Grad Nis - vesti i komentari

[provincijalac]

Narodne, 27. mart 2006.

NOV AMFITEATAR NA FILOZOFSKOM

Prilikom jučerašnje posete Nišu potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus otvorio je nov amfiteatar na Filozofskom fakultetu, u koji je ukupno uloženo 3,5 miliona dinara. Vlada Srbije obezbedila je 2,5 miliona dinara, a Filozofski fakultet milion dinara. Labus je tom prilikom rekao da Vlada Srbije mora da prihvati strategiju održivog razvoja, a da su "naš osnovni razvojni resurs ljudi i znanje".

- Vlada Srbije ima ograničena sredstva, i mnogo više pažnje posvećujemo socijalnim pitanjima nego razvojnim-rekao je Labus. - Osnovno obrazovanje i visoko obrazovanje je razvojno pitanje, kao što je i osnovno zdravstvo razvojno pitanje, jer ljudi moraju normalno da žive. Država bi morala više pažnje da posveti nauci, istraživanju i visokom obrazovanju i da svi shvatimo da mi nemamo prirodne izvore, naftu i dijamante, pa je humani kapital koji treba da stvaramo, naša šansa podvukao je Labus.

Vlada Srbije je, prema rečima dekana prof. dr Momčila Stojkovića, u Filozofski fakultet u Nišu uložila ukupno 9,5 miliona dinara.

- Mi smo tim novcem, pored izgradnje amfiteatra, rekonstruisali i toalete na jednoj i drugoj vertikali, električne instalacije delimično, uveli smo hidrantsku mrežu, rekonstruisali vodovodnu mrežu i video nadzor - objasnio je dekan Filozofskog fakulteta.

[provincijalac]

Narodne, 27. mart 2006.

SARADNjA OPŠTINE MEDIJANA I OMLADINSKIH NVO: NEPODELjENO POVERENjE MLADIMA

Juče su u opštini Medijana predsednik te gradske opštine Dragoslav Ćirković i predstavnici 15 omladinskih organizacija potpisali Memorandum o razumevanju o osnovama omladinske politike za opštinu Medijana. Potpisnici sporazuma obavezali su se da će ubuduće poštovati činjenicu da mladi imaju značajnu ulogu u razvoju i izgradnji svojih lokalnih zajednica i da će pružiti adekvatnu podršku i ukazati poverenje mladima u ostvarivanju programa koji ohrabruju omladinski aktivizam.

Saradnja opštine Medijana i omladinskih NVO pokrenuta je inicijativom Odreda izviđača "Josif Pančić" i domaće fondacije BCIF (Balkanski fond za podršku lokalne inicijative), koja se bavi podrškom inicijative građana u SCG u rešavanju određenih problema, uz mogućnost finansijske podrške, ali i mogućnost učenja adekvatnih načina rešavanja problema.
Predsednik opštine Medijana Dragoslav Ćirković je prilikom potpisivanja Memoranduma istakao da je vreme da se odnos prema mladima u zemlji promeni.

- Činjenica je da mladi iz ove zemlje masovno odlaze, a oni koji nisu u mogućnosti da odu, apatični su, neaktivni i osećaju ne svojom krivicom, da su im ruke vezane za rešavanje spoljašnjih problema. Mlade treba shvatiti i doživeti kao resurs, a ne kao problem - rekao je Ćirković.

- Ovaj memorandum je, izuzev par opština u Vojvodini među prvima ove vrste na području Republike Srbije.

H.P.

[provincijalac]

NARODNE, petak 31. mart 2006.

NEZVANIČNO "EKSPRES" SNIZIO CENE

Nezvanično saznajemo da je i "Niš-ekspres" odlučio da snizi cenu svojih karata kako bi se uklopio sa novim operaterima i da ne bi već u samom startu izgubio putnike. Danas će na ulicama Niša izaći oko 50 autobusa novih operatera, dok će ih radnim danima biti oko 70. Ukoliko danas "Niš-ekspres" nastavi da vozi na svim linijama, može se očekivati da na autobuskim stajalištima prvi put bude gužva sa autobusima, ali ne i sa putnicima.


