Jugoistok Srbije

[Jastrebac]

Površina opštine - 306 km2
40 naseljenih mesta.

Stanovnika 13.759 po popisu iz 2002. godine, 45 stanovnika po km2, u samom Blacu 5.500, a u seoskim naseljima 8.259

Domaćinstava 5063 po popisu iz 2002. godine
Studenata (upisanih u Višu poslovnu školu) - više od 5.000

50 malih i srednjih preduzeća, više od 200 radnji svih vrsta delatnosti

Narodni dohodak u 2003. godini (zvaničan podatak RZS Srbije, april 2005. god.)
1. ukupno 798.346.000 dinara
2. po stanovniku 59.018 dinara
- zaposlenih 2550
- nezaposlenih 1650
pripada krugu 59 nerazvijenih opština

putna mreža 188,5 km (kategorisani), 30km (regionalni) i 158.5km (lokalni)

srednja godišnja temperatura: 10,1 °C, dok je temperaturna razlika januar - jul: 21,4 °C

pripada krugu 59 nerazvijenih opština sa povlašćenim položajem u razvojnoj politici Republike Srbije do 2005. godine


Opština Blace je smeštena u Topličkoj kotlini, na istočnim obroncima Kopaonika i jugozapadnim obroncima Jastrepca. Iako ima periferan infrastrukturni karakter u odnosu na glavne magistralne koridore, Blace čini raskrsnicu puteva prema Kosovu i Metohiji, Kopaoniku, Kruševcu i Prokuplju, što predstavlja povoljan tranzitni položaj (najkraći put izmedu Topličke i Kruševačke kotline).

Kroz opštinu protiču manji vodotoci Blatašnice (pritoke Rasine) i Barbatovačke reke (pritoke Toplice). Hidrološki raritet predstavlja Blačko jezero, površine oko 12 ha koje se napaja podzemnim vodama Blatašnice, a koje je većim delom zaraslo u ševar i trsku. Godine 2001. pokrenut je projekat višenamenskog korišćenja Blačkog jezera. Ovim projektom je namena jezera promenjena, namera je da se izgradi veliki turistički kompleks, te jezero dobije i sportsko-rekreativni i turistički karakter.


www.blace.org.yu

[Jastrebac]

Vlada Srbije izdvojila je iz Nacionalnog investicionog plana blizu dva miliona evra za projekte izgradnje opštine Prokuplje. Vlada je oko 800.000 evra odobrila za izgradnju lokalnih puteva i blizu 700.000 evra za obnovu vodovodne mreže.


Opština Prokuplje očekuje iz Nacionalnog programa još 5,5 miliona evra za izgradnju regionalne sanitarne deponije, čime će biti rešeno odlaganje smeća kao najvećeg problema te nerazvijene opštine.

Kordinator za projekte izgradnje u prokupačkoj opštini Goran Mrdaković kaže i da je 170.455 evra namenjeno za završetak dogradnje Doma učenika srednjih škola u tom mestu.

Istovremeno je počela i izgradnja pešačke zone u centru Prokuplja i kompletna rekonstrukcija glavne Jug Bogdanove ulice, koju takođe velikim delom finansira američka Agencija za rekonstrukciju i razvoj. Prema planu gradnje, svi radovi biće završeni tokom ove i početkom sledeće godine.

Mrdaković je naveo da je ovih dana otvorena i potpuno rekonstruisana zelena pijaca u Prokuplju, čija je obnova koštala 10 miliona dinara, a od čega je američka vlada posredstvom humanitarne organizacije "Mersi Korps" uložila šest i po miliona dinara.

„Mersi Korps“ je, zajedno sa američkom vladom, sredinom avgusta najavila da će uložiti 5,6 miliona dinara u izgradnju omladinskog odmarališta na Belom Kamenu, poznatom vikend naselju nadomak Prokuplja.

[Plodni bizon]

Pre svega, dobrodosao, Jastrebe.
Zanimljiv mi je jedan podatak sa sajta odnosno teksta koji si prilozio:

pripada krugu 59 nerazvijenih opština sa povlašćenim položajem u razvojnoj politici Republike Srbije do 2005. godine

Da li postoji informacija sta radi republika povodom polozaja opstine Blace, s obzirom da spada u jednu od najnerazvijenijih u zemlji? Ili je taj podatak tu samo da se zna koja je opstina bednija od druge?

