Gledam:
veliku zvezdu, shto na nebu sija,
Trazim po njoj svoju srecu, govori: "pospana sam",
pa sam pospan i ja.
Gledam:
veliku Zemlju i noge shto je stizu,
Ljudi mi pruzaju ruku, svako me vuche na svoju stranu,
pa i ja sebe, na svoju stranu.
Na ulici, ispred moje kuce, svi shto prodju prosjaka pljunu ga u lice.
Pred velikim ogledalom, glumio sam sebe, i pljuvao sam sebe u lice.
Na prag sveta sam stao, i molio od vas sve shto imate,
a vi mi pak novac dadoste, i kao prosjaka me pljunuste.
Gledam:
tashna, shto je jednom bila svashta,
pod stiskom ruke, dobija oblike onoga chime je hranite.
Njena vechita usta zjape, zato shto je hranite.
Nahranite me.
Gledam:
Ljudi kupuju stvari, i gledam kako se koriste njima,
dok ih one lagano menjaju,
gledam kontejner kako dobija svrhu, kao i chovek i gomila govana u njemu.
Ja nisam ja, ozaren svetlom u ogledalu se ne vidim,
ja sam sve shto bih mogao biti, i pljuvachka na licu,
i svaki bezduznik niz moju ulicu,
ja sam sve shto jedem, a jedem svakog od nas.
Ali, josh uvek chekam sunce, i svoju srecu;
svojim prashnjavim nogama pokrecem Zemlju, sedim i chekam da me pljuju.
Gledam:
Negde na raskrsnici Hrist drzi vrecu,
chuo sam da zapravo on deli pravu srecu.
Krenuo sam, ali zapravo zakasnio sam, on je radio samo do tri.
Pa zaboga, ko mi drugo moze reci, kojim prashkom da operem dushu,
kad su i svi "izmishljeni" isti?
Ali gledam:
Nisu svi zarobljenici osude isti,
nijanse crnog kroz bele zastore. Oslobodite ih!
Nisu oni krivi! Od ljudi oslobodite okove!
Oni samo chine shto su im rekli.
Stojim prazno, i gledam krshtenicu, a ruke mi drhte kao da drzim umrlicu,
gledam svoje ime, a 'pak vidim sliku, nadvijenu nad povorkom nasmejanih lice u mermeru.
Voleo bih da znam, da li su me pitali za dozvolu, ili su me nagog, oblivenog krvlju ischupali;
a mozda je chak i bilo prirodno da se ja rodim?
Gledam:
i ne znam, jesu li sve ove odrasle bebe, nekad imale sebe?
Mozda su sve glave, samo ruka koja sama sebi seche vene?
- Ne znam, ali znam - nasmejana zvezda je buljila u mene.
Chemu li se ona, a 'pak, chemu li se sve iznad mene smeje?
Ali sad je vec kasno da se zvezde rode novog, uchmalog, osushenog lica;
shapuce mi vetar da je kasno traziti srecu u zvezdinim ochima.
Jer svaki put kad propadnem sa balastom mojeg uma do visine neke
mi daleke, kao da u svima vama, u onom shto je vama jadno
dotaknem svoje lice, i prepoznam sebe.
Gledam:
slepim ochima je sve sjajno, sva toplina shto budni zaboravljaju hladno,
kao da iglicama bocka vrata slepchevog razuma.
A to je istina. Jer boju koju vidim ja, od slepcheve su golje,
Oh, lako je slepima kada ne znaju kolichine otrova boje.
Svet je prosjak obuchen u sharene slike, koji kao kakav bogalj
nam nagura odsechene ruke:
"Milost! Milost! Pogledajte me!"
Ja 'pak kazem: "svako dobije ono shto zasluzuje."
Stojim nad njime, i pljunuh sebe u lice.
Gledam:
pospano gledam veliku gradsku svecu,
i svi ti silni leptiri shto oko nje oblecu, svi su prichali istu prichu,
o Velikom shupljem drvetu, shto je udomio njihovu bracu.
I iako je mrak, i svi spavaju zarobljeni u drvetu,
slobodni leptiri, u zatochenishtvu videshe svoju srecu,
pa navalishe da pilje kroz pore u drvetu, drzeci pod budnim okom svoju bracu.
Zaklopih ochi nasmejan, i chekah moje ime na nebu.
Hmm..prebacila sam se ovde da ne spamujemo tamo
A Zavisine diskove ne moze da diras?:(
A Tim Burton bilo sta( sem sleephy hollow): Ed Wood ( to mogu opet da gledam), Corpse Bride, e moze i Svinija da mi doneses....da ponovo pogledam ( Dzoni Deeep)
Da nabrojim ja tebi jos naslova pa ti vidi sta moze?
Ne smem nishta da diram, juche kad si ti pred njim na chatu spomenula krastu, e, pa ne mozesh da shvatish kako se nadrkao.
+ ja jesam kriv, jer nisam ni trebao da ti to pricham.