KO GDE VOZI
Operateru "Veritimo" dodeljen je paket linija sa brojem 4, dok će operater "Trans produkt" sa "Lekonom" voziti na linijama iz paketa broj 3. Na linijama paketa broja 2 voziće autobusi "Ćurdić", a linije iz paketa 1 prepuštene su "Niš-ekspresu".


O.P.M.

[provincijalac]

NARODNE, petak 31. mart 2006.
OSNOVAN EKOLOŠKI POKRET GRADA NIŠA ZA ZDRAVU I ČISTU ŽIVOTNU SREDINU

U Nišu je od nedavno i zvanično počeo da deluje Ekološki pokret grada, a osnivačkoj skupštini, između ostalih, prisustvovao je i predsednik Ekološkog pokreta Srbije i Crne Gore Nikola Aleksić. Podršku početku delovanja pokret je dobio od mnogih pojedinaca i organizacija koje se bore za zaštitu čovekove okoline, a pristupili su mu i novoformirana Nišavska zelena stranka, Udruženje za proizvodnju i distribuciju lekovitog bilja, Udruženje za upravljanje čvrstim otpadom "Plant" i Eko-polis mreža. Ubuduće u aktivnosti pokreta biće uključeni i studenti Fakulteta zaštite na radu i budući profesori biologije i geografije sa Prirodno - matematičkog fakulteta iz Niša.

S.J.

[provincijalac]

