Fino od tebe, Bećar, što si postavio ovo o Nišu iz ugla jednog Novosađanina. Retki su gosti koji toliko pažnje posvete ovom gradu, što pokazuju i podaci Turističke organizacije Srbije. Oni beleže sve slabiju posećenost ovog grada, kako od strane stranih, tako i od strane domaćih turista.
... jednostavno sam zainteresovan da pronadjem pored novosadske, još neku konkurentnost Beogradu u gradovima Srbije...
Ja sam o ovome baš razmišljao ovih dana... Sedim u automobilu i sa suvozačkog mesta posmatram grad noću idući centralnom ulicom. Gde god da pogledam stalno vidim apsurd ovoga za šta se borim. Da bi Niš bio konkurentan Beogradu najpre bi trebalo da inteligencija koja se ovde zadesi (rodi ili slučajno naseli) ne seli odavde u Beograd, pa čak je trend ovih nekoliko godina pobeći i u Novi Sad. Kad vidiš mlade iz nekog grada kako dolaze u tvoj, znaj da je taj grad u teškim problemima i da će uskoro iz njega početi da se iseljavaju i oni manje uspešni, sve dok ne počne da liči na najsevernije napuštene gradove Rusije.
Niš kao treći grad u zemlji izaziva najveća očekivanja sa moje strane i ja iskreno navijam da se Vaš grad probudi.
Da sam ja na tvom mestu ne bi me zanimao Niš. Isto važi i da sam otišao odavde. Možda je tebi bio interesantan jer si boravio dan-dva (i meni je interesantno kad odem do centra i tu prošetam dnevno sat, sat i po), ali živeti ovde je slično silasku u pakao. Ovo posebno važi za intelekt koji od Niša beži kao od đav'la.
Svidja mi se položaj Niša i to što je okružen brdima koji mu daju neki šmek.
Brda su ogroman problem Niša. Ionako je teško bez para napraviti valjan plan grada. Grad više nema gde da se širi. Sa svih strana su brda (sličan problem ima i Užice, samo mi se čini da su oni baš zaglavljeni, kao u nekoj rupi), čija urbanizacija podrazumeva mnogo veća ulaganja. Sa druge strane je auto-put i aerodrom (odakle si i ti došao verovatno), pa se ne vidi rešenje. Jedno je ono koje je predložio retard-gradonačelnik - da se izmesti aerodrom (kao da je to igračka, kao da bi za to bilo para), a drugo - da se gradi uprkos auto-putu, odnosno da se ovaj vremenom izmesti odatle. Na tome rade kad je Beograd u pitanju, ali kad bi neko u tom gradu pomenuo Niš, naravno da bi bilo sasvim drugačije što se tiče republičkih ulaganja. (Vidi problem izmeštanja železničke pruge iz centra grada.)
Atmosfera je prilično živa u centru i okolini. Svidja mi se glavna pešačka ulica i relativno zgrade koje je formiraju.
Grad možeš da prepešačiš bukvalno za sat i po. Dobro, ne baš dijagonalno, ali s kraja na kraj, duž tzv. glavnom ulicom. Zato što je sve tako skučeno, centar dobija naročitu pažnju: sve prolazi tuda. Da grad od skoro 300 hiljada stanovnika ima takvu saobraćajnu strukturu da svi putevi vode "do konja" (odnosno do Ambasadora), dovoljno je indikativno koliki problem čeka da bude rešen, i traži mnogo više novca od onog što bi Niš mogao da sakupi u narednih 10 godina. Nišu, naprosto, preti totalni saobraćajni kolaps, jer u infrastrukturu nije ulagano decenijama.
Što se tiče Pobedine (onog šetališta koje pominješ), ona je slična šetalištu u svakom drugom gradiću. Sećam se da Subotica ima šetalište slične dužine i širine. O Knez Mihajlovoj u Beogradu neću ni da pričam. To je skoro kao čitav Niš da pređeš. Kragujevac ima čudnu pešačku zonu, nekako naročito kratku, ali ipak razgranatu na mnogo manjih ulica koje čine sve zajedno pešačku zonu. (Ovo rešenje u Nišu ne bi valjalo jer bi nastao saobraćajni pakao već u prvoj minuti.)
