Grad Nis - vesti i komentari

[Vidovita Rino]

samo chovek koji izgleda kao ovaj tvoj chika na slici i predaje filozofiju mozhe napisat takvu knjigu, shto znachi, genije

[Plodni bizon]

Grupa profesora Univerziteta u Nišu istraživala je govor odbornika
Lapsusi političara zabavljaju Nišlije
Autor: Oliver Milijić | 03.03.2008.

Sve je više Nišlija koji ni za živu glavu ne propuštaju televizijske prenose sednica lokalnog parlamenta smatrajući lapsuse i „neobične“ ideje pojedinih odbornika vrhunskim zabavnim programom.

Ako se izuzmu oni kojima misli tako vrludaju da je teško dokučiti šta je govornik hteo da kaže, pojedinci ne samo da su „posvađani sa padežima“ nego je pravo čudo koliko ima i onih koji zgreše čim zinu.
Obraćajući se sa govornice kolegama rečima: „Dame i Gospode...“, ostalo je zabeleženo da su se na ove reči odbornici iz prvih redova prekrstili, što zbog lapsusa kolege Miloša Živkovića, a može biti i zbog pominjanja boga.
Da li zbog ovakvih primera izražavanja ili nečeg drugog, tek, niški odbornici postali su predmet naučnog istraživanja. Naime, grupa profesora i asistenata Univerziteta u Nišu istraživala je govor odbornika i upotrebu jezika u skupštinskim materijalima. Između ostalog, prof. dr Nedeljko Bogdanović, šef Odeljenja za srpski jezik i književnost SANU na Univerzitetu u Nišu, i njegovi saradnici zabeležili su i ovakve primere odborničkog izražavanja:
"Ova tradicionalna smotra održava se prvi put...“; „Počećemo sednicu sa i bez njegovog prisustva“; „U mojoj diskusiji“...
Snimci pojedinih govorancija niških odbornika toliko su popularni da ih Nišlije razmenjuju putem mobilnih telefona. Na jednom takvom snimku odbornik Dragan Stevanović je Smiljku Kostiću, gradonačelniku Niša, namenio metaforu „belog labuda“.
- U metafori se prepoznaju intelektualci. Stvar je u tome što mnogi u ovoj skupštini žele da podvežu krila belom labudu, da bace mrežu na njega, da ga otruju, da vrate zimu. Oni ne žele da beli labud poleti i donese dobro ovom gradu - rekao je Stevanović.
U odbranu gradonačelnika drugom prilikom stao je odbornik iz redova SPS rečima: „Puštite ga da radi“, a isti odbornik obrazlagao je potrebu ulaganja u crkvu Svetog cara Konstantina.
- Taj hram treba da se završi, jer u njega će da dolaze hristijani iz celoga sveta - svečano je izjavio predstavnik lokalne vlasti.
Odbornici još prepričavaju diskusiju o problemu čvoraka u Ulici Svetozara Markovića, koji se „olakšavaju“ direktno na glave nedužnih prolaznika.
- Odbornik Milan Lapčević je zatražio od gradonačelnika Kostića hitno rešenje ovog gradskog problema, obrazloživši da „čvorci ispuštaju teret na ljude“. A Kostić se založio za stručno rešenje puštanjem sokola na čvorke ili upotrebom vodenih topova sa toplom vodom. I sve to u četiri sata izjutra, na sednici koja se odužila do duboko u noć - seća se Aleksandar Milićević, odbornik iz G17 plus.
Kada se govornik zajapuri od ljutnje, onda za govornicom padaju „teške“ diskvalifikacije političkih protivnika.
- Kad smo mi gradili Niš, vi žuti (predstavnici DS) još ste vukli lončići po blato - skresao je u brk oponentima odbornik.
Podela na četnike i partizane nije mogla da zaobiđe ni skupštinsku raspravu o privrednim temama, pa je Goran Ilić, predsednik Skupštine grada, zavapio: - Objasnite mi kakve veze imaju četnici i radikali sa radom inkubator centra.
Osim ideoloških, potežu se i lične uvrede.
- Dok je bio dečak, on nije bio previše inteligentan, ali bio je navalentan - ustvrdio je jedan odbornik za svog kolegu iz redova radikala.

Blic.

