Nauka i/ili filozofija

[Domaci Zdajnik]

Zanimljiv topik sam našao na drugom forumu, pa i odgovorio, ali pošto mislim da bih ovde naišao na bolje razumevanje, prenosim moj odgovor zajedno sa citatom onoga što me je pokrenulo na pisanje.

Filozofija nije nauka iako ona sebi to pokušava nametnuti.

Primetio sam da - recimo to tako - nisi siguran u kom smislu filozofija "hoce" da postane nauka. Ta nesigurnost je u duhu filozofije te sam voljan uci u ovo pitanje. Elem, folklorno je misljenje da se filozofija zeli pribliziti ili staviti u rang sa egzaktnim naukama, ili naukama u sirem smislu reci (recimo istorija, geografija, teorija umetnosti itd.), ali to ne uspeva jer su njeni temelji hipoteticki, u svakodnevnom recniku dozvoljava mi se da kazem i - metafizicki. Problem je kad filodoksi uvide da je ova stvar neprijatna za filozofiju, i da je odbija od viseg statusa kakav je zagarantovan nauci koja sedi/lezi na emprijskim temeljima (ili teoriji koja moze verno simulirati empiriju). Cinjenica da se metafizika ne moze zasnovati kao nauka, da njeni temelji nikada ne bi mogli da izdrze/podrze/simuliraju verno ljudsku zbilju, ne odgadja njeno prisustvo i jos manje njen znacaj.

Skloni smo da pretpostavimo kako je taj znacaj - jedne tako "nerealne nauke" - marginalan cak i ako postoji, a narocito u poredjenju s onim sto, kako vele oni koji se bave nekom egzaktnom naukom, ne moze da se "primeni", izuzev mozda kao "nacin zivota".

Filozofija je, pak, nesto sasvim drugo: njena differentia specifica nije pretraga egzaktnih - pa i metafizickih - istina, niti je to definisanje onog sto se dogadja ili srece kroz zivot (time se bavi nauka u svakidasnjem smislu reci); zadatak i smisao filozofije, narocito danas, i u poslednjih 100 godina, jest pretresanje, ponovno uspostavljanje pitanja, reanimacija metoda, petim recima - kritika, ali opet ne u svakidasnjem smislu reci (molim za suptilnost u citanju i misljenju o procitanom, inace je besmisleno pisati o ovim stvarima). Filozofija kao nauka u svakidasnjem (folklornom) smislu reci ne bi mogla da postoji i zbog toga sto njene temelje, kao i temelje njenih predmeta ne uzdrmava i ne rusi neko drugi (drugi kao druga nauka), vec ona sama. To je njena osnovna karakteristika. To je i onemogucava da postane "nauka". Ali, valja dodati, ona to i ne zeli.

U kom smislu ona zeli da postane nauka? I kakva je to nauka u nesvakidasnjem smislu reci? U tom sto bi filozofija mogla da se ustanovi kao metod (slicno onom sto je Hegel govorio) ili posebna disciplina preispitivanja posebnih nauka. Na taj nacin bi ona bila nauka nad naukama, konstituent posebnih.

filozofija je skup razmišljanja, i kao takva je jedinstvena...

Skup razmisljanja bi mogla da bude istorija ili istorijske "nauke", tj. ono sto se danas naziva naukom u sirem smislu reci. Filozofija je sasvim suprotna - i suprotstavljena u svojoj sustini - kumulaciji raznih razmisljanja o bilo cemu (subjektvnih ili kakvih god).

Smatram korisnim da se rasprava započne od ovih temelja, pre svega otud što mislim da je ovo pitanje i danas predmet sporova i može da se bitno razgrana i odnosi prema drugim filozofskim disciplinama, kako sam i naveo u tekstu.

[Vojin]

Iako nisam od onih koji misle da se većina filozofskih problema može rešiti prostim utvrðivanjem značenja pojmova ili uvoðenjem preciznih definicija, mislim da bi to u ovom slučaju moglo da pomogne.

