Grad Nis - vesti i komentari

[provincijalac]

Srbija između demokrata i SRS
10. mart 2006. | Izvor: B92

Niš - Radikalski predsednik SO Bela Palanka sprečio gostovanje poverenika DS-a u Nišu Boska Ristića u emisiji na Radiju Bela Palanka.
 
Ristić kaže da je emisija bila zakazana pre tri dana, a da je neposredno pre početka Milivoje Cvetković, koji je predsednik Opštinskog odbora SRS-a, ušao je u radio i iz studija isterao novinara i tonca i rekao da on ne dozvoljava da se emisija održi. Zaposleni su se izvinili Bosku Rištiću i rekli da im predsednik opštine preti i da se boje da ostati bez posla.

"Cvetković mi je rekao da ja nemam šta da trazim u Beloj Palanci i da pričam na radiju i da se vratim odakle sam došao", kaze Ristić. Ristić dodaje da je nedopustivo da u se Srbiji u 21. veku i dalje ne dozvoljava medijska sloboda. On je najavio da će podneti krivičnu prijavu protiv predsednika opštine Milivoja Cvetkovića zbog gušenja medijskih sloboda i političke diskriminacije.

Ristić je najavio i prijave protiv direktora Centra za kulturu, u okviru kojeg se posluje Radio Bela Palanka, Zorana Despotovića, inače radikala, i predsednika Upravnog odbora Centra za kulturu Dragana Pavlovića, koji je istovremeno i predsednik Okružnog odbora radikala i savezni poslanik.

[provincijalac]

Prihod niškog aerodroma Konstantin Veliki u 2005. oko 95 miliona dinara

Putnici izbegavaju usluge Jata
List Danas, 10. mart 2006.

Niš - Aerodrom Konstantin Veliki u Nišu prošle godine zaradio je 95 miliona dinara, što je za 50 odsto više nego u 2004. godini. Kako je na konferenciji za novinara kazao vršilac dužnosti direktora Radisav Radojković, kroz niški aerodrom prošle godine prošlo je 27 hiljada putnika, što je za 41 odsto više nego u 2004, a bilo je 17 kargo letova, što je skoro tri puta više nego 2004. godine.
- Aerodrom Niš je prvi put od ponovnog puštanja u rad, početkom 2004. godine, ostvario i profit - istakao je Radojković, ali nije precizirao kolika je bila ta zarada. Direktor niškog aerodroma je kazao da nije zadovoljan saradnjom sa domaćim avioprevoznikom Jat ervejzom, ali je izrazio očekivanje da će ta saradnja biti unapređena naredne godine.
- Mi želimo da Jat ervejz bude dominantna kompanija koja leti sa niškog aerodroma, a ne da njome leti samo 25 odsto naših putnika, kako je to bilo prošle godine - kazao je Radojković.
Prema njegovim rečima, prošle godine je čak 75 odsto putnika letelo avionima Montenegro erlajnsa sa kojim je Niš uspostavio stalnu saradnju.
Uspešnosti poslovanja doprineo je i turističko-saobraćajni aranžman sa britanskim turoperaterom Tomson fajv koji će ove godine dovesti 2.000 turista na Kopaonik preko niškog aerodroma. On je dodao da je britanskog turoperatera ohrabrila činjenica da, osim manjih aviona, na Aerodrom Niš mogu sletati i avioni tipa boing 757 sa 235 putnika.

Z. M.

[krvnik]

Kurir, 11. mart 2006.
GASOM NA GAS

Ministarstvo za rudarstvo i energetiku najavilo raspisivanje tendera za koncesiju radi izgradnje gasovoda od Bugarske do Niša, zaboravivši da je gas u Niš stigao još pre tri godine

NIŠ - Ministarstvo za rudarstvo i energetiku najavilo je raspisivanje tendera za koncesiju radi izgradnje gasovoda od Bugarske do Niša. Jedno od predizbornih obećanja gradonačelnika Smiljka Kostića bilo je upravo dovoðenje gasa u Niš, a dobar deo svog mandata on je proveo tragajući za najpovoljnijim rešenjem. Meðutim, Ministarstvo i Kostić, namerno ili slučajno, prevideli su jednu "sitnicu" - gas je u Niš stigao još pre tri godine. Naime, srpsko-ruska firma "Jugorosgas" utrošila je 33 miliona dolara za izgradnju gasovoda od Pojata do Niša i gradsku gasovodnu mrežu, na koju su već priključene Gradska toplana i dobar deo industrije. "Jugorosgas" planirao je i izgradnju sekundarne gasovodne mreže kako bi ovaj energent postao dostupan i građanima, ali se projekat nepredviðeno odužio, jer lokalna samouprava ovom preduzeću nije izdala potrebna odobrenja.

