Kutak za cudovista i mutante (Rino)

[sAngiE]

...tvoja tendencioznost smrdi gore od nogu... 

Opasna je ova Lucy, pokvarena... pokvarena, al' je volim. 

[Miroslav Ibic]

moja jedina namera u zivotu je da...da...da...ovaj....mh...da, ma nemam pojima. Namere su glupe.
Mada, nameravam da se opamecujem, to jedino

[Miroslav Ibic]

Trudila se, trudila... da shvatim ko je ova Rinotileksomanicarka, i dobila sam samo trudove.

ja sam genije xD

[Miroslav Ibic]

2004. godine Ilićka je došla u školu sa flasterom na vratu. „Ilićke šta ti je to?“ „Ma brat me uboo sa šrafciger, znaš li kolka je rupa.“ Iste te godine išli smo sa Koleta (razredni) da beremo lišće za herbarijum. Milan Ilić je video zmiju, i svi smo pobegli. Ilićkina majka je došla u školu i Marija joj se jadala kako je nagazila zmiju........ da da 

[Miroslav Ibic]

„ Mimi, šta bi ti radela kad bi se celu noć dopisivala s neku devojku, i ona te posle toga sretne slučajno, i pokaže ti crtež koji je crtala ne znajući da će da te vidi, na kome se ti i ona držite za ruke u svetu od čokolade, i imate čokoladnu ovčicu,i sve to?“- pitam ja Mimi, pošto sam se ja dopisivala s Milu ( srodnu dušu), i na engleski sam crtala taj crtež, i slučajno je videla, i pokazala joj ga....
„ Iskreno, uplašila bi se, al’ imaš dečka pa se neću uplašim.“

[Miroslav Ibic]

" ne znam igrali se mi nesto napolju, imao sam 5 godina, i znaci bio taj neki meda kog sam mnogo voleo...i tako znash, mene bilo bas briga za sve jer sam imao tog medu i nesto sam ga valjda izneo napolje, i zvao dzigija da izadje...izasao dzigi, i pokazao mu ja medu, i i njemu se svideo meda... i idemo mi napolje tako ne znam igramo se valjda s medom...i izadje nemanja i kaze BACI TOG MEDU, ja ono OO wtf??? i on uzme i baci ga (a stvarno ne znam odakle mi meda...), i sad, sta cu ja bez mede, i pitam ga sto e to uradio, on kaze da su cigani pisali po tom medi...i ja se razbesnim i kazem NISU...i odem do kontejnera, udjem u kontejner, udje i dzigi, i pocnemo da trazimo medu e a tu je onaj someone special marko koji nas gleda i igra se s loptom (kakav drugar, da je malo bolji POMOGAO BI NAM!!!)... a to ispred zgrade...i vidi mene tetka s prozora...(e sad pokusavam da se postavim na njeno mesto, izlazim na prozor:"jao kako lep dan...sta se to cuje, ko se dere?... a to su samo neki cigani u kontejneru, sta bre?!?! nisu cigani, ..................") i tako, znam da se nesto drala s prozora, i takooooooooo...............................  "

Napisao Vrohvni vodja
(shta da ti radim ,nisi je zashtitio  :'( )

[Miroslav Ibic]

Ovo je veliki dan...
Od uzbudjenja ne znam shta da kazem...
Vodjo, o Vodjo, dobrodoshao
Pokorno ti se klanjam

[Truman]

@ Truman

Ne radi se ni o kakvom potcenjivanju ili vređanju. Evo maila koji sam poslao istoj osobi pošto sam završio sabiranje njenih kvalitetnih i interesantnih citata:

Šteta je što neki ne vide kvalitet u onim redovima. Da bih približio, slični su onim mojim pričama u kojima nisi video neki kvalitet. To je po ugledu na Danila Harmsa, s tim što ova devojka (Čudovište) nije ni čitala Harmsa da bi ga kopirala (onako kako sam ja verovatno radio). Zato je neophodno sačuvati njena dela.

E tek sad viedh ovaj tvoj odgovor. Da li hoces da kazes da je ona u stvari napravila dobru stvar, a da toga nije svesna, a da se ti u isto vreme podsmevas njenoj bedi ( moguce da sam se lose izrazio )? Ili skroz mislis da je super?

[Domaci Zdajnik]

Mislim da je super, a evo i sada čitam nešto sveže što mi je poslala ali neću postaviti dok ona ne odobri. Čudim se kako se neki izgleda ipak rađaju s tim darom. Čitao sam malo pre kod Kjerkegora, upravo opisuje na taj način Kordeliju. Preneću u toku dana ako budem imao vremena i na forum.

[Miroslav Ibic]

 :o gde ti je slika?  :o

[Domaci Zdajnik]

Prilažem još jednu priču Rinotileksomaničarke, ali uz napomenu: Sve što radi - radi sasvim naivno, dakle, bez učenja, već čist slučaj i talenat! Devojčica je genije in advance.

"I u utorak kad smo imali matematiku, profesorka rekla da izadjem na tablu, ja sam joj rekla da ne mogu, i ona DOBRO. ZNACHI NISI NAUCHILA FORMULE."

