Gradjanski potencijal grada Nisa

[Domaci Zdajnik]

Hehe... građanski potencijal grada i građana Niša. To mu dođe već samo po sebi kao vic. Onako, slab vic, ali so true... Pitam juče prijatelja koji je bio jedan od organizatora tribine na kojoj je govorio Vladimir Arsenijević... pitam, rekoh, što ste se gurali u toj vašoj prostoriji nevećoj od ove moje sobe (3x4m), a on mi veli: niko ne daje prostorije za prihvatljivu cenu. Ja onda sav zaprepašćen upitah: pa zar je moguće da vam naplaćuju prostoriju?

Jedini kulturni događaj u ovom gradu u poslednjih nekoliko meseci upravo je bio dolazak Vladimira Arsenijevića u Niš, ali za tu priliku grad i njegovi kulturni sateliti nisu hteli da popuste. Oni su insitucije koje žive od kulturnih dešavanja, od toga da naplaćuju drugima kada nešto žele da organizuju, da mogu da se posluže prostorijama SKC-a, ili nekog drugog golemog kurca u ovoj varošici.

Nema ništa od Niša. Neka gori Niš, ono što vredi u njemu je odavno sagorelo ili pobeglo.

[avant-garde]

treba vam drugačiji pristup. drugačiji pristup, kad to kažem mislim na okupljanje ljudi oko jedne ideje kakva je vaša. ne možeš da nazivaš sve Nišlije budalama i da očekuješ da će da ti se pridruže. znam ljude koji su mi rekli za ovaj forum i organizaciju, pošto nisu znali da sam i ja ovde pa su mi rekli sve najbolje, da se začudite, a onda da ne žele da se uključuju jer neće da pljuju po svom gradu, a sa ostalim stvarima ( tu misle u glavnom na decentralizaciju ) se slažu.
trebalo bi malo više da radite na promovisanju grada. možda da se ode do turističke organizacije, da se od njih zatraži da se uradi neki zajednički projekat multimedijalne prezentacije grada, neki CD da se odradi kao promocija grada u drugačijem svetlu, a sigurno Niš može da ponudi nešto interesantno. ljude, prirodnu lepotu svoje bliže okoline, istorijske spomenike, fakultete i dostignuća naših ljudi i studenata..

[Domaci Zdajnik]

drugačiji pristup, kad to kažem mislim na okupljanje ljudi oko jedne ideje kakva je vaša.

Nismo mi politička partija pa da nam bude potrebno da okupljamo glasačko telo. Ako si mislio na okupljanje ljudi na forumu, mislim da nam nije potreban prosečan Nišlija ovde. Potrebni su nam oni koji bi isto tako kritikovali grad, koji bi delovali kao prosvetiteljski medij, a ne kao mediokritet. Okupljanje ljudi oko jedne ideje ne podrazumeva okupljanje podanika, nego ljudi koji će voditi tu ideju, razvijati je i realizovati (kroz javnost i za javnost).

ne možeš da nazivaš sve Nišlije budalama i da očekuješ da će da ti se pridruže.

Priznajem da postoje i drugi načini da se bude kritičan, ali se za to nema vremena. Da bih bio doteran i sasvim taktičan za mediokritetskog Nišliju trebalo bi mi bar tri puta više vremena nego da sirovo napadam nečiju svest, koja je pritom očigledno u krivu. Vređanjem se retko šta postiže (mada sam ja, gledajući kako neki primenjuju takvu taktiku prema onima koji su narodnjaci ili radikali, i sam primetio da bi bilo sramno uopšte raspravljati na liniji DSS-SRS u ideološkom smislu, tako da sam i sam postao manje tolerantan, a zagriženo prešao na stranu tih sirovih kritičara). Ali, sa druge strane, svaki građanin koji ove kritike čita i smatra da imaju smisla, dakle građanski sazreli ljudi, zaustaviće se i pomoći da ovo zaživi. Nažalost do sada sam nailazio samo na one koji bi se pridružili ako bi im dao nekakav novac, odnosno ako bi imali neku direktnu korist od toga što bi učestvovali ovde.

znam ljude koji su mi rekli za ovaj forum i organizaciju, pošto nisu znali da sam i ja ovde pa su mi rekli sve najbolje, da se začudite, a onda da ne žele da se uključuju jer neće da pljuju po svom gradu, a sa ostalim stvarima ( tu misle u glavnom na decentralizaciju ) se slažu.

I Meraklije će da ti se slože sa decentralizacijom, ali zato će već u sledećoj rečenici da ti spomenu kako Albanci naviru sa juga, ili kako su Ustaše klale Srbe u Drugom svetskom ratu. Ta svest je bolest koju viškom para i kroz decentralizaciju sistema nećeš popraviti, a nama nije cilj samo bogato, već i inteligentno društvo.

Ako građanin ne razume osnovnu ideju decentralizovanog društva, tada je on običan lokal-patriota, zainteresovan za svoj džep, a ne za pravednu raspodelu sredstava i ravnopravnost građana jedne države. Takav neko ne bi mogao da nosi ove projekte i ovaj medij, takav je samo pasivni slušalac, primalac ovih ideja. Mi njega tangiramo na drugi način, ne ovako kako želimo da tangiramo ljude koji bi trebalo da budu nosioci ideje.

trebalo bi malo više da radite na promovisanju grada. možda da se ode do turističke organizacije, da se od njih zatraži da se uradi neki zajednički projekat multimedijalne prezentacije grada, neki CD da se odradi kao promocija grada u drugačijem svetlu, a sigurno Niš može da ponudi nešto interesantno. ljude, prirodnu lepotu svoje bliže okoline, istorijske spomenike, fakultete i dostignuća naših ljudi i studenata..

Na stranu to što smatram da bi bilo jako teško naći nešto što u Nišu vredi, pogotovo bi bilo teško naći nekakve ljude u gradu koji su nešto postigli, smatram ideju zanimljivom. To bi moglo da pokaže građanima da je nama stalo do Niša, i da učini da se zapitaju zašto bi neko u isto vreme i voleo i kritikovao (verbalno pljuvao) grad.

[direktor bolnice]

trebalo bi malo više da radite na promovisanju grada. možda da se ode do turističke organizacije, da se od njih zatraži da se uradi neki zajednički projekat multimedijalne prezentacije grada, neki CD da se odradi kao promocija grada u drugačijem svetlu, a sigurno Niš može da ponudi nešto interesantno. ljude, prirodnu lepotu svoje bliže okoline, istorijske spomenike, fakultete i dostignuća naših ljudi i studenata..

Meni se ova ideja bash dopala , svim srcem je podrzhavam i bash bih voleo da se uradi.

[Branko]

ne možeš da nazivaš sve Nišlije budalama i da očekuješ da će da ti se pridruže. znam ljude koji su mi rekli za ovaj forum i organizaciju, pošto nisu znali da sam i ja ovde pa su mi rekli sve najbolje, da se začudite, a onda da ne žele da se uključuju jer neće da pljuju po svom gradu, a sa ostalim stvarima ( tu misle u glavnom na decentralizaciju ) se slažu.

   U potpunosti te podržavam, Avant-Garde. Mislim da si pogodio suštinu. Ljudi ne mogu da se osvoje negativnim pričama, pogotovo ako se negativno priča o njima samima. Najbolje su kampanje koje se popularno nazivaju pozitivnim kampanjama, kada neko ko želi da pridobije masu govori o tome šta može sam da uradi, ali ne ističe nikakve negativne strane svojih konkurenata. Mislim da negativne kampanje ima mnogo na ovom forumu, što mogu da razumem ali ne mogu da podržim jer mislim da nije efikasna, da ne daje efekte kakvi se u stvari traže.