Vecernje novosti

U zna­ku še­sti­ce
S. BA­BO­VIĆ, 3. april 2006

"U zna­ku še­sti­ce"; ka­ko je pri­me­ti­la Olja Iva­njic­ki, je­dan od osni­va­ča "Niš Art Fon­da­ci­je"; od si­noć je u biv­šoj Kon­stan­ti­no­voj pre­sto­ni­ci po­če­la u pra­vom smi­slu "da se do­ga­ða umet­nost mla­dih". Re­ne­san­sni pri­zvuk na­gra­ði­va­nja tri mla­da auto­ra na ot­kup­nom kon­kur­su Fon­da­ci­je (u vi­si­ni od 10.000, 5000, od­no­sno 3000 evra), otva­ra­nje iz­lo­žbe 43 ne­a­fir­mi­sa­na li­kov­na stva­ra­o­ca di­ljem SCG u pot­pu­no re­no­vi­ra­noj Ga­le­ri­ji sa­vre­me­ne umet­no­sti u cen­tru gra­da, li­kov­ne tre­nut­no naj­re­pre­zen­ta­tiv­ni­ji iz­lo­žbe­ni pro­stor u ze­mlji). Iva­njic­ki iz­jed­na­ča­va sa vi­še zna­čaj­nih da­tu­ma iz isto­ri­je Ni­ša.
Kon­stan­tin Ve­li­ki je, pod­se­ća Iva­njic­ki, 306. go­di­ne baš u Ni­šu, pro­gla­šen za rim­skog im­pe­ra­to­ra. Ste­fan Ne­ma­nja je u go­di­ni sa obr­nu­tom še­sti­com (1189) su­sreo sa Bar­ba­ro­som. Za­kon o osni­va­nju Srp­ske kra­ljev­ske aka­de­mi­je usvo­jen je ta­ko­ðe u Ni­šu 1886. go­di­ne. Niš je pre­po­zna­tljiv po Film­skim su­sre­ti­ma, ko­ji su pr­vi put na jed­nom me­stu oku­pi­li zve­zde svet­skog i do­ma­ćeg fil­ma dav­ne 1966. go­di­ne. U 2006, uz po­moć DIN "Fa­bri­ke du­va­na" a.d. Niš - Fi­lip Mo­ris, mla­di auto­ri do­bi­li su je­din­stve­nu šan­su.
- Na­da­mo se i ima­mo že­lju da Fon­da­ci­ja tra­je go­di­na­ma. U ovoj go­di­ni osni­va­nja i pr­voj go­di­ni odr­ža­va­nja kon­kur­sa na­gra­ðu­ju se tri umet­ni­ka. Mla­dim umet­ni­ci­ma je, da­kle, omo­gu­će­no da ima­ju svoj ve­li­ki po­če­tak, da ima­ju iza­zov, du­hov­ni uz­let, da ima­ju mo­guć­nost od­sli­ka­va­nja vi­zi­je da­na­šnji­ce, sve­ga ono­ga što či­ni umet­nost, mla­dost, tra­že­nje i na­la­že­nje, bunt i ra­dost, ili na­slu­ći­va­nje mo­guć­no­sti - ka­že na­ša po­zna­ta sli­kar­ka. - Reč­ju, osno­va­na je jed­na no­va fon­da­ci­ja ko­ja se okre­će mla­dim umet­ni­ci­ma, a što će kao i pret­hod­ni da­tu­mi tra­ja­nja bro­ja­nog u mi­le­ni­ju­mi­ma obe­le­ži­ti Niš i Be­o­grad, kao dve va­žne tač­ke na pu­te­vi­ma isto­ri­je, osva­ja­nja, ali na­da­mo se i bu­duć­no­sti ovog pro­sto­ra.
Vi­še od 2.000 ra­do­va 849 umet­ni­ka iz SCG oda­zva­lo se kon­kur­su "Niš Art fon­da­ci­je", a ko­na­čan sud o kva­li­te­tu pri­sti­glih sli­ka, gra­fi­ka, skulp­tu­ra, cr­te­ža dao je ži­ri u či­jem je sa­sta­vu, sli­kar Ra­do­van La­le Ðu­rić, Ne­da Ar­ne­rić i Olja Iva­njic­ki. Osni­va­nje Fon­da­ci­je sa vi­še no am­bi­ci­o­znom mi­si­jom da li­kov­nu umet­nost iz za­peć­ka "do­ve­de" do ga­le­ri­ja, ka­ko bi je bla­go­vre­me­no i re­pre­zen­ta­tiv­no pla­si­ra­la, po­dr­ža­li su i Jo­van Ći­ri­lov, Ti­ho­mir Tri­vu­nac, Ra­da Ðu­ri­čin, dr Ðor­ðe La­lo­švić, dr Dra­goš Sto­ja­no­vić, Mi­ha­i­lo Spa­so­vić, Bo­ri­slav Gvo­zde­no­vić, Ne­nad Cvet­ko­vić.
Do ju­če prak­tič­no ne­is­ko­ri­šćen ga­le­rij­ski pro­stor, Ga­le­ri­ja sa­vre­me­ne li­kov­ne umet­no­sti do­bi­la je po­kret­ne zi­do­ve naj­mo­der­ni­ju ra­sve­tu, kom­plet­no ob­no­vljen pla­fon, po­do­ve, gre­ja­nje. Prak­tič­no je je­di­na ga­le­ri­ja u ze­mlji za plat­na ve­li­kog for­ma­ta. "Naj­ra­spro­stra­nje­ni­ji i naj­mo­der­ni­ji ga­le­rij­ski pro­stor u nas", ka­ko je pri­me­tio Jo­van Ći­ri­lov. Ide­al­na za po­če­tak re­ne­san­se, na­ja­vlju­ju umet­ni­ci.

[provincijalac]

DANAS, 5. april 2006.

Niš Art Fondacija preksinoć "predala" gradu na korišćenje jednu od najlepših galerija u Evropi

Veliki slikarski početak za mlade talente

Izložbom pedesetak najboljih slika, skulptura i grafika sa nagradnog konkursa na kojem je učestvovalo 849 mladih umetnika iz SCG sa više od dve hiljade radova, Niš Art Fondacija (NAF) promovisala je preksinoć i rekonstruisanu Galeriju "Srbija", koju su poznavaoci likovne umetnosti nazvali jednom od najlepših galerijskih i multimedijalnih prostora u Evropi. Tom prilikom proglašeni su i pobednici konkursa za mlade umetnike, koji su nagraðeni sa ukupno 18 hiljada evra. Prvu otkupnu nagradu od deset hiljada evra dobila je Tijana Lazić (Beograd), drugu od pet hiljada Jelena Stojković (Niš) i treću od tri hiljade evra Andrea Ivanović (Zrenjanin). Emocije laureata slikovito je izrazila Andrea Ivanović rečima da ovakve, retke prilike u kojima "neko" brine o talentovanim mladim ljudima, u njima bude nadu da je "umetnost - moguća", i u Srbiji, iz koje ne želite da odete. "Ova nagrada za mene kao mladog čoveka i umetnika znači - život", objasnila je.