[Branko]

   Taj tekst je odličan kao novinarski članak ali se ipak ispustilo da postane i angažovan. Podnaslov oslobađa donekle krivice onih kojima čitalac treba da se smeje. Više nije krivac, sada je klovn. To nije trebalo da se dogodi. Za mene je ovo jedna od najpogubnijih priča, i uverenje da je Niš stvarno na dnu i da teško može odatle da se pomeri ako su mu takvi lokalni političari, takozvana elita.

[provincijalac]

Praistorija na Medijani
Potvrđene pretpostavke da se pre grada Konstantina Velikog na ovom mestu nalazilo mnogo starije naselje
dnevni list Politika

Najnoviji rezultati istraživanja na lokalitetu Medijana pored Niša potvrdili su pretpostavke arheologa da to područje ima mnogo veći značaj od onog koji mu je do sada pripisivan i da su na njemu živeli ljudi mnogo godina pre Rimljana. U široj, ali i u delu stručne javnosti, taj lokalitet prevashodno je tretiran kao rezidencija rimskih careva krajem trećeg i početkom četvrtog veka. U Nišu (Naisusu) rođen je Konstantin Veliki (280-337), koji je poznat kao utemeljivač hrišćanstva. Često je boravio u Nišu gde je obavljao državničke poslove.
Jesenas su započeta, a ovih dana nastavljena zaštitna istraživanja, kojima rukovodi arheolog Toni Čerškov, u južnom delu kompleksa na oko 300 metara od horeuma (žitnice), između sadašnje pruge i drumske saobraćajnice koja spaja Niš i Nišku Banju. Rezultati pokazuju da se arheološko područje prostire na znatno širem prostoru i da taj kompleks nije samo Konstantinov grad, već da se pod zemljom nalaze ostaci iz praistorijskog doba. Arheolozi su naišli na objekat koji pripada periodu s kraja drugog milenijuma pre nove ere ili vremenu prelaska iz bronzanog u gvozdeno doba.
– Pronađena je poluukopana zemunica u kojoj su otkriveni ostaci životinjskih kostiju i keramike. Osim toga naišli smo na sloj iz perioda srednjeg neolita. Istraživanja obavljena na Medijani koja su sprovedena ranijih godina zapadno i severno od horeuma, ukazivala su da se naselje širi ka jugu, a najnovija otkrića niških arheologa tu pretpostavku su sada i potvrdila – rekao je za „Politiku” Aleksandar Aleksić, arheolog Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu.
Kada je reč o ranohrišćanskom periodu, na mestu sadašnjih iskopavanja otkriven je deo nekropole za koju se veruje da je germanski grob (Germani su imali status federata), čuli smo od Aleksića. On podseća da je ranije jedna nekropola pronađena na mestu sadašnje železničke stanice Ćele kula.
– Osim toga, naišli smo na objekat iz četvrtog veka, a ranije otkrivena vila sa konhama, na desnoj strani autoputa u pravcu Niške Banje i novootkriveni objekat su u vezi – navodi Aleksić.
Najnovija otkrića ukazuju da arheološki kompleks Medijana zauzima mnogo širi prostor od 40 hektara. Celinu čini prostor između autoputa i pruge i prostor Elektronske industrije i Vlaškog brda, a ne samo prostor između Muzeja Medijana i Gradskog vodovoda, tvrde arheolozi.
Mesto gde sada istražujemo je područje Medijane 2 i ona nema isti status kao i prostor oko muzeja ili Medijane 1, ističe Aleksić. Na delu kompleksa koji je definisan kao Medijana 1, svaka gradnja je strogo zabranjena. Između pruge i autoputa izniklo je, međutim, mnoštvo novih građevina (najčešće je reč o poslovnom prostoru), a mnogo toga izgrađeno je i bez dozvole. Na mestu sadašnjih istraživanja trebalo bi graditi benzinsku pumpu, a njen budući vlasnik je o svom trošku zatražio da arheolozi najpre prekopaju lokaciju. Ovaj potez ocenjen je veoma dobrim da se ne bi ponavljale greške iz prošlosti. Pre par decenija, naime, srušen je vodotoranj iz antičkog perioda da bi se izgradila Fabrika katodnih cevi u sastavu Elektronske industrije. Elektronska polako nestaje, a vodotornja nema.

