Primitivni grad Nis

[provincijalac]

ovaj tekst je izashao u dnevnom listu POLITIKA ( 5. 4. 08.) a autor je Toma Todorovic.
bavi se nepismenim ljudima na visokim polozajima u gradu Nisu, pravim biserima koji pokazuju nivo grada:

Predizbornu kampanju pred naredne lokalne izbore, 11. maja ove godine, u Nišu je već obeležio predstavnik jedne partije sa liste kandidata za odbornike kome se ukazala prilika da se pojavi na konferenciji za novinare. Na pitanje novinara da li je, možda, u planu zajednički izborni nastup sa nekom drugom strankom, dotični je pre svih požurio da odgovori:

– Mi smo odlučili da na naredne izbore izađemo u koaliciji sami.

U centru Niša, subotom u podne, obično se održavaju promocije akcija i slične stranačke aktivnosti. Predstavnici partija, propagandni materijal, novinari, kamere, fotoreporteri... „Ide“ pitanje: šta se želi postići konkretnom akcijom stranke, na šta, kao „iz topa“, jedan od prisutnih članova odgovara:

– Građani su shvatili da se u našem gradu mnogo teško živi i zato naša stranka želi da Niš što pre dovede na krajnje margine Srbije...

Novinari su prisustvovali i razgovoru nezadovoljnih radnika jednog niškog, nedavno ali ne baš uspešno privatizovanog, preduzeća. Malo je dobrog posla, kasne plate, radnici najavljuju štrajk, a novi gazda koji ih je saslušao okreće se novinarima i kaže:

– Neverovatno, ali kad god dođu da razgovaramo, radnici samo traže svoje prohteve.

U drugom, ovog puta javnom gradskom preduzeću, prilikom usvajanja završnog računa za prethodnu godinu, jedan od rukovodilaca, najavljujući neophodnost veće discipline u kolektivu, radnicima se na zboru obratio sledećim rečima:

– Mora mnogo da se radi i da bi se zaradilo, da se poštuju preduzeće i radno mesto. Ubuduće, da znate, ko radi imaće, ko ne radi nemaće.

Sličan govorni „biser“ zabeležen je i u ustanovi u kojoj je posle dugogodišnjeg poslovanja sa gubicima konačno zabeležen uspeh. Direktor je, pohvalivši se dobrim rezultatima poslovanja, rekao i ovo:

– Svi smo u kolektivu uložili maksimum znanja i energije, jer smo znali da nije lako ni kada je najteže.

A da svaki dan donese nešto zanimljivo, dokaz je prekjučerašnje otvaranje Sajma lova i ribolova u Nišu. Ponudivši se novinarskoj TV ekipi da je provede kroz halu „Čair“, jedan od „dežurnih“ lepo je složio svoju rečenicu i upozorio novinare i snimatelje na jedan detalj:

– Kada pada kiša, naša hala ponekad prokišnjava. Verujemo da se neće ponoviti 2005. godina, kada je jednoga dana bez prestanka u Nišu kiša padala tri dana...

[Branko]

– Mi smo odlučili da na naredne izbore izađemo u koaliciji sami.

– Građani su shvatili da se u našem gradu mnogo teško živi i zato naša stranka želi da Niš što pre dovede na krajnje margine Srbije...

– Neverovatno, ali kad god dođu da razgovaramo, radnici samo traže svoje prohteve.

– Mora mnogo da se radi i da bi se zaradilo, da se poštuju preduzeće i radno mesto. Ubuduće, da znate, ko radi imaće, ko ne radi nemaće.

– Svi smo u kolektivu uložili maksimum znanja i energije, jer smo znali da nije lako ni kada je najteže.

– Kada pada kiša, naša hala ponekad prokišnjava. Verujemo da se neće ponoviti 2005. godina, kada je jednoga dana bez prestanka u Nišu kiša padala tri dana...

    Toma Todorovic ima odlicne tekstove u Politici, sa ponekim izuzetkom. Za ovo istrazivanje svaka cast. Nije lepo, ali je objektivno, upozoravajuce i zabrinjavajuce. Da se osvestimo i shvatimo da nas grad nazalost nema elitu na polozajima.

[Domaci izdajnik]

Odlična tema, Provincijalac! Mislim da bi sve te bisere trebalo skupiti i staviti na jedan topik sa redovnim apdejtom. Čak i onu Žiletovu priču pri dolasku u Niš bi trebalo kopirati ovde, pa ako vidi i ne mrzi ga da kopira svoj tekst, neka to i uradi. Naš cilj je da pokažemo ljudima u gradu koji imaju pameti da je situacija krajnje loša i da mora da se krajnjim naporom odupre palanačkoj svesti, gluposti, koja grad preti da bukvalno pretvori u veće selo (bez Univerziteta on to jeste).