Grad Nis - vesti i komentari

[provincijalac]

Narodne novine, 19. april 2006.

MINISTAR ZA PRIVREDU I PRIVATIZACIJU DR PREDRAG BUBALO JUČE U NIŠU
I VLADA POMAŽE ZONU "SEVER"

* Iz nacionalnog investicionog programa biće finansirana i izgradnja gasovoda Niš - Dimitrovgrad - izjavio je dr Predrag Bubalo * Ministar za privredu i privatizaciju obišao Biznis inkubator centar i Fabriku vagona Mašinske industrije, a svečano otvorio i prvi Sajam mode i tekstila u Nišu

Niškoj industrijskoj zoni "Sever" za područje od 20 hektara biće obezbeđena sredstva za izgradnju kompletne infrastrukture - izjavio je dr Predrag Bubalo, ministar za privredu i privatizaciju Vlade Srbije, prilikom jučerašnje posete Nišu i obilaska te industrijske zone.
- Sredstva za uređivanje ovog prostora, kao što su dovođenje vode, struje, telekomunikacionih veza u severnu zonu Niša, biće obezbeđena iz nacionalnog investicionog programa Vlade Srbije, koji će biti odobren 15. maja. Takođe, iz ovog programa biće izdvojeno i oko 63 miliona evra za izgradnju gasovoda Niš - Dimitrovgrad - naglasio je dr Bubalo. Investicioni program koji podrazumeva ulaganje u nekoliko vitalnih oblasti, iznosi oko 1,3 milijarde evra, a biće obezbeđen iz prodaje Mobtela, Vojvođanske i Panonske banke.
Ministar Bubalo posetio je i Biznis inkubator centar u MIN-u, i Fabriku vagona u ovom niškom preduzeću.
- Izuzetno sam zadovoljan onim što sam čuo o radu Inkubatora. Mislim da je to dobar primer i pokazatelj na mikroplanu kako treba pomoći u osnivanju malih i srednjih preduzeća - istakao je ministar za privredu i privatizaciju. Takođe, veliko zadovoljstvo izrazio je i posle obilaska Fabrike vagona MIN-a,koja je do pre četiri godine bila na ivici opstanka. Danas je to preduzeće koje, posle smanjenja duga i broja zaposlenih, sklapa značajne poslovne aranžmane.
Na pitanje novinara šta se dešava sa privatizacijom Elektronske industrije i niškog MIN-a, i da li je na vidiku rešenje za nekadašnje gigante, dr Bubalo je odgovorio:
- Bio sam nezadovoljan nekim rešenjima koje je prethodna vlada sugerisla ovim preduzećima u vezi sa transformacijom kapitala. Primera radi, Elektronskoj industriji je dato da sama nađe način za restrukturiranje, odnosno model za privatizaciju, što je i razlog što sve to oko ove korporacije i dugo traje. Ovog puta, kompletna stvar je prešla u ruke Agencije za privatizaciju, tako da očekujemo da se do kraja godine reši ovo pitanje - objasnio je dr Predrag Bubalo.
Prema njegovim rečima, proces restrukturiranja na isti način očekuje se i kod niškog "Jastrepca", Industrije "Ćele kula", Građevinara" i MIN-a.
Ministar za privredu i privatizaciju juče je u hali "Čair" svečano otvorio i prvi Sajam mode i tekstila u Nišu.

D.D.M.

[provincijalac]

Narodne novine, 19. april 2006.

KOMISIJA ZA KOMUNALNE DELATNOSTI, ENERGETIKU I SAOBRAĆAJ
ISTOČNA PREDGRAĐA TRAŽE "PAKET" PREVOZA

* Donošenje Odluke o javnim parkiralištima sasvim opravdano jer Niš ima velike probleme sa parkiranjem, istaknuto na jučerašnjem sastanku nadležne gradske komisije