[Branko]

   Čitav prostor autoputa koji prolazi između Medijane i Elektronske industrije je sigurno dosta neistražen a negde sam čitao da je prilikom izgradnje tog autoputa bilo pronađeno mnogo stvari iz antičkog doba. Ali graditelji nisu marili za starinu nego su nastavljali sa gradnjom. Možda još nije kasno da se i tu pretraži, samo ne znam šta toliko grad od toga može da dobije.

[provincijalac]

Niš ostao bez para iz NIP-a za prečišćavanje otpadnih voda
Za projekat prečišćavanja otpadnih voda potrebno 58 miliona evra, ali do sada niko nije bio zainteresovan da uloži novac u očuvanje životne sredine

[img align=left]http://i203.photobucket.com/albums/aa291/differentia_photos/nisava-kej.jpg[/img]Niš ni ove godine nije dobio sredstva iz Nacionalnog investicionog plana da izgradi postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, tako da se, ako i naredno leto bude sušno kao ranijih godina, očekuje da nišavskim koritom teče sadržaj kanalizacije.
- Kada je visok vodostaj, Nišava može da prihvati otpadne vode bez poremećaja ravnoteže. Međutim, kad u letnjim mesecima vodostaj spadne na jednu desetinu od normale, reka nije u stanju da samoprečišćava otpadne vode, pa je stanje katastrofalno, jer je Nišava samo tečnost iz kanalizacije. Reka zagađenje razblaži, pa nakon nekoliko kilometara ponovo imamo, uslovno gledajući, zadovoljavajući kvalitet vode. Postoje međunarodni kriterijumi koje i mi moramo da poštujemo, a koji kažu da se u reku mora vratiti onakva voda kakva je iz nje uzeta, odnosno da se kvalitet voda u prirodnoj sredini ne sme remetiti. Zasada ne postoje domaći zakoni koji bi primorali naselja da ne remete kvalitet voda u životnoj sredini, nego se sve svodi samo na preporuke, koje uvažavamo i poštujemo koliko god možemo - kaže Dušan Pavlović, izvršni direktor investicija JKP „Naisus“.
On navodi da je projekat za centralni sistem za prečišćavanje gradskih otpadnih voda odavno pripremljen.
- Kandidujemo projekat gde i kada god stignemo da bismo dobili novac za njegovu izgradnju, a za to nam je potrebno oko 58 miliona evra. To je ogromno postrojenje koje treba da bude smešteno na prostoru od 15 hektara u reonu kod Ciganskog ključa, ispod autoputa, a da se stavi u pogon biće potrebno nekoliko godina - ističe Pavlović.
Prema tvrdnjama stručnjaka za zaštitu životne sredine, materijalna šteta izazvana ovakvim zagađenjem reke nikako se ne može iskazati.
- To je trajno oštećenje vodotoka i izaziva trajno oštećenje svega što je za vodotokove vezano. Ako ne bismo prećišćavali vodotokove, to ne bi imalo neke velike promene u Južnoj Moravi, ali kada bi i Aleksinac i sva mesta smeštena nizvodno ispuštala vodu bez ikakvog prečišćavanja, kako to radi Niš, poremetio bi se kvalitet na čitavom slivu Velike Morave. Sve što se tiče zaštite voda moraćemo u vrlo kratkom roku da uradimo, jer će to biti i jedan od uslova za prijem u Evropsku uniju, a mi sada moramo da uradimo barem pripremnu fazu, kako bismo mogli da na vreme odgovorimo zahtevima koji će biti stavljeni pred nas - tvrdi Pavlović.
Još 2006. je JKP „Naisus“ osigurao, posredstvom grada, oko 600 miliona dinara iz Ministarstva za kapitalne investicije, tako da je prošle godine završena izgradnja kolektorske mreže na desnoj obali Nišave.
- Sada nam je prioritet izgradnja glavnog kolektorskog odvoda od naselja Medoševac do lokacije predviđene za izgradnju sistema za prečišćavanje. Sada imamo dva velika kanalizaciona izliva u Nišavu, a nemamo nikakav sistem za prečišćavanje otpadnih voda - navodi Pavlović.