Žiri NAF činili su slikar Radovan- Lale Ðurić, slikarka Olja Ivanjicki, kao i istoričarka umetnosti, galeristkinja i glumica Neda Arnerić. NAF je, inače, formiran krajem prošle godine sa ciljem da pomaže mlade slikare, a inicijator osnivanja je Radovan Lale Ðurić, renomirani slikar koji živi i radi u Njujorku, a poreklom je iz Niša. Osnivači NAF su još i Olja Ivanjicki, Neda Arnerić, novinar Gordana Suša, pisac i dramaturg Jovan Ćirilov, glumica Rada Ðuričin, lekar Ðorðe Lalošević, ekonomista Tihomir Trivunac, organizator Mihailo Spasović i lekar Dragoš Stojanović. Akcije ove fondacije finansijski podržava kompanija "Filip Moris".
- Srećan sam što sam uz pomoć prijatelja iz Niša i Beograda i uz veliko razumevanje prijatelja iz "Filip Morisa" i "Altria grupe" iz Njujorka mogao da realizujem i projekat rekonstrukcije galerije "Srbija" i prvi nagradni konkurs za mlade likovne umetnike. NAF će svake godine organizovati ove nagradne konkurse, ali će i na druge načine afirmisati mlade slikare, pored ostalog i kroz stipendije i studijska usavršavanja - rekao je Radovan Lale Ðurić.

Olja Ivanjicki je kazala da se oseća jako dobro jer je nekim mladim ljudima omogućeno da imaju veliki slikarski početak. "Oni su nam uzvratili svojim neospornim talentom, buntom i radošću koji prosto zrače iz njihovih dela", kazala je slikarka. Neda Arnerić najavila je da će se izložba narednog meseca "preseliti" u Beograd, u galeriju u koju će se "pretvoriti" skladište niške Fabrike duvana. Dodala je da je meðu onima koji su konkurisali bilo oko 80 odsto žena, što je "obradovalo" i Olju i nju, kao članice žirija. Otvaranju elitne galerije, koja je pre renoviranja bila krajnje zapušteni "kulturni prostor", te izložbe mladih slikara (do 35 godina starosti) prisustvovali su i Pen Halcenbek - predsednik generalnog sekretarijata "Altria internešnl grupe" u čijem sastavu je i "Filip Moris internešnl", Žan Klod Kulnc - predsednik uprave "Filip Morisa" za istočnu Evropu, Bliski istok i Afriku, kao i direktor DIN "Filip Moris" Euðenio Sidoli.

Zorica Miladinović


Hram umetnosti na Balkanu

- Pratio sam transformaciju galerije "Srbija" od rane faze njene rekonstrukcije, decembra 2005. Kroz vrata ove galerije na Trgu kralja Milana od tada je ušla nova vizija i nova energija. Plan je bio da od ove zgrade napravimo izuzetan prostor za prikazivanje uglavnom slabo zapaženih dela savremenog umetničkog izraza, da pokrenemo emocije koje će preneti poruku koja zaslužuje svoje mesto u današnjem užurbanom svetu, i da time ponudimo šansu vizionarima, sanjarima i talentima. Verujem u viziju po kojoj će galerija "Srbija" postati novi hram umetnosti na Balkanu. Istina, ja se bavim biznisom, ali istovremeno snažno verujem u moć emocija i slobodu izražavanja. Ja jesam menadžer i poslovni čovek, ali sam i osoba koja veruje u snagu kreativnosti, komunikacije i inovacije" - naveo je Euðenio Sidoli.

[provincijalac]

Glas Javnosti, 7. april 2006.

Niški reformisti kreću jajima na Aleksandra Tijanića

NIŠ - Najavljujući da će u ponedeljak, zajedno sa aktivistima iz Pokreta "5. oktobar", poslanicima parlamenta zvanično uručiti peticiju sa inicijativom za ukidanje TV pretplate i smenu generalnog direktora RTS Aleksandra Tijanića, članovi Reformističke stranke čije je sedište u Nišu organizovali su završnu akciju prikupljanja potpisa za ovu peticiju.

