Danas sam u dilemi... Možda ipak vi imate pravo, pre svega Maelstrom, ali mi je neprijatno da to prihvatim pošto se ne daje objasniti, ne daje se pojmovno zaokružiti to što genije ima, iz čega proizlazi (umetnički) kvalitet njegovog rada. Do toga sam došao prostim sagledavanjem činjenice jedne genijalnosti koja me je danas zatekla.
Radi se o jednom detalju koji moram postupno objasniti, staviti u kontekst, da bi se genijalnost primetila. Možda se to ne mora nazvati umetničkom genijalnošću, već onom svakodnevnom koju je Maelstrom pomenuo, ali se u postmodernom smislu i ona smatra umetničkom.
Podnaslov:
Nestanak dvoje negotinacaNaslov: Majku i sina oteli trgovci ljudimaSlika u novinskom članku:
Genijalna reakcija (autor Rino):
Pa, gle kakvu glavu ima normalno da su ga oteli.Dobro znamo da Rino nije studirala umetnost, da ne poznaje umetnost bolje od nas koji ovde diskutujemo, ali ipak je u stanju da izgovori ili da joj se u glavi nađe nešto ovakvo, što meni npr. ne bi palo na pamet i da sam o toj slici i naslovu razmišljao danima.
Šta je onda to? Odakle dolazi? No, pre toga odgovorimo da li se slažemo da je to umetnost (možda za nekoga nije), odnosno izraz genijalnosti.
U svakodnevnom govoru taj je bitak zamaskiran upotrebnom vrednošću reči koja je tu dobrim delom kao oruđe za nešto drugo, dok se tek kroz poeziju jezik pojavljuje u njegovoj suštini kao kuća bića.
Pogledaću ovih dana malo Hajdegera, pošto bi trebalo da ga obnavljam za seminarski (od pre dve godine, nezavršen, nezapočet) rad na predmetu Istorija filozofije IV. Tada ću se javiti i dati odgovor.