Komisija za komunalne delatnosti, energetiku i saobraćaj prihvatila je na jučerašnjem sastanku predlog odbornika Skupštine grada Niša o formiranju novog javnog preduzeća kome će biti povereni poslovi mirujućeg saobraćaja u gradu. Članovi Komisije su se pri tom složili da u Odluci o javnim parkiralištima mora biti navedeno da će javno preduzeće biti formirano izdvajanjem sektora JKP "Medijana", koji se već bavi mirujućim saobraćajem.
Miroljub Vidojković, predsednik Komisije naglasio je da problem parkiranja veliki, kako zbog nedovoljnog broja parking-mesta, tako i zbog njihove neuređenosti. Stoga je opravdan predlog odbornika o regulisanju parkirališta sasvim opravdan.
Članovi Komisije su sugerisali da Odluka o javnim parkiralištima mora da sadrži i odredbu da novo javno preduzeće za mirujući saobraćaj odgovara samo za bezbednost vozila koja se nalaze na posebno obeleženim parkiralištima.
Sastanku Komisije prisustvovali su i predstavnici Niške Banje, Lazarevog Sela i naselja "Nikola Tesla" da bi posredstvom i ove komisije izdejstvovali rešenje svog dugogodišnjeg problema. Oni su istakli da Lazarevo Selo, Prva Kutina i naselje "Nikola Tesla" nisu sagledani ni jednim "paketom" gradskog prevoza, iako se nalaze na području grada.
Predstavnik naselja "Nikola Tesla" Boban Živković je istakao da stanovnici pomenutih mesta zahtevaju uvođenje kružne linije koja bi ih sve povezala.
Stanovnici Prve Kutine, Lazarevog Sela i naselja "Nikola Tesla" su svih ovih godina bili primorani da za prevoz do grada koriste isključivo autobuse na lokalnim linijama i da sada za relaciju od devet kilometara plaćaju kartu od čak devedeset dinara.
Članovi Komisije preuzeli su obavezu da ovaj predlog proslede nadležnim u upravi grada.

B.Lj.

[Plodni bizon]

Glas javnosti, 22-23.04.2006.

Nišlije ne znaju šta s parama od privatizacije

NIŠ - Grad već godinama ne zna kako da potroši polovinu sume od oko 20 miliona evra koji su mu pripali od privatizacije. Opozicija, ali sve češće i vladajuća koalicija tvrde da je neveštim baratanjem i višegodišnjim netrošenjem taj novac obezvreðen za oko dva miliona evra. Na računu Grada ima oko 720 miliona dinara i joŠ traju nagaðanja vlasti kako ih i u šta potrošiti.

Grupa odbornika G17 plus, DSS i NS dostavila je Skupštini predlog programa po kojem bi se ove pare angažovale u projekte gradske infrastrukture, o čemu će se raspravljati u nastavku zasedanja 5. maja. Oni predlažu da se 65 miliona potroši na izradu urbanističko-planske dokumentacije neophodne za pripremu "terena" za nove investicije i projekte, a 280 miliona za infrastrukturno opremanje zemljišta u industrijskim i radnim zonama Sever, Donje Meðurovo i Malča.

Zatim da se 25 miliona preko JKP "Naisus" angažuje za izgradnju rezervoara za vodosnabdevanje u trećoj gradskoj visinskoj zoni. Predloženo je i da se 221 milion dinara utroši na izgradnju prilaznih saobraćajnica do novih mostova preko Nišave na Bulevaru Medijana i u Ulici vojvode Mišića. Istovremeno, grupa odbornika je predložila da se 20 miliona utroši za sanaciju klizišta u naselju Mramor, a 40 miliona usmeri za nastavak izgradnje Toplane "Apelovac"...

Šef odborničke grupe SRS-a Vlastimir Jovanović kaže za Glas da radikali neće podržati ovaj program trošenja novca od privatizacije, ne zato što smatraju da te pare netrošenjem treba dalje obezvreðivati, nego zato što je cilj predlagača da njime, pre svega, politički poentiraju.

M. Doderović

[provincijalac]

Pade mi na pamet nesto. Isao sam pre neki dan u Beograd i vidim na ulasku (a do sada to nisam primecivao, nije me zanimalo) ono svetlucanje velegrada, one ogromne zgrade, podvoznjaci, petlje, izgleda zaista stravicno, kao prava evropska metropola. Mislim da bi bilo dobro da vi (mi) organizujete(mo) izlozbu slika posto uslikamo te predele, lepote i moc velegrada. Tako bi se svaki Nislija koji bi video tu izlozbu imao da upita: zar je moguce da zivimo u istoj drzavi? Moze da se radi na varijacijama, ali eto to je moj predlog sto se tice NVO.

[Domaci Zdajnik]

Ideja je odlična. Podržavam i predložiću da detalje isplaniramo i analiziramo na nekom od sledećih sastanaka, i na pomenutoj i toliko željenoj tribini.

