Pisci u Nisu

[stole]

Šta je sa niškim piscima? Zašto ih nema čak ni na prstima jedne ruke? Šta je sa izdavaštvom? Da li je u pitanju kolektivna apatija, nepružanje šanse mlađima ili nešto treće?
Imate godine, mladost, energiju....zašto ne pokušate da objavite knjigu? Pokušajte?

[Monarch]

Pa... Jer niko ne ume da pise?

Koje aktivne pisce iz Nisa ti znas, a da su odista kvalitetni pisci? Izdavastvo obicno forsira nekakve trivijalne gluposti, komercijalne, nesto sto se bagri sto lakse i sto vise moze prodati.

Cekam Kekenj da izda knjigu. Verujem da ce to biti nesto posebno.

[Mr.Dzo]

Šta je sa niškim piscima? Zašto ih nema čak ni na prstima jedne ruke? Šta je sa izdavaštvom? Da li je u pitanju kolektivna apatija, nepružanje šanse mlađima ili nešto treće?
Imate godine, mladost, energiju....zašto ne pokušate da objavite knjigu? Pokušajte?

Izdavastvo  je   vise  nego ikad.Izdali smo i ono sto nije  bilo  nase.....
Ja jednom  izdao knjigu...ni  sanjao  nisam  da  je  ona  izdala  mene....

[provincijalka]

Ja jednom  izdao knjigu...ni  sanjao  nisam  da  je  ona  izdala  mene....

 I ja sam izdala svoju knjigu...dopustila sam sebi da zaboravim na njeno izdavanje

[Plodni bizon]

Pisaca u Nisu ima, ali sta vredi kad niko od njih nista nije uradio za druge u gradu? Sto se ti pisci, ako sebe smatraju intelektualcima, nisu angazovali na neki nacin?

[lanavi]

Kojim nacinom pisac osim pisanja moze da se oduzi i ucini nesto za druge? Mozda se tu misli na paralelno angazovanje u nekom drugom aspektu zivota...skretanje paznje na manjak dogadjanja...pozivanje kolega radi promocija...prikupljanjem sponzorstava...novinarstvom...radom u nevladinoj organizaciji...? Da li je dobro da neko dobar u svojoj profesiji (konkretno ovoj koja se tice kulture, obrazovanja, umetnosti) usput svastari i bavi se i onim sto mu nije posao? Nadovezuje se malo na temu politickog angazmana intelektualaca (sve ovo napred pomenuto moze da lici na to).
Mozda nema mnogo pisaca jer nema mnogo citalaca.

[Ljubo Gazivoda]

Pisaca u Nisu ima

 

[Domaci Zdajnik]

Gospodine Guzivoda, šta vi mislite o piscima u Nišu? Ima li ih? Koga tu naročito poštujete i kakvi su oni u poređenju sa piscima u Beogradu ili Novom Sadu? Kakvi su uslovi za piščev rad u prestonici i Novom Sadu u poređenju sa uslovima u Nišu (provinciji)?

Zatim, šta biste mogli da kažete o izdavaštvu u ova tri grada. Posebno me zanima šta ćete reći o izdavaštvu u Nišu.

[Ljubo Gazivoda]

Na žalost, ne bih imao šta reći o izdavaštvu. Na delu je inflacija gluposti. I onako baj-d-vej, ja uopšte ne konzumiram domaće pisce, naročito ne dobitnike NIN-ove nagrade i sličnih vragolija. Po difoltu ne čitam domaće autore, izuzev ukoliko nisu neki baš avangardni ili ih poznajem, ali to je zaista retko. Ove etablirane, naročito one koje objavljuje Vreme knjige prosto zaobilazim. Beletristika dakle bolšit. Neću da gubim vreme sa tim ispljuvcima. Neću da konzumiram taj provincijalni (mislim i na Beograd) užegli smrad već ću radije čitati klasike. Svaka čast i Velikiću, i Basari, i Ćosiću, i Beli Markovu, i Vuksanoviću, i Albahariju, i Ćiriću, i kurcu velikome, ali mnogo mi je muka od domaćih kulturnih poslenika, što pisaca, što režisera, što glumaca, što slikara, što muzičara i ostalih kontaminatora i sekialeksić čaršijske scene. Tek kada sam video, nećeš verovati, Zapad, kada sam video velike kulturne institucije Amerike, Britanije i Francuske, shvatio sam veličinu mizernosti ovdašnjih govana. Bio sam u najvećoj knjižari u Engleskoj i šokirao se kad naiđoh na nekoliko rafova savremene albanske poezije. A onda malo dalje stoje antikviteti, knjige iz XVII veka, pa japanska pesmarica studenata medicine, sve moguće mitologije, istorije umetnosti, sva dela čovečanstva prevedena ili stvarana na engleskom jeziku. Osećao sam hendikep u intelektualnom smislu zašto nisam rođen i odrastao baš tamo - u carstvu i izobilju sve moguće i nemoguće literature, o čemu god, svih mogućih pisaca. U Beču mi je bilo krivo zašto ne znam nemački jer toliko toga ima - na nemačkom. U Francuskoj - jebi ga - na francuskom, a ja samo čitam srpski i engleski onako, tek da mogu da shvatim šta je pisac hteo da kaže. I onda mi neko ovde glumi veličinu u ovijem našim balkanskim prćijama. Nek se teraju u quratz, jer da vrede bili bi na policama belosvetskih knjižara. Da sam ja vlast, ministarstvo kulture bi se bavilo održavanjem kulturno-istorijskih zgrada i prevođenjem svetske literature na srpski, počev od antike, od Plinija i Pitagore pa do tekstova koji izlaze u Foreign Affairs.

[lanavi]

Bojim se da je takav osecaj neminovan pri poseti bilo kojoj lokalnoj biblioteci na zapadu a ne samo knjizari. Mnogo zanimljivije je da se ljudi tamo ne libe citanja na javnom mestu (autobusu, parku, metrou...gde god), ne izgledaju kao svetsko cudo sa knjigom u ruci. Uzgred, knjige su bezobrazno jeftine tako da uistinu ne shvatamo u kakvom kulturoloskom i obrazovnom getou zivimo. I jos nesto...mozda je Bg rupa sto se izdavastva tice ali sve ostalo je .....

[Truman]

Onda ti se nece dopasti ako kazem da u Beogradu nije sramota citati u busu. Vidjam to svakodnevno. Ali nazalosto to je cesto neka neozbiljna literatura. Sto se tice naseg izdavastva nije to dovoljno profitabilna oblast da bi se postigao ne znam kakav napredak. Ovi koji su uspesni ( kao Laguna ) takvi su zahvaljujuci izdavanju pop literature. Savremene domace pisce ne citam jer ima jos toliko klasika koje nisam procitao. I zasto bih se onda zamajavao savremenim autorima pa bio to Ciric ili Toni Parsons...ne vidim razliku.

[Domaci Zdajnik]

Gospojica M je stalno izlazila u park u Nemanjinoj da čita. I to je bila uglavnom naročito teška literatura. Posle sam skontao da je to bio mamac za one mladiće koji vole tešku literaturu.

Tu je "hint", bar kad je reč o čitanju na otvorenom. I ja sam to radio, samo što se nijednoj pametnici nije dopalo ono što je mogla da vidi... ili sam čitao pretešku literaturu... ili...?

[Truman]

I ja razmisljam ponekad da odem na Adu Ciganliju ( sad vec ne zbog vrucina ) i da sa sobom ponesem knjigu. Ali cini mi se cudnim, kako bi me gledali oni sportisti frajeri. A za devojke ne znam. Mozda bi se to nekoj i dopalo...

[Domaci Zdajnik]

To je Beograd... Prva asocijacija: inteligentne devojke. Znam da one pametnije teško ostaju tamo gde su zatečene (mislim na provincijalke), i zasigurno "pale" za Beograd, pogotovo kad je reč o studentkinjama. Zato se u Beogradu "isplati" čitati na otvorenom. Još nisam sreo Beograđanku kojoj se to ne bi dopalo. Mislim na to da sretne mladića koji čita u parku ili... eto, neka je i Ada.

[Miroslav Ibic]

eh eh eh
secam se ja kada sam nosila onu debelu knjigu koju sam jedva mogla da obuhvatim svojim shachicama koliko je bila debela, dostojevskovog 'idiota' kad sam ishla na kupanje u vlasinu.
svi su se kupali, a ja sam sedela u hladu i chitala knjigu od hiljadu stranica, i nosila sam neke plave papuche sa ogromnim djonom, oko deset santimetara je bio, mozhda i vishe.
bile su to divne papuche.
inache, to je bio moj divan podvig koga se rado secam.
mom 'prijatelju' marku sam ga isprichala, naravno, ali, shta god ja da kazhem, to je bezveze.
tako je on meni pre mesec dana prichao o nekom kul liku koga je upoznao a koji je kad je bio mladji ishao u vlasinu i nosio 'kritiku chistog uma' pod mishke, a nije se ni setio mog junachkog podviga.
no, nisam ja samo chitala dostojevskog.
nekada sam ishla u prolece na jedno mesto, odakle sam mogla ujutru da vidim raznorazne ludake kako se shetaju stazom, i tamo sam chitala zolu.
da, to su bila predivna vremena