[Plodni bizon]

DOLJEVAC (SINA) – Doljevac je središte šesnaestak seoskih naselja istoimene opštine i opštinski centar, sa lokalnom samoupravom, Domom kulture, domom zdravlja, osnovnom školom (sa isturenim odeljenjima u svim selima, ima oko 2.000 osnovaca), nekoliko društvenih i privatnih preduzeća. U glavnoj doljevačkoj ulici, na ulazu iz Kočana, odakle se stiže iz pravca Niša, odnosno Leskovca sa modernog autoputa, najpre stovarišta sa građevinskim materijalom i opremom. Sa leve strane stanica policije, pa nekako u centru sedište lokalne samouprave. Na početku vikenda ni žive duše ispred zgrade SO. Prazno ispred (na ulazu jeidno slika Broćićke), a prazne i skupštinske klupe, jer je lokalni parlament raspušten. Prvog oktobra se očekuju lokalni izbori, u toku je živa politička aktivnost, predaju se odborničke liste, rok za predaju je 15. septembar.

Primećujemo, sa leve i desne strane, bezimene glavne doljevačke ulice, stranačke prostorije - Demokratske stranke, na dve adrese. Prostorija Demokratske stranke Srbije (DSS) baš lepo opremljena, ali nešto pre sedam uveče, u subotu, sala prazna, za razliku od susedne kladionice. (Možda se na listićima već nalaze stranački očekivani razultati pred nastupajuće lokalne izbore). Sa trafoa, Doljevčane posmatra vođa radikala - Šešelj. Doljevčani kažu da je i radikalno ovde prošlo, da su "oslabili kao strujni napon".

- Da se odma razmemo. Mene politika, pa i izborni rezultati ne interesuju. Ne interesuje me ko je sve bio u raspuštenoj skupštini. Jer, da se nisu bavili samo "ko je s kim", "ko će gde", "ko će koga zaposliti i ko će na koje mesto, po partijskoj raspodeli otići", nebi ih stigla mera raspuštanja skupštine – ističe predsednik opštine Goran Ljubić.

Ljubić i dodaje - Mene interesuju samo rezultati. Interesuju me programi, projekti. Da imamo projekte, bilo bi i para.

Predsednik Ljubić kaže da je Doljevac dobio 300.000 evra za izradu kanalizacione mreže u Malošištu, 150.000 evra za izgradnju balon sale, za sportske i druge namene, u Malošištu, za Mološište i susednu Knežicu ( u narednom krugu balon salu treba da dobije Belotinac). Konkurisali smo za rekonstrukiju, odnosno zamenu azbestnih cevi na regionalnom vodovodu Bojnik - Doljevac i izradu sekundarne mreže za sva sela i još nekoliko u Bojničkoj opštini. Ukupna vrednost ovog projekta je 1,2 milijarde dinara, od toga lokalna zajednica treba da obezbedi jednu četvrtinu - 300 miliona dinara.

Struja ?.. Bilo je naše sledeće pitanje, upućeno predsedniku opštine i sagovornicima u doljevačkom Domu kulture.

- Prijatelju, ne pitaj. Struja je naš problem broj jedan... Ka po komandi rekoše sagovornici, i počeše svi u glas o ovom problemu.

Struja, električna, inače veoma niskog, skoro prepolovljenog napona, kod sagovornika odmah diže „visoki napon„. Ljudima zaista skače pritisak. Odmah poviše ton i, čini se, zauzmu svađalački gard.

- To je zaista veliki problem. Problem nad problemima. Ljudi bi da plate, ali da znaju šta plaćaju - kaže predsednik opštine... Elektrodistribucija nam naplaćuje napon od 220 volti a mi dobijamo struju napona od 90 do 150. Merio napon, na naš zahtev Institut "21. maj" iz Niša - Kaže predsednik opštine i dodeje - Mi ne bežimo od toga da struju treba platiti. Ali, da znamo šta plaćamo. Duplo niži napon i kamate niko ne želi da plati.

Vlasta Cenić, pesnik, dok u Domu kulture razgovaramo na "visokonpaonsku" temu, usput pita predsednika opštine da li njegovo Kočane ima struju... Kad je otuda pošao, nije bilo struje... Predsednik odgovara da ima, da je stigla, da je razgovarao sa ljuima odozgo, da se struja obezbedi... Pretila je blokada puta...

Kažu Doljevčani da problem sa strujom potiče iz doba "domokratske neposlušnosti". Kad je trebalo rušiti Miloševića, opozicija je pozvala ljude (a ovi to vrlo rado prihvatili) da ne plaćaju struju. Doljevačani kažu da bi sada plaćali struju, ali nemaju čime, retko ko radi, a od poljoprivrede se nemože.

