Citati iz knjiga

[schism]

...tajna covecjeg zivota nije u tome da samo zivi, vec u tome zasto zivi.

-Dostojevski

Budala trci za zadovoljstvima zivota i saznaje da je prevarena. Mudrac izbegava nevolje.

-Sopenhauer

Sama borba da se stigne do vrha dovoljna je da ispuni ljudsko srce. Sizifa treba sebi da predstavimo kao sretnog.

-Kami

Postoji samo jedan zaista ozbiljan filozofski problem: to je samoubistvo.

-Kami

Talenat mnogih ljudi cini se manjim nego sto jeste, jer su sebe uvek stavljali pred prevelike zadatke.

-Nice

[Domaci I.]

B. Despot, Filozofiranje?, Demetra, Zagreb, 1995, str. 24.

Htijenje htijuće zatvara u njega. Vraća ga k volji. Ne da mu van. Ne da mu gore. Uvis. Ne dopušta mu uzlet. Htijenje je lanac robovanja. Što više hoćeš, to te lanac više zateže, to je volja u tebi jača, sve dok te ne nadjača i ne odbaci i ne ostane ona sama. Puna, velika, moćna volja, gospodar svekolikog robovanja.
 
U svakom htijenju, onaj tko zapravo hoće, jest volja, čista volja.

 


Iz filma Wima Wendersa: Der Himmel über Berlin

Usamljena nikad nisam bila. Ni sama, ni sa nekim. Ali bih volela da budem sama. Usamljenost znači: konačno sam ja - ja! Sada to mogu da kažem, jer sam večeras konačno usamljena. Moram okončati sa slučajnostima!
 
Mladi mesec odluke! Ne znam da li postoji sudbina ali znam da odluka postoji. Odluči. Mi smo sada vreme. Ne samo ovaj grad, u našoj odluci učestvuje čitav svet! Sada smo mi više nego dvoje. Mi nešto otelotvorujemo. Sedimo na Trgu Naroda. Ima mnogo sveta čiji je san kao i naš. Svi žele isto što i mi. Ali Mi odreðujemo pravila za sve.
 
Spremna sam. Sad si ti na redu. Ti imaš potez u svojoj ruci. Sad ili nikad!
 
Nema veće istorije od naše... Od istorije muškarca i žene. biće to istorija džinova. Nevidlijvih, prozračnih... Istorija novih praroditelja.
 
Gledaj, moje oči. One oslikavaju neophodnost. Budućnost svih onih na Trgu.

 


S. Kjerkegor, Ili-Ili, Grafos, Beograd, 1989, str. 21.

Šta je pesnik? Nesrećnik koji krije duboke bolove u svome srcu, ali čije su usne tako oblikovane da, kada jecaji i krici prelaze preko njih, to odjekne kao lepa muzika. Prolaze kao nesrećnici kojie su u volu Falarisa lagano mučili blagom vatrom, a čiji krik nije mogao užasnuti tiranina kada je dopirao do njegovih ušiju kao slatka muzika. I ljudi se okupljaju oko pesnika i govore mu: zapevaj opet, a to znači: neka ipak nove patnje muče tvoju dušu, i neka tvoje usne budu iste kao i ranije, jer bi nas tvoj krik samo uplašio, a muzika je ljupka. A onda dolaze kritičari i govore: dobro je tako, tako treba da bude prema pravilima estetike. Naravno da kritičar liči na pesnika u dlaku, ali njegovo srce ne pati, niti daje muziku usnama. Eto, zato bih radije bio svinjar na Amegeru da me razumeju svinje nego pesnik da me ne razumeju ljudi.

[Domaci I.]

Marija Bomarše:

"On je bio varalica, odvratan čovek koji me je, hladan i bezdušan, učinio beskrajno nesrećnom. Pre nego što sam ga upoznala, bila sam zadovoljna. Naravno, istina je, nisam nikako mogla zamisliti da bih mogla biti toliko srećna, ali isto tako nisam mogla pretpostaviti da ću postati tako nesrećna kao što me je on poučio. Zato ću ga mrzeti, gnušaću se njega, proklinjaću ga. Da, Klaviho, proklinjem te u dnu svoje duše; niko to ne sme saznati, ne mogu dozvoliti da to drugi saznaju, jer na to imam prava samo ja; ja sam te volela kao niko drugi, ali ja te i mrzim, jer niko kao ja ne zna za tvoju podmuklost. Dobri bogovi, koji raspolažete osvetom, prepustite mi je za trenutak, neću je zloupotrebiti, neću biti okrutna. Ugnezdiću se u njegovoj duši kada neku drugu bude zavoleo, ne da ubijem tu ljubav, to ne bi bila kazna, jer znam da bi je isto tako malo voleo kao i mene; on uopšte ne voli ljude, on voli samo ideju, misao, svoj veliki uticaj na dvoru, svoju duhovnu moć, sve njegove ljubavi koje su meni neshvatljive. Toga ću ga lišiti, i onda će upoznati moju bol. I kada bude blizu očajanja, sve ću mu vratiti, ali će meni morati biti za to zahvalan - tako ću biti osvećena."