- "Jugorosgas" je više puta predlagao izgradnju gasovodne mreže, što bi graðane koštalo 1.180 evra po domaćinstvu. S ovim projektom bismo mogli odmah da krenemo, ali čekamo dozvolu od grada. Imam utisak da postoji pasivan otpor prema ovom našem predlogu, za koji ne znam razlog. Izgleda da se neko boji da na svom nivou donese neke odluke zbog kojih bi neko "odozgo" kasnije mogao da mu prebacuje, pa još nema političke odluke da li ovaj posao treba poveriti nama ili nekom drugom preduzeću, što je glavna kočnica gasifikacije Niša - kaže za Kurir Slobodan Ćirić, tehnički direktor "Jugorosgasa".

Komentarišući najavu dovoðenja gasa u Niš preko Bugarske, Ćirić ističe da u ovom trenutku ne vidi svrsishodnost takve investicije, naročito jer sumnja da bi se postigla ušteda u ceni.

- U ovom trenutku bolje bi bilo uložiti sredstva u izgradnju mreže za široku potrošnju, nego u izgradnju još jednog kraka gasovoda. Ne verujem da bi se na ovaj način postigla neka ušteda, jer je reč o ruskom gasu, koji ide preko Ukrajine. Pretpostavljam da je razlog za ovakvu ideju izbegavanje transporta gasa preko Maðarske, koji je skup, odnosno "peglanje" nekih starih ugovora, koji su bili nepovoljni - navodi Ćirić. Gradsko rukovodstvo zasad se ne oglašava u pogledu odluke o izboru distributera, niti se zna kada će ovo pitanje biti na dnevnom redu Skupštine grada.

(D. K.)

[provincijalac]

Srbija rekorder po regionalnim razlikama
Decenijski razvojni jaz
Blic, 13. mart 2006.


Vlada Srbije je za kreditiranje nerazvijenih opština u 2006. namenila milijardu dinara. Na pitanje zašto je za ublažavanje regionalnih razlika, po kojima je Srbija evropski rekorder, odreðena tako simbolična suma, direktor Fonda za razvoj Olivera Božić kaže da je „razlog slaba privreda jer, osim Beograda i Novog Sada, cela Srbija je siromašna“.

U odnosu na EU, gde je prihvatljiv raspon izmeðu najrazvijenijih i najnerazvijenijih do tri prema jedan, najrazvijenija srpska opština Apatin, mereno ostvarenim dohotkom po stanovniku, od najnerazvijenijeg Majdanpeka razvijenija je čak 21,8 puta.

Poražavajući podaci iz Razvojnog atlasa Srbije, publikacije Zavoda za razvoj, pokazuju da se regionalne disproporocije iz godine u godinu produbljuju, broj nerazvijenih područja se udvostručio, a u uslovima nedovoljne razvijenosti živi oko 30 odsto ukupnog stanovništva. Siromašni su sve zaostaliji, a uz već poznata otvaraju se i nova područja nerazvijenosti, takozvane tranzicione zone siromaštva (istočna Srbija, delovi centralne Srbije, tradicionalne industrijske grane itd.).

- Imamo gotov projekat za osnivanje fonda za nerazvijena područja. Sve institucije koje je tražila Svetska banka imamo, ali šta nam vrede institucije kad nemamo para. Nadam se da će se to stanje poboljšati za godinu-dve, kada se okonča privatizacija - kaže Olivera Božić.

Program korišćenja sredstava za podsticanje regionalnog razvoja Vlada je namenila gradovima i opštinama, čiji je dohodak niži od jedne trećine republičkog proseka. To su: Bor, Kragujevac, Vranje, Barajevo, Bosilegrad, Vlasotince, Žagubica, Lebane, Majdanpek, Medveða, Niška Banja, Preševo, Bujanovac, Svrljig, Sjenica, Trgovište i Tutin. Investitorima koji ulože u ove opštine biće odobravani krediti sa rokom otplate od pet godina, odloženim rokom otplate od godinu dana i kamatnom stopom od jedan odsto godišnje, kao i uz znatno liberalnije uslove obezbeðenja kredita nego što je to slučaj u poslovnim bankama. Takoðe, odobravaće se i krediti za trajna obrtna sredstva sa rokom vraćanja od tri godine i počekom od godinu dana.

Vlada je kao osnovni kriterijum za ocenu investicionih programa utvrdila broj novootvorenih radnih mesta. Pri tom, najmanje 70 odsto radnika mora imati prijavljeno boravište na teritoriji opštine u koju se ulaže, i to najmanje tri godine bez prekida. Takoðe, mogu se zapošljavati samo lica sa evidencije Nacionalne službe zapošljavanja ili zaposleni koji su utvrðeni kao višak ukoliko su sredstva isplaćena na ime otpremnine uložili u sopstveni biznis.

Milijardu dinara kredita nerazvijenim opštinama tokom 2006. biće odobravano sledećom dinamikom: 200 miliona u februaru, po 100 miliona mesečno do jula, a po 50 miliona mesečno u periodu avgust-decembar.

Branislav Krivokapić

[Voja]

Izvor: B92
13. mart 2006.