Evo mog odgovora (e-mail):

Isčitao sam iako sam bitno umoran. Sve si bolja i bolja. Ne znam otkud to kod tebe. Evo ovo što je u poslednjem mejlu odlično oslikava taj stil koji stoji kod Harmsa. Pogledaj ovo "Dobro. Znači nisi naučila formule." - na prvi pogled kao da je sasvim prirodno, i možda bi bilo prirodno kad bi neki učenik sedeo u klupi i razgovarao sa profesorkom, rekao da nije spreman, a ona odgovorila da nije spreman zato što ne zna formule. Ovde je sve to naopako, trostruko naopako.
 
Prvi put zato sto je sve to napisano, stoga kao da ima neko znacenje, jer pisu se samo znacajne stvari, one koje moraju da budu zaustavljene u vremenu i ovekovecene. Znaci da ti ovde izdvajas ovaj momenat iz sveta svakodnevice i postavljas na visi nivo. Dajes mu znacaj koji za gomilu ucenika nema.
 
Da vidimo sada šta bi to Oblačić mogao da vidi u tim rečima, zašto im daje nekog značaja. Prvo, sasvim je moguće da si ih sasvim slučajno zapisala, iako za tebe nemaju nikakvog značaja ni prilikom izgovora, a ni onda kad su zapisane, te sada to prezentuješ drugome kao svedočanstvo o protoku tvog vremena u toku tog 22. novembra 2006. godine. Svejedno je, u to ne ulazimo, ocenjujem samo kao da je osoba X stavila ovo na papir i predala ljudima da čitaju. Dakle, postoji meta-nivo teksta koji kaže da je "na papiru" nešto što je tu moralo da se nađe, što ima značaja za drugog. Pri čitanju ovako besmislene (ili bezazlene) stvari, koja je sasvim prirodna za učionicu svake škole, čitalac je očekivao da će naići na nešto važno, a naišao je na nešto posve obično koje pisac ne samo da navodi nego i naglašava (velika slova ključnog dela priče).

Treći nivo je promicanje ove naivnosti u tekstu koja daje specijalnu aromu dok se čita. Tu mislim na ovo: "Rekla je da izađem na tablu, ja sam joj rekla da NE MOGU", nakon čega autor navodi da profesorka ne veruje učenici (autorki) i kaže "Znači nisi naučila formule". U kombinaciji sa prethodnim nivoima ovo izlazi na kratku priču bez greške.
 
Savršeno, Oblačiću.
 
(...)
 
Inače, ja sam premoren... našao sam još neke ovakve momente kod tebe, zbog umora ne mogu da ih tražim sada. Ali zaista, kad te se čovek samo i seti kako pišeš baš sve, čini se da se rugaš svetu, daješ mu nekog značaja ali mu se i rugaš na najsuptilniji način. Čestitam ti josh jednom.

[Truman]

Sad mi nista nije jasno. Jesu li ona devojka koju si citirao sa prve strane ( valjda Strela ) i Rino(...) ista osoba? Ako jesu pitanje za Rino: jesi li svesna tih "meta nivoa" koje pominje Mizant? Setih se jedne misli koja kaze - ako nisi svestan da si genije onda to verovatno i nisi. Mada moguce da ta misao nije uopste tacna.

[Miroslav Ibic]

valjda strela.....................

ok

pochinjem da se osveshcavam
ja imam 18 godine, shta ja znam xaxaxa
ali bi jednom sigurno i sama ukapirala
a ovako, kinez mi je produzio zivot

a, da, evo i javno kazem da ce kinez da dobije shta oce kad postanem poznata xexexe, npr. pare za taj chasopis shto tolko kuka za njega ili nemam pojima, shta oce
(ali vujadina....e to  xaxxaxa  :'( )

[Miroslav Ibic]

ding a ding dang my dang a long ling long

Ding dang a dong bong bing bong
Ticky ticky

Ding a ding a dang a dong dong ding dong

Ding ding donga dong dong ding dong
Dingy dingy

Now how bout ding a dang dong dong dong ling long
Dingy a dingy dong a down
Ding dang dong dont dong
Whoa!

I wanna love ya!

Ticky ticky ticky ticky

Ding ding dong a bong bong bing bong
Ticky ticky

Bing bing bang a bang a bang bing bong bing a bing bang a bong
Binga bing a bang a bong bong bing bong bing banga bong

Bing bing bang a bong bong bing bing binga binga banga bong
Bing bing bang a bang bang bing bong

Aarrrhhhh...

Ding dang a dang bong bing bong

It'll ticky ticky ticky ticky ticky ticky

Bing bing bang a bong a bong bing bang a
Ticky ticky

Bing bip bip a bop bop boom bam
Ticky ticky

Yeah, fuck it!

[Domaci Zdajnik]

Ovakvom te upravo zamišljam:

A, vidiš, opet ti jedino mogu

Sećam se, na času srpskog & književnosti u srednjoj školi nakon nekog mog izlaganja povodom neke lektire i etičkog problema u njoj izloženog, kad se već čas završio, prilazi mi neki lik (a tamo su svi bili "neki" jer sam za mnoge bio zatvoren) i kaže: Ništa te nisam razumeo, ali dobro si rek'o.

Čekaj sad da se skoncentrišem i da skontam ovo