Videćemo se tamo i popričati o ovome. Još jednom, odlična ideja!

[Plodni bizon]

Od giganta do stečaja
24. april 2006. | 10:29 | Izvor: B92  

Niš -- Mašinska industrija Niš, jedna od najvećih kompanija SFRJ, nekada je izvozila na svih pet kontinenata.

Danas je izvoz višestruko manji, kao i broj radnika, a sudbina mnogih od njih biće poznata u narednih nekoliko meseci, kada će se veći broj fabrika MIN-a naći na aukciji. Fabrika vagona, deo MIN-a, pre četiri godine bila je pred gašenjem. Sada ponovo počinje da radi.

Od 16.000 radnika, u MIN-u ih je ostalo 4.000. Uporedo sa otpuštanjem režijskih radnika, upošljavaju se radnici u proizvodnji. Direktor Petar Milovanović kaže da treću godinu zaredom obim proizvodnje raste 20 do 30 odsto, bez obzira na konstantno smanjenje broja ljudi. "U prva tri meseca ove godine imamo rast od 27 odsto. MIN se oslobaða tereta neproduktivne radne snage", kaže on.

Fabrika vagona je jedna od retkih fabrika MIN-a koja dobro radi. Od 36 fabrika, pet je privatizovano, 13 će se uskoro naći na aukciji, a nekima preti stečaj. Radnici tih fabrika su nezadovoljni. Zoran Stevanović, radnik fabrike Lokomotiva, kaže da ne može da preživi s platom od 10.000 dinara. "Tražio sam, u vreme primene socijalnog programa, da odem odavde, ali nisu mi dozvolili. Ja sam prvak Srbije u gasnom zavarivanju. Kažu da im trebam. Ja sam im onda rekao da me plate ako im trebam", kaže on.

Iz MIN-a će, uz socijalni program, otići još 400 radnika, ali taj broj nije konačan jer će kupci nekih fabrika, prema rečima  rukovodstva, verovatno još smanjiti radnu snagu.

[provincijalac]

Danas, 26. april 2006.

TV PET: Nismo beogradski protektorat

Niš - Televizija Pet iz Niša, jedina televizijska kuća izvan Beograda koja je konkurisala za dodelu nacionalne frekvencije, najavila je da će uložiti protest domaćim i meðunarodnim institucijama zbog nedavne odluke Republičke radiodifuzne agencije kojom se "ozbiljno diskriminišu mediji u unutrašnjosti Srbije".
U saopštenju kolegijuma niške "petice" najavljen je protest relevantnim ambasadama u SCG i OEBS, kao i domaćim i meðunarodnim novinarskim udruženjima zbog, kako je rečeno, flagrantnog kršenja kriterijuma za dodelu frekvencija od strane RRA. Prema oceni televizije, u protestima će biti naglašen "nedopustiv odnos prema unutrašnjosti Srbije koja se i u medijskom smislu tretira kao neka vrsta beogradskog protektorata".
Direktor i glavni i odgovorni urednik Televizije Pet Slavica Nikolić-čorbić pretpostavlja da je niška televizija eliminisana zbog toga što je jedan od njena četiri vlasnika porodica Karić, koja, kako kaže, ima mali udeo i nikakav uticaj na ureðivačku politiku. Ona dodaje da je jedan od razloga i namera Beograda da ne dozvoli ni najmanje odlivanje medijskog oglašivačkog kapitala, koji samo za ovu godinu iznosi 90 miliona evra, ka unutrašnjosti Srbije.
- Prosečan gledalac može teško da shvati ignorantski odnos prema svemu što dolazi iz unutrašnjosti Srbije. Ja ne kažem da je namera da se unutrašnjost diskriminiše, ali oko 4,2 miliona ljudi koji žive južno od Beograda je, doista, medijski getoizirano. Mi smo ponudili da popunimo vakuum koji postoji izmeðu Beograda i unutrašnjosti, odnosno medijsku demetropolizaciju Srbije, koja je, uostalom, usvojena kao načelo u Strategiji razvoja radiodifuzije - rekla je Nikolić-Ćorbić.
U redakcijskim komentarima ove televizije ističe se da je neshvatljivo da "petica" nije dobila frekvenciju, a da je to nacionalno dobro stavljeno na raspolaganje nepostojećim ili televizijama koje emituju pornografski i "vidovnjački" program.
Prema navodima te kuće, TV Pet je danima "zasuta" direktnim javljanjima i SMS porukama u kojima su graðani još eksplicitniji u stavu prema "beogradizaciji Srbije". "Bolje bi nas tretirala Republika Bugarska od zvaničnog Beograda, koji misli da je centar sveta", glasi jedna od ilustrativnih poruka. Drugi gledaoci su pozvali na nova protestna okupljanja, blokade saobraćaja i peticije.
Televiziju Pet su godinama pratile nezvanične informacije da je jedan od njenih vlasnika ex premijer Srbije Zoran Živković ili neko od visokih funkcionera Demokratske stranke. One su indirektno negirane na nedavnom predstavljanju te televizije pred članovima RRA, kada su saopštena imena njenih vlasnika, uglavnom privrednika iz Beograda i Niša.

