Iako se gospodin Teodor ne interesuje za to kakvi će ljudi biti njegovi budući profeori na departmanu za filozofiju, ja ću ipak o tome reći nekoliko reči, upravo zbog toga jer će mi se pasti da pričam o najsavršenijem čoveku koji na ovom svetu postoji PROFESORU GORANČETU.
Profesor Goranče je najsavršenija osoba na svetu, i on ima veliku glavu, sa ogromnim naočarima. Ja njega često crtam, a i sanjam. Ja o njemu pričam i maštam sa mojom najboljom drugaricom, koju sam upoznala prvog dana u školi, a koja je sela pored mene, kada samo se našli u velikom amfiteatru, gde su nam poželeli dobrodošlicu na fakultet. Prišla je do mene i pitala me je da li je slobodno.
Ja sam se sećala njenog izgleda sa prijemnog ispita, ta devojčica je bila mnogo velika, kao stena, nosila je majcu jedne od mojih omiljenih i najboljih grupa na svetu, nirvane. Odmah sam znala da ćemo biti drugarice do smrti, kada sam je pitala, zbog njene veličine, siline, i mržnje prema svetu, jer nije htela da aplaudira kad su svi aplaudirali onim majmunima koji su se drali sa govornice i predstavljali neke profesore. Ona je sedela tu pored mene, ja sam je gledala, bila je ogromna, toliko veća od mene, i toliko viša, imala je musav izraz lica, kao da mrzi sve ljude, a ruke su joj bile navaljene na onaj sto. Pipnula sam je nekoliko puta, što je bio znak da želim da joj kažem nešto, i rekla sam joj, da sam ja u srednjoj školi imala zaštitnicu, i pitala je, da li želi da bude moja zaštitnica sada, a ona je reka, DA!
Od tada, ja i moja drugarica živimo zajedno u predivnom svetu leptirića i malih roda labudova i patkica koje viču gugaguga ga.
Moja drugarica je pored Gorančeta najdivnije stvorenje koje šeta ovom zemljom.
Goranče je jedan profesor, koji drži vežbe iz Uvoda u filozofiju i Istorije filozofije, i on uvek ćuti, jer želi da sluša kako studenti postavljaju jedni drugima pitanja. Nažalost, to se retko kad dešava, a i ako postavljaju, to su tako glupa pitanja koja ne vode nikud, i na kraju se neko rasplače. Naravno, Goranče je tada nesrećan, a kada je on nesrećan, i ja sam tako tužna . Ponekad, Goranče je srećan, a meni tad zaleprša srce i nevidjena sreća poneseme uvis, sve do raja.
Goranče se šiša nekoliko puta godišnje, i kad dodje u školu, svi to primete, i sakriju se ispod klupa i smeju se jer zamišljaju gorančeta kako ide kod frizera. U stvari, to radimo samo ja moja drugarica, moj drug i još jedna drugarica.
Ja i moja drugarica često maštamo šta goranče radi u slobodno vreme, kako se ponaša kod frizera, da li opušteno ćaska sa njim, ili je ozbiljan... kakvu pidžamicu nosi, i da li ima lutku Aristotela.
Gorančetov omiljen filozof, pored Hajdegera, kako sam čula od ovog Izdajnika, mada mu ne verujem nešto, ali sam ga mnogo učila kako bi me Goranče voleo, je Aristotel. Ja na žalost ne znam puno o njemu, ali ono što znam ja uvek kažem pred Gorančetom, da bi bio srećan.
Goranče je napisao i knjigu o Aristotelu "Aristotelovo učenje o bivstvu" koju sam ja do pola pročitala.
To je divna knjiga, i napisana je divno i razumljivo, kako samo Goranče ume.
Goranče je savršen, kao što sam rekla nedavno, zbog toga što ima veliku glavu, i zbog svih stvari koje radi, takodje i zbog svojih džinovskih naočara.
Ovo je jedna pesmica koju je moja drugarica napisala o Gorančetu:
Kao ptichica na mom dlanu skakucesh...
Mashesh nezhnim krilcima i mrshtish se
pogled tvoj brine me,
o Goranche, nasmej seGoranče je mnogo zanimljiv, iako retko kad priča. On je veoma ozbiljan.... videćeš i sam šta ima da piše u shemama koje će da vam da u okviru skripte da iskopirate. Tada će ti se tek otkriti ko je Goranče i kakvo savršenstvo se krije u tom predivnom čoveku.
Ovo je jedno moje predivno delo
o Gorančetu .
Što se tiče drugih profesora, izdvojila bih profesorku engleskog, jednu divnu plavokosu ženu, koja me stelno miluje po kosi i zove me Sanjica...
Onda imaš jednu profesorku istorije filozofije koja.... se smeje.... i naravno njenog muža branka koji mrzi amerikance
