Citati iz knjiga

[debeli dud]

Sopenhauer:

Prijatelj svih nije niciji prijatelj.


Vinston Cercil:

Najkorisnija covekova iskustva su ona najgora.

[Druid]

"Čovjeku treba otprilike 2 godine da nauči govoriti i otprilike 50 godina da nauči šutjeti."

Ernest Hemingway

[direktor bolnice]

Nisam na ovaj svet stigao da bih bio porazhen, niti neuspeh struji mojim venama. Ja nisam ovca shto cheka da je njen pastir podstakne. Ja sam lav koji odbija da zbori, hodi i spava s ovcama. Kasapnica neuspeha nije moja sudbina. Istrajatju sve dok ne uspem. ( Og Mandino )

[Monarch]

Jeste, jeste. Svaka njemu cast. Mora da je to istrtljao u vrhuncu opstenja sa nekom jebackom voljenom zenkom, a posle kad ga je sutnula zbog ko zna cega, voleo bih tad da ga cujem. Voleo bih tad da ga cujem...

[debeli dud]

Uspenski:

Kada covek ima cilj onda treba da cini samo ono sto vodi njegovom cilju a ne treba da cini nista sto ga sprecava da se krece prema njegovom cilju.

[debeli dud]

Erih Maria Remark:

Samo glupak pobeđuje u životu; drugi vidi suviše prepreka i postaje kolebljiv pre no što i počne.

[provincijalac]

Radost i nada su neizvesni. Neizvestan je čak i bol. Samo je smrt izvesna.

Ljiljana Habjanovic-Đurovic  ::)

[Druid]

"Sreca nije nista drugo nego dobro zdravlje i lose sijecanje"

Albert Schweitzer



"Jedini način da živiš je da pustiš i druge da žive."

Mahatma Gandhi

[Domaci Zdajnik]

Radost i nada su neizvesni. Neizvestan je čak i bol. Samo je smrt izvesna.
Ljiljana Habjanovic-Đurovic  ::)

Jebote, smrt je izvesna!
Eto šta je vrhunski domaći um i najčitanija spisateljica. Ako ništa drugo onda zbog nje ići obavezno na sajam knjiga u Bgd, da nam se potpiše na štandu Narodne knjige.

[Otrovni Starac]

Jebote, smrt je izvesna!
Eto šta je vrhunski domaći um i najčitanija spisateljica. Ako ništa drugo onda zbog nje ići obavezno na sajam knjiga u Bgd, da nam se potpiše na štandu Narodne knjige.

Zasto se tako ponasate? Sta, mislite da su drugi po vasemu misljenju napredni pisci ostavili za sobom stogod bolje i vrednije pamcenja? Da nisu kao gospodja Habjanovic dolazili do ovako pa-opste-nam-svima-poznatim-istinama, i plasirali ih u ambalazi svojih presvetih prichica kao kakve prepodobne transcedentne zivotne mudrosti? Pa ovo sad sto ste citirali od g-dje Habjanovic i cemu se tako nepristojno rugate, to imate kod Selimovica na pretek, kod gospodina kome je za dlaku izmakla nobelova nagrada za Dervis i smrt , za roman u kome cak mozete naci i banalnije izjave od ove gore citirane a sve na tu prepodobnu temu smrti. Smrt je jekin, kaze gospon Selimovic na jednom mestu. Jes vala, otkrijo je toplu vodu. A namerno sam njega uzeo za primer jer ste ga puno puta ovde citirali, naravno ne s namerom s kojom ste citirali gospu Habjanovic, vec da nas prosvetlite tim svetim recima velikog pisca. A sta reci o Idiotu najveceg medj shrkabalima - gospon Dostojevskog, kog ste relativno skoro negde ovde, mozda cak i na ovim stranicama tako napadno izglorifikovali. Mislite da pricha o prepodobnom princu Mishkinu treba zavredjivat vise paznje od price o nekom Habjanovickinom Prometeju ili o Katarininom aristokratskom falusu, mislim stopalu, i sta ti ja znam? Jel Dostojevski nama otkrio jednu veliku, bog zna kako oplemenjujucu zivotnu istinu napisavsi tonu stranica o nekom paceniku odnosno svom alter-egu, prema kome su, eto, svi zli i pokvareni a on je tako neiskvarena i chestita dusa? Jel on mozda otkrio toplu vodu po vasem misljenju tako sto nam je porucio kako su ljudi u sustini bedni, odnosno kako su bedni ljudi? I kako rijetka dobrota u tom zlom svetu antropoida regresira u chist idiotizam.
Heto, pre neki dan sam vas optuzio za povlacenje analogija a ja sam to sada upravo ucinio. Medjutim, da, vi pravite nepristojne usporedbe, ja, pak, sasvim pravedne, od presvetog tvorca blagosiljane.

