Grad Nis - vesti i komentari

[Admini...]

Grad Niš

Ključni pojmovi diskusije:

- Nišlije
- Niš
- Jug Srbije
- Jugoistok Srbije
- Niški sajam knjiga
- Niški muzički festival - Nimus
- Gradonačelnik Niša
- Skupština grada Niša
- Tvrđava u Nišu
- Istorija Niša
- Slike grada Niša
- Politika u Nišu
- Niške vesti

Subdiskusije na istom topiku:

- Manifestacije u Nišu
- Kritika grada Niša i okoline
- Komentari na tekstove u medijima o gradu Nišu

[provincijalac]

Pre svega reči pohvale za akciju i sajt. Niš nema ništa slično. Trebalo bi malo više da se reklamirate, da vas vide (ide kako te vide, iz one retard-reklame). U svakom slučaju svaka čast ekipi koja se setila da povede i pokrene ovo.
A pitanje se odnosi na parolu u centru (na Ambasadoru) koja kaže "Beograde, Niš se budi". Šta to znači uopše? Postavili su štrajkači iz Srbija-turista, ali kakve to veze ima sa njihovim zahtevima?

[Domaci Zdajnik]

Hvala na podrsci. Ali slaba vajda od reci (bolje bi bilo ukljuciti ljude). Ako si zainteresovan da budes aktivista, to bi vec bilo sjajno.

Evo bas se vratih iz grada i taman sam obratio paznju na to sto visi s Ambasadora. U dodatku stoji: ... 1996-2006. To mi je jos manje jasno. Cini mi se da misle na ono oslobodjenje od starog rezima, pa do danas (tj. 2006.), ali to bi bilo stupidnije i od nishkog proseka. No, recimo da je taj dodatak "slucajno upao".

Ne znam, razmisljam i na pameti su mi dve mogucnosti. Jedna je da parola predstavlja odnos deteta prema svom tati, pa kaze: popravljam se; a druga bi bila kao neka pretnja: Cuj, mi se budimo, budi obazriviji nadalje.

Naravno da mi se vise svidja druga varijanta, ali ne verujem ja da Nishlija moze da zapreti prstom bgdjaninu, u ovom slucaju drzavi posto mozda drzavu (bgd) krive za tu losu privatizaciju (iskren da budem, meni ta afera sa Srbom Ilicem i Srbija-Turistom nije bas jasna, niti sam se potrudio da nesto vise saznam).

To su neke moje pretpostavke, ali valjalo bi da o tome obavest daju i neki mediji. Praksa pokazuje da ce ovi nasi na lokalu kvazi-novinari pre obavestiti o nekoj paroli iz Knez-Mihajlove, nego iz Pobedine ili sa trga Kralja Milana (kod konja, Ambasadora).

[Mudroljubac]

Istina,ne da se uvijek pogledati istini ravno u lice i oci.Ono sto je nasa realnost jeste da je kod nas trash-kultura silom prilika,ili bolje receno,nesretnih okolnosti postala dio nase pop-kulture.Meni nije milo,ali junaci nase pop-kulture su narodnjacke zvezde,a prave vrijednosti i kreativne snage su stavljene po strani sa nesto koncerata i po kojim CDom,koji poslije prvog ili drugog izlaska,postaje plen kompromisa,komercijalizacije i velikih izdavackih kuca.A samim tim sto je masovna,znaci da je i narodna,te da se na takvim manifestacijama upraradjenog buvljaka gdje se izlaze strana roba sumljive obrade i kvaliteta,posjeta veoma velika.Jer,fakat,to narod voli.A oni su vecina.A vecina jer rijetko kada u pravu.Zato ostaje manjini da se raduje to sto je i da se bori dok i koliko moze.

[provincijalac]

Bilo je to retoričko pitanje. Sigurno da je nešto od toga (ja bih rekao da je ovo drugo tj. siguran sam) nego mislio sam samo da podelim smejuljak s vama i dam vam ideju da nešto novo napišete.
Videćemo za angažovanje.
Pozdrav.

