DramatisPersonae
Posvećeni mislilac
Duh bunta: +26/-8
 Van mreže
Pol: 
Poruke: 1040
Ako imas samo cekic, sve ti lici na ekser!
|
 |
« Odgovor #89 poslato: 04.06.2008. 23:15 » |
|
Jebesh ovo. Nadchovek? HA! Ne nadchovek, vec potchovek.
Mentalitet se razvija prema klasnim podelama, dok se struktura drushtva raspada zbog pojedinachnosti slobode? Fuck this bullshit.
Jebesg tehnologiju, osim shto otudjujuce deluje na choveka i shto se koristi kao manipulativno (propagandno) sredstvo, to govno pravi imaginarno drushtvo, koje zbog svoje velichine i nejake strukture se ciklichno urushava.
Nadklasa nije oslobadjajuca. Nadklasa vishe odrzava moral, nego shto ga tvori, tako shto vrshi ubrizgavanje u potklasu, pri chemu samim tim moral menja formu u vishe prihvatljivo oblichje (pokrete mimikrije i medija) a sve to pod svesnim ciljem nadklase, da odglumi socijalnu ulogu nadklase.
Ali, uprkos jasnom uslovu postojanja, nadklasa i potklasa nisu svesno razdvojene, te tako nadklasa pruza podstreke potklasi, hipnotishuci ih navedenim ishodima medijski im nametnutog pitanja.
Razvoj kulture je stvorilo anti-kulturu. U kulturi se gotovo iziskuje normativno usmerenje, i subliminalna submisivnost choveka, gde se chovekovo samoidentifikovanje usmerava pomocu lokalnih identiteta. Zashto se ja razlikujem od okolnjih? Ja se razlikujem po onome shto sam nauchio? Dakle, kultura obrazuje mentalitet, ali drzava ili kolektiv chesto reaguje kao pojedinac shto se tiche socijalnih odnosa, tachnije takvu svest neguje, pa se kultura u izolaciji sushi, suzava i stari, zbog... hm... kosmopolitskog u svakoj svesti?
Tj. zbog chovechjeg napretka koji zahteva unos novih elemenata.
Pa ako mi svi idemo ka shirenju, vec podvojenih delica nas samih, i ako stremimo da utopimo druge u nas, nismo li svi jedno podvojeno na milione delica?
Ja sam chovek, ti si chovek. Svi smo mi chovek.
Jebesh ovo. Nadchovek? HA! ne natchovek, vec potchovek.
Da li je onaj koji se podvaja od jedinog onog shto postoji, inferiorniji, slabiji, gluplji, debilniji, bezvredniji? Ako se neshto odvoji, to znachi da ga niko ne razume. gde je tu zapravo kvalitet?
Da su ljudi podeljeni kvalitetom, onda ne bi postojala ideja o jedinstvu.
Jedinstvo ne razume kvalitet. U jedinstvu je sve jedno isto.
Da li mi razvicem, stremimo ka jedinstvu, ili ka separaciji, stvaranjem beskonachnog (?) broja kvaliteta? Bash zbog ovog: Jebesh natchoveka.
Kako uopshte moze da postoji beskrajno delenje, beskrajno postavljanje novoga? odakle se to sve cepa? Mi i sve oko nas se ne stvara ponovo.
Mi smo potroshni materijal i ne dupliciramo se. Kad bi se dupliciralo sve, onda bi to bio zatvoren krug, okretanje, bubanj. To bi znachilo da svi mi postojimo oduvek i u svemu. Shirenje bi tad bilo iluzija. Ali da li je shirenje iluzija? Postoji li zaista fenomen kreacije, nastanka?
Ako postoji rodjenje, ako sam se ja rodio, onda sve ovo ide negde, ima svrhu, cilj, teznju. I onda je sve ostalo osim te teznje, cilja, poente svega, sve je nebitno. I ja bi onda sluzio samo toj svrsi.
Ja bih bio ono shto pokrece smisao svega napred. Ja bih bio gorivo smisla. Ja bih bio konachan, i sve moje, moje misli, sve.
Onda bi i svaka svakodnevna zastranica bila samo u tom velikom cilju. Slobodna volja ne bi postojala. Svaka moja misao bi bila zatochena, unutar kruga, ja bih gurao krug unapred. Kad bi se ugasio, nastavili bi drugi, a ja ne bih postojao vishe.
Ali tu je problem, ja ne mogu da ne postojim. Ja ne mogu da prestanem da postojim. To je ne pojmivo. Svo moje kretanje bi pokretalo tochak, ali postoji nepogreshivost oko toga da ja zauvek postojim, da ja zauvek guram ovaj tochak, i da cu ga gurati i kad prestanem da ophranjujem ovo telo. Mada to moze biti trik. Trik goriva. Perpetum mobilo. Ja bih navodjen pretpostojanjem gurao smisao unapred, iako ja svoj smisao nemam, ja bih svoje gorivo pronalazio u toj svojoj iluziji pretpostojanja. Chak bi tako i iskrivljena slika dobila novu definiciju smisla, kao statichnog, pretpostojeceg. Otud ja izvlachim da postoji smisao kao cilj, koji je uvek dostupan.
|