Uzvodno od Niša reka dobra i za piće

- Nišava, koja do mesta izlivanja kanalizacije pripada drugoj kategoriji reka, što znači da je toliko čista da se čak, nakon prečišćavanja, može koristiti i kao voda za piće, nizvodno od Medoševca potpuno je neupotrebljiva za bilo kakvu namenu. Nakon što voda iz Nišave koju grad iskoristi prođe kroz kanalizaciju i vrati se u reku, reka često više nije ni u jednoj klasi. Nišava se u naredna dva kilometra više ni na kakav način ne može koristiti, a nakon toga se koncentracija otpada „razblaži“ - kaže Dušan Pavlović.

[provincijalac]

Morska riba sa Nišave
EMportal, 18. mart 2008.

Na osnovu analize tržišta i procene da bi u Srbiji potrošnja ribe mogla znatno da poraste, Nišlija Nenad Pavlović odlučio je da krene u posao s preradom morske ribe daleko od mora, u selu Belotinac pored Niša.
Od pre četiri godine, kad je osnovana, fabrika Interfiš postala je najbolja robna marka Srbije u kategoriji malih i srednjih preduzeća i sa skoro 20 odsto pokriva tržište Srbije ribljim konzervama. Sve to nije bilo lako u Srbiji, u kojoj se tradicionalni jelovnik sastoji od „konkretnog“, odnosno od svinjskog mesa.
„Skoro 15 godina sam u tom poslu. Devedesetih godina sam prodavao smrznutu ribu. U to vreme u Srbiji nije bilo nijedne industrije ribe, a postojala je potreba za tim. Počeo sam da razmišljam u tom pravcu jer je po nekim procenama
potrošnja ribe po stanovniku u Srbiji bila dva do dva i po kilograma, dok je u, na primer, Nemačkoj više od 20 kilograma. To je bio veliki potencijal u Srbiji koji je mogao da se iskoristi“, kaže Pavlović za magazin Preduzeće.
U Nemačkoj potrošnja može da raste, ali samo nekoliko procenata, dok je u Srbiji bilo procena da potrošnja može i treba značajnije da raste. Riba u Srbiji se više ne jede od slave do slave“, kaže Pavlović.

[Nebojsa]

Ono tamo vam je slika Nisave u Pirotu a ne Nis?

[avant-garde]

to gore je nišava ali nije u nišu nego u pirotu. lepo izgleda obala, za šetnju
da li možda neko zna koliko radi merkator u nišu? da li radi ceo dan i celu noć, znači nonstop ili radi samo danju i do koliko? da li je tačno da >Tempo< radi celu noć?

[Plodni bizon]

Brzo uče srpski jezik
S. BABOVIĆ, 21.03.2008 | Vecernje novosti

NIŠ - Više od 100 romskih porodica, uglavnom deportovanih iz zemalja zapadne Evrope, uključilo se u program readmisije u Nišu. Kako saznajemo u niškom Reintegracionom centru, koji radi pod okriljem EU, veći broj povratnika tek se očekuje, budući da je Opšti sporazum o readmisiji, potpisan 18. septembra prošle godine, formalno stupio na snagu početkom ove godine.
Povratnici bezmalo doživljavaju šok kad se vrate u rodnu zemlju, jer neretko nemaju dokumente, svedočanstva, teško ostvaruju pravo na socijalnu i zdravstvenu zaštitu, a slabo poznaju i srpski jezik.
- Postigli smo rezultate pa se najmlađi polako vraćaju u klupe osnovnih škola - objašnjava za „Novosti“ Aleksandra Asprovska, koordinator Reintegracionog centra u Nišu. - U evidenciji imamo isključivo romske porodice i to praktično sve iz Nemačke (samo dve su iz Švedske), kojima je neophodna psiho-socijalna pomoć. Kroz specijalne radionice pokušavamo da ih vratimo u lokalnu zajednicu, sprečimo moguću trgovinu ljudima, porodično nasilje, uključimo ih u „sistem“.
U Reintegracionom centru dobija se i pravna i ekonomska podrška, koja uključuje put do bolje informisanosti o ostvarivanja prava povratnika. Odatle se, ako zatreba, upućuju na konkretniju pomoć autora programa readmisije u Srbiji (Srpski demokratski forum, Grupa 484 i Evropska perspektiva).
Kada se prebrode i pojedinačne traume nastale nestalnom porodičnom istorijom i životom u strahu od deportovanja, povratnicima tek predstoji najteži izazov, a to je, svedoče u Reintegracionom centru - traženje pravog posla.