Low cost avioprevoznici u Nišu?

Vršilac dužnosti direktora niškog aerodroma "Konstantin Veliki" Radisav Radojković najavio je da će od iduće godine svetske avio-kompanije moći da organizuju svoj saobraćaj i iz ove vazdušne luke, što uključuje i low cost kompanije.

Prema Radojkovićevim rečima, niški aerodrom će tokom ove godine informisati svetske avio kompanije da je to povoljna destinacija za njih, posle početka fazne primene meðunarodnog Sporazuma o "Jedinstvenom nebu Evrope" od naredne godine.

"Od naredne godine se očekuje efekat potpune liberalizacije vazdušnog saobraćaja, pa će sve strane kompanije, pa i low cost kompanije, moći direktno da organizuju saobraćaj iz Niša", istakao je Radojković.

[provincijalac]

KASNI SE, KASNI...
Narodne Novine, 17. mart 2006.

Dve su inicijative ovih dana krenule da Gradski stadion na Čairu bude pristojno sportsko sastajalište. Jer, pola Stadiona je sklono padu (istočna i severna tribina), a druge dve tribine i nisu baš upotrebljive. Rečju, najveći sportski objekat u Nišu je sramotna ruina, pa su za pohvalu napori da se, najzad, nešto učini. Ako se učini...
Jer, i letimičan pogled u protekle decenije je vrlo razočaravajući ako se poredi koliko Niš drži korak sa drugim gradovima. Kasni Niš, kasni.

Kada je Gradski stadion u pitanju, Niš je među poslednjim prvoligaškim gradovima koji je svojevremeno obezbedio reflektore za večernje utakmice.
Zatvorene bazene imali su pre Niša upola manji gradovi (Kruševac, Vranje). Isto važi i za sportsku halu, pa su niške košarkašice, na primer, svoje prvoligaške utakmice morale da igraju u Pirotu, a rukometaši u vojnoj Šivari. Ali, nije samo sport dokaz koliko Niš kasni za drugim gradovima.

Arheološki lokalitet Medijana je utrina prema Gamzigradu i Sirmijumu, a Tvrđava je pustinja prema Kalemegdanu i Petrovaradinu. Da je car Konstantin u nekom drugom gradu rođen, odavno bi imao spomenik.
Kritična tačka niškog zdravstva je nepostojanje Urgentnog centra, ali o tome se samo ćaska već četvrt veka.

Nišavski kej kroz centar Niša izgrađen je znatno kasnije nego kejovi u Pirotu, Prokuplju i Aleksincu.
Jagodina je prošle godine raspisala tender za zoološki vrt, što je za Niš "povoljna" okolnost jer će niškoj deci biti bliži od beogradskog.
Ko da spominje operu ili koncertnu dvoranu, kad Niš nije kadar ni dva-tri bioskopa da održi?

Neverovatno je koliko Niš kasni za drugim, upola manjim srpskim gradovima. Valjda je njihova "prednost" što nisu univerzitetski gradovi!?
Da nije onaj Janko ili Marko - što dockan na Kosovo stiže - bio ovdašnji "funkcioner"?

S. Videnovic

[provincijalac]

U MEDIJA CENTRU ODRŽAN PRVI GRADSKI FORUM: OTVORENO I KONSTRUKTIVNO O PROBLEMIMA GRADA
Narodne Novine, 17. mart 2006.

* Gradski forum je zajednički projekat Medija centra i Demokratske komisije ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu
* Svake nedelje će o nekom aktuelnom događaju govoriti stručnjaci, političari i građani

Gradski forum, zajednički projekat Medija centra i Demokratske komisije ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, počeo je sa radom juče u Nišu u prostorijama Medija centra. Cilj ovog projekta je da se o važnim problemima govori otvoreno, da svoje tumačenje aktuelne politike i aktuelnih događaja daju ljudi koji vode grad, ali i da o svemu progovore građani, nevladine organizacije, eksperti, mediji.

- Ideja je da Gradski forum postane mesto na kome će se otvoreno i konstruktivno govoriti o svemu što je važno za Niš i njegove stanovnike. Svaka debata biće rađena u formi televizijskog tok-šou programa i biće emitovana na televiziji. Gradski forum će biti mesto na kome će se razgovarati otvoreno, ali i civilizovano. Napravljen je poseban kodeks ponašanja u okviru Gradskog foruma i svi učesnici moraće da ga se pridržavaju - rekao je predsednik ovog foruma Dragan Videnović.

Tema jučerašnje javne rasprave u Gradskom forumu bio je budžet grada Niša o kome su govorili prof. dr Jovan Gorčić, ekspert za javne finansije, Miljan Jovanović, gradski većnik, Branislav Jovanović, v.d. direktora Direkcije za izgradnju grada i Miroslav Đorđević, predsednik Gradske opštine Palilula.