hedit:

Da nisu kao gospodja Habjanovic dolazili do ovako pa-opste-nam-svima-poznatim-istinama

Jebo mu pas mater, ovo je pogresan padez.
 

[Druid]

"Umiremo samo jednom, a to tako dugo traje.."

Moliere

[Domaci Zdajnik]

Zasto se tako ponasate? Sta, mislite da su drugi po vasemu misljenju napredni pisci ostavili za sobom stogod bolje i vrednije pamcenja? Da nisu kao gospodja Habjanovic dolazili do ovako pa-opste-nam-svima-poznatim-istinama, i plasirali ih u ambalazi svojih presvetih prichica kao kakve prepodobne transcedentne zivotne mudrosti?

Znam da ste teatralni, štovani gospodine Starče, no dozvolite da se obratim kao da govorite pri punoj ozbiljnosti. Dakle, ja ne tvrdim da u književnosti treba da ima ili da u stvari ima toliko velikih mudrosti da su vredne pomena. Svakako, mogu se naći, ali književnosti to i nije prevashodni zadatak, pa tako ni pisac nije dužan da bude pametniji od čitaoca ili mudriji od bilo koga. Njegov zadatak je da to uobliči na književan način. No, mi se na ovoj raspravi ne bavimo tim književnim momentom koliko mudrošću onoga rečenog (tako da mogu da budu citirani i filozofi, i đubretari, i narodni pevači, itd). Zbog toga mislim da imam pravo da kažem ono što rekoh.

A to što je sličnu stvar izrakao Selimović, ili Andrić, i ko god još, ne menja stvar. Loše je kad takva glupost stoji u nekom književnoj stvari, a ta stvar nije dovoljno vešto umotana u književnu palačinku. Jer onda to postaje kič stav i kič stil... ukupno - kič delo od kič pisca.

[Otrovni Starac]

Loše je kad takva glupost stoji u nekom književnoj stvari, a ta stvar nije dovoljno vešto umotana u književnu palačinku. Jer onda to postaje kič stav i kič stil... ukupno - kič delo od kič pisca.

