde si, Evo! A ko je ovo?

(Majstor Leonardo se krije iza žbunja.)

Adam: Ko je to bio?
Eva: To je bio moj prijatelj, Majstor Leonardo.
Adam: A šta je tražio?
Eva: Posadio me sebi za vrat i trčao sa mnom po vrtu. Strašno sam se smejala.
Adam: I ništa više niste radili?
Eva: Nismo.
Adam: A šta ti je to u ruci?
Eva: Jabuka.
Adam: S kog drveta?
Eva: S onog tamo.
Adam: Lažeš, nije, nego s ovog.
Eva: Nije, nego s onog.
Adam: Lažeš ti mene?
Eva: Časna reč, ne lažem.
Adam: Dobro, hajde, verujem ti.
Zmija (sedi na drvetu poznanja dobra i zla): Laže. Ne veruj joj. To je jabuka s ovog drveta!
Adam: Baci tu jabuku! Lažljivice!
Eva: Neću, mnogo si glup. Treba probati kakvog je ukusa.
Adam: Evo, pazi!
Eva: Šta tu ima da se pazi!
Adam: Radi kako hoćeš.

(Eva odgriza komadić jabuke. Zmija aplaudira od radosti.)

Eva: M-m-m, ala je ukusno! Samo, šta je ovo? Ti sve vreme nestaješ i ponovo se pojavljuješ. Jao! Sve nestaje i odnekud se sve opet pojavljuje. Au, što je ovo zanimljivo! Ju! Pa ja sam gola! Adame, dodji kod mene, hoću da se popnem na tebe.
Adam: Šta je to?
Eva: Hajde, uzmi i ti malo ove jabuke!
Adam: Plašim se.
Eva: Jedi! Jedi!

(Adam jede komadić jabuke i odmah se pokriva fišekom)

Adam: Sramota me je.

(Iz crkve izlazi Figura)

Figura: Ti, čoveče, i ti, čovečice, vi ste pojeli zabranjeni plod. Zato - napolje iz moga vrta!

(Figura se vraća nazad u crkvu)

Adam: Kuda ćemo sada?
Eva: Nikuda.

(Pojavljuje se Andjeo s ognjenim mačem i tera ih iz raja.)

Andjeo: Marš napolje! Marš napolje! Marš napolje!
Majstor Leonardo (Pojavljujući se iz žbunja): Ajde- ajde! Ajde -ajde! (maše rukama). Spuštajte zavesu!
Zavesa 

Dandan

27. septembar 1934

[Plodni bizon]

Hm... sad vidim da je gomila tekstova sa Skandalona prekopirana na druge forume i sajtove... recimo onaj sajt znanje.org koji uredjuju klinci srednjoskolci pokrali su dobar deo sadrzaja Skandalona. Ajde malo i mi da krademo sa drugih, kad oni kradu nase... Sledi jedan prikaz Harmsovog dela...

pise: Milica Đokić
Danil Harms "Gde ste vi Puškine?" - roman u pedeset pet anegdota

Harmsovi tekstovi imaju specifičnu vrstu humora, zasnovanu na apsurdu, alogičnim obrtima, groteski. Pažljivo (nikad dovoljno se ograđujući u prostoru umetnosti), povezujemo ga sa Andejem Belim, Bulgakovim, Remizovim, i dobrim starim Gogoljem.
Igrajući se težnjom čitaoca da logično ulančava događaje, da ih rešava na način odraslih, Harms lako stvara svet burlesknih, fantastičnih radnji.
Njegov jezik, jednostavan i lucidan, brzo u igru uključuje hrabrog čitaoca.

I u ovoj knjizi, Harms se služi formom iskaza, neposrednim, narodskim načinom pripovedanja, prisutnim kod mnogih ruskih pisaca.

Komika proishodi iz apsurdnih situacija i zabuna, a pojačavaju je naša znanja o likovima: Puškinu, Gogolju, Dostojevskom, Ljermontovu...
Njihove dogodovštine date su u anegdotama - po formi a ne po poreklu.
S druge strane, zapisi su postali «roman» kao «san minijature», nečija «pretpostavka o postojanju Harmsovog romana», kažu izdavači.