[Admini...]

Zašto Nišlija gleda Zonu Zamfirovu i Ivkovu slavu? Pomoći će anketa nedavno sprovedena meðu ljudima koji su izlazili iz bioskopa-domaćina projekcije jednog od ova dva Šotrina filma. Najveći broj ljudi odgovorio je da im je film interesantan jer su smešni karakteri u njemu, kako govore smešno i kako se ponašaju budalasto. No, kako stvar stoji sa Nišlijama? Zašto se u Nišu gledaju "Zone" i "Ivko"?
 
Poðimo od izvora, od interesovanja samog Sremca za Niš. Zašto je on pisao o Nišu? Šta je rekao svojim delom? Zašto ga Niš toliko slavi i veliča kao svog, kad je čovek roðen u vojvoðanskom selu, a više vremena svog života proveo u Beogradu nego u Nišu; dakle, zašto ga Nišlija uzima kao svog, hvali i veliča kao lokalnog heroja? Na kraju, zašto se ponosi filmovima koji su raðeni po tekstu Sremca? Sve to, pak, nadovezati na važnu činjenicu: Svi likovi u Sremčevom delu ponašaju se onako kako su ih opisali upitani Beograðani - prostački, nakazno, budalasto, retardirano. Šotrin film, prikazom takvih likova, bez obzira na palanački humor kojim ga karakteriše veći deo publike, na neki način jest kopija Kusturičinog pokušaja imitacije avangardnog filma u doba postmoderne. Tu zamisao Emir realizuje prikazom ekstremne fizičke i duhovne bede likova koje unosi u kadar, služeći se pri tom sličnom vrstom humora (likovi se histerično smeju sopstvenim postupcima koji su sve drugo - a najpre tragični - samo ne komični).
 
Sremac se nije služio takvim sredstvima da bi šokirao nekog arbitra sa strane. On je lično bio potresen onim što je u Nišu zatekao: čoveka koji životari poput životinje, koji ne samo da je na meðuprostoru ljudskog i neljudskog, već se u sopstvenom blatu, začudno srećan, kupa. Nad tim čovekom Sremac se sažaljeva i, umesto da pobegne u Beograd, on ostaje da bi bolje upoznao stanovnike palanke, a da bi o njima sačinio spis. Kakvu ulogu je to delo trebalo da ima tada, i da li ono sprovodi svoju misiju i danas? Imalo je ulogu "ogledala", tj. onoga što će jednom čoveku reći o njemu samom, ili što će mu "ocrtati", "precrtati" lik kako bi samog sebe brže i bolje spoznao takvim kakav jest. Sremac se nije morao upuštati u imaginarno da bi sačinio sasvim imaginarno delo, imaginarno i neverovatno već je bilo pred njim. Na njemu je bilo samo da to stanje preslika rečima. Reči koje potom prosvetiteljskim sjajem popravljaju generacije čitalaca, posebno one sa ovog područja. Tako je makar kod onih koji znaju da ga čitaju.
 
A šta je Šotra učinio? Uspeo je da preslika još jednom ono preslikano, ono realno-imaginarno pretvori u imaginarno-imaginarnog, a da i dalje liči na sasvim realnu sliku jedne palanke u Srbiji, zasigurno neke s juga. Dakako, čini se da je reč o još jednom prosvetiteljskom delu, s obzirom na neuspelu Sremčevu misiju. No, ne bi li mogao biti na delu zaglupljujući - neisposredovani - humor, koji biva zasnovan željom da se krišom provuče najjeftiniji oblik zabave, zarad veće gledanosti? Ako bismo pratili ono što kažu gledaoci, ne vidi se zasad ko bi od njih rekao da je na delu svojevrsna kritika jednog palanačkog, predcivilizacijskog načina življenja. Bilo je reči o tome kako Šotrini filmovi nisu toliko interesantni Nišlijama koliko onim drugim, žiteljima centralnog i severnog dela zemlje. Sve to, uz odličnu gledanost, pokazuje nameru Šotre da filmom, koji sem fabule nema ničeg zajedničkog sa Sremčevim delom, zaradi.
 