Graðanima koji su prilazili da potpišu peticiju reformisti su na svom štandu u centralnoj Obrenovićevoj ulici omogućili da jajima gaðaju veliki poster sa Tijanićevim likom i kažu da je zainteresovanih za ovu "sportsku disciplinu" bilo toliko da im je ubrzo ponestalo "municije".

- Širom Srbije već smo prikupili više od 30.000 potpisa graðana, što je dvostruko više od broja potrebnog za ozvaničenje ove naše inicijative i njen ulazak na dnevni red parlamenta. A u ponedeljak ćemo se zajedno sa čelnicima i aktivistima ostalih stranaka iz Pokreta "5. oktobar" okupiti pred parlamentom da zvanično uručimo peticiju i planiramo da sa nama bude i nekoliko bagerista, meðu njima i čuveni Džo, kako bismo podsetili parlamentarce na neostvarene ideje i ideale od 5. oktobra 2000. godine - kazao je za Glas javnosti lider niških reformista Aleksandar Višnjić.

M. D

[Plodni bizon]

BLIC, 10.04.2006.

Poboljšan gradski prevoz
Bitka za putnike

Lično smo videli kada se vozilo „Niš ekpresa“ preprečilo da ne pusti beogradske autobuse da proðu. Od kada su uvedeni ovi novi prevoznici preporodili smo se jer imamo normalan prevoz, a ranije smo po osam kilometara morali da pešačimo do prvog autobusa - pričaju putnici iz Cerja Saša Stanković i Ivana Mitrović koji su prošle godine protestvovali kada je ukinuta liniju prema njihovom naselju.

Poslednjih dana niške ulice postale su pretesne za više od 150 autobusa „Niš ekspresa“ i beogradskih privatnika od čega najviše koristi imaju graðani koji tvrde da nikada u Nišu nije postojao bolji prevoz jer se polasci mere na minute.

Izmeðu vozača „Niš ekpresa“ i novih beogradskih operatera koji su se uključili u gradski saobraćaj već je došlo do incidenata, potvrdio nam je Novica Tasić, pomoćnik direktora za gradski saobraćaj u „Niš ekspresu“. On kaže da se jedan od verbalnih duela dogodio u naselju Bubanj.

-Našeg šofera blokirala su dva autobusa, s prednje i zadnje strane. Nije mogao da krene petnaestak minuta, taman toliko da nam poremete red vožnje, kako bi oni preuzeli deo putnika. Vlada jurnjava za svakim putnikom, ali to nije način da se pobedi konkurencija - kaže Tasić.

M. Smiljković

[provincijalac]

Narodne, 10. april 2006.

G17 PLUS
NIŠKO PARČE - 20 MILIONA EVRA

* Gradska organizacija G17 plus je toliko para zatražila iz ovdašnjeg Nacionalnog investicionog plana za rešavanje hitnih i neodloživih potreba Nišlija

Gradska organizacija G17 plus u Nišu je posredstvom svojih resornih odbora i nadležnih gradskih uprava Ministarstvu za finansije Vlade Srbije već predložila zahtev za dodelu sredstava od 20 miliona evra iz najavljenog godišnjeg nacionalnog plana koji iznosi više od milijardu evra.
- Želimo da odlučujuće doprinesemo uređivanju poslovnih zona u Nišu, na lokacijama "Fripaka", Medoševca i Rasadnika, mogućoj stanogradnji na lokaciji "Lozni kalem", na Ledenoj steni, izgradnji klizališta i novog otvorenog bazena u Čairu, istočne tribine Gradskog stadiona, kao i niza drugih saobraćajnica i komunalne infrastrukture - kazao je Slobodan Maksimović, predsednik GO ove političke stranke u Nišu.
Gradska organizacija G 17 plus smatra da su izgledi Niša veoma realni da "uzme" ovoliko parče iz nacionalnog investicionog plana, koji je ovih dana veoma podrobno, i kako je kazao, ubedljivo prezentovalo Ministarstvo finansija Vlade Srbije.
Osvrnuvši se na rad 27. sednice Skupštine grada, Maksimović je kazao da su učinjene izmene i dopune odluke o davanju u zakup poslovnog prostora i gradskog građevinskog zemljišta minorne, te da je potvrđena ocena G17 plus da se dve godine neopravdano u Nišu nije izdao u zakup ni kvadrat poslovnog prostora, niti gradskog građevinskog zemljišta.