- Budžet je veoma važan akt, toliko da zbog njega padaju i vlade. Sredstva iz njega se koriste namenski, a kontrola toga mora da bude izuzetno stroga. Reč je o velikim sredstvima koja se ubiru od privrede a, ako se i ne vrate privredi, onda takav budžet nije razvojni. Budžetom grada predviđen je deficit od milijardu i trista hiljada dinara, za koji se planira da se namiri iz sredstava privatizacije i iz donacija, što smatram pogrešnim. Javni sektor mora da se smanji, a sredstva da se usmere privredi a ne zatvaranju deficita - kazao je prof. dr Gorčić.

Naglašavajući da je to sve sagledano prilikom izrade budžeta, gradski većnik Miljan Jovanović istakao je da je budžet grada pre svega reformski. - Iz budžeta je izdvojeno oko 60 miliona dinara koji su namenjeni smanjenju administracije u javnom sektoru. Sa druge strane, povećana su socijalna davanja u odnosu na prošlu godinu - naglasio je većnik Jovanović.
Branislav Jovanović, v.d. direktora Direkcije za izgradnju grada, upozorio je da će u Nišu u ovoj godini jedino moći da se krpe rupe jer je budžetom predviđeno premalo para za neke krupnije investicije.

- Planirani smo sa svega 13 odsto izdvajanja iz budžeta, što je nedovoljno za potrebe ovolikog grada. Pa u Aleksincu taj procenat iznosi 27 odsto, a da ne govorim u Novom Sadu i ostalim gradovima - objasnio je Jovanović.
Pitanje decentralizacije budžeta takođe je veoma važno, na šta je prisutne podsetio predsednik GO Palilula Miroslav Đorđević.

- Budžet oslikava i standard i kvalitet života građana. Ako su građani ti koji pune budžet, onda on mora da bude usmeren u zadovoljavanje njihovih potreba - rekao je Đorđević.
U Gradskom forumu učestvovali su i predstavnici nevladinih organizacija, članovi Kluba mladih lidera, kao i predstavnici "Filipa Morisa".
 
O.M.

[provincijalac]

Vecernje novosti
Ja­va­šluk pra­zni ka­su
Z. ARAC­KI, 19. mart 2006

NIŠ - Ve­će fi­nan­sij­ske bru­ke od ni­ške u Sr­bi­ji, go­to­vo da ne­ma. U vre­me op­šte bes­pa­ri­ce iz grad­ske ka­se zbog inert­no­sti, tvr­do­gla­vo­sti i ina­će­nja sva­ko­dnev­no oti­ču sto­ti­ne hi­lja­de di­na­ra, kao da je to grad ko­ji je odav­no re­šio sve svo­je pro­ble­me, pa mu da­lja ula­ga­nja pred­sta­vlja­ju luk­suz.
An­ket­na ko­mi­si­ja Skup­šti­ne gra­da u je­sen pro­šle go­di­ne utvr­di­la je da je u pe­ri­o­du od 2003. do 2005. go­di­ne zbog raz­li­či­tih po­te­za nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja, a pre sve­ga zbog od­la­ga­nja do­no­še­nja de­fi­ni­tiv­ne od­lu­ke o na­či­nu tro­še­nja pa­ra, grad­ska ka­sa ošte­će­na za 2,8 mi­li­o­na evra jer je ovaj no­vac do­bi­jen od pri­va­ti­za­ci­je obez­vre­ðen. Obez­vre­ði­va­nje nov­ca na­sta­vlje­no je sve do da­na­šnjih da­na, jer u gra­du oči­gled­no ne­ma sprem­no­sti da se bi­lo šta od­luč­ni­je pre­du­zme.
Grad Niš je od pri­va­ti­za­ci­je 29 dru­štve­nih fir­mi u pe­ri­o­du od 2003. do 2005. go­di­ne za­ra­dio 1,31 mi­li­jar­du di­na­ra, što je na dan upla­te iz­no­si­lo oko 19 mi­li­o­na evra. Naj­ve­ći pri­hod ostva­ren je pri­va­ti­za­ci­jom DIN - 1,27 mi­li­jar­di di­na­ra ili oko 18,5 mi­li­o­na evra, dok je pri­va­ti­za­ci­jom osta­lih pred­u­ze­ća za­ra­ðe­no 36,6 mi­li­o­na, od­no­sno ne­što vi­še od 475.000 evra.
An­ket­na ko­mi­si­ja je utvr­di­la da je zbog to­ga što je Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja sred­stva od pri­va­ti­za­ci­je DIN-a na ra­čun bu­dže­ta gra­da Ni­ša upla­ti­lo sa ne­ko­li­ko me­se­ci za­ka­šnje­nja na ra­stu de­vi­znog kur­sa iz­gu­blje­no oko 771.000 evra. Pre­ma na­la­zu ove ko­mi­si­je naj­ve­ći gu­bi­tak na­stao je po­sle ja­nu­a­ra i fe­bru­a­ra 2005. go­di­ne ka­da je no­vi gra­do­na­čel­nik Ni­ša Smilj­ko Ko­stić pre­ko no­ći po­vu­kao sred­stva iz po­slov­nih ba­na­ka. Od ta­da, pa do ju­la pro­šle go­di­ne no­vac je sta­jao na kon­so­li­do­va­nom ra­ču­nu tre­zo­ra Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja po mi­ni­mal­noj go­di­šnjoj ka­mat­noj sto­pi od 2,97 od­sto. Ka­sni­je su za ma­nji deo tih pa­ra ku­plje­ne har­ti­je od vred­no­sti, a oko 390 mi­li­o­na di­na­ra ulo­že­no je u ko­mu­nal­nu iz­grad­nju.
Po­sle sve­ga, od pri­va­ti­za­ci­je je pre­o­sta­lo oko 710 mi­li­o­na di­na­ra i taj je no­vac iz ba­na­ka pre­se­ljen u dr­žav­ni tre­zor.
Skup­šti­na gra­da for­mi­ra­la je po­seb­nu ko­mi­si­ju na če­lu sa gra­do­na­čel­ni­kom ko­ja je tre­ba­lo da na­pra­vi pro­gram utro­ška pre­o­sta­lih pa­ra. Vi­še pu­ta su se sa­sta­ja­li, ali gra­do­na­čel­nik Smilj­ko Ko­stić ni­je pri­su­stvo­vao nje­nim za­se­da­nji­ma. Na kra­ju, Ko­mi­si­ja je sa­mo­stal­no utvr­di­la de­se­tak pred­lo­ga o tro­še­nju nov­ca.
Ka­kva će bi­ti sud­bi­na de­se­tak pred­lo­ga ko­je je po­nu­di­la Ko­mi­si­ja Skup­šti­ne gra­da osta­je da se vi­di. Me­ðu­tim, ako je su­di­ti po do­sa­da­šnjoj prak­si svi su iz­gle­di da će se obez­vre­ði­va­nje ni­ških pa­ra do­bi­je­nih pri­va­ti­za­ci­jom na­sta­vi­ti. O to­me do­volj­no go­vo­ri i po­da­tak da je gra­do­na­čel­nik Ni­ša Smilj­ko Ko­stić na­ja­vio jav­nu di­sku­si­ju o pred­lo­zi­ma ko­ji su mu po­nu­ðe­ni, ali pri tom ni­je re­kao ka­da će ona za­vr­ši­ti.

