Depresija, depresivni ljudi

[Domaci I.]

Nemam šta da krijem... objavljujem ono što osećam i mislim o Njoj...


Prvo pismo Mariji

Marija,

Ne mogu da pisem dugo pismo jer ne zelim da mislis da sam pokusao sve misli da sakupim u njemu. Hteo sam ti kazati samo to da si ti personifikacija svih vrednosti koje udisu smisao u onoga ko je kraj tebe, da ce onaj ko te je jednom upoznao biti osudjen na najvece muke ukoliko mu bude bilo zabranjeno da te ikad vidi i cuje.

Secanje na tvoj osmeh, na tvoj glas, tvoj pokret rukom, tvoj ples, tvoju namrstenost, tvoj ponos, tvoju kritiku svega, tvoj inat, tvoju ludost, tvoj strah, tvoju bezmernu ljubav i posvecenost... zar mislis da bi iko mogao da bude toliko neverovatan kao ti?

Mnostvo slika se redja pred mnom dok razmisljam o ljudima, i uvek isplivas ti kao ono najsvetlije sto sam pronasao u ovom svetu. Ti ne mozes biti odavde, i pitam se jesam li te izmislio ili je stvarno to da sam te upoznao i da postojis.

Aleksandar ima samo jednu zelju i nadu, ali se one ne poklapaju sa tvojim, tako da ce ti se on samo povremeno obracati na ovaj nacin uz pretpostavku da ce neko procitati ono sto pise. On odlicno shvata da te je zauvek izgubio, ali i da te nikad nije ni imao buduci da nije razumeo ko si, u stvari, bila.

Zeleo bi da znas to sto i on sada zna o tebi. Zeleo bi da te zamisli kako ponosno hodas ulicom, kako vladas svetom, onako kako vladas njegovim umom.

Ti iscrpljujes svet.

Ti si sloboda.

Ti si Marija Leontijevic.


Zauvek Tvoj

[sAngiE]

Kako reci coveku koji ovako nesto napise, da najverovatnije nece dobiti pozitivan odgovor...? Po onome sto si pre govorio, ona mi deluje kao neko ko je ipak uplasen od zivota, te i od tebe... od sebe najvise. Boji se neuspeha.

Nadam se da ce odgovoriti, ma kakav odgovor bio.

Sada me samo zanima kako prestaje takva ljubav, Alex, da li postoji granica koju takvi ljudi i pored nase bezumne i gotovo imbecilne i opsesivne ljubavi, mogu da predju i u nasim ocima prosto postanu dovoljno mizerni?

 :?:

[Domaci I.]

Zašto misliš da bi odgovor trebalo da bude loš? Nju niko ne vidi tako veličanstveno kao ja. Sigurno bi se mogla makar setiti mene ukoliko joj poðe po nevolji, jer sada zna da se uvek može javiti ili vratiti.

A što se prelaska u mizerno tiče... Mislim da je to nemoguće. Bar iz sopstvenog iskustva kako vidim... jedino se neka tako velika posevećenost, koju je ta osoba srušila i onemogućila, može zameniti posvećenošću i ljubavlju prema nekoj drugoj osobi koja bi bila donekle slična ovoj prethodnoj. Nakon nekog vremena (par godina) iščezne ona ludačka veza i misao usmerena na onu prethodnu.

[sAngiE]

Ne mislim da je bilo kakav odgovor po tebe los, ti ces iz toga izaci, ali negativan odgovor as in response to it.

Super cekanje... kako mi se "cesto" desava ljubav (otprilike jednom do sada), nije frka... cekas, cekas i gotovo.

[Domaci I.]

Odgovor od strane psihijatra na internetu (Centar za psihoterapiju "Korak"), s obzirom na ono sto sam i ovde pisao:

Postovani,

Predlazem Vam da se za pomoc obratite Vasem psihijatru koji ce Vam postaviti tacnu dijagnozu i prepisati odgovarajucu terapiju.
Iz Vaseg pisma nije moguce sa vecom preciznoscu odrediti o kojem se emocionalnom poremecaju radi - to se utvrdjuje posebnim standardnim psihodijagnostickim tehnikama. U svakom slucaju Vas problem je prevazisao Vase kompetencije da sami sebi pomognete pa Vam je potrebna strucna pomoc.