[avant-garde]

Nismo mi politička partija pa da nam bude potrebno da okupljamo glasačko telo. Ako si mislio na okupljanje ljudi na forumu, mislim da nam nije potreban prosečan Nišlija ovde. Potrebni su nam oni koji bi isto tako kritikovali grad, koji bi delovali kao prosvetiteljski medij, a ne kao mediokritet. Okupljanje ljudi oko jedne ideje ne podrazumeva okupljanje podanika, nego ljudi koji će voditi tu ideju, razvijati je i realizovati (kroz javnost i za javnost).

valjda ti je stalo do toga da ljude naučiš da misle građanski? ili hoćeš već politički formirane na tvojoj strani? nisam razumeo, mislio sam da je ovo forum koji treba da ljude nauči. čemu forum bez te namere?

[lanavi]

Ako neko zna neka napise nesto vise o ovome:

Kod:

http://www.protecta.org.yu/

[avant-garde]

kratko :  uzeli pare a ništa ne rade 

[Domaci Zdajnik]

Avant-garde, donekle si u pravu, iako si to rekao provocirajući moj stav o Protecti.

Lanavi, evo kako stvari stvarno stoje.

Protecta je daleko, daleko jača organizacija od Diferencije, čak je glupo i porediti. Jako je glupo porediti. Čak se možda može reći da je trenutno Protecta najaktivnija NVO u Nišu i regionu (i pored YIHR-a), odnosno da najviše para okreću i najčešće su na medijima.

Međutim, evo šta može da im se zameri, i što mislim da nikako nisu zanemarive zamerke (deo toga može da se vidi na raspravi Javna debata o decentralizaciji).

Najpre, u vreme najaktivnije Diferencije, a to je bilo sredinom 2006. kada su članovi ove organizacije izlazili na ulice i delili propagandni materijal (jedna štamparija je izašla u susret i radila nam štampu besplatno, a inače dosta bi koštalo i sigurno ne bih ulazio u to svojim novcem), flajere koji su sadržali neke stavke (slično nedavnoj propagandi Reformističke stranke, samo što je naše bilo malo radikalnije i bezirano na konkretnim podacima), i lepili plakate po gradu (takođe sa stavkama u vezi sa beogradizacijom). U to vreme otkrili smo veliku krađu koju su sproveli Ministarstvo finansija (G17plus) i Ministarstvo za kulturu (tada su to držali ljudi iz SPO-a), kada je iz ukupnog fonda za kulturu iz Nacionalnog investicionog plana (iznosio je 50 miliona evra), Beograd uzeo više od 40 miliona (što je više od 81%), a Leskovac, na primer, dobio 0 dinara, Niš do 2%, Šabac takođe 0 dinara, itd. Nakon naše medijske propagande (a tu su nam podršku dali TV5 i odmah zatim dnevni list Danas koji je obaveštavao čitavih nedelju dana o tome šta smo pronašli), tačnije nekoliko meseci potom, sredstva su revidirana i Niš je dobio nešto više, kao što su i Leskovac i Šabac dobili pare za neke projekte koje su poslali (u Ministarstvima su tvrdili da iz tih gradova nisu ni stigli projekti, a mi smo otkrili, zvali ljude telefonom, i išli kod direktora Muzeja, Biblioteka... lično da se raspitujemo, kao kakvi novinari), a koje ljudi iz Ministarstava nisu hteli ni da gledaju, jer su sve već odredili unapred.

Dakle, za vreme te naše kampanje, pre koje niko nije ni primetio tu stvar u vezi sa NIP-om za kulturu, niko u Nišu i republici nije ni reč kazao o toj stvari. A posle izlaska tih podataka u dnevnom listu Danas i našeg gostovanja (trojica nas iz Diferencije) na TV5 u emisiji Decentralizacija, svi su počeli o tome da bruje, pa čak nas je i Belle Amie primio koji je uglavnom za centralizam. Jedino su ovi iz NTV odbili, i kazali da "građane Niša ne zanima decentralizacija, tako da mi to verovatno nećemo objaviti".

Protecta je tu priču odmah zatim počela da širi kao da je njena (u stvari, nikada nisu naglašavali čija je, što možda nisu ni morali, ali ipak...), pa su samo mesec dana od te nedelje kada je Danas objavljivao uzastopce naše izveštaje objavio da je dobio pare za projekat da sprovodi ideju decentralizacije u Nišu (fondacija NED, Vašington). Ne sećam se kako je to Mladen Jovanović formulisao u emisiji NVO Magazin (TV5; ja i još jedan član Diferencije smo to gledali u Media Centru, pred još nekim ljudima, i bukvalno nam je ispala vilica kad je Mladen to kazao), ali radi se o ogromnom novcu.

Šta je Protecta uradila sa njim? Koliko vidim, napravili su sajt koji sadrži mnogo manje materijala nego sajt Diferencije. Dalje, angažovali su par čini mi se ne naročito stručnih ljudi sa Pravnog fakulteta u Nišu da napravi brošuru o decentralizaciji (može da se skine sa neta), koju je jedan drugi profesor (dr Jovan Živković, inače stručnjak u ovoj oblasti, i nedavno je formirao NVO koja se zove Centar za regionalnu politiku) u privatnom mejlu meni opisao kao lošu. Dok sam je ja čitao sticao sam utisak da je za Srbiju bolje da bude centralizovana nego decentralizovana. Bar u onoj prvoj polovini brošure, jer nadalje nisam imao želudac da čitam.

Dalje, radili su tribine, nekoliko takvih. Odlaze do Vranja, Šapca, itd, tamo gde imaju partnerske NVO ili ogranke Protecte, sa kojima su zajedno formirali sporazumno Nacionalnu koaliciju za decentralizaciju (ta Koalicija održava te tribine po gradovima Srbije), i zagovaraju decentralizaciju. No, sve mi se to čini bacanjem para, nepotrebnim. Za te pare koje su dobili mogli su da pokrenu nedeljnik ili mesečnik koji će svakog dana slati u sve te gradove i informisati građane o tome zašto bi trebalo decentralizovati Srbiju. Takođe, mogli su da uđu u saradnju sa nekom lokalnom TV stanicom, da drže emisiju o toj stvari. Mogli su mnogo, a uradili su premalo. Govore na tim tribinama jedni drugima o tome kako bi Srbiju trebalo decentralizovati. A čini mi se da im više odgovara ovako centralizovana, jer na kontu toga mogu da izvuku još neki dinar... tj. evro.

Da ne govorim sada o tome koliko je njihov programski direktor (pomenut u ovom tekstu) završio od škole, i od čega se izdržava... Zvučao bih skoro kao oni koji mene tako optužuju... mada ja ni dinar nisam izvukao iz svoje NVO. Ako zarađuju, i treba, ali hajde da nešto zaista vredno i urade.