NI­KO NI­JE KRIV?
PO­KU­ŠA­JI da se utvr­di ste­pen od­go­vor­no­sti nad­le­žnih za ne­do­pu­sti­vo obez­vre­ði­va­nje nov­ca do­bi­je­nog pri­va­ti­za­ci­jom do sa­da ni­su da­li re­zul­tat.
Svi nad­le­žni, pro­gla­ša­va­ju se - ne­na­dle­žnim. Grad­ski jav­ni pra­vo­bra­ni­lac je na­ja­vio da će an­ga­žo­va­ti ne­za­vi­snu re­vi­zor­sku ku­ću da pro­ce­ni ko je i ka­da na­či­nio pro­pu­ste, ka­ko bi po­sle to­ga even­tu­al­no re­a­go­vao kri­vič­nim pri­ja­va­ma, ali se pre­do­mi­slio. Okru­žni jav­ni tu­ži­lac je svo­je­vre­me­no oce­nio da ne­ma ele­me­na­ta za nje­go­vo an­ga­žo­va­nje!?

[Grotesque]

Narodne novine

DOK ANARHIJA U JAVNOM PREVOZU UZIMA MAHA, REŠAVANjE OVOG PROBLEMA NE MIČE SA MRTVE TAČKE
NOVI PREVOZNICI - NOVI HAOS?

* Raspisivanje konkursa za četiri paketa linija u gradskom i prigradskom prevozu ne znači da će problem javnog prevoza biti konačno rešen * Formiranje Uprave za saobraćaj, donošenje Studije za javni prevoz, logistika za operatere, kao i izmena zonskog tarifnog sistema - tek predstoji * Samo jaka i jasna politička inicijativa može da pokrene uređivanje javnog prevoza po meri njegovih korisnika

Porez meštana Gornjeg i Donjeg Matejevca i Knez Sela, kojima je muka sa prevozom preko glave pa su odlučili da uzmu stvari u svoje ruke i sami angažuju prevoznika, pokazuje da je vrag odneo šalu i da je višemesečnom strpljenju građana došao kraj. Uoči objavljivanja konkursa za nove prevoznike počinje anarhija u javnom prevozu,pa sad na ulicama Niša već imamo dva prevoznika koja neovlašćeno voze.
Da smo još daleko od pravog rešenja i organizovanja normalnog funkcionisanja javnog prevoza u Nišu, nesumnjivo potvrđuje i izveštaj Komisije za raspisivanje konkursa i izbor novih prevoznika pripremljen za skupštinsku raspravu. Osim, utvrđena četiri paketa linija koje se izdaju u zakup budućim operaterima na pet godina, ostale bitne stvari za određivanje jasne strategije javnog prevoza su na nivou predloga i tema za razmišljanje.