Oblik anegdota je funkcionlan: njime se čitaocu dopušta da sa većom slobodom upotpunjuje likove zapisa njihovim paradigmama, odnosno «stvarnim ličnostima». Znajući da je Puškin bio visok oko 157 cm, i da je zaista bio priman kod cara; da su Turgenjev i Dostojevski stvarno petljali s nihilistima; da je Ljermontov bio zaljubljen u Puškinovu suprugu Nataliju Nikolajevnu, imamo veće bogatstvo tumačenja, i , naravno, veću zabavu.

Jednostavna i genijalna naracija ostavlja nedorečenosti i obrte neophodne za svaku dobru priču.

U pedeset pet anegdota čitamo da da je Tolstoj mnogo voleo decu, tukao ženu i voleo da svira u balalajku. Dostojevski, Bog dušu da mu prosti (ovo se uvek pridružuje Dostojevskom), uvezuje glavu maramom jer mu se začepio nos; Gogolj se stalno maskira u Puškina i tako nastaju dogodovštine...

U poslednjoj anegdoti, Puškin vidi samog sebe, kako sa prozora gleda na Tverski trg.
Motiv dvojnika, koji se prati do duboko u istoriju književnosti, može se razrešiti u gogoljevskom, ili romantičarskom ključu. Iskusni čitači, koji se od samog početka smeškaju, osobi na prozoru klimnu kao stari znanci.

[Plodni bizon]

pise Danil Harms, 25. septembra 1935.
Autobiografija

A sada cu da ispricam kako sam se rodio, rastao i primetio kod sebe prve znake genija. Rodio sam se dvaput. Evo kako je to bilo. Moj tata oženio je moju mamu 1902. godine, ali se me moji roditelji doneli na svet tek krajem 1905. jer je moj tata hteo da mu se dete rodi obavezno za Novu godinu. Tata je izracunao da treba pristupiti zacecu tacno 1. aprila i tek je toga dana izašao pred mamu sa predlogom da zacnu dete.

Prvi put tata je prišao mami 1. aprila 1903. godine. Mama je odavno cekala taj trenutak i veoma se obradovala. Ali tata je, ocigledno, bio u šaljivom raspoloženju i nije mogao da se uzdrži da ne uzvikne: “Aprili-li-lilili!”

Mama se strašno naljutila i toga dana nije dala tati da joj pridje. Trebalo je sacekati do iduce godine.

Sa istim predlogom tata je prišao mami 1. aprila 1904. godine. Ali mama je, pamteci prošlogodišnji slucaj, rekla da ne želi da se opet nadje u nezgodnom položaju i opet nije dozvolila tati da joj priđe. Tata je navaljivao, ali ništa nije vredelo.

I tek sledece godine tati je pošlo za rukom da mamu obrlati i da me zacne.

Tako sam, eto, zacet tek 1. aprila 1905. godine.

Tatina racunica je, medjutim, potpuno omanula jer se pokazalo da sam ja bio nedonošce i rodio se cetiri meseca pre roka. Tata se tako razgoropadio da se babica koja me je prihvatila toliko zbunila da je pocela da me gura natrag, tamo odakle sam upravo bio došao.

Jedan naš poznanik koji je prisustvovao porođaju, inace student Vojno-medicinske akademije, izjavio je da im nece uspeti da me uguraju natrag. Pa ipak, bez obzira na studentove reci, oni su me svejedno gurali i gurali nazad, ne vodeci racuna u žurbi da li me guraju tamo gde treba.

Tada nastade strašna pometnja.

Porodilja vice: “Dajte mi moje dete!”; Odgovaraju: “Vaše dete, vele, nalazi se u Vama!” – “Šta!?” vice porodilja, “kako u meni, kada sam ga upravo rodila!” – “Ali”, vele ostali, “da niste možda pogrešili?” – “Kako”, vice porodilja, “otkud pogrešila! Zar ja mogu da pogrešim! Svojim ocima sam videla da je dete koliko malopre ležalo ovde na mušemi!” – “To je tacno”, odgovaraju porodilje, “ali možda se negde zavukao.” Jednom reci, ne znaju ni sami šta da joj kažu.

A porodilja galami i traži svoje dete.

Morali su da pozovu jednog iskusnog lekara. Taj iskusni lekar je pregledao porodilju i raširio ruke, ali se ipak dosetio i dao porodilji dozu engleske soli. Porodilja je dobila proliv, pa sam tako po drugi put došao na svet.

Tada se tata opet razgoropadio, navodno, da se to i ne može smatrati rodjenjem, a da ovo, što kažu, još nije covek nego neki poluzametak, pa ga zato valja ili vratiti natrag ili smestiti u inkubator.