Pobedina ima jedan drugi problem. Gomila ljudi se okupi tu da bleji i pozira od jutra do večeri. To koliko je Niš studentski ili intelektualni centar ovog dela Srbije može da kaže i to što kroz Pobedinu nećete videti niti jednu knjižaru. Iz Niša su skoro sve izdavačke kuće koje su imale knjižare - pobegle. Pogledajte koliko je elitnih knjižara kroz Knez Mihajlovu. Naprosto, kakvi ljudi - takva i ponuda.
Ono što sam primetio je da se grad sporo razvija, malo ima kranova, novih gradilišta, ili možda nisam prozujao kroz delove grada gde se tako nešto dešava?
Hah. Sviđa mi se ovo. Za tebe je to alarmantno. Za Nišlije to nije ništa novo. Navikli su na to da se ništa ne radi. Zadnji veliki projekat bila je Kalča o kojoj uskoro pišeš. A to je urađeno - neverovatno ali istinito - za vreme vladavine SPS-a i Mileta Ilića koga su studenti živog sahranjivali. U stvari, u isto vreme je rađen i podzemni prolaz. Sve to, dakle, početkom devedesetih.
Inače, jedino što se radi jesu nadogradnje stambenih zgrada. Ili početak nove iz temelja, negde u samom jezgru grada, što je nedopustivo ako grad želi da bude nešto više od obične spavaonice. Centar mora da bude rezervisan za lokale, ogromne kompanije na koje bi grad morao da računa. Ipak, ovde se u centru legitimno grade stambene zgrade. I sve njih ja obiđem (bukvalno sve) tokom jedne moje rutinske šetnje. I naravno, zadovoljan sam kad vidim da se makar nešto gradi.
Tek mi je na licu mesta postalo jasno o čemu vi ovde toliko pričate. Stvarno onakve scene u životu nisam video.
Ti si video centar i bulevar (verovatno bulevar Nemanjića), ali šta bi tek rekao da si video periferiju (sa koje god strane). To je tek priča za sebe. To je tako jadno da se zapitaš koliko čovek može da snizi očekivanja kad je život u pitanju.
Subota oko podneva, kretao sam se ulicom od stanoce šrema tvrđavi mostu i centru, ceo taj potez je bio pun preprodavaca i kupaca po kojima se čita sva nesreća koja nas je streafila zadnjih godina. Meni je jasno da je na tom potezu i pijaca, ali improvizovan buvljak na centralnom gradskom trgu, gde se prodaju gaće, čarape i jastuci... to mi nije jasno. Znak da je ekonomija pukla i da je treba oživeti, stvarno ružna slika grada, ne znam zašto njih ne smestite u okvir pijace?
Heh... Opet naivno pitaš. Nemaju ti ljudi para da plate tezgu na pijaci (preduzeću Tržnica). Zato su napolju. Policija dođe, rastera ih, oduzme im robu, ali ovi se opet sakupe i opet prostru veš, i ne znam šta još. Mene to izluđuje kad god naiđem na tu scenu, ali zato pokušavam maksimalno to da izbegnem. Prizor može da mi upropasti dan.
Čistoća grada nije na nekom nivou, centar je prilično prljav, o okolini i da ne pričam, potez od tvrđave do arhitektonskog fakulteta bi trebao da predstavlja ukras uz gradsko polje, tvrđavu i igrališta na njoj, ali njih niko ne održava. GAF, takođe, ako da nije dinara uloženo u njega od kako se sagradio.
Govoriš o potezu koji se prostire kroz tvrđavu. To je neuredno, pogotovo noću jer nisu postavili osvetljenje. Trava je nepokošena, nema mnogo klupa. Jednostavno, tvrđava je u užasnom stanju, iako nikad nije bila u boljem (nikada niko u nju nije uložio ništa značajno, pa čak ni na planu običnog komunalnog održavanja).
Trebalo je da kažeš nešto o nečemu što prvo pada u oko. Ulaz u Niš, pogled koji se javlja kad čovek siđe iz autobusa na glavnoj autobuskoj stanici i uputi se ka centru. Ide kroz pijac, onaj koji si opisao, ali je još gori sa ove strane odakle turisti nailaze. Tu ćeš videti cigansko derle kako prljavim prstima jede vruć burek ispred tebe, ali istovremeno drugom rukom gura ona prvljava kolica kojim prevozi karton. Automobili ne mogu da prođu, ali vozač uporno pokušava preskočiti i prodavce, i ove rome, gurače kolica, i kupce koji ne znaju je li to pešačka zona, ciganska mala ili normalna ulica koja vodi ka centru (manje od 500 metara udaljena od "konja"). To ruglo neće biti rešeno, rekao bih, ni za 20 godina.
