Citati iz knjiga

[Plodni bizon]

Bio sam ukočen i hladan.
Bio sam most,
raspet nad bezdanom.

(Franc Kafka)

[Domaci Zdajnik]

Da stigneš onamo,
Da stigneš gde si, odeš ondande gde nisi,
Moraš ići putem gde nema zanosa.
Da stigneš do onoga što ne znaš
Moraš ići putem koji je put neznanja,
Da poseduješ ono što ne poseduješ
Moraš ići putem lišenja poseda,
Da dopreš do onoga što nisi
Moraš proći putem na kom nisi.
A ono što znaš jedino je što znaš
I ono što je tvoje ono je što nije tvoje
I gde jesi jeste gde nisi.

Tomas Sternz Eliot, odlomak iz četiri kvarteta, Ist Kouker
Prepevao Ivan V. Lalić

[Domaci Zdajnik]

Toliko je lepo pripadati nekoj ženi, sav joj se predati! Nemoj mi se smejati ako ono što ću reći zazvuči budalasto. Ali pazi: voleti neku ženu, predati joj se, sasvim obujmiti sobom i osećati da si obujmljen njome, to nije istovetno sa onim što ti nazivaš zaljubljenošću i čemu se pomalo podruguješ. To nije za podrugivanje. To je za mene put ka životu i put ka smislu života.

Hese, Narcis i Zlatousti

[Domaci Zdajnik]

Takva vremena su ona kada
jedan razgovor o drveću jeste gotovo jedan zločin,
jer o mnogim pokoljima podnosi ćutanje.
- Brecht

[Boris_Zr]

Odeća je omot koji je, više puta, vredniji od knjige.

                                          Pol Verlen 1895.9

 

[sensej]

Pjesnicko pisanje ne treba navoditi na pogresnim mjestima. pjesnici su dio ljudske zajednice ciji je jezik samo njima svojstven, a u drugim oblastima po-nekad zraci komicno.

[Domaci Zdajnik]

I neka vlada nevolja ta!
- Artur Rembo

Ja sedim, anðeo s rukom berberina.
- Artur Rembo (o sebi)

Hoću da budem pesnik, i radim na tome da budem vidovit; vi to nećete nimalo razumeti, a ja skoro ne bih umeo da vam objasnim. Stvar je u tome da do nepoznatog treba dopreti rastrojstvom svih čula. Patnje su ogromne, ali treba biti jak, treba biti roðeni pesnik, a ja sam shtavio da sam pesnik...
- Artur Rembo (pismo Izambaru valjda)

Stvar je u tome da svoju dušu treba učiniti čudovišnom: poput trgovaca decom, nego šta! Zamislite čoveka koji sebi po licu sadi i neguje bradavice.
- Artur Rembo

Bio sam onaj koga je osudila duga. Sreća je bila moja sudbina, moja griža savesti, moj crv. Moj je život suviše ogroman da bi bio posvećen snazi i lepoti.
- Artur Rembo

Vratiću se sa udovima od železa, mrke kože, besomučna pogleda: zbog moje maske misliće da pripadam jakoj rasi. Imaću zlata: biću dokon i surov. Žene neguju ove divlje nemoćnike što se vraćaju iz žarkih podneblja. Biću umešan u političke poslove. Biću spasen.
- Artur Rembo

... prihvatiti kruti život, jednostavno poživotinjenje, podignuti isušenom pesnicom poklopac mrtvačkog sanduka, sesti, gušiti se.
- Artur Rembo

Više neću biti sposoban da tražim utehu u batinjanju. Ne verujem da sam se ukrcao za neku svadbu, sa Isusom Hristom kao tastom...
- Artur Rembo


Sada malo filozofskih citata:

Kierkegaardov pjesnik ne može biti sretan. Zašto? Upravo zato što otkriva, što vidi o čemu se zapravo radi.
- Ivan Foht

Što se dalje ide, praznina je veća, a u većoj praznini veće je očajanje. Pjesnik je čovjek koji se dao na taj put.
- Ivan Foht

Svaki estetski životni stav u osnovi je svojoj očajanje: svako ko estetski živi očajan je, pa bilo da to zna ili ne; a takve prirode posjeduju strašan dar da same sebe zavaravaju.
- Sjeren Kjerkegor

A pjesnik je tako nezainteresiran, tako hladno njegov "pogled u kome se ništa ne ogleda" prolazi kroz bockave i dražesne pojave ovoga svijeta na kojim se naš pogled inače tako rado zadržava.
- Ivan Foht

[Domaci Zdajnik]

Rekao bih jedan od interesantnijih citata, sličan Harmsovom humoru:

čovek šeta i kontemplira o samoubistvu; i u tom momentu padne mu cigla na glavu i ubije ga, te umire izustivši sledeće reči: «Blagosloven bio Bog».
- Sjeren Kjerkegor, mart 1836.