I tako mene smeste u inkubator.

[direktor bolnice]

sve i sve je u redu, ali ovaj poslednji tekst mi nikako ne lici na Harmsa.
odakle ti to?

[Plodni bizon]

iz ovoga mi se cini da harms stavlja coveka ispred drustva. njega zanima autenticni licni dozivljaj (zanos i ushićenje... ono sto dolazi iznutra, licni odnos coveka sa svetom oko sebe, sa stanovista coveka kao individue; iskren, stvaran, autentican)

Ja bih rekao da se Harms ne zanima tim drustvenim pitanjima nego ga zanima samo knjizevni izraz koji se ovde moze naci u formi komike i apsurda, miksovano. Evo komentara:

Harmsovi tekstovi imaju specifičnu vrstu humora, zasnovanu na apsurdu, alogičnim obrtima, groteski.
Igrajući se težnjom čitaoca da logično ulančava događaje, da ih rešava na način odraslih, Harms lako stvara svet burlesknih, fantastičnih radnji.

Harms nema nikakvih pretenzija dalje od komike, njega zanima samo slucaj, iskrice zivota date u nekim komicnim situacijama. Harms se igra egzistencijom, svodi je na nulu da bi iz nule izvukao neki treptaj duha, onog umetnickog.

[FinalCutNow]

Neki umetnici su u stanju da iz najveċe gluposti i banalnosti izvuku finu konstrukciju. Viđao sam to kod slikara koji iz mraka izvuku neku smešnu fotku ili kod muzičara koji od priprostog reverse ritma naprave čudo. Mislim da u tu grupu spada i Harms.

[DaXa]

Nisam nailazio na toga pisca u proshlosti mojoj al zaintrigiraste me i htedoh da prochitam neshto, al nemaju nishta od njega, tako molio bih vas da ako znate neki link ka njegovim delima ili pak neko mesto gde se mozhe kupiti objavite ovde ili poshaljete na mail. Hvala unapred.

[Miroslav Ibic]

dveh stvari sada se mogu setiti koje je harms napisao a na koje chesto pomislim, kao da su stabla mozga moga.
Sad, inache, imam ispred sebe crnu knjigu sabranih dela harmsovih koju kupismo ja i g.kekenj na sajmu, ima 875 stranica + bela knjiga od 908, pa cu prepisatu drugu stvar koju je harms napisao a koje se chesto setim kao da je delo moje:

O kolekcionarstvu:
Postoje dva principa kolekcionarstva:
1) Skupljati stvari po svom ukusu i zhelji, nezavisno od njihove objektivne vrednosti, retkosti i kvaliteta.
Ovaj princip razumem.
2) Skupljati stvari po principu njihove objektivne vrednosti, retkosti i kvaliteta, ne uskladjujuci ih sa svojim ukusom i zheljom.
Ovaj princip ne razumem.
Ali prvi princip zapravo i jeste kolekcionarstvo.

A prva stvar koju je harms napisao a koje se chesto setim, ne znam gde je u knjizi, ali prochitah je jednom davno je iz dnevnika valjda njegovih, pishe datum, i pishe "ne zhivi mi se" genijalno

[Miroslav Ibic]

A.V. je pročitao "Povodom vadjenja zuba" ²⁶
L.L. se ta stvar veoma dopala, isto kao i D.H. Zatim je D.H. prikazao let muve: podigavši oči, ponovio je nekoliko puta, gle-gle-gle. Time je nasmejao sve.

Kako da napišem odakle je ovo?
Leonid Lipavski, jel znaš kako se citira? Stavi razgovori pa tu znaci navoda treba zarez logos zarez beograd dveiljade sedam (to kekenj mnogo voli da se hvali kako zna da citira)
ne treba znaci navoda na razgovori to treba samo u kurzivu savetuje kekenj.

²⁶ Očigledno, kratki prozni tekst Vedenskog "Razboljevanje od sifilisa, amputirana noga, izvadjeni zub". (...) "...izvadjeni zub. Tu se poklapa spoljašnji dogadjaj s vremenom. Seo si u fotelju. I eto, dok on prokuvava klešta, i zatim ih uzima, tebi počinje da se približava vreme, vreme, vreme, i nastupa reč odjednom, i nastupa ispunjen stranim sadržajem dogadjaj. I zub je nestao. Sve me to plaši. Tu spada reč nikada." Prema uspomenama rodjaka, Vedenski se bojao zubara.