Bilo kako bilo, u Nišu je pre nekoliko godina na dočeku Nove godine igrala "Zona", a mislim da bi svako voleo da čuje zašto je onoliki broj ljudi tome prisustvovao, i povodom čega je ta grupa ljudi/glumaca došla baš u Niš tog dana, kao i obrazloženje onoga ko ih je pozvao. Ljude koji su ionako zaradili srameći jedan grad i ljude koji u njemu žive neko poziva da nas još jednom pozdrave. Interesantan može biti niški um. Um onih koji obožavaju takve skupove. Umovi onih koji ne misle.
 
Tema koju bismo ovom prilikom ignorisali a koja najčešće ne zaobilazi ovaj kontekst jeste (raz)govor glumaca u ovim filmovima, njihov izgovor reči i naglasak prilikom uživljavanja u lik iz Sremčevog romana. Neki mediji su preneli zahtev beogradskih gledalaca da bi trebalo u narednim projekcijama uvesti prevod, jer reči ne mogu da protumače. Oglasio se povodom ovog problema i univerzitetski profesor književnosti Nedeljko Bogdanović, rekavši za dnevni list "Blic" da je danas na televiziji u opticaju iskvareni govor starog Niša, koji ima svrhu da zasmeje, a da ljude iz ovog kraja prikaže kao "zalupane seljake".
 
A. K.
Niš, 10. februar 2006.

[Reefer]

Mislim da nije slucaj samo kod Nislija da lose tumace kritiku... primer za to je recimo film "Rane" gde je reditelj Srdjan Dragojevic pokusao da uputi kritiku duhu jednog vremena. Opste je poznato da ta kritika nije urodila plodom, cak je doslo i do kontra efekta...

Nazalost, cesto se desava da neki pojedinci pogresno tumace kritiku i cesto uzimaju negativne likove za svoje idole, oponasaju ih...

[provincijalac]

NARODNE NOVINE
petak, 24. februar 2006.

DANAS ISTIČE ROK ZA DOSTAVLjANjE PREDLOGA KOMISIJI ZA IZRADU POSEBNOG PROGRAMA LOKALNE INFRASTRUKTURE
PARE OD PRIVATIZACIJE U INFRASTRUKTURU

* Novac će biti verovatno uložen u infrastrukturno opremanje industrijskih zona, izgradnju kapitalnih objekata...
* Konačan program utvrdićemo u ponedeljak, najavljuje Milan Lapčević, član Komisije
Danas ističe rok za dostavljanje predloga Komisiji za izradu posebnog programa razvoja lokalne infrastrukture iz para od privatizacije.

Kako "Narodne novine" saznaju, novac od prodaje niških preduzeća (ukupno 720 miliona dinara) trebalo bi da bude uložen u objekte i programe koji će omogućiti dalji razvoj Niša. Milan Lapčević, član Komisije za izradu posebnog programa razvoja lokalne infrastrukture, kaže za "Narodne novine" da bi sredstva mogla biti iskorišćena za izgradnju neophodne lokalne infrastrukture, infrastrukturno opremanje industrijskih zona ali i za izgradnju kapitalnih objekata.

Lapčević dodaje da su to samo neke od stavki koje bi mogle da se nađu u konačnom predlogu Komisije a čija će konačna verzija biti utvrđena na sastanku zakazanom za ponedeljak, 27. februar.