Hegel kaže: »Filozofija je objektivna nauka istine, nauka njene nužnosti, pojmovno saznanje, a ne puko mnjenje, niti neko ispredanje mnjenja.«
Razume se da on ne mislim na nauku u današnjem smislu. Tadašnji pojam nauke je bio mnogo širi nego današnji koji se odnosi na egzaktno (matematičko), eksperimentalno znanje. Naravno, nije to tako prosto, postoje tu brojne razlike i teškoće. Na primer, pomenuto je pitanje društvenih nauka. Da li su one zaista nauke? Fizičar će reći da nisu jer ne može postojati nauka bez broja, jedini jezik nauke je matematika. Disciplina koja »ne govori« jezikom mat. formula se ne može nazvati naukom (u tom strogom smislu). Tako ni istorija ili sociologija nisu zaista nauke (mada ima pokušaja da se i na njih primene metode prirodnih nauka), a očigledno je da nije ni filozofija. Meðutim, pojam nauke (kao i pojam filozofije) se kroz istoriju drastično menjao, to se mora imati na umu da bi se moglo razumeti citirano Hegelovo odreðenje filozofije. (Neću sad detaljnije pisati o tom odnosu kroz istoriju, neka to bude jedno od pitanja o kojem možemo detaljnije da nastavimo.)
Ali, ovim semantičkim analizama ništa bitno nije rečeno, niti je razrešen problem odnosa fil. i nauke. Slične analize mogu samo da nam sugerišu u kom pravcu treba promišljati taj odnos. Jer, kako kaže Adorno, u terminologiji se odslikava i od nje je neodvojiv sam život filozofije, ali nikako ne treba slepo pratiti signale jezika.

Odnos ove dve discipline, koji se menjao tokom čitave istorije, danas je gorući problem filozofije. Potpunim odvajanjem posebnih nauka postavlja se pitanje šta je to preostalo za filozofiju, ili ono čuveno i već izlizano: čemu još filozofija?
Filozofi se uglavnom slažu da filozofija nikada nije bila u težem položaju. Nikada nije bilo ni toliko polarnosti meðu različitim učenjima. »Spekulativni filozof« i »analitički filozof« se ne razumeju. Postmodernisti već odavno objavljuju »smrt« filozofije.
Sigurno da je za takvo stanje i njegovo eventualno prevazilaženje značajan i odnos filozofije i nauke. Da li filozofija treba da prihvati prvenstvo naučnog saznanja (kao što to hoće logički pozitivisti)? Ili da se ne obazire na nauku nego da nudi nekakve drugačije interpretacije? Ili da pronaðe sebi neki samosvojan predmet koji nauke još nisu prisvojile?
Filozofija kao kritika?


Znam da je sve ovo previše uopšteno i prazno, a ima još toliko pitanja koja nisam pomenuo. Zato mislim da bi bilo dobro da teme budu malo odreðenije ili da se u okviru neke opštije teme razmatraju samo pojedina pitanja.

[Domaci Zdajnik]

Nekoliko citata koji postavljaju problem odnosa nauka i filozofije, a, kroz metodiku nastave, nužno vode do pitanja specifične prirode filozofije u odnosu na nauku:

citat 1: (str. 7) Može li se uopće filozofija ukalupiti u nešto takvo kao što je školski predmet, a da i kao školski predmet ostane sama sebi vjerna?

citat 2: (str. 7) Da li je filozofija kao nastava nešto bitno drugačije od filozofije koja to nije? I što to znači učiti filozofiju? I je li učenje filozofije još uvijek filozofiranje ili je to nešto drugo?

Mene su ova pitanja (tj. razmišljanja u vezi sa njima) dovela u situaciju da ne uspevam da opravdam potrebu filozofa da filozofiju predstavlja (vodi nastavu) na specifičan način u odnosu na predavanja ostalih predmeta (nauka). No, filozofija se ipak otima od takvog - pozitivnog - znanja ili s-hvatanja. Trebalo bi naći ne samo diff. specificu filozofije, nego i pokušati sa odbranom nastave filozofije kao neistorijskog, nepozitivnog ili bitno pozitivnom učenju suprotstavljenoj disciplini. Definisati mesto filozofije, ili odnos filozofije prema nauci, jest ključno za rešenje ovog pitanja.