"Oni koji su nas pozivali na neposlušnost time da ne plaćamo struju, sada sede gore, gde može lako da se reši ovaj problem... Jednostavno - da se poveća napon, otpišu kamate na kamate i prebiju dugovi države (!) prema radnicima niških fabrika, za nisplaćene plate, da se otvore radna mesta..." predlažu, i to ozbiljno, Doljevčani.

- Zaista - kaže predsednik opštine - odozgo treba da se reši taj problem. I da nas više ne smatraju za ljude neke treće kategorije, za najjužnije južnjake, i da nam više ne dolaze samo kad su izbori...

SINA
D. Petkovic

[General]

ZA KURŠUMLIJU IZ NIP-A OKO čETIRI MILIONA EVRA  
EKONOMIJA - PRIVREDA - Nedelja, Oktobar 08, 2006 10:38  
 
Iz Nacionalnog investicionog plana [NIP] Vlada Srbije je za opštinu Kuršumlija izdvojila oko četiri miliona evra, namenjenih uglavnom za razvoj turizma i puteve, izjavio je direktor Turističke organizacije u tom gradu Radovan Tanasković.

Kako je Tanasković rekao 1,2 miliona evra predviđeno je kao direktno ulaganja u turističku infrastrukturu, dok će ostatak sredstva biti uložena u izgradnju puteva. Do kraja godine planirana je izgradnja puteva prema turističkim odredištima kao što su Kuršumlijska banja, Lukovska i Prolom banja i prirodni fenomen Ðavolja Varoš, a koji se nalaze u blizini administrativne granice sa Kosovom, sa kojim se kuršumljiska opština graniči u dužini od 105 kilometara.

Direktna ulaganja u turizmu se odnose na uređenje i zaštitu prirodnog spomenika 'Ðavolja Varoš' za šta je predviđeno oko 500.000 evra, precizirao je Tanasković i dodao da su ostala sredstva predviđena za izgradnju dva ski lifta u Lukovskoj banji što će omogućiti razvoj zimskog turizma. 'Ovo su prva ozbiljnija ulaganja u razvoj turizma ove opštine', kazao je Tanasković i dodao da je cilj projekta, pored razvoja turizma, i zadržavanje stanovništva u tim mestima.

Prva faza NIP-a u iznosu od 37 procenata će biti realizovana do kraja ove godine, dok će druga faza od 63 procenata biti realizovana do kraja 2007. godine.

[Admini...]

Sednica Vlade Srbije juče održana u Knjaževcu
KOŠTUNICA: Novi ustav će omogućiti razvoj Srbije

Knjaževac - Premijer Srbije Vojislav Koštunica ocenio je juče u Knjaževcu da će novi ustav stabilizovati Srbiju, očuvati njenu celovitost i omogućiti ekonomski razvoj.

Premijer Koštunica je na konferenciji za novinare, koja je održana u Knjaževcu posle redovne sednice Vlade, rekao da se na ustav čekalo dugo, ali da je taj period iskorišćen za raspravu koja se neformalno van skupštine vodila od 2000. Prema njegovim rečima, došlo se do modernog teksta koji uvodi stabilne demokratske institucije i ustavni poredak, ali i širi spektar ljudskih i manjinskih prava koji će Srbiji omogućiti ulazak u EU.

Ministar turizma Bojan Dimitrijević kazao je da je razvojni projekat Stare planine, o kome je bilo reči na sednici Vlade, ključni projekat, ne samo opštine Knjaževac, već čitave Srbije. On je kazao da su već počeli veliki investicioni radovi na turističkoj infrastrukturi i smeštajnim kapacitetima na Staroj planini i da će Vlada za te namene izdvojiti šest miliona evra. Ministar Dimitrijević je dodao je da će ove i naredne godine u izgradnju turističke infrastrukture u Srbiji biti uloženo deset miliona evra - delom iz Nacionalnog investicionog plana, a delom uz pomoć drugih ministarstava.
Dimitrijević je rekao da je Vlada juče utvrdila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu, kojima se predviđa ustanovljavanje agencije za razvoj turizma, koja bi trebalo da odigra ključnu ulogu u realizaciji razvojnih projekata u turizmu.

Vlada Srbije je na jučerašnjoj sednici donela i rešenje o upotrebi sredstava iz tekuće budžetske rezerve kojima se Narodnom pozorištu u Beogradu odobrava 20 miliona dinara, a za potrebe opremanja i otvaranja Tanjugovog pres-centra u Kosovskoj Mitrovici sedam miliona dinara.

