Reformistička, kakva je sada, ne bi mogla da zasluži moj glas, pa ni da imam pravo pet puta da glasam (prvi put LDP, a ostalo bih precrtao četiri puta). Ono što je toj partiji potrebno jeste:
- realnost (baratanje sa činjenicama, realnim stanjem stvari, istinom),
- edukacija i informisanost (viši nivo stručnosti za ono čime žele da se bave),
- stručniji kadar u samom vrhu partije,
- poštenje i iskrenost (dobre namere),
- inicijativa (učestalije pojavljivanje u medijima),
- kreativniji marketinški tim (katastrofalno su se predstavili u štampanom materijalu),
- odustajanje od populizma (ovo je opciono, ali ako žele da zasluže glasove intelektualaca, od populizma i narodnjaštva - primitivnog lokal-patriotizma - moraju da odustanu).
Kada to budu u stanju da urade, dakle, da se sami reformišu, imaće moj glas i naklonost.
Nikad ništa neće biti od stranke čiji predsednik je svojevremeno hteo na silu, u neo-slobističkom stilu da preotme Savez studenata univerziteta. Aleksandar Višnjić je oličnje licemerja, laži, megalomanske sujete i primitivizma. Nikad ne bih mogao da glasam za čoveka koji je izašao za govornicu u svečanoj sali Univerziteta u Banovini i rekao pred kamerama: "Kakvo je ovo mrsomudnje?"
Činjenica da se Reformistička stranka deklariše kao nekakav pokret za Niš je rečit dokaz da smo dotakli dno i da nema niže.