Inače, kad smo već kod nekih fakulteta i ulaganja u njih... Ako si zainteresovan otvorio bih temu i započeo priču o katastrofi Filozofskog fakulteta u Nišu. O zgradi koja je verovatno "fenomen" i za srpske standarde.
Vozni park je primetno skroman kao i gradski prevoz.
U Nišu je glavni prevoznik (monopolista) Niš-ekspres. Cena karata (šteta, ne znam da li sam sačuvao, ali jednom prilikom sam skenirao kartu da bih pokazao na netu, jer sam mislio da ljudi neće verovati, oni koji nisu iz Niša) je u jednom trenutku u toku 2006. godine iznosila čitavih 50 dinara u jednom pravcu! Karta za dnevnu vožnju bila je 120 dinara!
Nedavno su se uključili i privatni prevoznici iz Beograda, ali bez naročitog poboljšanja što se cena i usluga tiče.
Još jedna negativna slika je scena u hodniku nebodera na Niškom bulevaru na koji smo se popeli da bi slikali panoramu. Hodnik, liftovi... kao iz horora. Kako to neko ne sredi malo?
E, ne znam. Ja ne stanujem u zgradi (već u kući na periferiji, zato sam i ovako neurotičan, kao odsečen, ali ne samo od centra dešavanja u Srbiji - pošto ne živim u Beogradu - nego i od dešavanja u Nišu), ali sam viđao kako to izgleda ovih godina koliko sam ih obilazio u potrazi za odgovarajućim stanom koji bih kupio. Nisam bio iznenađen. Lift ko lift. Heh. Navikao sam izgleda. No, postoje i nove zgrade, gotovo na periferiji grada, gde su liftovi novi i stvarno fenomenalni. Evo i moja zgrada (sad se kao selim) će imati jedan lift, mali ali baš kvalitetan. Inače mi liftovi ne smetaju, bitno je da su funkcionalni.
Nisam naišao na toliku gostoljubivost nigde gde sam bio. Čak mi je u nekim trenutcima bilo i neprijatno od domaćina sa kojima sam se susretao. Čuo sam ranije priče da su Nišlije gostoljubive, ali nisam mogao da predpostavim da će me ta njihova osobina oduševiti. Stvarno se osećam dužnim i kad budem uzvraćao gostoprimstvo, potrudiću se da se osećaju kao ja u Nišu. Ljudi su generalno svi pozitivci koje sam sretao i upoznavao, taj kvalitet morate negovati, svaka čast.
Da su pozitivci - to da. Ali pre bih rekao da se radi o nekoj prostodušnoj pozitivnošću, nego o nekoj promišljenoj.
Nije mi baš jasno kako je moguće da kažeš za Nišlije da su dobri domaćini. Pa ja gde god da odem po Srbiji, u koji god grad, nailazim na prijatnije ljude nego ovde. Dobro, možda je Valjevo nekako ostavilo najgori utisak, tamo kao da odgajaju mržnju. U principu glupo je generalizovati, ali ovde oni koji putuju do Beograda, Novog Sada i slično, uvek prenose da su imali prijatna iskustva s ljudima. Par mojih bivših prijatelja od kojih je jedan studirao u Beogradu je uvek kritikovao ljude po prodavnicama u Nišu, i navodio koliko su ljubazniji oni u prestonici (uh, ala mi je gadljivo dok ovo pišem/izgovaram; lakše mi je reći Beograd). I sa tim se slažem.
Kada sam ušao u podzemni prolaz i krenuo njegovom putanjom prema kalči mislio sam u nekim trenutcima da sanjam, ili da sam umro, stvarno nisam očekivao
toliku dužinu podzemne pešačke zone koja je ispunjena buticima i ljudima.
Podzemni nije sasvim korektno urađen/završen, ali jeste jako bitan za grad, kako u estetskom smislu (mada na prvi pogled to se ne vidi, mislim, dok se ne ode pod zemlju), tako, pa i više, u saobraćajnom. Kako bi izgledala glavna ulica kad ne bi bilo podzemnog teško mi je da zamislim.