- Sve što će se naći u programu moraće da ispuni jedan cilj, a to je da podstakne dalji razvoj Niša. Dogovor članova Komisije bio je da najpre utvrdimo prioritete. Međutim, ovo što sam naveo nije konačna verzija predloga programa. Moraćemo još malo da se konsultujemo i usaglasimo stavove, a onda ćemo ih proslediti odbornicima Skupštine grada - napominje Lapčević.
Po rečima Lapčevića, nadležna komisija (osnovana odlukom Skupštine grada krajem prošle godine) radila je četiri puta u punom sastavu. Konstruktivno su razmatrani svi predlozi pristigli na adrese Skupštine grada Niša i Nišavskog okruga. Konačna verzija programa razvoja lokalne infrastrukture trebalo bi da bude i jedna od tačaka sednice SG Niša, zakazane za 6. mart. Ukoliko program bude usvojen, njegova realizacija mogla bi da počne već na proleće, sa novom građevinskom sezonom (kako je nedavno najavio i predsednik gradske Skupštine dr Goran Ilić.)

Da podsetimo, u sastavu Komisije, čiji je cilj da Skupštini grada predloži način ulaganja sredstava od privatizacije, su gradonačelnik Niša Smiljko Kostić, gradski menadžer, prof. dr Vlastimir Đokić, predstavnici političkih stranaka, Privredne komore, niškog Univerziteta, Udruženja investitora i Udruženja poslodavaca.
D.P.


DOBAR ODZIV

Komisija za izradu posebnog programa razvoja lokalne infrastrukture ima po, svemu sudeći, težak zadatak da izabere one prave. Milan Lapčević kaže da je Komisiji dostavljeno na desetine ideja i predloga za investiranje - od građana, javnih preduzeća, fakulteta, preduzetnika i raznih institucija. Komisija je pre desetak dana objavila javni poziv za prikupljanje predloga na osnovu kojih bi se izradio istoimeni predlog i tako pozvala javnost da učestvuje u donošenju odluke o najracionalnijoj upotrebi novca od privatizacije.

[provincijalac]

NARODNE NOVINE
petak, 24. februar 2006.

POTPISAN SPORAZUM O DALjOJ SARADNjI EVROREGIONA NIŠ - SOFIJA - SKOPLjE
ŠANSA ZA RAZVOJ BALKANA

Na jučerašnjem sastanku Saveta Interregionalne asocijacije "Evroregion-Evrobalkan" redefinisani prvaci budućeg razvoja Balkana. Formirano osam radnih grupa pri Savetu, među kojima i grupa za infrastrukturu koja posebnu pažnju posvećuje boljim saobraćajnim vezama tri zemlje.

Gradonačelnik Niša Smiljko Kostić potpisao je juče sporazum sa zamenikom gradonačelnika Sofije Velizarom Stoilovim i gradonačelnikom Skoplja Trifunom Kostovskim sporazum u okviru Saveta Interregionalne asocijacije "Evroregion-Evrobalkan" o unapređenju saradnje i perspektivi razvoja tri zemlje.

Gradonačelnik Niša Smiljko Kostić istakao je pritom da će se potpisnici sporazuma truditi da svojom političkom aktivnošću utiču na bolje angažovanje potencijala privrede ovog dela Balkana. - Delovanje ovog saveta biće usmereno i na razvoj saobraćaja, a pre svega, na izdvajanje više sredstava za izgradnju putnih koridora, podvukao je gradonačelnik Kostić i dodao da će maja već moći da se vide konkretni projekti i rezultati rada Saveta.

Zamenik gradonačelnika Sofije Velizar Stoilov je naglasio da postojanje i rad Saveta "Evroregion-Evrobalkan" predstavlja veliku šansu za razvoj Balkana i da su na jučerašnjoj sednici dogovorili o formiranju osam radnih grupa pri Savetu. Stoilov je podvukao značaj formiranja radne grupe za unapređenje infrastrukturnog razvoja i saradnje tri naroda u ovoj oblasti.