Beta

[strangelove]

B92:

Leskovac -- U Leskovcu se danas održava drugi krug izbora za predsednika opštine. Zabeležena tuča i provokacije.

Više od 126 hiljada birača moći će da bira između kandidata Srpske radikalne stranke Gorana Cvetanovića i koalicije Demokratske stranke i G17 plus Vladana Marinkovića. Prema podacima OIK-a, na 196 biračkih mesta do 10 sati je glasalo oko šest odsto od 126.230 upisanih birača, što je za četiri odsto manje nego u prvom izbornom krugu, održanom 1. oktobra.

Nakon prvog kruga glasanja, kandidat radikala Cvetanović osvojio je 211 glasova više od kandidata Demokratske stranke Marinkovića. Cvetanovića je podržala i Socijalistička partija Srbije, dok je Marinković dobio podršku Nove Srbije, Jedinstvene Srbije i nekoliko lokalnih partija.

Demokratska stranka Srbije, iako je u prvom krugu bila u koaliciji s Novom Srbijom, pozvala je birače da glasaju ''po sopstvenoj savesti''.

Od 75 odborničkih mesta u leskovačkoj skupštini, Srpska radikalna stranka osvojila je 17, Demokratska stranka 14, G17 plus 10 , Socijalistička partija Srbije i koalicija Nove Srbije i Demokratske stranke Srbije po osam odbornika. Socijalistička narodna stranka ima sedam odborničkih mesta, Socijaldemokratija i Alijansa demokrata po četiri, a SPO tri odbornika.

Ako se ujedine, stranke demokratskog bloka, imaće većinu u leskovačkoj skupštini.



Tuča i provokacije u blizini biračkih mesta

Dvojicu aktivista SRS-a iz Beograda fizički je napala nepoznata osoba u blizini glasačkog mesta u osnovnoj školi "Petar Tasić" i nanela im lakše telesne povrede,.

Incident se dogodio u 11.30, a napadnuti aktivisti SRS-a Srđan Tomić (20) i Aleksandar Marović iz Beograda su televiziji Leskovac rekli da je nepoznati mladić koji je izašao iz crvenog automobila "alfa romeo" prvo uperio pištolj u njih, a zatim ih pištoljem udario po glavama.

U hitnoj službi leskovačkog Doma zdravlja agenciji Beta je rečeno je da su kod napadnutih mladića konstatovane lakše povrede u predelu glave, a načelnik leskovačke policijske uprave Nenad Stojković rekao je da je napadač poznat policiji i da se za njim traga.


U Leskovcu dakle, biju vadikale...

[Admini...]

Prostitucija „cveta” u Pčinjskom okrugu
Zbog mobilnog i malo para
Na mlade prodavačice ljubavi i sve češće polne bolesti već vrlo ozbiljno upozoravaju i stručnjaci. – Za ljubavne berze zainteresovani i klijenti sa 70 godina

VRANjE – Sve je više „crvenih fenjera” u Pčinjskom okrugu koji pod firmom kafića ili diskoteke okupljaju devojke koje se bave najstarijim zanatom, prodajući svoje telo, najčešće, za 20 i 30 evra ili za poklončiće. na ovom području vlada prava pomama za „šipkama” i „kavezima” po selima. Trenutno su „najopasnije” i na ceni šipke u surduličkom i hanskom kraju. One po selima u okolini Vranja za „otmeniju” su i probranu klijentelu koja tu dolazi na ugovoreno.

Slična situacija je i u Bujanovcu i Preševu. nije nikakva tajna da postoje punktovi prostitucije, od one primitivne po romskim kućama u Gornjoj čaršiji ili na uličnim lokacijama u gradu, pa do organizovane koje kontrolišu lokalni makroi.

Sociolog Verica Ristić, koja se godinama, ispred nevladine organizacije „Životni put”, bavi problemom mladih, kaže da zabrinjava to što sve veći broj mladih devojčica pada u čeljusti podvodača.

– Sve počinje čašćavanjem u kafiću ili poslastičarnici, te kupovinom skupih poklona (mobilnog telefona, skupih parfema, garderobe...). Na taj način lepa, zgodna, šarmantna i neiskusna deca, nesvesno, postaju „sponzoruše”. Kada bogati darodavac, a vrlo često se to događa, zapadne u krizu on, da bi, navodno, opstao prisiljava svoju dojučerašnju ljubimicu da se bavi prostitucijom, nudeći je za otkup svojih dugovanja. Tako se upada u mrežu iz koje se veoma teško izlazi, ili se izlazi sa velikim životnim ožiljcima – veli Verica Ristić, koja je nedavno u Holandiji prezentovala jedan svoj rad koji se bavio sličnom problematikom.