I da dodam nešto što su još pre svega ovog radili. Za vreme onog incidenta u vezi sa dodelom frekvencija, kada je TV5 izgubila na konkursu, Protecta je začela (bar je MJ bio glavni u toj inicijativi) ono potpisivanje peticije za dodelu frekvencije Petici (da ne govorim sada zašto se baš Protecta tu uključila, i zašto baš u vezi sa TV5, ali postoji veza, podrška koja se uzvraća podrškom, i sve je logično)... Ja sam u to vreme baš sa njim gostovao na TV5 u jednoj od prvih (druga po redu je bila) emisija "Decentralizacija", i on je tamo zagovarao jako blagu varijantu borbe protiv centralizma (beogradizacije). Govorio je kako će da nosi Predragu Markoviću (tadašnjem predsedniku Skupštine Srbije) onih petnaest hiljada potpisa, i da će to uroditi plodom, na šta sam se ja kiselo nasmejao i tvrdio da to Beograd neće ni da primeti, neće ni da ga zasvrbi (nisam baš tako rekao, ali takvo značenje sam hteo da dam). Ispostavilo se da sam bio u pravu. Predsednik Skupštine je primio Mladena, čak je to zabeleženo kamericom, malo su proćaskali, i ovaj je bio poslat nazad za Niš. Državni/beogradski mediji nisu ni reč kazali o tome (ono sa kamericom prenela je TV5).

Dakle, da zaključim: Protecta je moćna organizacija, ali ima dosta toga u najmanju ruku sumnjivog što rade. Kao da im je bitno da budu tu, da rade, a da se ništa ne promeni. Sve dok će neko finansirati borbu protiv velikog zla (centralizam to jeste), oni će imati koristi, a i mnogi mladi koji dođu da volontiraju, jer će svako moći da zaradi neki džeparac (a ovi u vrhu malo i više od toga). To znači da onaj ko želi da zaradi, da se druži sa omladinom, da bude aktivista, da radi ono bezopasno a pomalo i korisno za grad, neka ode u Protectu (ja nikada nikog ne bih uputio na njih, ali ako neko baš želi da zarađuje, zašto da ne ode kod njih). Bolje nego da ode u organizaciju koja traži da se angažuješ, koja radi bez ikakve nadoknade, koja se ponaša više kao medij nego kao terenska NVO. Posebno danas kad mladi uglavnom žele da izvuku neki dinar, a ne da se posvete nekoj ideji stvarno, i grade nešto što bi trebalo da služi kao prosvetiteljski medij.

PS: Nisam govorio o tome da se Protecta mnogo više bavi nekim drugim stvarima, ne samo decentralizacijom. Uglavnom su sve to bezopasni (u smislu da ne izazivaju negativnu reakciju sugrađana, nacionalista) projekti na kojima se lako može zaraditi, ali nisu ni beskorisni.

[lanavi]

Hvala na opsirnom objasnjenju. Inace, na ovo sam slucajno naletela pa me zaintrigiralo jer izgleda organizovano, mislim na njihovu inicijativu pa neka bude i ozbiljnost po pitanju prezentovanja kroz medije.
Ovde si naveo  nesto o nekim njihovim aktivnostima po okolnim gradovima, angazovanju ljudi sa nekih fakulteta, dajes i neke predloge sta su mogli dodatno da urade...no, mene zanima koliko je daleko ili blizu svega toga inicijacija tvog projekta ili pokreta (ne znam kako da ga nazovem). Forum i site postoje, imas svoj casopis, imas verovatno i saradnike na koje mozes da racunas, moralnu podrsku (kvantitativno ne znam koliku), ali navodis i da je boom bio negde 2006-e? Sta se desilo posle i mozes li da ocekujes da se bilo sta promeni u neko dogledno vreme? Ne uzimam u obzir strahovitu zelju da to uspe jer je to nedovoljno.

[Domaci Zdajnik]

Hvala na opsirnom objasnjenju. Inace, na ovo sam slucajno naletela pa me zaintrigiralo jer izgleda organizovano, mislim na njihovu inicijativu pa neka bude i ozbiljnost po pitanju prezentovanja kroz medije.

Kad neko ima para da od toga može da se izdržava, i dobija mesečnu platu samo zato što je na nekoj funkciji u toj NVO, onda to znači da ta organizacija ima dosta para i da može da plati i da se odradi odličan sajt (to košta oko 300 evra otprilike, plus održavanje na mesečnom nivou minimum isto toliko). Ja sajt Diferencije sam izdržavam već skoro tri godine. Par puta sam platio administratoru po hiljadu dinara mesečno, a onda sam malo priučio kako se održava i nastavio sam. Danas se ovaj momak katkad javi da pomogne besplatno (to je onaj mladić sa rasprave o Astrologiji), i to je sve što imam od pomoći sa strane što se tehničkog doterivanja sajta tiče. A da bih unapredio još malo izgled i performanse sajta, biće mi potrebno još malo pomoći sa strane. I to će biti maksimum koji mogu da izvučem što se sajta tiče, zahvaljujući jako skromnom znanju u oblasti veb-dizajna (uz onu pomenutu malu pomoć sa strane). No, kada bih dobio neki novac verovatno bih angažovao nekoga da odradi još bolje, jer mi je jako važno da organizacija bude kao medij, a medij se na netu mora predstaviti u što boljem svetlu. Jedna od najvećih želja mi je da sajt izraste (možda ne ovaj, možda neki novi domen zakupim uskoro) u nešto poput B92 ili kao što je sajt Peščanika (samo malo preglednije). Mislim da su takvi mediji u situaciji da menjaju stvarnost, da uče ljude i diktiraju političku, kulturnu i ukupno-društvenu situaciju. U daleko manjoj meri su to partije ili terenske NVO (njima je više cilj da zarade i pojave se u ovim medijima, što mi govori da je medij iznad njih).

Mislim da je Protecta dobra organizacija i već sam ih branio od napada nekih nazovi-levičara (komunista) koji su ih optuživali da uzimaju novac iz Vašingtona i rade protiv Srbije (baš su pomenuli onu NED fondaciju, koja je dala pare za projekat Nacionalna koalicija za decentralizaciju). Ali nezadovoljan sam njihovim odnosom prema ostalim pojedincima i organizacijama koje žele time da se bave, valjda otud što nikakvu materijalnu korist od njih ne mogu da izvuku.

Dalje, ta Nacionalna koalicija za decentralizaciju (grupa nekoliko NVO koje je okupila Protecta oko sebe pod okriljem projekta za decentralizaciju; pisao sam o tome kako idu da drže tribine po gradovima) zvanično prima nove članove, ali ja ne vidim kakvu bi ulogu imao pojedinac ili neka druga NVO koja bi se uključila u to što rade. Ja ne želim da idem i govorim Mladenu i njemu sličnima o decentralizaciji, kao što ne vidim nikakav smisao u tome da on meni i članovima Diferencije govori o tome. Te tribine upravo na to liče (uz minutnu reportažu na TV5).

Moram da idem, ali ti obiđi ovu temu večeras ili sutra ujutro pošto ću dopuniti ovu poruku. Nisam ni začeo suštinu, tj. ono što se tiče Diferencije unutar ovakve medijske i NVO-situacije u gradu.

Ovde si naveo  nesto o nekim njihovim aktivnostima po okolnim gradovima, angazovanju ljudi sa nekih fakulteta, dajes i neke predloge sta su mogli dodatno da urade...no, mene zanima koliko je daleko ili blizu svega toga inicijacija tvog projekta ili pokreta (ne znam kako da ga nazovem).

Ideološki ne postoji neka bitnija razlika, s tom razlikom što su oni NVO u posedu Demokratske stranke, dok Diferencija više naginje LDP-u (isto kao i Inicijativa mladih za ljudska prava). To je ono što se tiče "blizine", što će reći da su stavovi slični (ne može da se kaže da je Protecta ispala korektna krajem 2006. kada su bili neutralni što se donošenja novog ustava tiče: s jedne strane znali su da je to centralistički ustav, a sa druge nisu smeli ništa da govore jer ga donosi Boris Tadić, zajedno sa Koštunicom i Nikolićem; tada smo mi i Inicijativa bili za bojkot: mi prvenstveno zbog članova ustava koji se tiču teritorijalnog uređenja i (de)centralizacije, a Inicijativa zbog nekih tačaka iz oblasti ljudskih prava i preambule o Kosovu).