Na značaj razvoja na regionalnim principima ukazao je i gradonačelnik Skoplja Trifun Kostovski, koji je naglasio da ovaj region okuplja šest miliona ljudi i da poseduje ogroman ekonomski potencijal. - Ovaj put regionalnog razvoja Srbije i Makedonije i sagledavanje perspektiva privrednog prosperiteta obe zemlje na tim regionalnim principima, predstavlja najbolji način itnegrisanja u evropske tokove, kaže gradonačelnik Skoplja Kostovski.
Jučerašnjem sastanku prisustvovali su i predstavnici Vranja, Kruševca i Sokobanje i ovom prilikom su kako je istakao gradonačelnik Kostić, redefinisani pravci razvoja "Evrobalkana", koji će pomoći poboljšanju uslova života i rada, kao i povećanju zaposlenosti stanovništva u regionu.

O.P.M.

[provincijalac]

NARODNE NOVINE
petak, 24. februar 2006.

SINOĆ U NARODNOM POZORIŠTU
TRIBINA "DOKLE VIŠE"

Vesna Pešić, Vladan Batić i Milan St. Protić, lideri "Pokreta 5. oktobar" govorili su juče na tribini pod nazivom "Dokle više" održanoj u Narodnom pozorištu, u organizaciji Reformističke stranke. U razgovoru sa građanima Niša konstatovano je da građani Srbije više ne smeju da tolerišu da stranke koje su na vlasti "jedno pričaju, a drugo rade", a da oni žive sve teže i teže.
- Nakon toliko godina borbe za promenama, došli smo do toga da gotovo ništa nije promenjeno, već da je samo zamenjeno - rekla je Vesna Pešić. - Moramo se organizovati i sa novim, mladim, pametnim ljudima promeniti politiku zemlje na svim nivoima - rekla je ona.
Sve snage koje čine "Pokret 5. oktobar" pridružiće se Reformističkoj stranci u akciji za ukidanje TV pretplate.

S.M.

[provincijalac]

NARODNE NOVINE
petak, 24. februar 2006.

UPRKOS ZADRŽAVANjU CENA PREVOZA, INTERESOVANjE ZA UČEŠĆE NA TENDERU NE MANjKA
STARE CENE "POKRIVAJU" NOVE LINIJE

* Uoči skorog objavljivanja tendera za nove prevoznike odagnane sve sumnje da bi on mogao da propadne * Interesovanje za učešće na tenderu ne jenjava, uprkos činjenici da se važeće cene prevoza neće menjati do daljeg

Rizik da tender za nove prevoznike ne uspe zbog zadržavanja cena prevoza bar za sada ne uznemirava ni nadležne gradske vlasti a ni potencijalne učesnike na tenderu. Gradski menayer Vlastimir Đokić je za "Narodne novine" potvrdio da takvoj vrsti bojazni nema mesta. - Ako "Niš-ekspres" odluči da odustane od učešća na predstojećem tenderu, to nas ne brine, jer ima dovoljno drugih prevoznika koji jedva čekaju da uđu u niški javni prevoz - kaže menayer Đokić.
Zanimljivo je da i "Niš-ekspres" ne odustaje od učešća na tenderu, iako zna da će se i u novoj raspodeli autobuskih linija voziti po cenama koje mu sada ne odgovaraju. Pomoćnik direktora za gradski i prigradski saobraćaj u "Niš-ekspresu" Novica Tasić tvrdi da njihova odluka o učešću na tenderu zavisi i od drugih uslova koje ponudi Uprava za komunalnu delatnost, energetiku i saobraćaj. Prevashodno će na njihovu odluku, kako kaže Tasić, uticati i raspored linija po paketima.

Da na zaradu prevoznika ne utiče samo cena prevoza na određenim linijama mišljenja je i suvlasnik "Laletransa" Veljko Pantović. - Tačno je to da je "Leletrans" prihvatio da vozi na neprofitabilnim prigradskim linijama i da grad jednim delom učestvuje u pokrivanju troškova prevoza, kaže Pantović. - Međutim, nećemo da imamo manju zaradu ukoliko povećamo obim posla i uključimo više autobusa nego sada. Očekujemo da su paketi linija tako napravljeni da kombinuju profitabilne i neprofitabilne linije da bi gubitak na nekim linijama mogao da se kompenzije sa zaradom na drugim, podvlači Pantović.

Da li će uslovi tendera za nove prevoznike biti primamljivi za potencijalne učesnike, uskoro će se pokazati. Jedno je sigurno, zainteresovane najmanje brine cena prevoza. Bar za sada.

O.P.M.

[Gostt]

BLIC, 28.02.2006.


Vulkanizer Slaviša Stanković, jedan od najboljih fotografa u Srbiji
Krpi gume i slika lepe žene

NIŠ - Vulkanizer Slaviša Stanković Zeka iz Niša jedan je od najboljih umetničkih fotografa u Srbiji. Za život zaraðuje u vulkanizerskoj radnji pored Pravnog fakulteta, dok mu je fotografija životna ljubav. Kada mu dosade pocepane gume, flekne i pajseri, Zeka uzima fotoaparat. Tada nastaju umetničke fotografije, uglavnom aktova, sa kojima je osvojio četrdesetak nagrada. Foto-kino savez Srbije 2003. godine uvrstio ga je u deset najboljih umetničkih fotografa u zemlji.

- Fotografijom se bavim koliko i vulkanizrskim poslom - od 1989. godine. Kupio sam fotoaparat „zenit“ i slikao portrete godinama. Jednom je reflektor za koji stepen više zagrejao moju malu sobu, devojci je postalo vruće i tako je te 1998. godine nastala moja prva akt fotografija. Fotografisao sam uglavnom bivše devojke, njihove drugarice, drugarice njihovih drugarica, retko profesionalke jer one traže veliki novac i uvek neke specijalne uslove - obezbeðenje, telohranitelje. Nikada nijednoj devojci nisam otkrio identitet. One to znaju, veruju mi i rado pristaju na fotografisanje. Aktove najviše volim da fotografišem u prirodi, ali i u starim objektima - kaže Slaviša Stanković.

Zeka svoju podstanarsku sobicu veličine dva sa dva po potrebi pretvara u umetnički studio. Ipak, priroda je nezamenljivi ambijent. Ali i ćudljiv. Snimanje pod vedrim nebom nekada ume da krene i neželjenim tokom.

- U okolini Niša, bilo je to 2003. godine, tražio sam zgodan vinograd kao pozadinu. Prijateljica iz Novog Sada već se skinula. Primetio sam neku pometnju u obližnjem vinogradu u kome su radili kopači. Gužva je nastala kada su žene primetile u šta gledaju njihovi muževi... Pojurile su nas motikama. I nas i muževe i jedva smo spasili živu glavu.

Najveći broj Stankovićevih aktova nastao je u okolini Niša, od Miljkovca prema Cerju. Osim predivne prirode, tu postoji veliki broj napuštenih, starih kuća i pojata, upravo ono što Zeka traži - suprotnost naspram mladog ženskog tela.

Svaka devojka koju je pitao da je fotografiše obavezno je prvo odbila.

- Sve me prvo odbiju. Onda vadim kataloge. Objašnjavam ko sam i šta sam, da umetnička akt fotografija nije erotska fotografija. U tome je velika razlika. U akt fotografiji nema ničeg vulgarnog, već ona ističe sve što je umetničko. Poziraju mi uglavnom devojke koje vole da se slikaju. Ima i onih koje, kako kažu, žele uspomenu za dane starosti. Nikada nijednu od njih nisam doveo u neprijatnu situaciju, ne ostavljam bilo kakvu mogućnost da se otkrije identitet neke od njih. Moja sadašnja devojka Rada mi ne brani da se bavim fotografisanjem aktova. Ona me razume i ona mi je najveća podrška jer ima bezgranično poverenje u mene - dodaje Zeka.