Aha.. znaci to je prema vama pod 1] glupost, pod 2] nedovoljno kniževna glupost i na kraju pod 3) kitsch. Moj um, za koji računam da je u dobrom stanju, govori mi da ovde nešto nije sasvim kako treba. Prvo, niste objasnili zašto je to lglupost, nedovoljno književna glupost i kitsch. Dobro, vi ćete sada možda izložiti nešto za šta sam siguran da neće biti toliko stvar objektivnih umjetničkih kriterija koliko neki vaš lični i egzotični stav ali koji ćete prezentirati tako da se učini da je proistekla iz ovog prvog. Nema veze, neka vam bude, neka vaša kritika bude jedna prihvatljiva kritika tradicionalnog akademizma. Sad bih ja vama  postavio pitanje da li je naposletku ipak još uvek pravedno da vi kakite po liku i delu gospe Habjanović. Uzeli smo dakle bez ustezanja da  vi pripadate onoj struji koja glorifikuje modalitet umjetnosti 1 (tradicionalni akademizam) te shodno tome zastupate odgovarajuću umjetničku kritiku, no, ostaje nam pitanje da li vi smete da propagirate intelektualni fašizam nipodaštavajući i rugajući se svemu onome što ne pripada pomenutom modalitetu umjetnosti? Vama je naravno sasvim jasno da tu iluziju koju gajite ne možete racionalno argumentovati, i da ćete na kraju rasprave sa jednim relativizatorom koji bi od vas tražio onaj koreniti argument odnosno objektivni postulat vaše iluzije morati da priznate da je to ništa drugo do samo jedan konsenzus presvetih staraca. No, je li onda vaša nepristojnost i agresivnost pravedna? Objektivnost vaše iluzije ne postoji, da li bi vi onda trebalo da se ponašate tako kako se ponašate, odnosno kao intelektualni fašist? Hoću da kažem, pravedno je da tvrdite da djelo gospe Habjanović ne ispunjava kriterije modaliteta umjetnosti koji vi zastupate i glorifikujete, ali nije nikako u redu da na nj pljuckate i gađate ga fekalijama.  Jer u poslednjem slučaju vi vršite neopravdani intelektualni fašizam. Koliko je pametno reći da jedno delo nije vredno odnosno da je bezvredno (doduše ne iznosite ovo explicite u javnost ali to je stav imanentan vašoj poruzi, a na drugim temama ima i implicitnih pokazatelja da tako mislite),  ako ne zadovoljava kriterije vaše umjetnosti, i ako uzmemo u obzir da istina ne postoji u temelju te iluzije, odnosno da je potonja na objektivnoj razini neodrživa? Jest, delo gospe Habjanović možda pripada nekoj alternativnoj umjetnosti odnosno modalitetu umjetnosti dva, tri ili četir, ali, je li ono zbog takve svoje ''provinijencije'' zbilja manje vredno ili potpuno bezvredno? Naravno, to je retoričko pitanje i moj odgovor je jasan, ali pitam se koliko je to vama jasno gospon Zdajniče? Da li je uopšte vama jasno da je denigracija koju vršite zbilja neopravdana i stvar jednog diktatorskog, fašističkog uma?

Ostali ste naposljetku nejasni i zbog čega s jedne strane dozvoljavate sebi da se rugate gospođi Habjanović a s druge strane otvoreno glorifikujete slične gluposti (koristim vašu terminologiju) gospodina Dostojevskog i drugih pisaca. Nešto tu smrdi na seksizam.

[Druid]

"Ljepota je nepoznato sunce prema kome nesvjesno korača bezbrojna gomila živih stvorenja."

Paolo Mantegazza

[Domaci Zdajnik]

Presveti. Pročitaću u toku sutrašnjeg dana još nekoliko puta vaš rad, no zasad, i ono što mi je prvo palo na pamet još s početka vaše cijenjene replike, mislim da bi najbolje bilo da napravimo jednu usporedbu, budući da vi tvrdite kako postoje mnogi kriterijumi za ocenu da je neki literarni rad (ili fragment) kvalitetan ili nije, te da u stvari na kraju i ne može biti nikakvog relevantnog zaključka, niti književne paradigme kad je reč o kvalitetu i oceni dela (ili fragmenta). Dakle, palo mi je na pamet da izdvojim neki vaš teatralni govor, a onda da vam sa druge strane postavim da pročitate neko izlaganje mene ili g. Monarcha, pa onda lepo vi recite šta je književno kvalitetnije. U stvari, neću vam dopustiti da se mučite i tražite neke takve radove, već evo naprosto uzmite ovo sa ove rasprave. Uzmite vaše prvo javljanje, i moju repliku na nj. Šta je u njihovom poređenju u književnom smislu kvalitetnije?

Paz'te, uopšte ne moramo da se bavimo time šta je književno u jednom tekstu, i šta je u tom književnom dobro, a šta ne (vi ste se usudili ispravljati g. Nihilista pre neki dan, i kazali: ovo ovde zvučalo bi bolje - u stvari bilo bi književno kvalitetnije prema vašem mišljenju i književnom umjeću - ako bi se izmenio ovaj ovde deo, izbacilo ovo ovde, itd). Dovoljno je da tek površno pročitamo vaš i moj komentar na bilo šta, i sve će vam bit jasno. Ne samo vama, nego i običnom, najobičnijem puku. A vi me dikepjutirajte ak' griješim.