Zasto samo 20 miliona evra od milijardu i vise?

[provincijalac]

Vise tuzna nego smesna vest:

Narodne, 10. april 2006.

JOŠ JEDAN PRIMER GRADSKE NEKULTURE

KAD SE SELjA LATI SPREJA...

Najprepoznatljivija građevina i ujedno simbol grada Niša svakako je niška Tvrđava. Nastala u tursko vreme, a na ruševinama rimskog naselja, Tvrđava je vekovima uspešno odolevala osvajačima i vremenu, ali nije uspela da odoli Neši i Ici. Neša i Ica, očigledno rizikujući život, uspeli su da ostave svoj trag na ovom, gotovo neuništivom spomeniku. Sada kada po koji zalutali turista svrati u Niš, pored toga što će saznati da tu postoji najlepša tvrđava na Balkanu, saznaće i za Nešu i Icu na osnovu njihovog potpisa ispisanog plavim sprejom tačno iznad Stambol kapije. Samo ljudi bez identiteta, koji osećaj svojine svode na to "dokle seže moja njiva" mogli su poželeti, naravno bez lažne skromnosti, da im se ime nađe baš na ovom mestu.
Identitet ovih osoba još je nepoznat redakciji "Narodnih novina", ali se nadamo da će uskoro biti poznat SUP-u i Zavodu za zaštitu spomenika.

[provincijalac]

Danas, 11. april 2006.

Naumov: Počinje izgradnja gasovoda Niš - Dimitrovgrad

Niš - Republički ministar energetike u Vladi Srbije Radomir Naumov ocenio je juče u Nišu da je potrebno da Srbija "još mnogo uradi" u oblasti energetike da bi zadržala dominantnu poziciju u jugoistočnoj Evropi koju sada ima.
- Evropa traži novi energetski prostor i Srbija je ponovo dominatna u ovoj oblasti u jugoistočnoj Evropi. Srbija je stekla tu poziciju jer je zakonski uredila oblast energetike, ušla u proces demonopolizacije i deregulacije, završila prvu fazu reorganizacije elektroprivrede i gasne i naftne privrede. Osim toga, energetika je jedina oblast u našem društvu koja je donela strategiju razvoja do 2015. godine, koju je parlament usvojio. Ipak, treba priznati da još mnogo toga u ovoj oblasti još treba da uradimo da bismo ostvarili planove i sačuvali dominantnu poziciju- rekao je Naumov.
On je izrazio očekivanje da će radovi na gasovodu izmeðu Srbije i Bugarske početi ove godine i biti završeni za 22 meseca. Prema njegovim rečima, Srbija je spremna da započne izgradnju gasovoda od Niša do Dimitrovgrada, a dobila je uverevanja od Bugarske da će ona izgraditi mrežu od Dimitrovgrada do Dupnice u dužini od 80 kilometara. U ovaj posao biće investirano od 55 do 60 miliona dolara.
Pomoćnik ministra energetike Milutin Prodanović precizirao je da je Evropska unija prvobitno planirala da gasovodom Niš- Bugarska obezbedi četiri milijarde kubnog gasa godišnje, kako bi se gasom snabdeli jug Srbije, Kosovo i Metohija i deo istočne i zapadne Srbije.
- Meðutim, posle energetskih problema tokom zime i ugrožene stabilnosti snabdevanja Evrope, EU je promenila plan u korist Srbije. Sada je EU zainteresovana da ovaj gasovod obezbedi više od 25 milijardi kubnih metara gasa godišnje, i uspostavi konekciju ka Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj", kazao je on.
Predstavnici ministarstva i EPS istakli su da je u svim evropskim planovima Niš značajno energetsko, pa i gasno čvorište ali su dodali da je gasifikacija Niša "izuzetno složen poduhvat" zbog postojeće infrastrukture i razbacanosti naselja. "Gasifikacija Niša je složenija od gasifikacije Beograda i u tom poduhvatu će morati da učestvuju i republika i lokalna samouprava i distributeri gasa", kazali su. Istaknuto je takoðe da izgradnja gasovoda Niš-Pojate neće zavisiti od izgradnje onog na relaciji Srbija- Bugarska, kao ni od raščišćavanja imovinsko-pravnih odnosa izmeðu distributera gasa, koji do sada nisu regulisani.