Ako si mislila da tu može da dođe do saradnje, kratak odgovor je: nema nikakve šanse. Prvenstveno zbog toga što njih suštinski ne zanima to kakva je zajednica u kojoj deluju, tj. ne zanima ih da je stvarno menjaju. Da ih zanima, oni bi se raspitali, kontaktirali ostale zainteresovane ili ljude koji se kako-tako zanimaju za decentralizaciju. Ne kažem da bi im pomogli (niti bih ja pristao na to da me druga NVO finansijski pomaže, pogotovo ne neka iz Niša), ali bi mogli da sarađuju po nekim pitanjima, da postoji obostrani interes - bolja zajednica ili prosvetiteljsko delovanje. Međutim, ako nemaš para, nećeš im biti od koristi i to je aksiom. Oni su, poput mnogih drugih NVO u Srbiji (ali verovatno i u svetu, ako se radi o nekoj iskusnijoj, i finansijski moćnoj), nešto kao preduzeće. Njega ne zanima šta sad tu neko hoće, kako živi i šta može da se uradi da bi nekome tamo bilo bolje, već da kroz tu pomoć, ako se već pomaže, nešto može i da se uzme za sebe.

Mi njima nemamo šta da damo u tom smislu.

Forum i site postoje, imas svoj casopis, imas verovatno i saradnike na koje mozes da racunas, moralnu podrsku (kvantitativno ne znam koliku), ali navodis i da je boom bio negde 2006-e? Sta se desilo posle i mozes li da ocekujes da se bilo sta promeni u neko dogledno vreme?

Podrška u Nišu

U Nišu ne postoji nikakva podrška. Komentari na prvi broj Zapada, koji su izašli u drugom broju, pokazuju da podrška stiže bukvalno odasvud (Vojvodina, Beograd, Kragujevac, čak se neko javio ko živi južno od Niša), ali nikako iz ovog grada. Dakle, to jeste problem, jer moj je prvenstveni zadatak okupiti inteligenciju i politički/građanski svesne ljude upravo IZ NIŠA. Jer ovo što radim i kakav sam cilj zadao organizaciji i sebi jeste dostizanje nekakvog medija koji već odavno postoje u Beogradu, ali ih u Nišu nema i svi su izgledi da ih dugo neće ni biti (mislim na B92 i Peščanik pre svih drugih, ali tu su i neke nevladine organizacije, aktivnije, koje zaista deluju kao mediji). Dakle, cilj je okupiti mlade iz Niša, a njih nema. Nema ni podrške. Sve dok nije profesor dr Antović (mlad inače, mislim da je '77. godište) rekao da mu je drago što radim ovo oko Zapada, i da će pomoći nekim kontaktima (da lakše dođem do drugih sagovornika u Nišu, a koji imaju akademsku titulu), niko mi iz Niša nije dao podršku što se tog projekta tiče, a da je bio iz Niša.

Dalje, što se tiče podrške u Nišu... ona je postojala od strane TV5, ali samo dok se govorilo o decentralizaciji, i dok je njima to bilo u interesu (onaj slučaj sa dodelom frekvencija). Danas njih mogu da kontaktiram i da mi onaj spiker čiji se glas čuje u emisiji NVO Magazin ugovori gde da se nađemo da snimi to za tu emisiju, unutar koje bih eto mogao da dobijem par minuta da kažem šta planiramo da radimo. Ipak, njih ne bi zanimalo ako bih kazao da časopis zasad izlazi samo u elektronskoj formi.

Podrška iz Beograda

Jedan čovek iz Beograda mi je kazao da malo sačekam da on nađe pare u prestonici pa da to radimo zajedno, ali tako da se časopis štampa (ja nisam još uvek obezbedio novac za to), na šta sam ja sedeo ukopan u čudu i mislio: "Pa, zar je moguće da tamo možeš bez problema naći pare za časopis!" (uz to, čovek mi je kazao da nikako ne dolazi u obzir štampanje do 1000 primeraka, kako sam mu ja rekao da bi bio maksimum ako bi meni neko u Nišu pomogao za štampanje prvog broja, već ništa ispod 30 hiljada primeraka). Zasad ništa od toga, sve u svemu. Možda sam i ja kriv jer nisam održao kontakt ili nisam insistirao koliko je trebalo, da čovek stvarno primeti da sam zainteresovan.

Još malo o podršci iz Niša

Zatim, podršku mi je davao taj profesor koga sam pomenuo u prethodnoj poruci, dr Jovan Živković (koji se inače i bavi decentralizacijom i regionalizmom, baš to predaje na fakultetu). On je u vreme kada smo mi bili aktivni (i imali neku vrstu prostorije u sedištu GSS-a u Nišu, preko puta SUP-a, gde je sad LDP), dakle krajem 2006. godine, došao da nam ponudi nešto interesantno. U stvari, on je tada tek predao papire za registraciju nevladine organizacije Centar za regionalnu politiku (a bavio bi se istim stvarima kao i mi), i hteo je da kad dobije rešenje o registraciji mi napravimo neku vrstu "pakta", odnosno da stvaramo alijansu za decentralizaciju i regionalizaciju, nešto slično onome što su malo zatim počeli ovi iz Protecte (osnovali Nacionalnu koaliciju za decentralizaciju). Zamisao Živkovića bila je da u tu alijansu uključi političke partije koje su decentralističke orijentacije, zatim sve nevladine organizacije koje zanima taj problem, i da se stvore ogranci u mnogim drugim gradovima Srbije, kako bi se započela opšta inicijativa za regionalizaciju Srbije (iz svih gradova istovremeno). Inače, taj profesor je već napravio platformu za region Južna Srbija, i ja je imam kod sebe još uvek. Tražio je da se i mi malo uključimo i doradimo, ili makar damo neku sugestiju u vezi sa tim. Uglavnom, čovek je baš bio zainteresovan da se nešto uradi. A najviše mi je bilo interesantno to što je pominjao mogućnost formiranja političke partije. I tada je spomenuo da mu je prijatelj, Branislav Kovačević (lider partije u raspadanju - Liga za Šumadiju), predložio taj način angažmana, ali da on sam nije za stranačku aktivnost jer zahteva mnogo više energije i ulaganja. No, nije nas sprečavao da mi sami nešto preduzmemo po tom pitanju, a da istovremeno budemo članovi te buduće "Alijanse za decentralizaciju i regionalizaciju". Čak nas je bliže povezao sa Branislavom Kovačevićem iz Kragujevca, tako da smo se mi ubrzo čuli sa njim.

Početak propadanja

Kovačević nas je pozvao da odemo u Kragujevac, u sedište Lige za Šumadiju, i da porazgovaramo o svemu, a najviše o formiranju odbora jedne veće partije, na nivou republike, čije bi se sedište u našem gradu zvalo Liga za Niš. Troje nas najaktivnijih iz Diferencije pošlo otišlo je u Kragujevac. Tamo su nas prilično ozbiljno dočekali predsednik partije i petnaestak starijih ljudi, verovatno članovi upravnog odbora i najvernije pristalice. Seli smo lepo i počeli da razgovaramo (s tim što mi se čini da smo mi, toliko mlađi od njih, i prilično slabije upućeni u samu stvar u to vreme, delovali neozbiljno, ili verujem da su ipak očekivali neke starije osobe). Kovačević je predložio tu ideju (za koju smo znali) o formiranju odbora u Nišu, s tim što bi se sama njegova partija (Liga za Šumadiju) preimenovala u Ligu za evropske regije, ili nešto tome slično, kako ne bi stajalo "Šumadija" u imenu odbora u Nišu, jedne iste partije. I tako smo mi otišli iz Kragujevca, ja zadovoljniji nego ono dvoje iz mog tabora, a da to nisam ni slutio.

