Na drugoj diskusiji, diskusiji o ateizmu, dao sam nekoliko interesantnih "dokaza", odnosno teza, koje obaraju postavku toga da je bog dobar. U stvari, time se, ukoliko ovaj i bude spomenut, bog mora deklarisati kao zao, pre nego li bilo šta drugo. A ono što se o bogu može reći, ako se sme (a najčešće ne sme, barem u teološkom diskursu se u vezi sa tim njihovim najvažnijim pojmom uzdržavaju od takvih iskaza), uvek će ga čoveku dati kao zlog.
Tako je. Rekli bi smo da je bog stvorio čoveka, koji je zao i samo misli na sebe, vrlo je malo onih koji misle na prirodu i sam tok života oko sebe. Umesto toga čovek samo misli na sebe. To je sebično i nikako dobro. Tako da, stvoreći zlo, Bog je sam zao, samim tim je preneo to zlo na čoveka koga je stvorio po svom naličju, zar ne?
Ovo mišljenje i ovaj primer sam delio do skoro, ali više ne.
Bog nije stvorio čoveka kao dobro ili zlo biće (čisto sumljam da se ovo pominje u hrišćanstvu koje je puno rupa i dogma koje niko ne sme da uđe da bi ih video), Bog nije dao dobrotu ili zlobu čoveku. Bog je čoveka stvarao sa željom, to je ono što svi imamo, želju. Dobro i zlo ne postoji, postoji želja.
Banalni primer: Ako neko čini nešto "loše" po vas, on čini dobro sebi očigledno jer inače to nebi ni činio. To je u stvari želja, on ima potrebu da to uradi da bi ispunio sebi želju i postigao nešto, ako zbog toga tvoja želja nije ispunjena, ti ćeš se boriti da je ispuniš sve dok budeš mogao i imao volje(koja dolazi od ljubavi, a ne dobra).