 S. Kjerkegor, Ili-ili, Grafos, Beograd, 1989, str. 162-163.

[Res, rei, f.]

·   Drugi dogadjaj je ruzan, i uzalud pokusavam da ga izbacim iz sebe. Cesto je u meni, i kad ne zelim. Sve ga ponovo vrati, cak i ono sto mu je suprotno, neciji veseo smijeh, golubije gukanje djeteta, njezna pjesma o ljubavi.

Slusalac je babica u teskom porodjaju rijeci. Ili nesto jos vaznije. Ako taj drugi zeli da razumije.

Od dva potpuno razlicita covjeka u njemu, koji je pravi?

Dzaba, zivot je tezi nego sto sam mislio.

A sad da ti kazem zasto sam se vratio tako brzo. Zato sto sam te pozelio, zato sto nije brzo, zato sto nije vazno da li je brzo, a ako ti je brzo i ako ti je vazno da li je brzo, onda mi se nisi obradovala.

[Res, rei, f.]

Ja!- Teska rec, koja u ocima onih pred kojima je kazana odredjuje nase mesto, kobno i nepromenljivo, cesto daleko ispred ili iza onog sto mi o sebi znamo, izvan nase volje i iznad nasih snaga. Strasna rec koja nas, jednom izgovorena, zauvek vezuje i poistovecuje sa svim onim sto smo zamislili i rekli i sa cim nikad nismo ni pomisljali da se poistovetimo, a u stvari smo, u sebi, vec odavno jedno.

Andric I., Prokleta avlija

[Res, rei, f.]

Jer umreti znaci da je sve svrseno, ali umreti smrcu znaci doziveti svoje umiranje; i ako to mozemo doziveti u jednom trenutku, onda smo ukleti da to zauvek dozivimo.
S. Kjerkegor, Bolest na smrt

[Eduard Raban]

"Istina je nedeljiva,pa stoga ne moze samu sebe spoznati;ko zeli da je spozna,mora biti laz."
Franc Kafka

"U istom coveku postoje saznanja koja uz potpunu razlicitost ipak imaju isti objekat,tako da se na osnovu toga mora izvesti samo zakljucak o razlicitim subjektima u istom coveku."
Franc Kafka

"Ima pitanja preko kojih ne bismo mogli preci kad ih po prirodi ne bismo bili oslobodjeni."
Franc Kafka

[Otrovni Starac]

... porazenog duha skace sa konja, leze na suvu, prasnjavu zemlju, na mestu ostaje beznacajno mrtav, dok dvojica velikana odjahuju prema krvavom horizontu.


autor: gospodin Nihilist
15.01.2007.

[Odradek]

g.V, uz duzno postovanje, mislim da je ovaj citat mozda mogao da ima neku vrednost, samo da niste napisali ime autora...
 :zaboga:

[Otrovni Starac]

ulazem najostriji protest zbog toga sto je moja prethodna poruka u kojoj sam citirao gospodina Nihilista premestena sa teme ''knjizevni citati i aforizmi'' na ovu temu, odnosno "znacajno samocitiranje''. ne znam ko se nasao pozvanim da ucini takvo nedelo! citat o kome je rec ima neprocenjivu knjizevnu vrednost! ako se to ne ispravi u roku od 5 sati 43 minuta... ja cu izvrsiti samoubistvo prezderavanjem punjenih tikvica!

[Domaci I.]

  Heil! Lord Miler! izvinjavam se jer nisam razumeo isprva ideju.

[Vidovita Rino]

" Čežnjiv takozvani razum dugo izgubljen u čežnji. Taj takopogrešnoreći. Tako dugo pogrešno rečen. Znak dugo očekivanog izgubljenog u čežnji. Duga zaludna čežnja. I još uvek čežnjiva. Još uvek blago čežnjiva. Još uvek blago čežnjiva uzalud. Ka još slabijoj. Ka najslabijoj. Slabo čežnjiva uzalud za najmanjom mogućom čežnjom. Nesmanjiva najmanja moguća čežnja. Još uvek nemoguća tiha uzaludna najmanja moguća čežnja.
Čeznem da sve nestane. Nejasnost nestane. Praznina nestane. Čežnja nestane. Uzalud čeznem da uzaludna čežnja nestane."

Beket

[milos]

Svi elegicari su hulje.

Lekont de Lil

[maelstrom]

Povijest mišljenja, nažalost, izjednačena je s poviješću citiranja.
Vlado Gotovac

[maelstrom]

Evo, da se iskupim Frommu, citirat ću ga:

Većina je majki sposobna da dade "mlijeko", ali ih je tek manji broj sposobnih da dadu i "med".
Erich Fromm