I pošto sam bio radostan što ćemo formirati partiju, odnosno gradski odbor, čim sam stigao kući dao sam se na pisanje teksta čiji je naslov glasio "Differentia formira Ligu za Niš!", misleći da ćemo tako privući veći broj ljudi u naše redove, jer ipak nije isto biti NVO i partija, budući da se NVO bavi tek pričom, i nekim perifernim stvarima, dok partija direktno ima priliku da utiče na krupne događaje u gradu i republici, i može da značajno menja stvari. Mislio sam da će to dovesti nove ljude, da će nas biti više, i mislio sam da će mi ono dvoje najaktivnijih iz organizacije još zahvaliti što sam napisao i objavio taj tekst, podrazumevajući da su i oni za osnivanje tog stranačkog gradskog odbora.

Sukob i kraj terenski aktivne Diferencije

Međutim, sutradan me je stiglo iznenađenje. Devojka koja je išla sa nama u Kragujevac (jedna od ono dvoje najaktivnijih u organizaciji) me zove telefonom i ljutito pita: "Šta si bre ti ono uradio? Kakav je ono tekst na sajtu? I zašto me nisi pitao nego objavljuješ bez moje dozvole? Ja sam portparol, moraš prvo mene da pitaš!" Iste večeri ili neko veče kasnije pozvali su me ona i još jedan član (on se tada na forumu potpisivao kao Strangelove, a danas je FinalCutNow, dok se devojka nije vratila, a potpisivala se kao sAngiE) da dođem u prostorije organizacije (tamo gde je sad LDP) da porazgovaramo i rešimo nesporazum. Znao sam da će biti dvoje na jednog, i da ja neću znati šta da im kažem jer mi i nije jasno za šta me optužuju, ali sam se još više iznenadio kad sam ušao u prostoriju a tamo zatekao još jednog lika (ovde se u to vreme potpisivao kao AllTheWeb; desetak godina stariji od nas, veliki lažov, neverovatan prevrtljivac, i da ne nabrajam sve) koji je odmah krenuo da mi drži predavanja o tome kako Differentia nije moja organizacija nego imam da pitam Sanju (sAngiE) o tome šta treba da radim, jer je ona portparol. Zatim mi je pričao kako je objavljivanje tog teksta katastrofalno za Diferenciju jer će to neko moći da zloupotrebi (na šta sam se ja začudio kao da vidim duhove u toj prostoriji, kao da su ili svi tamo drogirani ili sam ja sasvim poludeo), da to nije taktično, da je to trebalo da se priprema, da se ne sme tako olako u javnost (a valja reći da je u to vreme sajt pratilo desetak ljudi dnevno). Pričao je i o tome kako ja mnogo vremena gubim na netu, kako ne pišem projekte, a da bez para ništa ne može da se postigne (čudno, ali ispostavilo se da te ljude decentralizacija i regionalizacija uopšte nisu zanimali kao problemi, jer su kasnije osnovali posebnu NVO koja u svom programu uopšte nije imala ove ideje, već ono što se dobro isplati i za šta se lako dobijaju pare). Zatim su u te prostorije ušli još neki omladinci (studenti književnosti) koji su bili zainteresovani za formiranje književnog kluba Diferencije. Ja za njih nisam ni znao. Ispostavilo se da su oni kontaktirali sAngiE, a ona o tome mene i nema razloga da obaveštava. Odvela ih je u drugu prostoriju a mene i AllTheWeb-a, kao i pomalo drogiranog Strangelove-a ostavila ovamo. Onaj je nastavio da me ubeđuje sve dok ja nisam rekao da ću da odustanem od Diferencije, da je predajem Sanji, Vladi (Strangelove-u) i njemu (koji je tog dana prvi put zakoračio u te prostorije, pozvan od strane sAngiE). Onda sam se povukao, otišao kući. Sutradan sam počeo ozbiljnije da razmišljam o tome što sam im kazao i rekao da ovog puta neću da se predajem nego ću da prvi put u životu uzviknem glasno: NE! Organizovao sam momentalnu skupštinu udruženja, pozvao sve ljude koji mene podržavaju, objavio na forumu tu vest, zatim otišao u sedište organizacije, pokupio upisnice kako oni ne bi na brzaka učlanili desetak svojih drugova i drugarica i tako onemogućili odluku Skupštine (jer ne bismo imali većinu). Skupštinu smo održali u mom stanu (a ne u sedištu organizacije jer bi tamo oni pravili probleme i verujem da bi bilo i tuče), ja i desetak mojih poznanika sa kojima sam i pokrenuo organizaciju. Izglasali smo novi upravni odbor (pomenuto dvoje su smenjeni), i izbacivanje iz organizacije pobunjenika.

Iste večeri, pošto su saznali šta im se sprema, oni su organizovali (čak u isti sat) paralelnu skupštinu u sedištu udruženja, i tamo okupili nekoliko ljudi, i izglasali nešto što se njima dopada. Moju smenu. Čak su mi pretili dovođenjem policajca u stan pošto navodno nisam radio sve po propisima. I zaista, došli su mi čak u Brzi Brod, taksijem, u 22h, da vide je li sve po propisima, i da mi zaprete, ono dvoje i onaj njihov "advokat", AllTheWeb, koji se ovog puta predstavio kao inspektor, iako je jedva srednju školu u stvari završio (to je posle proverio jedan drugi član organizacije). Naravno, nisu ništa mogli da preduzmu po pitanju onoga što sam već uradio, i otišli su ljuti.

Tako se Diferencija raspala, a godinu ili skoro dve godine potom, pojavio se na forumu FinalCutNow, nekadašnji Strangelove, pobunjenik. Priznao da je ona devojka htela da me smakne sa pozicije predsednika, ali da on u tome nije toliko učestvovao, i da je jedino hteo malo veći uticaj u organizaciji. Posle toga je tražio a ja sam mu dozvolio da vodi autonomni odbor Diferencije u Grdelici, gde i živi.

To je priča o tome kako se Diferencija polako gasila. Krivi su loši ljudi i loša organizacija. I mislim da je to prva stvar koju bi jedno kvalitetno udruženje trebalo da sredi. Da svi dobro komuniciraju, da se za ideju bore srcem, a ne zato što ih zanima koliko će para da uzmu ako podrže neku ideju ili kao bajagi rade na njoj, da to budu ljudi od poverenja, a ne lažljivci i oni koji gledaju da te smaknu kad god malo popustiš i unaprediš ih iako ih ne poznaješ dovoljno.

Mislim da sam spasao Diferenciju od potpunog uništenja, ili zastranjivanja, budući da su oni kasnije osnovali udruženje, kao što rekoh, koje se uopšte nije zanimalo za ideje koje Diferencija propagira.

To je bio kratak (ne tako detaljan, ali obiman ipak) opis propadanja Diferencije krajem 2006. godine. Pisao sam i jedan čitav tekst, ogroman, o tome, ali sam ga izbrisao po dolasku FinalCutNow-a iznova na forum i u organizaciju, jer ne želim da ružno piše na sajtu organizacije o nekome ko se izvinio i ponovo postao član.