[prolaznik]

Kant, iz Logike

…Ne može se uopće zvati filozofom netko tko ne može filozofirati. Ali filozofiranje se dade učiti samo vježbom i samostalnom upotrebom uma.

Kako bi se zapravo filozofija i trebala dati učiti? – Svaki filozofijski mislilac gradi, da tako kažemo, svoje djelo na razvalinama drugog. Ali nikada nije stvoreno jedno koje bi bilo stalno i postojano u svim svojim dijelovima. Stoga se filozofija ne može učiti već i iz tog razloga što ona još nije dana. No i ako se pretpostavi da filozofija zbilja postoji: ipak nitko tko bi je i naučio ne bi mogao reći da je filozof; jer njegovo bi znanje o tomu bilo ipak svagda samo subjektivno-historijsko.

U matematici stvar stoji drugačije. Ta se znanost zacijelo u nekoj mjeri da naučiti; jer su dokazi tu tako evidentni da svatko može biti time uvjeren; nju se takoðer zbog njene evidentnosti može gotovo kao neki izvjestan i postojan nauk zadržati u sjećanju.

Onaj tko hoće učiti filozofirati taj naprotiv sve sustave filozofije smije promatrati tek kao povijest upotrebe uma i kao objekte za vježbanje svojega filozofijskoga talenta.

Istinski filozof mora dakle kao samomislilac, slobodno i samostalno upotrebljavati svoj um, a ne ropski oponašati. Ali ne ni takvom upotrebom uma koja svrhu ima samo u tomu da spoznajama dade privid istine i mudrosti. To je posao pukog sofiste; dok je posve nespojivo s dostojanstvom filozofa, kao znalca i učitelja mudrosti.

[prolaznik]

Slično kazuje i Fink u Uvodu u filozofiju

Znanost poput matematike uvijek ima sadašnje stanje - ono je ukupnost valjanih teorema i stanja otvorenih problema. Aktualno stanje je sistematska povezanost svih pojedinih teorema, povezanost utemeljenja. Teorije se jedna prema drugoj nalaze u odnosu dopune naspram sveukupne teorije. Matematičko istraživanje završava rezultatima i uvijek novim rezultatima. Stanje je tako u stalnoj preobrazbi koja ima karakter napretka. Stara važeća dostignuća spoznaju se možda kao nepotpune, jednostrane teorije, ali ona ostaju, dopunjena i usavršena uz nova. Prijašnji stupnjevi su predstupnjevi koji mogu biti tek od sekundarnog historijskog interesa. Duhovna tvorba ''matematika'' je kontinuirana sinteza svih dostignuća koja čine ukupnost znanosti u njenom sadašnjem stanju.

Ta temeljna karakteristika unapredivosti matematike najuže je povezana s njezinom objektivnom naučivošću i poučivošću, s mogućom podjelom rada i s zamjenjivošću svakoga tko spoznaje. To su crte koje su u različitoj mjeri svojstvene svim znanostima.
Uvod u neku znanost jest posredovanje znanja koje odgovara objektivnom stanju te znanosti. Takav je racionalni proces spoznaje 'anoniman' u izvjesnom smislu: on ne znači faktično mišljenje nekog odreðenog pojedinačno postojećeg nezamjenjivog čovjeka.

Filozofija (u tom smislu) ne napreduje, ona nema neko sadašnje stanje kao jedinstvo ukupne teorije. Na području filozofije podjela rada i anonimnost su nebitne.

[sensej]

Po meni, u Filosofiji je mucan prilaz ka Istini i opasnost od posledica najveci experiment koji po nekad zavrsi da tako kazem nepredvidjeno.Matematika ne gaji nikakve poskoke ona je instrument i uvijek na uslizi drucim naukama, ona kad god je prozuvu prozove svoje axiome kao nekad komunisti  K. Marxa ........