Z. Miladinović

[provincijalac]

Narodne novine, 11. april 2006.

Kod arheološkog parka Medijana

PEŠAčKI MOST

Kod sadašnjeg arheološkog lokaliteta Medijana i budućeg istoimenog arheološkog parka treba predvideti izgradnju pasarele, pešačkog mosta koji bi spojio parking sa južne strane Bulevara sv. cara Konstantina sa samom Medijanom koja je severno od bulevara - predloženo je na sednici Komisije za planove grada Niša. Izgradnjom pasarele povećala bi se bezbednost posetilaca Medijane, naročito učenika na školskim ekskurzijama.

O pešačkom prelazu iznad banjskog bulevara treba razmisliti i na deonici kroz naselje Nikola Tesla.

[provincijalac]

Narodne novine, 14. april 2006.

NIŠKE ARHITEKTE O SVE IZRAŽENIJEM PROBLEMU PARKIRANjA U GRADSKOM JEZGRU
CENTAR NIJE ZA AUTOMOBILE

* Problem mirujućeg saobraćaja u centru grada biće rešen izgradnjom višeetažnih garaža - smatra arhitekta Dragana Canić
* Automobilima nije mesto u centru grada, već na obodnim saobraćajnicama, stav je arhitekte Aleksandra Kekovića

Pronaći parking-mesto u nekoj od centralnih gradskih ulica prava je noćna mora za stanovnike ovog grada, i to kako za one koji u centar dolaze nekim poslom, tako i za one koji žive u centru. Na nepodnošljive gužve na niškim ulicama reagovali su ove nedelje predstavnici političkih stranaka. Dati su i konkretni predlozi za prevazilaženje problema, a najavljeno je da će se o parkiranju kao gorućoj temi uskoro morati da izjasni i Skupština grada. O tome kako bi ovaj problem trebalo rešiti, "Narodne novine" su juče zatražile mišljenje i niških stručnjaka:
Prema rečima zamenice direktora niškog Zavoda za urbanizam arhitekte Dragane Canić, opštem kolapsu saobraćaja u centralnoj gradskoj zoni kumovalo je pre svega nepoštovanje urbanističkih projekata i planova.

PROPISI UVEĆALI GUŽVE

- Dosadašnja praksa je pokazala da su planeri uvek korektno odrađivali svoje zadatke, međutim, sporna je realizacija njihovih odluka. Zato smo došli u situaciju da su automobili u potpunosti proterali pešake sa trotoara, ali da i pored toga nema dovoljno mesta za parkiranje. Nadležne ustanove u gradu su pokušale da stanje delimično poprave drugačijim režimom saobraćaja, odnosno vertikalnom i horizontalnom signalizacijom, ali nisu postignuti željeni rezultati. Mnogo je vozača koji ne poštuju postavljene znakove. Stanje mirujućeg saobraćaja bilo bi poboljšano izgradnjom višeetažnih garaža u centralnoj zoni, međutim, uslovi za njihovu gradnju još nisu stvoreni - istakla je Canićeva.
Prema njenim rečima, urbanističkim planovima u Nišu su određene lokacije za izgradnju višeetažnih garaža, ali njihova gradnja neće moći da krene sve dok vlasništvo nad zemljištem ne bude precizno definisano.
- Zakonodavac je naložio da svi gradovi u Srbiji donesu odluku o zemljištu i tačno utvrde koje zemljište je javno, a koje je u kategoriji "ostalo zemljište". To u Nišu iz nerazjašnjivih razloga nije urađeno, i to je ono što sada koči izgradnju javnih garaža. Niko ne želi da investira ukoliko ne može da prethodno otkupi zemljište - podvukla je Canićeva.
Ona je takođe naglasila da je problem sa parkiranjem u Nišu nastao i onog trenutka kada su kod nas izmenjeni zakonski propisi. - Pre trideset godina od investitora se tražilo da obezbedi jedno parking-mesto na pet stambenih jedinica. Sada parking obavezno ide uz svaku stambenu jedinicu, a za lokale i stanove veće od 70 kvadrata investitori moraju da obezbede po dva parking-mesta - podvukla je Canićeva.