Z. Miladinović

[provincijalac]

Politika, 28. april 2006.

U POSTOJBINI CARA KONSTANTINA

Medijana prerasta u park
Osnovan bord za upravljanje arheološkim nalazištem
 
NIŠ – Prve iskopine na niškom lokalitetu Medijana obavljene su 1932. godine. Tada je pronađen mozaik, danas pod krovom, koji pripada letnjikovcu cara Konstantina iz antičkog grada Naisusa. Od tada do danas, sa povremenim prekidima, traju istraživanja koja uvek donesu nešto novo. Minulog leta arheolozi su pronašli ostatke zidanog kanala i tragove neke stare arhitekture, kao i freske iz četvrtog veka, najbolje očuvane u Srbiji. Freske se prvi put pojavljuju na ovom lokalitetu, a pronađene su u tri prostorije, na površini od oko trinaest kvadratnih metara.

Uporedo sa istraživanjima javila se ideja vlasti gradske opštine Medijana, na čijoj teritoriji se nalazi lokalitet, i nadležnih institucija koje brinu o zaštiti kulturno-istorijskih spomenika da se ovaj lokalitet bolje zaštiti i pripremi za turističku prezentaciju. Za sada ga uglavnom pohode đačke ekskurzije.

U rimsko doba Medijana je bila poljoprivredno dobro sa kojeg se grad Naisus, na mestu današnje Tvrđave, snabdevao namirnicama. Pored Nišave su bila žitna polja, a u brdima iznad današnje Elektronske industrije uzgajani vinogradi. Prema podacima, stari Rimljani su pravili isključivo belo vino. Jugozapadno prema Delijskom visu nalazio se vodotoranj odakle se Medijana snabdevala vodom.

Antički gradovi iz trećeg i četvrtog veka nisu smeli da budu veliki i prenaseljeni radi lakše odbrane, pa su imućni ljudi gradili vile u okolini gradova. I stanovnici Naisusa gradili su letnjikovce na Viniku i na Medijani. Prema pretpostavkama, na Medijani ih je bilo pedesetak, ali su pronađene tri, od kojih je samo jedna istražena, dok su dve uništene izgradnjom puta Niš – Pirot. I na kompleksu današnje Elektronske industrije nalazili su se utvrđenja, arene za borilačke sportove i vojni objekti. Izgradnjom fabrika ove korporacije, uništene su zidine i vredne freske.

U Naisusu je rođen Konstantin I Veliki koji je za imperatora proglašen 306. godine. Bio je vezan za Medijanu i svoj letnjikovac u kojem je i radio i rado provodio odmor. Najveći broj zakona doneo je upravo u Medijani. Oko 70 procenata njegovih zakona ušlo je u kodeks Teodosijana i Justinijana, što i danas čini osnovu rimskog prava.

Konstantin je u istoriju ušao i po tome što je 313. godine, zajedno sa Licinijem, vladarem Sirmijuma, potpisao Milanski edikt kojim se prvi put hrišćanstvo izjednačava sa ostalim religijama u rimskom carstvu.

Na Medijani do sada je otkrivena veleposednička vila sa termama, vodovodom, stubovima, mozaicima, koji spadaju u najlepše, ostacima naselja, ćupovima za hranu i piće, poljoprivrednim alatkama, zidinama, freskama.