[Domaci Zdajnik]

Dopisnici časopisa Zapad

Bilo je dopisnika u ova tri broja koliko je izašlo do sada, ali to nisu stalni dopisnici, ljudi koji će slati tekstove ili intervju sami od sebe, nego ja zamolim, pa ako ko želi, on pošalje, ako ne, ništa, tražim dalje, jurim da stignem da uhvatim (na'vatam nekoga, kako bi se kazalo) na vreme da bih kompletirao časopis u roku. Ono što stigne na našu adresu od tekstova slučajnih posetilaca koji vide da se može pisati za Zapad, obično su tekstovi slabog kvaliteta i to uglavnom nismo objavljivali. Srećan sam što su se javili na poziv na intervju Branislav Kovačević (prvi broj Zapada), prof. dr Mikloš Biro (drugi broj Zapada), prof. dr Mihailo Antović (treći broj Zapada), pisac i politički komentator Marko Vidojković (treći broj Zapada), prof. mr Zoran Dimić (prvi broj Zapada), postdiplomac na međunarodnom univerzitetu u Budimpešti i član foruma pod nickom Dilan Dog - Rastislav Dinić (poslao tekst), aktivista mnogih udruženja za zaštitu gay prava - Dušan Maljković (poslao tekst), itd. ali na njih teško da mogu da se pozovem kad je u pitanju četvrti broj, i zasad mi niko ne pada na pamet od onih koji bi pristali da se odazovu.

Podrška iz Vojvodine

Da pomenem da smo jedan prijatelj iz Inicijative (koji mi pomaže oko časopisa, i upisan je kao pomoćnik glavnog urednika) i ja nedelju dana sastavljali pitanja za Nenada Čanka, koji nam nije nikakvim odgovorom uzvratio. A ja ga ovde i gde god da se nađem - podržavam.

Međutim, podrške iz Vojvodine ima. Tamo je jaka levica (ona komunistička uglavnom) koja dozvoljava da se njihov materijal (štampan ili objavljen na netu) prezentuje dalje, pod uslovom da onaj ko to dalje distribuira ne radi to sa ciljem da profitira. Časopis Zapad upravo postoji na tom besplatnom režimu i takav će biti i kada se bude štampao, tako da mogu da koristim njihove tekstove koji su inače sjajni.

Pored ovoga, podrška iz Vojvodine postoji i u vidu čestih poziva od strane novinara dnevnog lista Dnevnik (za koji sam najmanje tri puta dao intervju, i to u poslednjih 7 ili 8 meseci; onda sam im dao broj telefona prof. Jovana Živkovića, pa sada verovatno njega zovu), kao i Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine, koji su objavili početak izlaska časopisa Zapad, a da im to nisam ni dostavio, niti tražio.

Odnos sa političkim partijama u Nišu

Za vreme onih aktivnosti 2006. godine, išli smo na razgovor sa predstavnicima DS-a. Bio je to njihov tim gradskog odbora Niš. Lepo su nas primili, okupili se u punom sastavu, i mene i onu devojku počeli da ispituju o ovom i onom, i na kraju nam ponudili da radimo za njih, a da zauzvrat dobijemo lakši prolazak u medije. Mi smo postavili uslov - štampajte časopis ili ništa. Oni su u vezi s tim bili uzdržani, i mi smo shvatili dobro značenje te uzdržanosti. Potom su pokušali da nas ubede tako što su kazali da nikako nećemo uspeti ako se ne vežemo za neku političku partiju, i da nam trenutno oni stoje kao ideološki najbliži, jer se i oni zalažu za decentralizaciju (što nisu baš pokazali u ustavu koji su u to vreme podržavali i krojili), te da za njih već radi Protecta, i da bismo i mi morali da budemo uz DS.

Ja sam im tu jasno stavio do znanja par stvari u kojima greše, i bio jasan u tome da mi nećemo da stojimo ni uz jednu partiju dok ona ne pokaže u svim tačkama da se slaže sa nama, i da su sposobni da nam pomognu koliko i mi njima možemo da pomognemo, budući da mi nemamo svoje glasače, i da ono što radimo na kraju bi moglo njima da koristi. Nije im bilo toliko važno pošto se nisu javili u vezi sa štampanjem časopisa, i to je bio kraj priče o niškom DS-u (sve do pojave neke omladinke te stranke na forumu, koju smo lepo uništili u diskusiji i pokazali kako DS ništa u gradu nije radio, i da se decentralizacijom bavio čak manje nego Diferencija).

Što se ostalih partija tiče, nama najbliža LDP nije nikada stupila u kontakt s nama, mada su neki omladinci iz nje odlično upoznati ko smo i šta radimo. Nekima je Diferencija poznata iz vremena GSS-a, kada smo bili u njihovim prostorijama, ali su oni uglavnom podržavali onu stranu Diferencije koja je u onom prevratu oterana iz udruženja. Nisu stigli da saznaju celu istinu, a mislim da ih i ne zanima. Ipak, ja ću nastaviti da podržavam LDP, ako ne na lokalnom, onda na republičkom nivou. Sve dok nemam sopstvenu partiju ili ona kojoj pripadam (SDU, od pre mesec dana, iako u Nišu imaju jedva deset članova, i pitanje je hoće li to da se održi uopšte) ne ojača.

Na kraju, pre možda pola godine, za vreme kasne jeseni ili početkom zime, član ovog foruma, Beyondmediominds, inače portparol Reformističke stranke, me je pozvala na razgovor sa Višnjićem, predsednikom te partije. Kazali su da imamo sličnosti jer se i oni zalažu za decentralizaciju. Delovali su mi blago i fino u prostoriji u Kalči, čak su ponudili štampanje časopisa, pod uslovom da se njihovo ime nađe tu (što se meni ne dopada), korišćenje njihovih prostorija u svako doba, za sastanke udruženja, žurke i sve što hoćemo, kao i meni da biram kad i da li hoću da budem član partije, te ako budem, da biram koju poziciju hoću. Odbio sam sve jer mi se u izlaganju Višnjića nije dopalo nešto što možda nekima deluje zanemarivo, ali meni bode oči (uho): kazao je da planiraju na lokalnim izborima da osvoje većinu u gradskoj skupštini. Ja sam stajao i razmišljao u sebi: zar je moguće da me lažeš dok mi govoriš u oči? Kako da verujem u ostalo kad me lažeš u vezi sa ovim stvarima koje su toliko očigledne neistine? Kasnije mi je prijatelj kazao još neke detalje o toj partiji, i zbog čega ne bi trebalo da žalim što nisam pristao, ali to nije za forum i javnost.

Budućnost Diferencije i Zapada

Pre mesec i nešto dana angažovao sam neku ženu koja se bavi pisanjem projekata, koja je već mnoge projekte progurala za druge nevladine organizacije (manje popularne u gradu). Jedini problem je što ona kroz te projekte mnogo profitira, ali meni to ne smeta. Neka ona obezbedi novac za štampanje časopisa, a to šta će uzeti za sebe, za mene nije nimalo od važnosti.

Kad sam joj pokazao ova tri broja Zapada ona se ponela kao da je videla zlatan rudnik. Odmah je kazala da nikome ne dajem da radi taj projekat za finansiranje časopisa, nego će ona to da odradi, i da donese siguran novac za štampanje časopisa za narednih godinu dana, sa mesečnom periodičnošću. Još je kazala da će to podrazumevati novac za autore tekstova (oko 100 evra po tekstu), za distributere, za sve koji na neki način učestvuju u tom projektu.