Ko koči izgradnju niškog sajma
Za sajam ima para, ali je, najednom, postao sporan plac na Ledenoj steni, iako je projekat bio skoro „gotova stvar”



Niš – Grad Niš nema svoje sajmište. U nedostatku pravog, često se za organizovanje sajamskih i manifestacija sličnog karaktera koriste improvizovani prostori, što umnogome umanjuje njihov ukupan efekat. Zato, već godinama, često se govori o izgradnji pravog niškog sajma. Posebno su velike aktivnosti u pripremi za njegovu izgradnju preduzete nakon odluke da se iz Nacionalnog investicionog plana podrži pet projekata koje je Niš predložio, a sajam je upravo jedan od prihvaćenih projekata.
Prema planu NIP-a, za niški sajam iz budžeta Srbije biće izdvojeno oko 750 miliona dinara, s tim što bi u ovoj godini gradu Nišu bilo uplaćeno 45 miliona, a u naredne tri godine preostali iznos sredstava (u 2009. godini 195, potom 2010. još 298, a 2011. godine preostalih 216 miliona dinara).
Prva isplata sredstava iz NIP-a, kaže za „Politiku” glavni arhitekta Niša Jovan Mandić, namenjena je za izradu projektne dokumentacije i pripremu planova:
– Naša je obaveza da pripremimo plan detaljne regulacije budućeg kompleksa sajmišta i ova sredstva su za te namene. Nakon toga će biti raspisan konkurs za idejni projekat i biće izabran onaj po kojem će biti realizovan čitav posao.
Da novac za izgradnju niškog sajma neće biti problem, može se čuti na svakom koraku u Nišu, a sve potvrđuje činjenica da je, osim 750 miliona iz NIP-a, gotovo obezbeđen i preostali deo koji treba da bude uložen u ovu investiciju: grad Niš će obezbediti 230 miliona dinara, odnosno 15 odsto vrednosti, a dodatno se očekuje da domaći i strani investitori ulože još 20 odsto iznosa za izgradnju niškog sajma, što je oko 290 miliona dinara.
Ipak, problem postoji. Za izgradnju niškog sajma predviđena je lokacija na jugozapadu Niša, prema autoputu, u naselju Ledena stena, gde je u poslednje tri godine izgrađen značajan deo velike industrijske zone sa proizvodnim kapacitetima, tržnim centrima, servisima, benzinskim i gas stanicama i drugim sadržajima.
Upravo ta lokacija od dvadesetak hektara podelila je arhitekte i projektante. Prema većini mišljenja, idealna je, jer je van centralne gradske zone, a udaljena od centra Niša samo tri i po kilometra i nalazi se pored značajnih saobraćajnica i sa dobrim vezama sa njima. Ima, ipak, i suprotstavljenih mišljenja, jer je navodno plac mali i, ističe se, neće zadovoljiti sve potrebe i zahteve jednog velikog projekta i značajne investicije.
Lokacija niškog sajma na Ledenoj steni povoljna je, ističu oni koji podržavaju ovaj predlog, i zbog toga što je skoro svih ovih dvadesetak hektara placa koji su planirani za korišćenje već u vlasništvu grada Niša, a samo na jednom malom, gotovo neznatnom delu treba izvršiti eksproprijaciju. Ne bi bilo, tvrdi se, zastoja u izgradnji zbog regulisanja imovinskih odnosa, koji po pravilu koče velike projekte.
Zato i pitanje kome ide u prilog da se sada, kada ima para, koje su skoro uvek bile „kočnica”, traži „dlaka u jajetu” i odugovlači sa prihvatanjem i ozvaničenjem (dobre) lokacije za budući niški sajam.

Toma Todorović, Politika

da li je tačno da >Tempo< radi celu noć?

To zbog ovog snizenja sto je bilo rano jutros? Radi valjda cele noci ili sabajle od 6 ujutro.

[Domaci I.]

Tempo radi od 7 sati ujutro, a danas je bila neka akcija foto-aparata na sniženju. Kažu da su se ljudi okupili oko 2 sata, da bi čekali otvaranje u 7.

Što se tiče sajma... Mislim da je Nišu to jako važan objekat, ako bude bio izgrađen, ali da istovremeno Niš trenutno nema šta tamo da organizuje, budući da ne postoje niti organizacije, niti udruženja, niti bilo šta aktivno u toj meri da bi moglo da napuni jedan sajamski prostor. Možda tek u nekim predizbornim kampanjama bude puno, ali sajmište se ne pravi zbog toga.