Srdacan pozdrav

[sAngiE]

E brate! Pa to smo svi mogli da ti kazemo. A znas zasto je prevazisao tvoju kompetentnost? Zato sto si pretpostavljam vec sam sebi dao fantasticnu dijagnozu - eto zajeba! Naime, veruje se da pacijenti koji vec mogu sa preciznoscu opisati i imenovati svoje probleme, imaju drasticno manje sanse da rese iste jer je problem vec opasno duboko u njima i naucili su da zive sa njim.

To su isto i meni rekli... mislim, jedan neuropsihijatar skoro... rekao je da ga posetim, ali nikako da odem - cemu? Da mi prepise lekove? Vec znam sta mi treba, a ako krenem da vidjam ljude koji ne postoje i uzivam u svojoj odmakloj depresiji sa shizofrenijom - ubicu se!

[Domaci I.]

Mislim da ću se osećati baš nelagodno pošto budem počeo da govorim o nekim osnovama svog problema.

Tiče se doživljaja osobe za koju sam bio bitno vezan, i koja je bila vezana za mene. Naravno, svi znamo o kome je reč.

Problem nastaje kad zamislim to što ona najverovatnije sada radi, a što ja doživljavam izgleda na religiozan način (možda zato što ja to nikad nisam radio).

Ne mislim da postoji neka posesivnost u tom osećanju, nego... Jednom internet prijatelju se učinilo da ja imam neki očinski odnos prema toj osobi, te jedan zamišljeni čin ne mogu da doživim drukčije nego kao agresiju na tu (voljenu) osobu. I tu nastaje problem, sukob sa stvarnošću, bežanje od asocijacija i momenata vezanih za tu osobu.

Agresivnost na koju pristaje ona vidi kao zadovoljstvo, izvršeno od strane nekog ko je za to njom samom ovlašćen. Taj u mojim očima jedino narušava njen kontinuitet dobre i nedodirljive osobe. Ona je izložena nečem što više nije samo njeno, pod uticajem nečeg što nije ona. Mešanje u njeno biće, rastvaranje onog zamišljenog i nedodirljivog bića. Stvaranje nečeg novog, drugog, drugačijeg, pod uticajem AGRESIVNOSTI NEKOG.

Takav koncept stvarnosti ne prihvatam, razara me i ne vidim drugog do bežanje od misli i svih asocijacija koje me mogu približiti mislima takvoj jednoj psihickoj autotorturi.

I, naravno, ne očekujem da priloženo razume čovek koji je navikao samo na površinu drugih i na to da od drugog uzima ili da daje samo zato što bi mogao neposredno da uzme. Zato podvlačim da je izvor ovakvog doživljaja osobe verovatno religioznog porekla, neka vrsta doživljaja ženske osobe suviše bitnom (što jeste primitivno sa stanovišta baš svake ženske osobe). Već vidim npr. Toševskog koji maše slikama genitalija ženke majmuna i na taj način racionalizuje moje viđenje žene i "agresivnosti" koju nad njom vrši mužjak (kako bi se dotični J. T. izrazio), aludirajući na oblike tih genitalija s obzirom na pol, a od kojih je uvek mužjak agresivan ili ako bismo se pripomogli terminom gay populacije - aktivan (što je neki nivo agresivnosti već po sebi). Ali ne bih se lako složio s tim da se baš moje viđenje iscrpljuje u tome. Kao što sam na temi o ljubavi govorio o sličnom problemu i neki su me ismejali, ovde bih hteo da dodam da žena po nekom pravilu ima nežniji glas, da ima bitno drugačije pokrete, da ima više šansi da fizički bude prijatnija za oko, i to bez seksualnih pretenzija, već doživljajem na kantovski način.

Time pokušavam da opravdam taj stav o religioznom doživljaju voljene osobe, svestan da je to najteže pred ženskom osobom koja bi napala omalovažujući sebe kao individuu i pol.

[Plodni bizon]

Za tebe je zena u stvari bas inferiorno bice. Nad kojim se stalno vrsi agresija a ona nenormalna pa dozvoljava. U stvari to je sasvim bolestan pogled na ljude. Nema veze sa stvarnoscu. Fiksirao si ideju o zeni kao nesposobnom bicu kako bi mogao da budes nekome potreban. Trazis nekog da ga vezes za sebe tako sto ces da mu pomazes i da ga branis, tj. da je branis.

[sAngiE]

To se ne zove tako, No Name. To je fenomen ljudi koji previse vole.