PREDNOST PEŠACIMA

Arhitekta Aleksandar Keković, potpredsednik Društva arhitekata Niša, misli da parkiranje u centru grada mora pod hitno da bude zabranjeno, a saobraćaj u gradskom jezgru bi trebalo destimulisati na svaki mogući način.
- Svi gradovi koji "drže do sebe" imaju pešačku zonu i kružni saobraćajni prsten. Niš sada nema ni pešačku ulicu, već samo delić ulice. Potrebno je formirati pravu pešačku zonu, zatvoriti za saobraćaj Voždovu, Ulicu 7. juli, Jadransku i most kod Tvrđave. Protivim se izgradnji bilo kakvih javnih garaža u centru, i smatram da bi njih trebalo izgraditi na obodnom saobraćajnom prestenu - istakao je Keković.
On je takođe naglasio da je apsurdno što grad ne naplaćuje parkiranje u najužem centru grada, jer time gubi čitavo bogatstvo, a uz to se na ulicama i trotoarima stvaraju neopisive gužve.

B.Lj.

[provincijalac]

Narodne novine, 14. april 2006.

U OPŠTINI PANTELEJ DANAS RADNO
UREĐUJE SE KOMPLEKS SVETE TROJICE

Zaposleni u GO Pantelej učestvovaće u današnjoj akciji ozelenjavanja kompleksa oko Crkve Svete trojice i dela naselja Gornja Vrežina. Obezbeđeno je 130 sadnica breze, javora, lipe, platana, hibiskusa i kedra vrednih 130 hiljada dinara. U akciji koja počinje u ranim jutarnjim satima učestvovaće i meštani Gornje Vrežine.

D.P.

[provincijalac]

Glas javnosti, 15. april 2006.

Iz "Jastrepca" nestale mašine vredne više od dva miliona
Pustoše firmu pred privatizaciju

NIŠ - Fabrika pumpi "Jastrebac", kako navodi direktor ove firme Dušan Milić, biće privatizovana na aukciji juna ove godine. Potencijalnih kupaca za "jastrebačke" pumpe ima, ali ima i ozbiljnih problema s radničkom disciplinom u ovoj društvenoj firmi.

- Zahvaljujući državnim subvencijama od 8,5 miliona dinara i izvozu na egipatsko i bosansko tržište, kao i poslu s beogradskim vodovodom, uspeli smo da poslednjih meseci redovno isplaćujemo plate. One su u proseku oko 15.000 dinara. Meðutim, račun nam je u blokadi, jer nam na naplatu stižu izvršne presude na radničke tužbe za neisplaćene plate iz prethodnih godina, koje su dostigle su pet miliona dinara. Zbog toga imamo i probleme sa učešćem na tenderima - kazao je za Glas direktor Milić.

Prema njegovim rečima, veliki problem za funkcionisanje preduzeća predstavljaju i kraðe skupocenih delova za pumpe iz fabričkog kruga.
- U poslednje dve godine, imali smo desetak velikih kraða iz kruga fabrike, a policija do sada nije rasvetlila nijedan slučaj. Prošlog meseca nestalo je šest velikih radnih kola za pumpe od bronze, vrednih preko dva miliona dinara, a svako je teško više od sto kilograma - rekao je Milić.

Da bi sprečio učestale kraðe, direktor je pokušao da dovede privatne firme koje se bave poslovima obezbeðenja, ali je naišao na veliki otpor radnika i sindikata, tako da će fabrika pumpi ubuduće imati video-nadzor.
- Izgleda da su sindikati najveći problem u privatizaciji "Jastrepca", jer ne mogu da shvate da je novac koji uðe u firmu bolje uložiti u proizvodnju, nego isplatiti dugove radnicima - navodi Milić.

M. Coha