Branko Janačković

[provincijalac]

NIŠ EKSPRES PONOVO POVEĆAO CENE: PREVOZ SKUPLJI OD 30 DO 65 ODSTO
BLIC, 6. 3. 2006.

„Niš ekspres“ je drugi put za poslednjih 15 dana neprijatno iznenadio svoje korisnike. Posle poskupljenja prigradskog, najveći niški prevoznik odlučio je da povisi i cenu prevoza u gradskom saobraćaju - od 30 pa do 65 odsto, zavisno od vrste karte.

Većnik Aleksandar Milićević ističe da ovo poskupljenje nije odobrila Skupština grada Niša i da je slučaj prijavljen inspekciji.

- „Niš ekspres“ je prijavljen Tržišnoj inspekciji zbog nedozvoljenog povećanja cena. Sada su na potezu inspektori koji bi trebalo da utvrde krivicu i eventualno sankcionišu prevoznika. Mislim da će u toku ovog meseca biti raspisan tender kako bismo, napokon, rešili nesuglasice u gradskom saobraćaju - napominje Milićević.

Pomoćnik direktora za gradski saobraćaj Novica Tasić kaže da je ova korekcija cena bila nužna kako bi preduzeće opstalo, odnosno kako bi se isplatile plate.

- „Niš ekspres“ nije menjao cene gradskog prevoza 27 meseci. Lokalna vlast mora da shvati da bez donacija ne možemo da preživimo. Kada su sva komunalna preduzeća podnela zahtev za usvajanje programa i pomoć iz budžeta, to smo i mi učinili, ali je samo naš zahtev istrgnut iz dokumentacije, kako se o nama ne bi ni diskutovalo. Na tri dopisa, koje smo slali gradonačelniku, nije nam odgovoreno. Za 27 meseci poskupelo je gorivo, delovi, troškovi održavanja, pa niko ne može da očekuje da bez donacija prevozimo graðane - kaže Tasić.

Student istorije Vladica Maksimović iz Novog Sela kaže da će ovo poskupljenje pogoditi njegov studentski budžet.

- Mesečnu kartu sam za drugu zonu kao student plaćao 1.070 dinara, a za tu istu uslugu ću sada morati da izdvojim 1.400 dinara što znači da je karta poskupela 30 i nešto odsto. Ako, na primer, zaboravim karticu, umesto 35 dinara, koliko je do sada koštala karta u jednom pravcu, moraću do Novog Sela da platim 50 dinara, što znači da je karta poskupela 65 odsto - kaže Maksimović.

M. Smiljković

[provincijalac]

OPŠTINA NIKA BANjA NEOPRAVDANO IZOSTAVLjENA IZ UREDBE O SUBVENCIJAMA ZA UNAPREĐENjE SELA
VLADA "PRECENILA" BANjU
NARODNE NOVINE, 6. 3. 2006.

* Opština Niška Banja nije na spisku marginalnih područja za razvoj intenzivne poljoprivredne proizvodnje koja će uživati najveće povlastice, iako je za to kvalifikuju Sićevačka i Jelašnička klisura, kao zakonom zaštićena područja, i nepovoljni prirodni uslovi *

U opštini Niška Banja negoduju i traže neizostavnu izmenu Uredbe Vlade Republike Srbije. Podsticajna sredstva države za unapređenje sela u iznosu od 30 do 60 odsto ukupne vrednosti investicija, tokom ove godine biće usmerena ka projektima koji doprinose unapređenju proizvodnje i plasmana poljoprivrednih proizvoda, obnovi i jačanju infrastrukture, razvoju i promociji ruralnih vrednosti.

Na najveće subvencije države ove godine mogu da računaju podnosioci zahteva sa takozvanih marginalnih područja, dakle, opština na čijoj teritoriji postoje prirodna i zakonska ograničenja za razvoj intenzivne poljoprivredne proizvodnje na velikim površinama.