Pobeći ću daleko od ovog sveta, ali ne u manastir – jer još uvek imam energije – već da naðem sebe (kao što bi rekao svaki brbljivac), da zaboravim sebe.
- Sjeren Kjerkegor, januar 1837.

Kada svaki posvećeni proždrljivac ima pravo da glasa, kad većina odlučuje o problemu, zar to nije popuštanje pred masama, glupacima.
- Sjeren Kjerkegor, januar 1837.

Osnova koju svi moramo da prihvatimo – preko mosta uzdaha u večnost.
- Sjeren Kjerkegor, januar 1837.

[Domaci Zdajnik]

Savršena ljubav podrazumeva da volimo onog zbog koga postajemo nesrećni. Ali nijedan čovek nema pravo da traži da bude voljen na taj način.
- S. Kjerkegor, 1850.


čovekova misao mora biti zgrada u kojoj živi - inače sve drugo je pogrešno.
- S. Kjerkegor, 1846.


Hoću samo da privučem pažnju mase na sopstvenu ruinu. I ako ne budu dobrovoljno hteli da me slušaju, prisiliću ih na to. Jedan će me razumeti, drugi neće. Nemam nameru da ih bijem (avaj, jedan čovek ne može da udari po masi). Ne, prisiliću ih da udare na mene. Tako ću ih naterati da me saslušaju, zbog toga što su prvi udarili na mene, pa će onda verovatno obratiti pažnju i ako me ubiju onda će se pažnja izvesno isplatiti i onda ću imati priliku da dobijem apsolutnu pobedu.
- S. Kjerkegor, 1847.


Ljudi mi zapravo pokazuju poštovanje time što pokazuju da me ne poštuju.
- S. Kjerkegor, 1847.

[strangelove]

"Na koji je način gospa Džesika uspevala da prebrodi teške trenutke? Pažljivo razmotrite ovu poslovicu Bene Geserita i možda ćete doći do odgovora: 'Svaki put kojim se ide do samog kraja ne vodi uopšte nigde. Uspni se sasvim malo uz planinu da bi je takvom iskusio. Sa njenog vrha ona se ne vidi."

          F. Herbert "Dina"

"Arakis uči logiku noža - odseći ono što je nepotpuno i reći: 'Sada je potpuno, zato što se svršava ovde."

           F. Herbert "Dina"

  "Postoji gornja granica u primeni sile koju čak i najmoćniji moraju da poštuju kako ne bi uništili sami sebe. Proceniti ovu granicu predstavlja vrhunsko umeće vladanja. Zloupotreba moći je kobni greh. Zakon ne može da bude oruðe osvete, niti zaloga, ni sigurna tvrðava protiv mučenika koje je stvorio. Ne može se ugroziti nijedno živo biće bez snošenja posledica.

           F. Herbert "Dina"
 

  " Jesam li pogresio sto sam zapalio zemlju
    I plesao iznad zvezda
    Posmatrajuci Evropu kako gori sa svojom civilizacijom od gume,
    Posmatrajuci Ameriku kako se raspada sa svojim bogovima od celika,
    Posmatrajuci kako se progonitelj covecanstva pretvara u prasinu
    Jesam li pogresio? Jesam li pogresio?"