Ako bude stvarno prošlo, biće divno. Ja mislim da bih bio u tom momentu najsrećniji građanin Niša.

Jedino što se nameće kao pitanje nakon toga, a što recimo brine neke moje bližnje, jeste pitanje: neće li to da proizvede brojne pretnje od strane sumanutih građana Niša, neonacista, skinheada i sličnih koji teško da će o časopisu misliti šta drugo nego da se radi o izdajničkom projektu.

Ako se pak ne dogodi da dobijem novac, odnosno ako ga ne dobijem do izlaska četvrtog broja Zapada, radiću kao i do sada. Pokušaću da skrpim za sledeći broj dovoljno tekstova, a onda se nadati da će novac stići za peti broj, i tako dalje. Neću odustati. To je sigurno. Bar dok me zdravlje koliko-toliko služi.

Nadam se da sam makar donekle opisao kako stvari stoje u Diferenciji. Postavi još neko pitanje ako te zanima.

[lanavi]

Iako jos uvek ne mogu da povezem u potpunosti ko je odakle (mislim na podforum politika i neka imena koja se cesto javljaju za komentar, primetno je da ima poprilicno protivnika koji izrazavaju stavove suprotne onima kojih se ti (i nekolicina) drzis. Ako bi se to uzelo kao reprezentativni uzorak nekog potencijala koji ucestvuje, ili barem to zeli (valjda), u necemu sto se tice promena ovde (neka bude konkretno grad Nis ali i sire), onda to ne mogu da smatram narocito pozitivnim znakom. To nece ugroziti forum ali moze da ugrozi ideju za koju se zalazes i nisam daleko od misljenja tebi bliskih koji se boje fizickih napada. Mislim da je svest ljudi ovde,  kada su bilo kakve promene u pitanju na toliko niskom nivou da zastrasujuce izgleda i sama komunikacija na internetskom prostoru (to se posebno provlaci zadnjih dana). Druga stvar oko koje je vec bilo polemike na temi politicki angazman intelektualaca, sto se precutno podrazumeva a realno  ostvaruje, jeste upravo neophodnost vezivanja za nekog ko je u poziciji odlucivanja a time i moci, da bi se sopstvene ideje sprovele u delo. To se potvrdilo kroz opis svih desavanja kroz koje je projekat, pokret morao da prodje da bi se na kraju sve primirilo i ostalo da ceka neka druga, bolja vremena, da ne kazem samilost u vidu donacija, davanja intervjua ili bar podrske idejnih istomisljenika. Zato sam uvek i bila skepticna kada su politicka okupljanja u pitanju jer me taj momenat (negativnog opsteg ali pozitivnog licnog) interesa bilo pojedinca ili politicke partije, stavlja pred pitanje koliko je neko duzan da plati da bi bio isplacen (ne govorim o novcu). I finansijsko i duhovno siromastvo su dovoljno jaki razlozi da se ti neki interesi stave ispred opsteg, da pojedinac pozeli da proguta dojucerasnjeg istomisljenika, da se pribegne nedozvoljenom, da se promeni misljenje (mada ga samo magarac ne menja ali nisam mislila na to), da primeni silu verbalnu ili fizicku, da proguta i sopstvenu cast. Ne znam, samo u tom mulju hrabrost, recitost, dobre namere, argumenti i zubi nisu dovoljni.
Hvala jos jednom na trudu koji si ulozio u pisanje....barem je nesto malo jasnije.

[Domaci Zdajnik]

Iako jos uvek ne mogu da povezem u potpunosti ko je odakle (mislim na podforum politika i neka imena koja se cesto javljaju za komentar, primetno je da ima poprilicno protivnika koji izrazavaju stavove suprotne onima kojih se ti (i nekolicina) drzis.

Ima mnogo protivnika, više je tih koji prigovaraju nego onih koji se slažu, ali to nisu stvarno drugačija mišljenja, drugačiji stavovi. To je ne-stav, to je odsustvo stava, odsustvo mišljenja, i ono što iz takve prepuštenosti onom površnom proizlazi. Jedini koji se katkad ozbiljno suprotstavlja je g. Gazivoda. Ali sa njim se često i slažem, tako da nije uvek na protivničkoj strani.

No, činjenica je da ove ideje podržava jako mali broj ljudi u Nišu (u Beogradu je sasvim drugačija priča, takođe i u Vojvodini). Onaj forum gde smo prvi put pričali je odličan pokazatelj kako mediokriteti misle o ovim idejama i meni. Istovremeno, ti stavovi govore mnogo i o njima samima. Ali na mene sve to utiče jako loše, pa gubim volju da nastavim sa radom.

Ako bi se to uzelo kao reprezentativni uzorak nekog potencijala koji ucestvuje, ili barem to zeli (valjda), u necemu sto se tice promena ovde (neka bude konkretno grad Nis ali i sire), onda to ne mogu da smatram narocito pozitivnim znakom.

Rekoh, ja često izgubim volju, hoću da dignem ruke od svega, da se udaljim bar na deset dana, ali ne mogu. Mogao bih jedan dan da pauziram, ali onda dođe energija i kažem u sebi da mogu da izguram ovo do kraja, tj. do novog početka, do tog trenutka kada će ovde biti okupljeno bar još desetak intelektualaca iz Niša. I ne samo ovde, nego i da se uključe u druge stvari koje bi mogle u tom slučaju da se urade u gradu.

To nece ugroziti forum ali moze da ugrozi ideju za koju se zalazes i nisam daleko od misljenja tebi bliskih koji se boje fizickih napada.

Zasad mislim da je to besmisleno, jer ako već žele nekog da biju, onda bi mogli da se usmere na kancelariju LDP-a, oni su partija koja gura ove ideje. Zašto bi baš na nas kad guramo samo forum. Napadali su često Inicijativu mladih za ljudska prava. To je dosta nelogično, jer rekoh, logičnije je da napadaju LDP (njih su napali samo kad je bilo proglašenje nezavisnosti Kosova). Inicijativa, doduše, jeste u službi LDP-a (i građanskih pokreta) ali nisu oni toliko aktivni i toliko iritantni kao što partija može da bude. Sem toga, Radojica (onaj sa klipa) često izjavljuje fino o skinheadima... kao, nije njih mnogo u gradu, to je mala grupa ljudi/klinaca, nije to opasno po grad (da je stvarno neko ko želi da se otarasi skinheada izjavio bi da je to opasna pretnja demokratskim vrednostima i institucijama u gradu, tako da to mora hitno da se eliminiše).

No, kažem, sve dok časopis ne krene da se štampa, ja ne vidim da bi oni imali potrebe da napadaju.

Mislim da je svest ljudi ovde,  kada su bilo kakve promene u pitanju na toliko niskom nivou da zastrasujuce izgleda i sama komunikacija na internetskom prostoru (to se posebno provlaci zadnjih dana).

Pa, da. Pogledaj u podforumu NVO i medij Differentia temu pod nazivom "Nove pretnje", da vidiš šta mi je stizalo na adresu... ali uglavnom tokom 2006. i početkom 2007. godine. Ne pamtim kad mi je zadnji put stigla neka pretnja... i čudim se što je tako, jer sam na forumu nemilosrdan prema neonacistima, u komentarima.

Mada, to je možda otud što sam vodio razgovor preko jednog chat programa sa likom koji je jedan od tih koji su mi pretili. Kazao mi je da postoji mogućnost da me neko presretne i da bi me to naučilo pameti zauvek, ali da oni u stvari i ne mrze mene i Diferenciju, već se naljute kad nešto konkretno govorim loše o njima... Zamršeno je, i iz sve te priče nije lako zaključiti šta mi je dozvoljeno, a šta ne.