To su, stoji u Uredbi Vlade Republike Srbije o raspodeli i korišćenju podsticajnih sredstava za unapređenje sela u 2006. godini, opštine u kojima prevladavaju područja visoke nadmorske visine, loš kvalitet zemljišta, veliki nagibi, plavljenja i erozije, ali i područja zaštite prirode i izvorišta voda. Od pedesetak opština proglašenih marginalnim za razvoj intenzivne poljoprivredne proizvodnje, na području Nišavskog okruga su opštine Svrljig i Gadžin Han, ali ne i Niška Banja koja je tu morala da se nađe i iz razloga što su Sićevačka i Jelašnička klisura zakonom zaštićena prirodna dobra - prva kao park prirode, a druga kao rezervat.

- Neuzimanjem ovih činjenica u obzir opštini Niška Banja je uskraćena mogućnost kreditiranja poljoprivrednih gazdinstava čiji su nosioci stariji od 40 godina, ali i najviše subvencije za projekte lokalnih zajednica - ističe Siniša Krstić, koordinator stručnog radnog tela za izgradnju u opštini. Opština već ima pripremljene projekte za rekonstrukciju elektromreže i pojačanje napona u 12 naseljenih mesta kao i za uređenje atarskih puteva, za dogradnju sistema za vodosnabdevanje u Jelašnici...

Uređenje infrastrukture, ističu u opštini Niška Banja, je od presudnog značaja za revitalizaciju sela u koja se vraćaju ljudi koji su izgubili posao u gradu. Njih je iz godine u godinu sve više.

[provincijalac]

JAT i ove godine zaobilazi aerodrom "Konstantin Veliki"?
GLAS JAVNOSTI, 7. 3. 2006.

NIŠ - Aerodrom "Konstantin Veliki" imao je prošle godine zapažene rezultate, 26.781 putnika prevezenih sa 196 aviona u redovnom ili čarter saobraćaju, a prevezeno je i preko 450 tona robe. Međutim, u izveštaju o poslovanju u prošloj godini i Programu rada za ovu godinu, koji će se naći pred odbornicima, rukovodstvo aerodroma navelo je da strahuje da će "JAT ervejz" kao nacionalni avioprevoznik i u novoj turističkoj sezoni redovnim linijama zaobići nišku vazdušnu luku.
Izostajanje ovog aerodroma iz redovnog reda letenja Jata čak i na liniji Niš - Tivat, zaoštreno je i lane kada je u Nišu boravio premijer Vojislav Koštunica sa grupom ministara.

Već u julu održan je sastanak najviših predstavnika grada i Jataa. Međutim, nije sačinjena nikakva zvanična beleška niti su usvojeni zaključci koji bilo koju stranu obavezuju. Priča se završila tako da je Jat leteo iz Niša samo čarterima naručenim od turističkih agencija.
Za poslovodstvo niškog aerodroma ne deluje ubedljivo obrazloženje Jata da se Niš "preskače zbog nedostatka aviona i nerentabilnosti". Istovremeno, Vlada Srbije, štiteći JAT, ne odobrava niškom aerodromu da sam ugovara redovne linije sa svetskim kompanijama.
Istraživanja tržišta, pre svega meðu našim ljudima koji žive i rade širom sveta, pokazuju veliku zainteresovanost da na jug Srbije stižu avionom iz Ciriha, Frankfurta, Pariza i Amsterdama... Potencijalno vrlo isplative mogle bi biti i linije prema Moskvi, Dubaiu, Kipru...

"Montenegro ervejz" je prošle godine imao redovnu liniju Niš-Cirih dva puta nedeljno, a u vreme praznika i do pet puta. Prevezao je oko 18.500 putnika. Ova kompanija je nagovestila i moguću redovnu liniju Niš-Tivat za narednu turističku sezonu, a slične ponude stižu i od "Aviogeneksa". Britanski turoperator "Tomson" će ove zime na Kopaonik preko niškog aerodroma dovesti više od 2.000 britanskih turista.

M. Doderović