Ljudi koji su od oba ili jednog roditelja dobijali manje nego sto im je bilo potrebno u isto vreme razvijaju kompleks vise i nize vrednosti. Oni sebe vide kao korisne jedino ako je neko manje dobar pored njih kako bi mogli da budu oni ti koji ce ih "izvlaciti" i sl. Zbog toga se osecaju bolje od svih.

[Truman]

To se ne zove tako, No Name. To je fenomen ljudi koji previse vole.

Ljudi koji su od oba ili jednog roditelja dobijali manje nego sto im je bilo potrebno u isto vreme razvijaju kompleks vise i nize vrednosti. Oni sebe vide kao korisne jedino ako je neko manje dobar pored njih kako bi mogli da budu oni ti koji ce ih "izvlaciti" i sl. Zbog toga se osecaju bolje od svih.

Mozda nije moje da se mesam, ali cime je Miz postavio ovu temu znaci da trazi komentare. On je valjda na blogu napisao kako je ta devojka najbolja osoba koju zna tako da mozda ne stoji to da trazi nekoga ko je manje dobar od njega...

[sAngiE]

Ne govorim o Mizantovom privatnom zivotu, a to sto je on rekao da misli da je ona najbolja, jeste i najbolji pokazatelj da je moja teorija ispravna i da sam bas na pravom putu. Naravno da ce reci da je najbolja osoba koju zna - najbolja za njega! Jedina kojoj moze sve pruziti! Jedina koja zasluzuje... moze i jos, samo recite!

[Domaci I.]

Čudna situacija. Osećam se jako usamljeno. Ali sasvim drugačije u odnosu na onu samoću koja je trajala godinu dana, do sada. Sada kao da počinjem da histerišem. Bojim se da odem na spavanje, ništa me ne čeka sutra, niti preksutra, niti dan nakon, itd. Nemam zašto, za koga, ili zarad čega da ustanem. Zato ću verovatno opet prespavati 11 sati. Ono što moram da odradim (kao što je učenje za ispit) činim uz toliko mučnine, da slično nisam doživeo poslednjih 6 godina. Nova, drugačija depresija.

Slabljenje interesovanja, slabljenje volje, bezrazložni umor tokom čitavog dana, usporavanje procesa poimanja stvari, sve to prati ovo stanje. I svemu tome dodati asocijacije koje ne vuku u prošlost, već reflektuju prošlo na ovo što je sada, pokazujući šta je ono što se zove život, naspram ovoga što se sada događa. Od organizma koji se sasvim istrošen usporeno tetura, traži se da nešto preduzme, pod hitno.

[Monarch]

Kolotecina.

[VladimirGero-Nikovski]

Ovako to izgleda kod mene:

Jutro je.
A moje klonulo telo kao i svaki put u to vreme stajalo je pred ogledalom. Gledao sam sliku uzasa. Da, gledao sam sebe kako propadam, kako mrshavim i sushim se, kao da je vreme doshlo da me odvede u dubine neke neshvatljive tishine.
Pogledao sam sebe u ochi i jedino shto sam mogao da vidim bila je izmeshana crna i siva boja sa crvenim ispucalim kapilarima.

" Hej, choveche! " Kazao sam sebi. " Pa, gde su one tvoje zelene ochi? Gde je ono tvoje nasmejano lice? Da ga sluchajno nisi ostavio u kreve ispod jastuka ili si i njega poklonijo kao shto si celo svoje telo poklonijo vremenu ? "

Naravno, odgovor je postojao ali nije bilo vishe snage u meni da objasnim josh jednu sliku koju iako razumem na neki nachin ne zelim da je shvatim. Shta ima vishe da objashnjavam sebi, dovoljno je da se pogledam i vidim izopacheno chudovishte koje lichi na neshto shto se zove chovek...ili se tako nekada zvalo.
Zato bolje da se odvuchem do svoje tamnice, svoje sobe i legnem na krevet od koga cu zatraziti josh jedan sat bezbriza.

Ne znam zashto ali ponekad imam osecaj da me jedino ta soba razume.
U njoj je tishina tako opipljiva, prosto se osecam sigurno u njoj kao malo dete u utrobi majke, iako o njoj ne vodim posebno rachuna ona zna da mi pruzi ono shto mi je potrebno.

Trenutak tishine, samoce i straha...

[Lvzifer]

Odgovor od strane psihijatra na internetu (Centar za psihoterapiju "Korak"), s obzirom na ono sto sam i ovde pisao:

Treba da odes da ti odrade bateriju testova da vidi o cemu se tu radi.