PRVO UPRAVA ZA SAOBRAĆAJ

Predsednik komisije koju je formirala Skupština grada i gradski većnik Vlada Antić potvrđuje za "Narodne novine" da nadležne institucije grada nisu bile u mogućnosti da ovaj gorući problem adekvatno sagledaju i nađu efikasno rešenje. To znamo, a da vidimo šta nismo do sada znali.

- Potrebna je jaka politička inicijativa od odbornika Skupštine grada koji su u stanju da jasno sagledaju probleme koje koče organizovanje javnog prevoza kakav je potreban Nišlijama, podvlači Antić. - Takođe, potrebno je izmeniti pojedine skupštinske odluke da bi se problemi skopčani sa prevozom efikasnije i dugotrajnije rešavali, kaže Antić.
Jedan od bitnih problema koje samo Skupština grada može da reši, prema Antićevim rečima je i formiranje Uprave za saobraćaj, jer se pokazalo (odavno) da sadašnja Uprava za komunalne delatnosti, energetiku i saobraćaj nema kadrovske "snage" da sa jednim saobraćajnim inženjerom i jednim višim saobraćajnim tehničarom rešava nagomilane probleme u ovoj oblasti.

U ovakvoj situaciji, bez adekvatne uprave koja bi vodila brigu o javnom saobraćaju, bez Studije o javnom prevozu a i bez odgovarajuće logistike za buduće operatere, postavlja se pitanje kako će se izaći na kraj sa novim operaterima. - Treba izmeniti i zonsko - tarifni sistem i svesti ga od četiri zone na dve i tako ga prilagoditi građanima, kaže Antić.

ANARHIJA ILI SUBVENCIJE

Strahovanja da će se ponoviti beogradska slika, dok stručni ljudi nisu zasukali rukave da srede stanje u prevozu u kojem su se operateri praktično otimali za putnike - već su se obistinila. Istini za volju, ne u tolikoj meri kao pre šest godina u Beogradu. Antić kao predsednik nadležne komisije kaže da konkurs mora ići a da se problemi rešavaju u hodu.
Komisija će predložiti Skupštini grada da logistiku u vezi sa kontrolom i nadzorom javnog prevoza poveri JP "Aerodromu", jer neko nesumnjivo mora da kontroliše operatere i njima podeli dobit. Predlog Skupštini da se budući operateri plaćaju po pređenom kilometru kao najrealnije rešenje u ovom trenutku, odmah nameće i pitanje subvencionisanja prevoza, od koga se poslednjih meseci uporno beži.

Stav Komisije je da Skupština grada mora već jednom da preseče i odluči koliko para može da se "odlomi" iz budžeta za pokrivanje troškova prevoza. Za sada je poznato da će na ime subvencionisanja prevoza iz gradske kase u ovoj godini biti uzeto 40 miliona dinara. Da li će odbornici ostati i dalje pri svome ili će rešiti da "odreše" kesu, videćemo. Jedno je sigurno, od dobre volje odbornika zavisi sudbina prevoza.

O.P.M.

[provincijalac]

Kurir, 22. mart 2006.
SALE KUPUJE ÐUBRE

Košarkaš Aleksandar Ðorðević zainteresovan da sa grupom poslovnih ljudi iz Amerike gradi fabriku za preradu smeća u Nišu

NIŠ - Naš proslavljeni košarkaški as Aleksandar Ðorðević zainteresovan je da sa grupom poslovnih ljudi iz Amerike gradi fabriku za preradu smeća u Nišu. Nedavno se tim povodom sastao i sa načelnikom Nišavskog okruga Milanom Lapčevićem, saznaje Kurir. Problem gradske deponije gorući je već godinama, jer postoji opasnost da eksplodira svakog momenta zbog nagomilanih metanskih gasova.

Grad, meðutim, još nema rešenje za sanaciju ovog objekta kojem je rok korišćenja odavno istekao. Rešenjem Uprave za zaštitu životne sredine niška deponija zatvorena je maja prošle godine, jer su gomile smeća gotovo dotakle stokilovatni dalekovod, a koncentracija metanskih gasova dostigla kritični nivo.

Meðutim, uprkos urgentnoj situaciji, projekcijom ovogodišnjeg gradskog budžeta za sanaciju deponije nije predviðen ni dinar, ali za plate i dodatke zaposlenih u gradonačelnikovom kabinetu predviðeno je trideset miliona dinara, a za putovanja Smiljka Kostića još dva i po miliona.

Gradski menadžer Vlastimir Ðokić priznaje da grad za deponiju nije izdvojio ni dinar, ali ističe da će se za niško ðubre otimati stranci.
- Investitora za izgradnju pogona za preradu smeća obezbedićemo koncesijom. Potpisali smo predugovor za austrijskom firmom "Por Veder" čije predstavnike očekujemo uskoro u Nišu radi preciziranja prava i obaveza u ovom poslu - kaže Ðokić. Meðutim, on nije naveo rok u kojem će početi realizacija ove investicije.

Meðutim, kako Kurir saznaje iz pouzdanih izvora, iza kulisa rešavanja problema niške deponije vodi se borba izmeðu niških političkih moćnika koji nastoje da proguraju svaki svog kandidata za posao prerade smeća. Otuda i nedopustivo odugovlačenje rešavanja ovog problema, dok se metanski gasovi gomilaju i prete da raznesu Niš.

D. K.

[provincijalac]

Nišlije prodaju sardine Hrvatskoj
22. mart 2006. | Izvor: B92  

Niš -- Fabrika za preradu ribe Interfiš u Belotincu kod Niša počela da izvozi konzerviranu ribu u Hrvatsku.

Ta fabrika je deo postrojenja kupila upravo u Hrvatskoj, od fabrike u stečaju, na Visu. Kupovina postrojenja fabrike u Komiži na Visu izazvala je negativne reakcije pojedinih političkih stranaka u toj zemlji, ali je Interfiš našao put do hrvatskog tržišta, a sardina koju Interfiš uvozi iz Maroka privukla je hrvatske kupce dobrim kvalitetom.

Aleksandra Mikić, direktorka Interfiša, kaže da danas za Hrvatsku kreće prva isporuka. "Imamo plan za mesečne isporuke do kraja godine. Jeftiniji smo oko 15 odsto od njihovih proizvoda", kaže ona.

Sem u Hrvatskoj, riba iz Belotinca naći će se i u Makedoniji i Kanadi, a Interfiš planira da otvori pogone za preradu ribe u Istri i da s hrvatskim partnerima kupi brodove za izvoz sardela, javlja Aleksandra Stanković.

[Plodni bizon]

KASNI SE, KASNI...
Narodne Novine, 17. mart 2006.

A evo cujem da je Radnicki opet izgubio. 2:0 kod kuce od Apatina.

Cujem da ce ipak da udje u prvu ligu ako CG postane nezavisna. Kao razmislja se da 6 centara (regiona) u Srbiji dobiju po jednog prvoligasa kako bi se unapredio fudbal u tim oblastima, kako se ne bi igrala "Tramvaj liga" (Beogradska liga). Dobice cak i neke pare za vestacku travu na terenu, plus nesto za popravku tribina.

[Plodni bizon]

Narodne Novine, 23.3.2006.
TROTOARI KAO PARKIRALIŠTA: PEŠAČENjE SPORTSKA DISCIPLINA

Imati kola u Srbiji, znači u neku ruku da niste totalni golja, a to šta jedete i kako se nosite, manje je važno. Tako male srpske kasabe slede primer velikih svetskih metropola, bar kada su gužve u saobraćaju u pitanju. Međutim, problem nastaje jer sva ta kola mora jednom da sanu, a kad stanu mesta za parkiranje nigde, a trotoari uski. Metropole taj problem rešavaju po vertikali, one imaju velika parkirališta, nad zemljom i pod zemljom, i to na više spratova. U Nišu problem parkiranja rešava se po horizontali. Kola su raspoređena u jednoj liniji i ima ih svuda, a najviše na trotoarima predviđenim za pešake.
Koliko pešak mora da pređe od tačke A o tačke B u našem slučaju nemoguće je izračunati, jer je to individualna stvar i zavisi, pre svega, od snalažljivosti i fizičke spremnosti pešaka; koliko je brz, tanak i okretan, i koliko iz mesta skače u vis. Da bi pešak stigao od tačke A do tačke B, on mora da zaobiđe na stotine automobila, pretekne pešake koji mu idu u susret, jer je prolaz između zida i parkiranog automobila uzak za dvoje i mora da kalira, jer nema mesta debelim ljudima na gradskim trotoarima.

Brzina ketanja je otežana kada su kišni dani, kao juče. Tada pešak, lako može da nastrada od svojih sapatnika pešaka, ukoliko su ovi u lošoj formi, tako što će dobiti kišobranom po glavi ili po oku.
Dok se gradski oci ne sete da reše problem parkiranja u gradu, preporučuje se pešacima da vode računa o svojoj fizičkoj kondiciji i spretnosti, da ne bi došlo do neželjenih posledica.

H.P.

[provincijalac]

Politika, 24. mart 2006.
KRENUO, PA STAO IZVOZ NIŠKIH SARDINA

Konzerve zapele na ćirilici

Hrvatski carinici zaustavili kamion tražeći da propratni sertifikat bude pisan latinicom
 
NIŠ – Iz fabrike za preradu ribe „Interfiš” u Belotincu kod Niša prekjuče je počeo izvoz sardina u Hrvatsku. Međutim, prvi kamion, koji je krenuo za Zagreb, zaustavljen je na graničnom prelazu „Bajakovo” jer je sertifikat pisan ćirilicom. Na neki način je i moglo da se očekuje da niške sardine neće proći baš glatko, imajući u vidu da su se hrvatski mediji minulih meseci dosta bavili ovim problemom, izražavajući bojazan da bi „Neptun sa Nišave” mogao da pomrsi račune tamošnjih fabrika ribe. Ipak, malo ko je mogao pretpostaviti da će se izvoz saplesti o – ćirilicu.