Video sam podzemne u Beogradu i sviđa mi se što su daleko širi od ovih. Imaju i oni duge hodnike, ali mi se ne dopada što stalno duva kroz njih, i nema mnogo ljudi. Nekako je čak i mračno unutra. U Nišu je nekako atmosfera prisnija. Najpre zbog toga što je stalno gužva, a onda i zato što je prolaz uži i osvetljeniji.
Jel u Nišu običaj ili tradicija da se subotom ide u šoping?
Poznato mi je da je subotom uvek nemoguće izaći na kraj sa gradskim prevozom, ukrcati se ljudski u autobus. Jeste to ovde dan za šoping. A ja bih još da pitam: zar negde nije? Mislio sam da je tako i u drugim gradovima.
T.C. Kalča je ispunio moja očekivanja, bio je prepun u vreme moje posete, puno punih kafića, stvarno je sve izgledalo živo, i jako mi se svidela atmosfera. Mada mi se ne svidjaju materijali koji su korišćeni u enterijeru, ali to bi pripisao svojoj profesionalnoj deformaciji, pa sam jednostavno morao da prokomentarišem.
Kalča je arhitektnonsko-urbanistička greška decenije koju je nemoguće ispraviti. Jeste da zgrada daje nekakav utisak da se radi o značajnom tržnom centru, da je tu uloženo nešto, ali je time još više opterećen centar, uništena mogućnost da se napravi valjan parking (za tolike lokale Kalče nije isplanirano "samo" to). Kalča je morala da ima i spratove pod zemljom koji bi služili kao parking, ako bi se i na taj način nekako uspelo ublažiti to što je izgradnjom nje učinjeno u stvari.
Devojke. Jako su mi se svidele, ali baš jako. Ne volim da generalizujem stvari, ali mislim da su Nišlijke bolje od Beograđanki, bar ovako na ulici koje se daju sresti... Čak su mi delovale opuštene i prilikom mojih "startova" u klubovima, bile su kulturne, kao i ja prema njima a njihov simpatičan naglasak me je osvojio. Ne bi se bunio da postanem Niški zet :) Moderne obučene... da ih ne hvalim dalje, desetka za Nišlijke.
Ha! Ha! Moram da te pitam jesi li možda nosio kajlu ili izneo dobar mobilni telefon (da košta minimum 500 evra) pred njih. Jesi li zveckao ključevima opakog automobila? Ako nisi onda ne znam kakvo si to mesto i kakve devojke pronašao, ali u Nišu je ovo gore navedeno uglavnom pravilo ako želiš da devojka bude prijatna. Ali ti navodiš da su "namontirane" (moderne, obučene), što mi nekako ide ka onom fenseraju koj ja srećem uvek kad pođem u noćnu šetnju. Čudi me da si naišao na prijatan razgovor ako si sa takvima razgovarao. Inače, naglasak je očajan, ali ovo je totalno subjektivna stvar. Uostalom, imamo već temu o naglascima pa bismo tamo mogli o njima. Uglavnom, meni je naglasak Nišlijki u startu odbojan i ako bih bio sa nekom Nišlijkom blizak morala bi to da koriguje. Dopada mi se valjevski/kolubarski.
Gimnazije Bora stanković i Stevan Sremac, dve gimnazije jedna vrata? nije mi bilo jasno o čemu se radi.
U Nišu se svaki metar mora iskoristiti, jer se nema za izgradnju novog. Tako su i deca stisnuta u te kvadrate jedne zgrade, podeljene u dve gimnazije: jedna je filološka, druga matematička. Nedavno sam tamo držao probni čas filozofije. Iznutra su u mnogo gorem stanju no što se čini ovako spolja. Zamisli kad prolazeći hodnikom možeš da baciš pogled kroz ZATVORENA VRATA, i da vidiš pola odeljenja i profesora (pri tom: vrata su sasvim od drveta, nema stakla!).
Jedno je sigurno Niš je postao moj omiljeni grad posle Novog Sada, i jedva čekam da ga posetim ponovo, možda na duže i lepše vreme pa da obiđem ono što nisam stigao. Nadam se da će se dotle neke stvari pokrenuti sa mrtve tačke, ja vam želim sve najbolje.
Možda si takav utisak stekao zbog ljudi sa kojima si se družio to vreme provedeno u Nišu. Ali Niš je obično i za studente iz manjih mesta - ništa posebno.