– Uglavnom su to devojčice slabog materijalnog stanja, iz porodica čiji su roditelji ostali bez posla, željne provoda i modernih krpica. Međutim, ima i onih koje to iz zabave čine. Njihove destinacije su upravo diskoteke i kafići, gde pokušavaju da se nametnu „kao zvezde večeri”, a završe kao odbačene od svih – veli Verica Ristić.

Zbog prostitucije u vranjskom kraju je povećan broj obolelih od polno prenosivih bolesti, pa lekari apeluju na oprez. U Pčinjskom okrugu 2004. godine, po zvaničnim podacima, koji se mogu uzeti uslovno, 22 osobe su bolovale od polnih bolesti, od kojih su dve umrle, jedna od hepatitisa B, druga od side. Već naredne godine broj obolelih se povećao na 30, a jedna osoba je umrla od side. Ono što posebno brine jeste činjenica da je u prvih šest meseci ove godine od polno prenosive bolesti zaraženo 55 osoba, a jedna je umrla od side.

O prostituciji i polnim bolestima mnogi koji su obavezni da reaguju uporno ćute ili se prave da o tome ništa ne znaju. Pre izvesnog vremena o ovoj pojavi je otvoreno „progovorio” ovdašnji nedeljnik „Vranjske” koji je preneo izjavu dr Zorice Mišić, specijaliste dermatovenerologa u vranjskom Domu zdravlja, koja je saopštila da su u Dispanzeru imali slučaj dečaka iz obližnjeg sela, koji je posle svog prvog seksualnog iskustva dobio: gonoreju, trihomonas, hlamidiju, kandidu, genitalni herpes. Kao po običaju, nije se na vreme javio lekaru, već je na svoju ruku uzimao lekove, i posle nekoliko meseci je zatražio pomoć lekara. Sada se bolje oseća, još se leči, ali je bolest postala hronična. Slično je prošao i jedan udovac od 70 godina iz jednog sela koji je imao polne odnose s raznim ženama i zaradio hlamidiju.

Lekari u Pčinjskom okrugu upozoravaju na sve češću pojavu hlamidije, podmukle polne bolesti, koja, ako se na vreme ne leči, izaziva sterilitet. Takođe upozoravaju ne sve veću pojavu genitalnog herpesa koji izaziva neplodnost, a može da izazove i karcinom. Inače, među pacijentima, među kojima je najviše Roma od deset do 70 godina, u poslednje vreme, kako kaže dr Boban Stojiljković, sve češće se kao pacijenti javljaju Albanci iz opštine Bujanovac i Preševo, koji najverovatnije koriste ljubavne usluge izvan „svog atara”.

Mnogi, zbog sramote, ne želeći da se sazna, izbegavaju da se jave lekaru, već primenjuju terapiju na svoju ruku. Jave se kad je bolest uveliko uzela maha. Poseban problem je to kod žena, koje izbegavaju najobičnije redovne preglede kod ginekologa. Zato se tačan broj obolelih i onih koji se bave prostitucijom ne može znati, veli dr Stojiljković.

Verica Ristić i dr Stojiljković kažu da je sve više devojčica ispod osamnaest godina koje se zbog sve teže materijalne situacije bave najstarijim zanatom, upadajući tako sa svojim roditeljima u tešku moralnu krizu. Međutim, pojava muških „žurkica” je ono što je posebno iznenadilo mnoge u vranjskom kraju, a do čega će one dovesti nije teško prognozirati.

A. Davinić
[objavljeno: 23.11.2006.]

[Admini...]

Dinkić obećao
Palanci tri puta više para

Mlađan Dinkić, predsednik G17 plus i ministar finansija u ostavci, na predizbornom skupu u Beloj Palanci obećao je da će ova opština iduće godine dobiti tri puta više budžetskih sredstava za razvoj infrastrukture, nego u ovoj godini. Rekao je da zna da se u Palanci veoma teško živi, kaoi na celom jugu Srbije. Zato će na ovo područje iduće godine biti investirano 350 miliona evra.

Naglasio je da konačno moraju da se završe putevi na Koridoru 10 i kompletira započeta gasifikacija između Dimitrovgrada, Niša i Vranja. Obećao je i da će se zalagati za potpuni zaokret politike u Republici u razvoju južnog dela zemlje i za veće učešće kadrova sa juga u najvišim državnim organima.