U pripremi projekta zaštite i turističke prezentacije arheološkog parka Medijana, u niškoj opštini koja nosi ovo ime, ovih dana je osnovan bord za upravljanje arheološkim nalazištem Medijana. Inicijativu je pokrenula opština Medijana koja je ovaj projekat uvrstila u svoje prioritete. Bord čine predstavnici svih institucija koje stručno brinu o ovom lokalitetu – Arheološkog instituta iz Beograda, Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu, Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, Narodnog muzeja u Nišu, Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, Centra za istraživanje SANU u Nišu, Zavoda za urbanizam, Direkcije za izgradnju Niša i drugih ustanova.
 
M. Momčilović

[provincijalac]

Glas javnosti, 28. april 2006.

Niška TV 5 ne odustaje od bitke za frekvenciju

NIŠ - Rukovodstvo niške Televizije 5 uputilo je juče pisma Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju i meðunarodnim novinarskim udruženjima kojima ih je obavestilo o odluci Republičke radiodifuzne agencije o uskraćivanju nacionalne frekvencije i zatražilo njihovu pomoć.

- Postupak RRA je u suprotnosti sa duhom evropskih procesa koji podrazumevaju sveobuhvatno demetropolizaciju za razliku od koncentrisanja finansijske i medijske moći koja je tipična za ove prostore. Smatramo da je odlukom RRA grubo prekršen zakon jer nam je, bez ikakvih argumenata, uskraćena mogućnost da emitujemo program na području čitave države mada smo mi i u konkurenciji nacionalne televizije peti po gledanosti na jugu Srbije, a osmi u državi, kaže Slavica Nikolić-čorbić, direktor i glavni i odgovorni urednik TV 5.  
 
Komentarišući navode RRA o navodno prljavom kapitalu Olivere Nedeljković, sestre Bogoljuba Karića koja je suvlasnik njihove medijske kuće, čorbićeva ističe da, ako je to razlog za onemogućavanje rada, trebalo bi zatvoriti bar 50 najvećih preduzeća u Srbiji čije se ime pominjalo u vezi sa privrednim kriminalom i korupcijom.

- Nismo skrivali podatke o učešću Karićevog kapitala u našoj televiziji, ali ističemo da ova činjenica nije imala uticaja na našu ureðivačku politiku - kaže direktor TV 5. Ona naglašava da ne stoji ni konstatacija RRA da je prilikom donošenja odluke o dodeljivanju mesta u etru voðeno računa o dužini rada.

- Da je ova činjenica uzeta u obzir, mi bismo sigurno dobili nacionalnu frekvenciju jer radimo duže i od Pinka i B92 - rekla je Slavica Nikolić-čorbić.
Ona je izrazila žaljenje što beogradski elektronski mediji, uključujući i nacionalnu televiziju koja pledira na atribut javnog servisa, nisu nijednom rečju izvestili o odluci RRA o TV 5.

 
  Potpisi za podršku

Niške političke stranke meðu kojima SPO, DS, PSS, LDP podržale su TV 5, ali niko od gradskih čelnika, uključujući gradonačelnika Smiljka Kostića nije se oglasio ovim povodom. Više nevladinih organizacija najavilo je akciju prikupljanja potpisa podrške ovoj medijskoj kući.
   
  D. K.

[provincijalac]

Glas javnosti, 28. april 2006.

Niški funkcioneri izuzetno dobro zaraðuju
Plata tri puta veća od prosečne

NIŠ - Najniža neto plata niških funkcionera primljena u januaru tri puta je veća od prosečne plate ostvarene u Nišu u martu ove godine, pokazuju podaci objavljenih primanja izabranih i postavljenih lica u gradonačelnikovom kabinetu i Skupštini grada, javlja Tanjug.

Sekretaru Skupštine grada u januaru je uplaćena neto plata od 50.135 dinara, a nešto više primio je pomoćnik gradonačelnika.
Istovremeno, Republički zavod za statistiku objavio je da je prosečna plata u Nišu u martu ove godine iznosila 16.505 dinara i da znatno zaostaje u odnosu na republički prosek.

Dok je ta razlika na početku prošle godine iznosila oko 1. 000 dinara, sada je narasla na 3.500 dinara, zabeležili su statističari.
Posebni savetnik u gradonačelnikovom kabinetu primio je na početku ove godine 51.329 dinara, a glavni arhitekta i glavni menadžer primaju platu od 52.831 dinara, s tim što gradski menadžer taj posao obavlja po ugovoru. Većnici, kojih je devet, primaju platu od 52.010 dinara, gradski pravobranilac i načelnici uprava po 47.803 dinara.

Predsednicima odbora Skupštine grada svakog meseca se uplaćuje po 43.342 dinara, a predsednicima komisija po 38.007 dinara.
Plate niških funkcionera veće su i od plata nekih republičkih funkcionera, dok podaci statističara pokazuju da Niš i opštine na jugu Srbije sve više zaostaju u odnosu na republički prosek.

[Plodni bizon]

Narodne, 28.04.2006.

NEVLADINE ORGANIZACIJE O POTREBI DECENTRALIZACIJE SRBIJE
POTPISI PROTIV RADIODIFUZNE AGENCIJE

Na inicijativu NVO "Protekta", juče je održan sastanak niških nevladinih organizacija o potrebi decentralizacije i debeogradizacije Srbije, na kojem je doneta odluka da se pokrene narodna inicijativa kojom će se osporiti odluka o nedodeljivanju nacionalne frenkfencije Televiziji 5. U skladu s tim, u subotu, 29. aprila, počeće se sa prikupljanjem 15.000 potpisa građana, kako bi se pred republičkim organima vlasti pokrenulo donošenje posebnog zakona kojim bi se poništila odluka Saveta Republičke Radiodifuzne agencije o dodeli nacionalnih TV frekfencija, raspustio postojeći i imenovao novi Savet RRA. Prikupljanje potpisa trajaće do 6. maja.

J.V.

[Plodni bizon]

Narodne, 28.04.2006.

ODBORNIČKE GRUPE PREDLOŽILE ODLUKU O JAVNIM PARKIRALIŠTIMA
BEOGRADSKI MODEL I ZA NIŠKA PARKIRALIŠTA

* Niš ima saobraćajni kolaps u parkiranju a, prema nekim računicama, blizu 100 miliona dinara "leži" neiskorišćeno na našim ulicama - kaže šef GO DSS-a, i većnik Miljan Jovanović, objašnjavajući zašto su odborničke grupe u SG odlučile da stvari uzmu u svoje ruke

Odluka o javnim parkiralištima je na dnevnom redu tekuće sednice Skupštine grada, a na predlog odborničkih grupa DSS-a, G17 plus, "Nova Srbija-Novi ljudi" i PSS-a. Prema rečima većnika Miljana Jovanovića, ove odborničke grupe su se odlučile na taj korak jer "je više sramota da grad Niš nema odluku o parkiralištima, a tu oblast su već odavno uredili i Beograd, i Novi Sad, a uskoro će i Vranje".

- Niš je suočen sa saobraćajnim kolapsom u parkiranju, a da ništa do sada nije preduzeto povodom tog problema. Zbog toga predlažemo da se parkiranje u Nišu reši kao u Beogradu, jer se pokazalo da ono funkcioniše odlično. Građani su zadovoljni, cena parkiranja nije velika, a ima puno koristi. Beogradsku odluku o parkiranju smo modifikovali i ponudili Skupštini grada na usvajanje - kaže Miljan Jovanović.

Prema njegovim rečima, čudno je što se, tek kad su odborničke grupe pokrenule ovakvu inicijativu, na sednici Gradskog veća provukla informacija da postoji neka studija o parkiralištima.

- Sad se gradski menayer setio da je parkiranje problem u Nišu i nudi nekakvo drugo rešenje, sasvim suprotno od onog koje mi predlažemo Skupštini grada. Bojim se da gradski menayer, kao što je to bio slučaj i puno puta do sada, ne počne da priča u onom trenutku kad je već na pomolu gotovo rešenje! Zašto o tome nije pričao pre pet-šest meseci, s obzirom na to mu je nekakvo Pismo o namerama u vezi sa rešavanjem problema parkiranja stiglo još u junu prošle godine? Zašto ništa nije preduzeo do sada, ako je Gradsko veće obezbedilo sredstva u buyetu za izradu studije o parkiranju? Dakle, glavni problem je zašto menayer ili gradonačelnik do sada nisu pokrenuli inicijativu za donošenje odluke o parkiranju - pita Jovanović. On ukazuje da su upravo zbog toga odborničke grupe pokrenule inicijativu i da je njihov predlog najbolje rešenje za Niš, za koji će se i boriti.