– Prekjuče je krenuo prvi kamion za jednog zagrebačkog kupca. U Nišu su završene sve neophodne formalnosti, analize su obavili Specijalistički veterinarski institut iz Niša i beogradski „Jugoinspekt”, roba je ocarinjena i s potrebnom dokumentacijom krenula put Zagreba. Međutim, sa granice se javio vozač kamiona, požalivši se da mu nije dozvoljeno da uđe u Republiku Hrvatsku zbog toga što je sertifikat napisan ćirilicom, a ne latinicom – kaže Nenad Pavlović, vlasnik „Interfiša”.

Pored ćirilice, sertifikat je bio i na engleskom jeziku, koji priznaje ceo svet, ali ne i naši susedi . Pavlović podseća da je ćirilica naše zvanično pismo i pita se šta bi se desilo kada bi naši carinici počeli da zaustavljaju hrvatske kamione samo zato što je propratna dokumentacija za tovar koji voze pisana latinicom.

– Ne želimo da ulazimo u motive ovakvog postupka Hrvata. Naše je da radimo. Faksom smo poslali sertifikat napisan onako kako su tražili i nadam se da će u toku dana pustiti kamion – ističe Pavlović. Vlasnik „Interfiša” najavljuje još veći izvoz u Hrvatsku, jer je sklopljen posao i sa drugim kupcima, a uskoro će biti potpisan ugovor i sa nekoliko megamarketa u toj republici.

Niška fabrika se već drugu godinu zaredom bavi pakovanjem sardina i drugih vrsta ribe, koje pretežno uvozi iz Maroka. Pre tri meseca montirana je nova oprema koja omogućava proizvodnju 70.000–80.000 limenki dnevno, odnosno od petnaest do dvadeset miliona godišnje. To je otprilike 30–40 odsto domaćeg tržišta koje godišnje troši 40–50 miliona limenki.
 
M. Momčilović

[provincijalac]

Kurir, 24. mart 2006.
SAPLETENI

Ministar Velimir Ilić ne dozvoljava letove stranih niskotarifnih avio-kompanija sa niškog aerodroma "Konstantin Veliki"

NIŠ - Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić ne dozvoljava da niški aerodrom "Konstantin Veliki" dovede niskotarifne avio-kompanije iz sveta, čije bi cene karata bila i po nekoliko puta niže od "Jatovih". Naime, svaki pokušaj Nišlija da uvedu avio-kompanije poput "Rajan era", "Izi džeta" ili "Skaj Juropa" na srpsko tržište nailazio bi na nepremostiv otpor ministra Ilića, koji je upozoravao da bi strana kompanija mogla potpuno da uništi domaćeg avio-prevoznika tako što bi karte prodavala po znatno nižim cenama.

Muke aerodroma "Konstantin Veliki" tu se nisu završile jer je ovaj moderan aerodrom, u koji je uloženo nekoliko miliona evra i koji ima najsavremeniju opremu za kontrolu leta, sredinom prošle godine ostao i bez letova "Jata". Aleksandar Nikolajević, pomoćnik direktora aerodroma "Konstantin Veliki", kaže za Kurir da bi aerodrom mogli da zatvore da crnogorska kompanija "Montenegro erlajns" nema dva puta nedeljno letove za Cirih.

- Ruke su nam vezane jer nam je rukovodstvo "Jata" sredinom prošle godine u prisustvu najviših čelnika Vlade saopštilo da neće leteti s našeg aerodroma. Niko iz Vlade nije reagovao na ovakvu njihovu odluku. Pokušali smo da naðemo drugog avio-prevoznika, prvenstveno smo računali na niskotarifne prevoznike kao što je irski "Rajan er". Meðutim, ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić otvoreno nam je rekao da nećemo mi odlučivati ko će leteti s niškog aerodroma, već da je to u nadležnosti Vlade - kaže Nikolajević.

On nije mogao da precizira kolika bi bila cena letova s niškog aerodroma u aranžmanu niskotarifnih kompanija, kao što je "Rajan er", jer, kako kaže, do pregovora o ovoj temi nije ni došlo s obzirom na stav Vlade o monopolističkom statusu "Jata".

- Znam samo da je cena letova ovih kompanija vremenski promenljiva, tako da u odreðenim situacijama oni voze za samo jedan evro. Zato verujem da bi njihove usluge, recimo na relaciji Niš-Tivat, bile daleko jeftinije u odnosu na našeg nacionalnog avio-prevoznika, koji ovu relaciju naplaćuje oko 120 evra - navodi Nikolajević.

(D. K. - M. L.)