[DaXa]

Rino ali be ne dobijam ono shto sam trazhio neshto na net...

[debeli dud]

Nedavno sam gledao film "Danil Harms" koji su pravili nasi ljudi u vreme komunizma. Harms se u tom filmu opste ne ponasa kao razdragani veseli lik i uopste nije tako duhovit kao sto citam ovde.
A da li je jos neko gledao taj film i da li je to uopste realno preslikani Harms ili su ga tako oni zamislili?

[neko]

...pocheh sa ''Nulom i nishta'' nastavih sa ''Sluchajevi'' nadam se da ga necu zavrshiti ^^
.. fenomenalan je pogotovo predstavljen kao nota i pripadnik filozofske shkole, zapisujuci sve asocijacije svoje empirije...

[Miroslav Ibic]

Lenjingrad, 1936-1940

     Dragi Aleksandre Ivanoviču, čuo sam da skupljaš pare i da si već nakupio trideset pet hiljada. Čemu to? Zašto skupljati pare? Zašto ne podeliti to što imaš s onima koji nemaju čak ni za pantalone? I šta su to uopšte pare? Proučavao sam taj problem. Imam fotografije novčanica koje su najčešće u opticaju: od rublje, tri, četiri, čak i od celih pet rubalja. Čuo sam da postoje novčanice koje sadrže u sebi odjednom 30 rubalja! Ali zašto bih skupljao pare? Ja nisam kolekcionar. Oduvek sam prezirao kolekcionare, koji skupljaju marke, pera, dugmad, džepne satove itd. To su glupi, tupi i sujeverni ljudi. Znam, na primer, da takozvani "numizmatičari", to su oni koji skupljaju pare, imaju sujeverni običaj da ih stavljaju, šta misliš, gde? Niti u sto, niti u kutiju, nego... na knjige! Kako ti se ovo svidja? A može čovek lepo da uzme pare, podje s njima u radnju i zameni ih, recimo, za supu (postoji takvo jelo) ili za sos od cipala (to je takodje nešto poput hleba).
    Ne, Aleksandre Ivanoviču, ti si pametan čovek gotovo kao i ja, a skupljaš pare i ne menjaš ih za razne druge stvari. Izvini, dragi Aleksandre Ivanoviću, ali to je glupo! Ti si jednostavno oglupaveo živeći u toj provinciji. Mora biti da nemaš s kim da razgovoaraš. Šaljem ti svoju sliku da bar gledaš ispred sebe pametno, napredno, inteligentno i lepo lice. Tvoj prijatelj Danil Harms

[Miroslav Ibic]

Svadja

Kuklov i Bogadeljnev sede za stolom, pokrivenim mušemom i jedu supu.
Kuklov: Ja sam princ.
Bogadeljnev: Ah, ti si princ!
Kuklov: Pa šta s tim, što sam princ?
Bogadeljnev: Ništa, samo to, što ću te ovog časa politi supom!
Kuklov: Nemoj, nemoj!
Bogadeljnev: A što pa sad nemoj?
Kuklov: A što pa da me poliješ supom?
Bogadeljnev: Šta ti misliš, ako si pirinc, ne sme čovek ni supom da te polije?
Kuklov: Da, baš to mislim!
Bogadeljnev: E, a ja mislim suprotno.
Kuklov: Ti misliš tako, a ja mislim tako!
Bogadeljnev: A mene baš zabole za tebe!
Kuklov: A ti si potpuno prazan iznutra.
Bogadeljnev: A tvoj nos je kao korito.
Kuklov: A ti imaš takav izraz lica kao da ne znaš gde da sedneš.
Bogadeljnev: A ti imaš vretenast vrat!
Kuklov: A ti si svinja!
Bogadeljnev: A ja ću ti sad uši počupati.
Kuklov: A ti si svinja.
Bogadeljnev: Uši ću ti počupati!
Kuklov: A ti si svinja!
Bogadeljnev: Ja svinja? A šta si onda ti?
Kuklov: Ja sam princ.
Bogadeljnev: Ah, ti si princ!
Kuklov: Pa šta s tim, što sam princ?
Bogadeljnev: Ništa, samo to, što ću te ovog časa politi supom! i.t.d.

20. novembar 1933