Bila mi je čast večeras razgovarati sa Njegovom otrovnom presvetošću gospodinom Starcem. Međutim, naš se razgovor, kao što to obično biva sa elitistima, pretvorio u diskusiju, tak da se nije završio u ćaskanju, kako to obično biva kad se sretnu bagraši. Dijalog neće biti u celosti dostupan javnosti (možda ako uvedemo posebno članstvo koje bi se naplaćivalo), već samo onaj suštinski deo koji bi mogao da zanima bagru.
Gospodin je u jednom trenutku izrekao jedno "tja", ali takvo "tja" koje se sasvim uklapa u onaj profil humor-apsurd književne vrste. Onda sam ja, Izdajnik, primetio da je takvo ća našlo svoje pravo mesto u našem razgovoru da u tom mestu tvori književni kvalitet:
Izdajnik: Pogodili ste gde treba reći to "tja"...Gospodin tu primećuje da ja od umetnosti, repipijenta i umetnika, zahtevam nekakav intelektualizam, jer kako drukčije prepoznati onaj momenat kad bi valjalo umetnuti presvetu reč "tja".
Starac: Vi uzimate je umetnosti potreban neki intelektualizam, odnosno trazite intelektualizam... Umetničko delo mora imat to nešto, od umnosti...Na to Izdajnik uzvraća rečima da je ispod svakog ostvarenog umetničkog dela moguće izvući recept, odnosno dati objašnjenje, ukazati na put kako se došlo do njega:
Izdajnik: Mora biti umno iskonstruisano; mora postojati neka forma iz koje se mogu izvući i pravila; mora iza svakog kvalitetnog dela da ostane recept.Uskoro gospodin počinje da negira postojanje bilo kakve umetničke vrednosti, te zastupa stav da je ono što se meni dopada u umetnosti i što proglašavam za umetničku vrednost samo moj lični ukus, koji niko ne može da problematizuje, ali isto tako niti ja mogu njegov.
Starac: To je lepo.. al samo ako biste zadržali za sebe. Ako se kategorički plasira onda ne cenim mnogo.Naime, njegova presvetost se slaže sa tim da svako zadrži svoje mišljenje o tom šta je kvalitetno-umetničko, i šta je umetničko, dok bi drugi isto tako zadržao neko svoje mišljenje.
Dalje sam pitao o tome može li se onda za nešto reći da je umetničko a za šta drugo da nije, ako li ne postoji jedan konsenzus o tom što je umetničko, a šta recimo kič ili delo botanike, astronomije ili pak ronjenja.
Izdajnik: A da li ovo važi i za stvari nauke ili samo za umetnost?Odgovor je glasio da postoje specifične reči koje se ne daju definisati, čak ih je ocenio delikatnim:
Starac: Važi za delikatne oblasti kao što su umetnost, umetnost pre svega... onda pitanje boga, zrelosti, intelegencije i još mnogo.Sasvim zabunjen pitao sam šta je sa društvenim naukama:
Izdajnik: A šta je sa pitanjem društvenih nauka?Na to je presvetim elektronskim putem stigao odgovor da gospodin gaji simpatije prema pozitivističkim oblastima ljudskoga duha, a takve su uglavnom prirodne nauke.
Starac: Držim da je jedino tu moguća istina oko koje bi bespogovorno trebali da se složimo svi. A što se tiče umetnosti, pitanje istine je sasvim proizvoljno.Osramoćen, pognuo sam glavu i pitao:
Izdajnik: To znači da bi o umetnosti večno trebalo šutjeti?Nadalje rasprava teče u tom pravcu da se o umetnosti može govoriti sa šapatom, a to gospodin potvrđuje rečima:
Starac: Moglo bi se govoriti o umetnosti, ali umerenim jezikom.To bi, u stvari, značilo da se o umetnosti može govoriti, premda se ne bi znalo šta je zapravo zbilja umetničko delo, nego bi se to prepustilo pojedincima. Ne bi bilo konsenzusa o tom šta je umetnost, ali bi zato svako mogao da kaže da mu se sviđa neko umetničko delo, pa bilo ono za drugoga slon, žirafa, Bugarin, pihtija ili šta deseto od bivstvujućih ili nebivstvujućih (stvari).