    Rajmond Mazisi Kunene iz pesme "Pomisao 26.juna"

 
    “ Ni sjajno zlato, u beznadnom životu smrtnika
                                                       Tako retko,
    Ni dijamant, niti od srebra ležaj, toliko
                                                      Skupocen i bleštav,
    Ni blagoslovena polja prostrane zemlje otežala
                                                      Od sopstvenog ploda,
    Ne vrede koliko saglasno mišljenje valjanih
                                                                              Ljudi.”

              antička, horska pesma u daktiloepitritima

[Boat on the River]

Samo je neko onaj ko nekog ili nešto voli. Ne biti ništa i ne voleti, isto je.
(Fojerbah)

[strangelove]

Malo Niceovih reci iz osvrta na sopstveno delo. Svi citati su iz knjige:
Ecce Homo, Fridrih Nice, Rad, Beograd. 2001
  (citati ove citate teatralnim i zagonetnim  tonom neke glumice, po mogucstvu Milene Dravic ili Vesne Trivalic. Tako ce dobiti onaj "dioniski oblik" )


  " Sta vishe nijednom nisam , koliko god to izgledalo nehriscanski bio neraspolozen prema sebi."


 " Griza savest mi izgleda kao svojevrsan zao pogled"

 " Ne znam da pravim razliku izmedju suza i muzike - ne znam da zamislim srecu, jug, bez jeze od strahotnosti."

 " Ujutro rano, u osvit dana, potpuno svezi, u zori svoje snage, citaju knjige- pa ja to zovem porocnim."

 "Zamerka je i patiti zbog usamljenosti, ja sam uvek patio samo zbog mnostvenosti."

 " ... Bio sam spasen od knjige, godinama vishe nista nisam citao- najvece dobrocinstvo koje sam sebi ikada ukazao!"

 "Onome ko rec -dioniski- ne samo shvata nego sebe shvata u reci -dioniski- nije potrebno nikakvo pobijanje Platona ili hriscanstva ili Sopenhauera, on po zadahu otkriva trulez".

 " Da se postane ono sto se jeste pretpostavlja da se ni izdaleka ne nasluti sta se jeste"


  " Resantiman je ono po sebi zabranjeno za bolesnika- njegovo zlo, nazalost i njegova najprirodnija sklonost.  To je shvatio onaj duboki fiziolog Buda. Njegova -religija- koju bi bilo bolje oznaciti kao higijenu, da je ne bismo meshali sa stvarima dostojnim sazaljenja kao sto je hriscanstvo, ucinila je svoje delovanje zavisnim od pobede nad resantimanom: osloboditi dushu od njega-prvi je korak ka oporavku."

[Domaci Zdajnik]

Oci i učitelji, pitam sebe:
"Šta je pakao?"
Mislim: "Patnja što čovek
ne može više voleti."

- Dostojevski



Ne želimo li bežati od stvarnosti,
moramo u njoj tražiti svoje vrednosti.

- Alber Kami

[provincijalac]

"Zapljeskajte, prijatelji, komedija je zavrsena!" - Betovenove reci pred poslednji uzdisaj.

[Truman]

"Sad uvidjam da je prava draz intelektualnog zivota - zivota posvecenog ucenosti, naucno istazivanju, filozofiji, estetici, kritici - njegova lakoca. On je zamenjivanje slozene stvarnosti jednostavnim intelektualnim semama; zamrsena zbivanja zivota mirnom i formalnom smrcu. Neuporedivo je lakse znati mnogo, recimo, o istoriji umetnosti i imati duboke ideje o metafizici i sociologiji, nego licno i intuitivno znati dovoljno o svojim bliznjima i imati zadovoljavajuce odnose sa svojim prijateljima i ljubavnicama, svojom zenom i decom. Pravo zivljenje je mnogo teze nego sanskrit, ili hemija, ili ekonomske nauke. Intelektualni zivot je decja igra; zato su intelektualci skoloni da postanu deca - pa onda maloumnici i najzad, kao sto politicka i industrijska istorija poslednjih vekova jasno pokazuje , samoubilacki ludaci i divlji zverovi. Potisnute funkcije ne umiru; one se izopace, pobune se i vrate primitivnosti. Ali mnogo je lakse biti intelektualno dete, ili ludak, ili zver, nego skladan, odrastao i zreo covek."
-----------------------------------------------------------------------------------------

"Da li cu ikad imati dovoljno duhovne snage da se oslobodim tih lenjih navika intelektualizma i posvetim svoje snage ozbiljnijem i tezem poduhvatu celovitog zivljena. Pa cak i ako pokusam da se oslobodim tih navika, necu li naci da je njihov koren u nasledju i da je moja nesposobnost da zivim celovito i skladno urodjena?"
 
                       
           "Kontrapunkt" - Oldos Haksli, str. 483, 484, 485; Prosveta 1972, Beograd