Ovako, ovo ovde se desilo jednog avgustovskog dana kad je Marko, koji je, podvlachim, alergichan na semenke, trebao da dodje u moj topli dom. Ja sam jela semenke i dopisivala se sa nekim debeljanom preko krstarice, prepoznace se ako ikad prochita ovo. (to je onaj shto mislim da se ubio) I sad, ja mu pricham kako moram da pojedem sve semenke pre nego shto Marko dodje. Tako ode taj debil negde, verovatno da upadne u neku shahtu (xexexe) i uveche, ja mu poshaljem mail:
Marko je doshao prerano… nisam bila toliko brza da pojedem sve semenke… Pravio se je da ih ne vidi…. Posle nekog vremena, rekao mi je:
“Srce, a shto ne uzmemo semenke?…”
“Marko…” pogledah ga sa prekorom
On samo klimnu glavom i sagnu je.
Odjednom se setih kesice semenki koju smo kupili pre neko vece od jedne bake, zato sto nam je bilo zao, pa upitah mog voljenog, sa strepnjom od odgovora koji cu chuti:
“E, Marko, sta si uradeo sa one semenke sto smo kupili?”
…………… (ove tachke predstavljaju njegovo gledanje u drugu stranu i cutanje usta veoma chvrsto zatvorenih)
“Marko, sta si uradeo sa te semenke?”
……………………
“Pojeo si ih, jel da?”
………………….” Bacio sam gi” proshapta
“Shta?”
“Bacio sam gi…” reche sa prizvukom neopisivog kajanja.
“Shto bre, pa mogao si Nikoli da ih dash…” (Nikola je njegov brat)
……………..
Onda je nastavio prichu: “Pa srce, ja sam ishao, u lokal mislim da sam ishao, i onda sam brknuo u dzep, i napipao sam semenke… i onda sam pojeo jednu” reche mi sa suzama u ochima “Srce, boli me, srce”
Onda sam ga pustila.
“I onda sam pojeo drugu, srce, boli me srce, boli meeeee”
Opet sam ga pustila da chujem nastavak priche.
“I onda sam uzeo trecu, srce boli me srce, boliiiii me srceee”
Opet ga pustih, trebao mi je ziv da saznam kraj priche.
I dok sam je prinosio do usta, nisam hteo da me savladaju, i onda sam ih bacio i pobego. Morao sam da ih bacim, il’ bi ih sve pojeo….”
Sela sam da zapishem ovo, kada usred pisanja, ustvari, kada dodjoh do kraja ga pitah:
“Nisi uzeo chetvrtu a?”
“Pa ne znam kolko sam tachno uzeo, mislim da su bile malo vishe od tri… malo…”
Pretpostavite kako se zavrshila ova pricha. Chetiri je ipak… previshe….
marko u borbi sa semenkom