Narodne novine, utorak, 5. decembar 2006.

[Admini...]

I opština Lajkovac postaje "raj" za investitore – lokalna industrijska zona spremno čeka dobre projekte

Predsednik opštine Lajkovac Vladan Čolović pozvao je sve zainteresovane investitore da što pre posete to mesto i uključe se u projekat izgradnje Industrijske zone Lajkovac, koja se prema njegovim rečima prostire na oko 100 ha i raspolaže odličnom s...

EvroKapija
6. decembar 2006.

[provincijalac]

Za ceo jug Srbije 350, a samo za Beograd 550 miliona evra. Pa jeste, i to je za pohvalu. Dobro je dok i mrvice dele. Mogli su i to da zakinu.

[Admini...]

Opština Gadžin Han ne odustaje od pripajanja Nišu
Zaplanje - dobar miraz

NIŠ - Ustavom Srbije najavljena je i izrada novih zakona o lokalnim samoupravama i teritorijalnoj organizaciji Republike kojima će se na drugačiji način pozicionirati i mesta i uloge opština. Kada ta nova zakonska rešenja budu poznata, spremni smo da u opštinskoj skupštini obnovimo i ozvaničimo inicijativu o pripajanju opštine Gadžin Han gradskoj zajednici Niša - kazao je za Glas predsednik ove opštine Saša Đorđević.

On smatra da bi opština Gadžin Han mogla da ponudi gradu Nišu prostor za atraktivne investicije koje bi privredno ojačale Zaplanjski kraj, a istovremeno smanjile migracioni pritisak stanovništva ovog kraja na Niš kao regionalni privredni, kulturni i univerzitetski centar.

Siniša Stamenković, nekadašnji predsednik opštine Gadžin Han, za čijeg mandata su i rođene inicijative za pripajanje ove opštine Nišu, smatra da je dobro da se ta inicijativa obnavlja i da bi mogla biti korisna i za Niš i za Zaplanjski kraj. On napominje da je u "njegovo vreme" bilo i ozbiljnih razgovora da Niš u svoju gradsku zajednicu okupi i nekoliko drugih manjih susednih opština poput Svrljiga, Merošine i Doljevca, što takođe smatra "pričom koju treba obnoviti".

M. D.
Glas javnosti, 3. 2. 2007.

[provincijalac]

Po njihovoj logici kad spojis dve nule dobijas nesto. 

[Domaci I.]

Nekoliko dana već izveštavaju kako će se Rudarsko-topionički basen Bor provatizovati, odnosno pripasti rumunskoj kompaniji Kuprom.

Mislim da je privatizacija jedino rešenje za preduzeća koja su državna, a nalaze se van teritorije grada ili regiona Beograd, jer se o takvima država ne brine. Građani i tamošnje (borsko) stanovništvo jedva dišu, a prosečna plata je jedna od najnižih u zemlji. Sve je mrtvo, i svi koji žele da žive duže i zdravije gledaju da se presele iz Bora u Beograd.

Kupovina RTB Bor košta rumunsku kompaniju 400 miliona dolara. Od tih sredstava kaže se da će 320 hiljada biti potrošeno na namirivanje poverilaca, a 80 miliona za sanaciju životne sredine. Ovaj iznos je ništa za Srbiju, i pokazuje se da bi mogla toliki novac da uloži u Bor, samo da je bilo volje. Ako je Kuprom iz Rumunije mislio da će ovo njemu biti isplativo, ne vidim šta su srpske vlasti ukalkulisale - na koji način je pametnije utrošiti novac - te nisu želele da investiraju u RTB Bor.

Među svemu ovom, mene zanima gde su ona sredstva koja su predviđena za republiku (tj. za Beograd), kao i onih 5% (95% uzima Beograd) kojih bi trebalo da pripadnu opštini Bor. Ako ta sredstva mediji ne navode, ili se njima ovde ne kalkuliše, onda je pravi iznos prodaje RTB Bor mnogo veći. I u tom slučaju Borani bi trebalo da se pitaju koliko novca im je oduzeto, odnosno koliko je još iz te opštine, ionako ojađene, otišlo u izgradnju ili renoviranje beogradskih bulevara.

[Shumadija do Tokija]

I u tom slučaju Borani bi trebalo da se pitaju koliko novca im je oduzeto, odnosno koliko je još iz te opštine, ionako ojađene, otišlo u izgradnju ili renoviranje beogradskih bulevara.