Rasprava se kretala nadalje u pravcu ocenjivanja šta je kič a šta umetničko, kako bismo došli još jedared do pitanja o tome može li se o nečemu reći da je umetničko a da o tome ne postoji nikakav konsenzus, te da li je moguće da neko to drugo nazove onim navedenim imenima. U jednom momentu presveti se okomio na Izdajnika optužujući ga da pripada najgoroj kasti bagre, pošto je izrekao konvencionalistički stav o tom šta bi i na osnovu čega trebalo zvati rečju umetnost:
Starac: Hahaha, pa kako možete tako da govorite? Šta sad to znači... to znači da što su neki starci jednom seli za astal i dogovorili se: ovo je umetnost, to onda znači da se ja neminovno moram povinovati tome? ali šta vi to govorite? pa vi ste gori od onih po kojima pljujete, od onih mučenika teista što ono iz biblije uzimaju za dogmu!Fokus priče i naše najvažnije pitanje upravo se odnosi na ovaj problem. Izdajnik ingeniozno uzvraća udarac:
Izdajnik: Nate kako je trebalo da shvatite; da je reč "umetnost" poput reči "knjiga" ili reči "lavabo" u stvari jezički konsenzus za nešto što je mišljeno kao umetnost, odnosno knjiga, odnosno lavabo!Potom još teži zadaje Njegova preotrovna svetost:
Starac: Ali ja vama na to po ko zna koji put odgovaram: umetnost nije riječ kao lavabo ili kao slon. Umetnost je delikatna reč. Lavabo je stvarnost. Slon je stvarnost. Umetnost je stvar metafizičke prirode, rekao bih. Slažete se?I kao u boksu punom preokreta, moja bagrovitost se diže iz gotovo izgubljene verbalne bitke i zadaje smrtonosan panč. Prigovaram tako da nedostatak kompromisa oko pojma "umetnost" prenosim na pojam "stvarnosnih" stvari i bića, te tvrdim da nedostatak potencijala za definisanje ovih stvari kod nekih ljudi, postoji kod drugih u manjoj meri, te ovi ne mogu da dođu do razumevanja pojma "umetnost":
Izdajnik: Naime, u onom vašem svetu relativizma događa se da je mnoge reči nemoguće definirati! Ondak ćete ostati bez jezika, i ljudi će početi da pokazuju rukama kad bi hteli o nečemu takvom da vam govore! Evo, vidite, imate ljude koji još neće priznati da je nešto slon ili krokodil, premda bismo ih mi takvim videli. Ondak vi dođete i reknete im: čuj bagro, vi ste ateisti i ne znate kako izgleda slon, a on vam izgleda ovako kako vi sad vidite ovu životinju sa velikim nogama, surlom i kljovama, debelom oko 5 polemosa.I sada, pitam ja, a pita i precenjeni otrovni gospodin i njegova presvetost, može li se umetnost izjednačiti sa slonom, može li se o ovim pojmovima govoriti na sličan ili isti način? Možemo li metod kojim definišemo slonove primeniti na definisanje umetnosti i umetničkog?
Odluka je na bagri, ili kako gospodin presveti veli:
Starac: Znate, kritična tačka u onoj raspravi nastaje kod pitanja je li umetnost reč kao i svaka druga ili ne.. od toga će zavisiti, da l' se bagri sviđa jedno il drugo, ishod glasanja.Za one koje zanima čitava relevantna rasprava, celokupan razgovor presvete elitističke gospode možete skinuti klikom na ovaj link:
Ultimativni diskurs o umetnosti: pedagoški relativizam Otrovnog starca vs Izdajnikov rekacionarni elitizam (Bigger, Longer & Uncut).