Konačno, izražavam veliku sumnju da će to biti izgrađeno. Mnogo toga je obećano tokom ovih nekoliko godina lenštarenja Smiljka Kostića, pa opet ništa.

[DramatisPersonae]

 Akcija u Nišu

Mensa Srbije i Zavod za transfuziju krvi u Nisu pozivaju sve gradjane dobre volje da se pridruze akciji dobrovoljnog davanja krvi i tim gestom pomognu lokalnoj zajednici, ali i ostvare pravo na BESPLATNO testiranje inteligencije. Akcija pocinje 31.03.2008. u prostorijama Srednje medicinske skole, a nastavlja se 01.04.2008. u prostorijama Zavoda za transfuziju krvi i traje do 04.04.2008.





Nakon akcije dobrovoljnog davanja krvi, Mensa Srbije organizuje TESTIRANJE INTELIGENCIJE koje ce se odrzati u nedelju, 06.04.2008. godine u 13:00 časova na Medicinskom fakultetu.





Zainteresovani kandidati na testiranje moraju poneti licni dokument sa fotografijom i upisanim maticnim brojem, a ucesnici u akciji i knjizicu dobrovoljnog davaoca krvi, kako bi ostvarili svoje pravo na besplatno testiranje. Povlascene kategorije (studenti, ucenici, penzioneri i nezaposleni) moraju poneti dokaz da pripadaju nekoj od nabrojanih kategorija.





Pravo na testiranje imaju sva lica starija od 17 godina pod uslovom da nisu bila na nekom od testiranja u organizaciji Mense unazad godinu dana ili da nisu testirana vise od 3 puta.





Cene testiranja za lica koja ne ucestvuju u akciji dobrovoljnog davanja krvi su:
- 700,00 dinara za povlascene kategorije (studenti, ucenici, penzioneri i nezaosleni)
- 1 000,00 dinara za sve ostale.




Clanovi Mense Srbije iz Nisa ce pristupiti akciji dobrovoljnog davanja krvi u utorak 01.04.2008.






u prostorijama Zavoda za transfuziju krvi u 14:00 casova,

[provincijalac]

Politika zakočila ekološki centar
1. april 2008. | 16:39 -> 20:36 | Izvor: B92
Smetlište na koje Niš odlaže sav otpad prava je ekološka bomba

Otpadne vode sa smetlišta zagađuju pijaću vodu stanovnicima obližnjeg sela Belotinca i poplavljuju njihove oranice. Jedino rešenje je izgradnja ekološkog centra, koja, zbog političkih nesuglasica u lokalnoj samoupravi, još nije počela. Voda koju piju stanovnici sela Belotinca je žućkasta i neprijatnog mirisa.
Ona se ne sme koristiti za piće, kuvanje, čak ni za pranje. Većina meštana je, ipak, koristi.
"Svi koristimo vodu, niko ne kupuje. Koliko je skupa voda, ne možeš da zaradiš samo za vodu", kaže meštanin.
"Svaka kiša kad dođe, sa deponije curi voda, to preliva i nosi strahovito veliko đubre i smrad. To smrdi strahovito", rekao je drugi meštanin Belotinca.
Vlaški potok, koji se sliva iz podnožja deponije do Belotinca, najmanje dva puta godišnje poplavi bašte i podrume.
Ovo selo nema vodovod i svako domaćinstvo snabdeva se preko hidrofora vodom, koju zagađuju otpadne vode.
"Belotinac je poljoprivredno selo. Većina ljudi se bavi poljoprivredom i zalivaju svoje bašte, a svo povrće se iznosi na pijace u Nišu i to koristi mnogo veći broj ljudi", rekla je Danijela Ristić, predsednica Mesne kancelarije u Belotincu.
"Ovaj problem postoji godinama i gradonačelnik Niša je obećao da će tu deponiju da isele odatle, ali ništa od svega toga", podseća ona.
Ekološka inspekcija je do sada tri puta zatvarala smetlište, ali kako nije nađeno rešenje za odlaganje otpada, ono je ponovo otvarano.
Počela je njegova sanacija, ali prema rečima gradskog menadžera Vlastimira Đokića, grad nema para da je završi.
"To je jedna ekološka bomba, ona se trenutno dosta dobro kontroliše. Evo, već dve godine deponiranje se vrši na potpuno nov način, i to sprečava brzo truljenje i stvaranje tih gasova koji bi mogli da eksplodiraju", rekao je Đokić.
Grad je raspisao konkurs za izgradnju ekološkog centra na koji su se javile strane kompanije.
Međutim, dalje se nije odmaklo zbog nesuglasica između gradonačelnika Smiljka Kostića i skupštinske većine.
U međuvremenu, meštani Belotinca apeluju na grad Niš da se selo priključi na gradski vodovod, kako bi najzad dobili zdravu pijaću vodu.