Jovanović dodaje da je rešenje problema parkiranja u Nišu važno, pošto je to zamajac koji će pokrenuti rešavanje nekih drugih, takođe važnih problema u gradu.

- Novac prikupljen od naplate parkiranja možemo delom da koristimo za javni saobraćaj, koji je neprofitabilan - tvrdi Miljan Jovanović. - Mi u ovom trenutku imamo zahteve da subvencionišemo određene kategorije putnika (decu, učenike, studente, nezaposlene, starije osobe). Za to sada u buyetu nemamo dovoljno novca, ali možemo da ga dobijemo od naplate parkiranja. Prema nekim računicama, oko 100 miliona dinara "leži" na niškim ulicama, a niko za sada ne želi da reguliše tu oblast. Mi nudimo kvalitetno rešenje, i sad treba krenuti sa restrukturisanjem jednog preduzeća (koje se i sada bavi tim poslovima - JKP "Medijane"), kome će grad Niš, najverovatnije, poveriti poslove u vezi sa parkiranjem - kaže Jovanović.

S.M.

[Plodni bizon]

Narodne, 28.04.2006.

NIŠKA STRANAČKA HRONIKA
JAVNI SERVIS I REGIONALNO
* DEMOKRATSKA STRANKA

* Niške demokrate zatražiće izmenu Zakona o informisanju, kako bi se omogućilo formiranje regionalnih javnih servisa
Srbiji su neophodni regionalni elektronski javni servisi, jer samo nacionalni neće moći da odgovori izazovima i nespornim potrebama lokalnih samouprava da javnost ima uvida u njihov rad. Zato je potrebno da se pristupi promeni odredaba Zakona o informisanju, kako bi se za područje Republike oformilo par javnih regionalnih servisa, najsličnijih postojećem javnom servisu za Vojvodinu. To opredeljenje u Nišu je, u redovnom susretu za javnost, predstavio portparol Gradskog odbora DS-a Andrija Stojković.
- Demokratska stranka će sa svoje strane inicirati izmenu aktuelnog zakonskog propisa, a lokalne samouprave bi trebalo da i formalno odrede svoje stavove, jer koncept regionalizacije Srbije i razvoja lokalne samouprave su neostvarivi bez mogućnosti funkcionisanja regionalnih elektronskih javnih servisa. Jedinstveni, nacionalni javni servis zasigurno neće moći da odgovori izazovima takvog razvoja, ali i realnim potrebama građana Srbije, zaključio je predstavnik niških demokrata, uz preciziranje podrške niškoj Televiziji 5 u borbi za dobijanje nacionalne frekvencije.

[Plodni bizon]

Narodne, 28.04.2006.

RUKOVODSTVO DIREKCIJE ZA IZGRADNjU GRADA NIŠA OBIŠLO NAJVEĆA GRADILIŠTA U GRADU
NIŠ DOBIJA MODERNE PRISTUPNE SAOBRAĆAJNICE
 
* Za rekonstrukciju Knjaževačke i izgradnju druge trake Bulevara "Medijana" Direkcija obezbedila 110 miliona dinara * Završetkom Zetske ulice, od Mokranjčeve do centra mnogo brže i lakše * Investitorima u Radnoj zoni "Sever" na raspolaganju komunalno opremljene lokacije

Zahvaljujući angažovanju Direkcije za izgradnju Niša od Republičke direkcije za puteve dobijena su sredstva da Niš konačno ove godine uredi sve moderne pristupne saobraćajnice. Rekonstrukcijom Knjaževačke ulice dobiće se dobra veza sa Svrljigom, završetkom deonice između naselja "Nikola Tesla" i Prve Kutine biće uspostavljena dobra veza sa opštinom Gadžin Han, a planiranom rekonstrukcijom Ulice Dimitrija Tucovića dobiće se dobra veza sa Prokupljem. Ovo su, između ostalog, istakli, prilikom prekjučerašnjeg obilaska radova na rekonstrukciji Knjaževačke ulice, predstavnici Direkcije za izgradnju grada Niša.

Branislav Jovanović, v.d. direktora Direkcije za izgradnju grada i njegovi saradnici, Branislav Jocić, pomoćnik direktora i Dragan Dimitrijević, rukovodilac sektora održavanja, obišli su proteklog četvrtka i Bulevar "Medijana" na kome se gradi druga saobraćajna traka, radove u Zetskoj ulici, i deo Radne zone "Sever" u kojoj je nedavno izgrađena saobraćajnica, vodovodna i kanalizaciona mreža.

- Izgradnja druge trake Bulevara "Medijana" i rekonstrukcija kolovoza i trotoara u Knjaževačkoj ulici, trenutno su dva najveća građevinska poduhvata u gradu. Za njihovu realizaciju Direkcija je obezbedila 110 miliona dinara i ona je investitor, što do sada u ovom gradu nije zabeleženo, istakao je prekjuče Branislav Jovanović i dodao da ovakve saobraćajnice u Nišu nisu građene ni posle 5. oktobra.

Jovanović je podvukao da je deonica u Knjaževačkoj duga 820 metara, široka od 12 do 15 metara, dok je deonica na Bulevaru "Medijana" duga 760 metara. Direktor Direkcije je podsetio i da se paralelno sa drugom trakom Bulevara Medijana radi i na postavljanju gasovoda i na završetku mosta "Medijana", tako da će ovaj deo grada uskoro moći da se pohvali kompletnom infrastrukturom.

Prilikom obilaska radova u Zetskoj ulici (od Pivare do Mokranjčeve) Jovanović je istakao da će izgradnjom ove saobraćajnice žitelji Mokranjčeve ali čitavog naselja koje gravitira toj ulici moći mnogo brže i lakše da dođu do grada: - Do centra grada putovaće se kraće za deset minuta, a mnogo će biti lakše i zimi doći do ovog dela grada, jer je uspon u Zetskoj blaži. Radi se o skoro jednom kilometru puta, širine od 12 do 15 metara, za čiju je izgradnju samo u zemljane radove potrebno uložiti 14 miliona dinara.

Jovanović je izjavio da očekuje da će odbornici Skupštine grada podržati zahtev Direkcije i odobriti da 20 miliona dinara privatizacionih sredstava bude potrošeno za asfaltiranje Zetske ulice.

B.Lj.

OPREMANjE RADNIH ZONA

Direkcija za izgradnju grada, kako je istakao Jovanović, nastavlja i sa naporima da investitorima koji su kupili zemljište u industrijskoj zoni grada obezbedi infrastrukturu potrebnu za normalan rad.
- Protekle nedelje završen je kolovoz u Radnoj zoni "Sever" dužine 190 metara, a njegovoj izgradnji prethodilo je postavljanje vodovodne i kanalizacione mreže. Potpuno nov sloj asfalta postavljen je i u Ulici vazduhoplovaca, tako da svi oni koji dolaze do aerodroma i ove zone mogu da to urade brže, jer ne moraju da zaobilaze rupe i pukotine. U ovaj grad mora da se ulaže da bi se razvijao, ali nažalost, to sada čini samo Direkcija, naglasio je Jovanović. On je izrazio verovanje da će Direkciji uspeti da izdejstvuje sredstva od privatizacije "Mobtela", kako bi komunalno opremila i Radnu zonu "Donje Međurovo" i Radnu zonu "Medoševac".

B.Lj.

[Plodni bizon]

Danas, 03.05.2006.

Studentski bunt na Internetu

Niš - Veliki broj nevladinih organizacija širom Srbije podržao je akciju niških NVO "Stop beogradizaciji" pokrenutoj zbog odluke Saveta RRA da Televiziji 5 ne dodeli nacionalnu frekvenciju, potvrdio je Mladen Jovanović iz Protekte, jedne od sedam NVO iz Niša koje su inicirale peticiju sa zahtevom Skupštini Srbije za usvajanje zakona o poništenju odluke Saveta RRA, kao i raspuštanju postojećeg i imenovanju novog.
Potpisi graðana Niša prikupljaju se od 29. aprila do 6. maja na sedam punktova u gradu. Pošto je prvog dana akcije "Za samo nekoliko sati" prikupljeno više od 2.000 potpisa, organizatori veruju da će do naredne subote peticiju potpisati više od 15.000 graðana. Kako je saopšteno u "Petici" na njen Internet forum stigao je veliki broj poruka studenata Univerziteta u Nišu. Oni pozivaju kolege i profesore na proteste koje su "zakazali" za ovu sedmicu odmah po okončanju prvomajskih praznika. "Niš je svet", "Napred studenti, nek’ bude gotov stvarno", "Ajmo, ajde svi u napad" i "Da li se Otpor ugasio?", neke su od poruka "Internet generacije".