Druga stvar oko koje je vec bilo polemike na temi politicki angazman intelektualaca, sto se precutno podrazumeva a realno  ostvaruje, jeste upravo neophodnost vezivanja za nekog ko je u poziciji odlucivanja a time i moci, da bi se sopstvene ideje sprovele u delo.

Onda ću da te pitam šta bi ti uradila da si na mom mestu. Ja ne vidim sa kim bi moglo da se sarađuje i na koji način. Predloži.

To se potvrdilo kroz opis svih desavanja kroz koje je projekat, pokret morao da prodje da bi se na kraju sve primirilo i ostalo da ceka neka druga, bolja vremena, da ne kazem samilost u vidu donacija, davanja intervjua ili bar podrske idejnih istomisljenika.

Da dodam što se projekta tiče da kad sam govorio o odlasku u prostorije DS-a (2006) i razgovora o časopisu... Tada nije bilo reči o ovom časopisu, već o nečemu drugom (drugo ime je bilo i drugačiji koncept, gde bi polovina bila rezervisana za kulturu, a ostalo za politiku, i imalo bi 50 stranica, i malo je više koštalo - 35 hiljada dinara 1000 primeraka, prema najpovoljnijoj profakturi - nego ovo sada), tako da se to ne dovodi baš u direktnu vezu sa ovim što se sada radi, ili makar pokušava.

Takođe, ne mislim da je čekanje para u stvari čekanje samilosti nekih fondacija... To bi bilo kada ne bih angažovao nikoga da piše projekat, nego da čekam da neko iz tih fondacija primeti šta se radi, da shvati da iza toga ne stoji niko (finansijski niko, to je važno), i da ponudi pare da se to štampa. Ovako, postoje ogromne šanse (bar prema rečima one žene koja se time skoro čitavog života bavi i koja je ovaj projekat videla kao, kako rekoh, zlatni rudnik za nju) da projekat dobije pare, a onda bi sve krenulo neverovatno brzo i značajno da se razvija. Prvo, verujem da bi bilo makar nešto novca viška, tako da bih to uložio u sajt i forum (poboljšanje izgleda i performansi), a u vezi s tim sam već pitao neke veb-dizajnere da se uključe, ako stignu pare. Dalje, radilo bi se na reklamnom materijalu, i projekat to uključuje: plakati, kancelarijski metarijal sa oznakama Diferencije, majice u službi marketinga (koje ću podeliti ljudima sa foruma) jer će nositi oznaku i adresu sajta i foruma, itd. Sve to bi ulilo mnogo optimizma i pozitivne energije u ovo, a verujem da bi i bar nekoliko mladih prišlo Diferenciji budući da ih zanima uglavnom aktivizam ako za to mogu da dobiju pare. Bez toga niko neće da se angažuje. (Onaj Kurt sa Krstaricinog foruma mi jednom prilikom reče kako on sve ovo podržava - bar je podržavao dok me nije razočarao ponašanjem na onom forumu - ali da ga ne zanima da radi besplatno, i da već radi za NVO onog bivšeg premijera Zorana Živkovića - Millenium -, ali za dobru "kintu", sam je priznao. Tamo su "zaposleni" još i neki moji poznanici, drugarica iz srednje škole, itd, sve ljudi kojima je stalo do para, i isključivo do para. To su jednostavni poslovi koje svako može da obavlja.)

Zato sam uvek i bila skepticna kada su politicka okupljanja u pitanju jer me taj momenat (negativnog opsteg ali pozitivnog licnog) interesa bilo pojedinca ili politicke partije, stavlja pred pitanje koliko je neko duzan da plati da bi bio isplacen (ne govorim o novcu).

Ja samo krećem od sebe i to je sve što mogu da uradim. A budući da sam usvojio Sartrovu ideju da je samo angažovani intelektualac - stvarno intelektualac, ja ne mogu više da studiram filozofiju a da političku stvar gledam kao nešto usputno čime bih mogao a istovremeno ne bih morao da se bavim i da me interesuje. Ja ne mogu da gledam više skupštinu grada u kojoj sede sve same seljačine, a da se bavim studijama nečeg takvog kao što je filozofija, u tom istom gradu u kojem one seljačine odlučuju hoću li sutra imati posla i na šta će grad da liči.

I kada bi svako pošao tako od sebe, čak bi i Niš (koji verujem da ne može da se pohvali ogromnim brojem pametnih ljudi) uspeo da promeni sopstveni izgled i funkciju za svega desetak dana.

Hvala jos jednom na trudu koji si ulozio u pisanje....barem je nesto malo jasnije.

Nisam najbolje objasnio što se tiče pada terenske aktivnosti Diferencije, onog sukoba... To je bilo mnogo teže po mene, ali nisam hteo previše da opterećujem poruku tim stvarima. Takođe, nisam rekao sve što se tiče Reformista, ali bolje je tako, nego da se zavadim i sa njima do totalne mržnje...

[lanavi]

Uh, ne znam ni odakle da pocnem, ni sta da stavim kao razradu a ponajmanje kao zakljucak.
Pitao si me sta bih ja radila. Ako zelis da budem iskrena reci cu da ne znam. Ako bih htela da se pravim pametna rekla bih da verujem da je sve to ostvarivo, moguce, da treba strpljenja ali ja zaista mislim da ovde ne postoji plodno tlo da zazivi bilo sta sto u sebi nosi klicu plemenitog karaktera i da to nece da se izokrene u nesto sasvim drugo, Ako bih htela da budem grubo konkretna onda bih rekla da se treba prikloniti nekome ali onda sve gubi smisao a i prvobitni oblik. Ko je to neko, tu je kvaka...ne verujem nikome, biram i glasam kao vecina (ocigledno nepromisljenih ili sludjenih), cak idem ka tome da se od toga otresem u potpunosti bez grize savesti jer ta savest poklonjena nekom u ime bolje buducnosti biva popljuvana bez pardona. Ne mogu da budem ni ravnodusna jer se ne osecam biljkom a opet to kolo uzajamnog pruzanja i davanja se namece kao motiv cinjenja i ako ne bih cinila onda o sebi ne bih mislila dobro. No, vracam se konkretnom...ne poznajem nikoga od navedenih ljudi, niti sam ikada imala potrebu da se negde prikljucim (mada je u jednom trenutku mog zivota uclanjenje u jednu ljigavstinu od partije bio uslov uslova), imam tek labave veze sa osobom koja je u svakom pogledu ispravna i izuzetno obrazovana a pripadnik DS-a (cini mi se iz ubedjenja ali ko bi ga znao) ali sve to nije dovoljno da bih tek tako mogla da presecem i kazem da je to upravo ono sto mi treba u zivotu (a ocigledno da treba jer nijedan ozbiljan posao ne moze da se zavrsi bez toga a sto onda stvara jos vecu averziju prema svemu sto u sebi nosi primese politike). Onaj drugi forum je mesto koji sada posetim samo da bih videla koliko su teme i komentari prazni i da se jos jednom zahvalim slucajnosti sto sam se nasla ovde. Uzgred, neki su se ili iziritirani ili znatizeljom povuceni nasli i ovde, samo ne razumem svrhu napadanja bez argumenata (nastavak otuda).
Nisam ni pomogla a nadam se ni odmogla...samo ja se bojim stvari nad kojima ne postoji kontrola i moc rasudjivanja.