[provincijalac]

Konstantinov dom dobija krov
S. BABOVIĆ, 03.04.2008

Najkasnije za dve nedelje započeće prva velika rekonstrukcija antičkog parka carske vile Medijana pored Niša. Realizaciju projekta „Vrata Konstantinove Medijane“, koji podrazumeva izgradnju višenamenskog objekta sa odgovarajućim poslovnim, trgovačkim i sanitarnim sadržajima na vrednom lokalitetu, prema rečima Miomira Koraća, pomoćnika ministra kulture za zaštitu kulturne baštine, može da se očekuje do kraja godine. Medijana se ovim značajnim radovima učvrstila na mapi „Puteva rimskih careva“, prepoznatljiva kao rodno mesto prvog hrišćanskog cara Konstantina Velikog.
Ministarstvo kulture podržaće najavljenu rekonstrukciju sa čak 54 miliona dinara, dok je 5,3 miliona obezbeđeno iz NIP-a. Isti iznos uložiće i GO Medijana, odakle je i pokrenuta inicijativa za ambiciozno sređivanje arheološkog parka koji premašuje 40.000 kvadratnih metara. Trajnu zaštitu dobiće niz dragocenih otkrića koja su do sada uglavnom bila van domašaja javnosti (vredan mozaik iz četvrtog veka od 471,5 kvadratnih metara figuralne kompozicije s predstavom krilate Meduze, ostaci vrta, mermerne statuete iz trećeg veka, ranohrišćanske crkve od kamene opeke i na hiljade predmetnina od metala, gvožđa, kovani novac).
Dosadašnje pretrage pokazale su da su rimski graditelji počeli da podižu carsku vilu sa peristilom 317. godine, kada su projektovali monumentalne terme, horeum, vojničke barake, još jednu luksuznu vilu sa oktogonom. Pod najezdom Gota, i porazom kod Hadrijanopolja 378. godine, na Medijani niče crkva sa Hristovim monogramom, a kasniji život se uspostavlja u šestom veku, u doba Anastasija i Justinijana.
Za nepunih šest godina navršava se 1.700 godina od proglašenja hrišćanstva zvaničnom religijom, za šta je presudnu ulogu imao car Konstantin. Antički lokalitet Medijana, do velikog jubileja, koji će se obeležiti svuda u svetu, mora da bude potpuno spreman, naglašeno je prilikom obilaska antičkog parka među predstavnicima Ministarstva kulture, Zavoda za zaštitu spomenika Niš i GO Medijana.

KOMISIJA
STRUČNA komisija koja uskoro treba da odluči o sudbini otkrića u neposrednoj blizini Medijane, o čemu su „Novosti“ pisale, u četvrtak je, saznajemo, obilazila teren. Članovi komisije (dr Čedomir Vasić, dr Slaviša Perić, mr Aleksandar Bulatović, Olivera Marković, Brana Pavlović) treba da ocene vrednost poslednjih nalaza iz perioda neolita, kao i da odluče da li je uopšte moguća izgradnja benzinske pumpe, kako je prvobitno bilo utanačeno, posle najnovijih otkrića od pre mesec dana.

[Domaci I.]

Konstantinov dom dobija krov

Sjajno je, ako je to istina i ako postoje stvarne namere, ako će se graditi višenamenski objekat na toj lokaciji jer je taj potez u stvari jedna velika rupa između gradskog dela opštine Medijana i Brzog Broda koji je ruralno naselje. Oživljavanje te lokacije mogla bi da probudi čitav kraj, da se više uloži i od okoline napravi izgled urbanog dela grada.

Evo nekih sličica lokaliteta Medijana: