Bojim se da je takav osecaj neminovan pri poseti bilo kojoj lokalnoj biblioteci na zapadu a ne samo knjizari. Mnogo zanimljivije je da se ljudi tamo ne libe citanja na javnom mestu (autobusu, parku, metrou...gde god), ne izgledaju kao svetsko cudo sa knjigom u ruci. Uzgred, knjige su bezobrazno jeftine tako da uistinu ne shvatamo u kakvom kulturoloskom i obrazovnom getou zivimo. I jos nesto...mozda je Bg rupa sto se izdavastva tice ali sve ostalo je .....
U busu u Nisu... poznajuci kakve su guzve i koliko traju voznje (kratke linije) to je fizicki nemoguce. Takodje, u konkurenciji sa osmatranjem sagradjana, citanje u busu deluje... pa dosadno.
Interesantno, donesoh onomad u jedan kafic u Kazandzijsko Sokace knjigu moje prijateljice, da procitam knjigu uz miris dima cigarete i smrad kafe, svi pa i one najgrdje cepanke su me... pohvalili (polubucno da sam mogao cuti).
Cenim da je ljudima lepo to da vide a ne usudjuju se da sami to urade. Pitajte ih zasto... nece znati odgovor.
Malo motivacije... i da vidis promene.
Recimo besplatan caj (iz gradskih sredstva, cena sitnica) svima koji dodju u parkove i sednu da citaju knjige... negde tokom septembra ili oktobra.