[sensej]

P.S.

     Filosofiji nije potrebno da je naukom zamisljaju jer ona je - Filosofija !
Sta hvali Matematici, ona svojim instrumentima zvecka i sije etrogocu dok Filosofija u drugoj oblasti diktira da se ne igraju mudraca ako to nijesu ???

[Rale]

S obzirom na to da su osnovne odlike filozofa radoznalost i odsustvo ograničenja, Gorder bi rekao: "...jedino što nam je potrebno da bismo postali dobri filozofi, jeste sposobnost da se začudimo.", ako je tako, onda je prva filozofska misao začeta kada se naš prapraprapredak uplašio i začudio ugledavši kako nekakav zrak svetlosti sa neba udara u drvo i ostavlja zapaljene komade iza sebe i zatim počeo radoznalo da istražuje ostatke, pitajući se radoznalo, da li je to Bog ili "šta li je..." Stoga, ne samo zato što su vremenski kasnije "došle na svet", već i zato što je radoznalost i njihova osnovna pretpostavka, matematika, fizika, hemija i ostale nauke mogu se smatrati njenom decom, odnosno, može se reći da je filozofija majka svih nauka. Nijedne nauke nema bez premise koja se proverava i dokazuje i bez logičkog premišljanja, što samo dokazuje filozofske korene. E, sad, to što su se vremenom u filozofiji pojavili razni 'pravci' i 'škole' ne nagoveštava nestanak filozofske misli, naprotiv! I u drugim naukama su se vremenom oformile mnoge grane koje samo dopunjuju pogled ili dodatno objašnjavaju, ali nikako ne nagoveštavaju kraj te nauke... Atomska fizika ne pobija Arhimeda.

Ali, i Kolakovski je sklon prihvatanju zakona beskonačnog izobilja: "nikada ne postoji oskudica u argumentima koji podupiru bilo koje učenje u koje, iz bilo kojih razloga, želite da verujete", što će reći da svako može naći argumentić da dokazuje da filozofija nije nauka. Mnogi i za šah kažu da nije sport, PA ŠTA? :wink:

[polemos]

Prvenstveno, cini mi se da ovde svi obilaze oko najznacajnije razlike izmedju filozofije i onog sto se danas naziva naukom, a to je - funkcionisanje, ostavljanje posledica, jednom recju pragma (u danasnjem smislu, dakako). "Zbilja" je ono sto ostavlja posledice, ontolosko svojatanje stvarnosti sada ima tek sekundarni znacaj (pitanje je da li je ikada i bilo drugacije (uporedi Z.P.Vernan "Poreklo grcke misli")). Primena, ili cak puka mogucnost primene jeste ono sto ukazuje na stepen "realnosti", filozofska kritika nauke ne funkcionise na istom nivou na kojem funkcionise naucna delotvornost. Naravno da je i filozofija "delotvorna", ali tek posredno, kada postane "svojina masa" sto rece matori bradonja Karl, a sto je manje vidljivo, to je manje i realno.
Drugenstveno, cak i kada kazemo nauka, moramo uspostaviti znacajnu distinkciju: s jedne strane imamo "ozbiljnu" nauku, a s druge strane opste predrasude o nauci (koje i pothranjuju ovu besmislicu o teznji filozofije da bude nauka). Nauka danas, posle Popera, Kuhna, Lakatosa, vrlo dobro zna u kolikom stepenu je njeno znanje neizvesno. Problem su ovi drugi, koji jos uvek svojim malim predmodernim mozgovima ne mogu da zamisle da nesto sto "ne postoji" moze da ima posledice. Tako ne mozes diplomcima psihologije da objasnis da je libido hipoteticki konstrukt, a ne bogznakakva realna instanca u nasim glavama/utrobama/necemtrecem. Dakle, problem je pedagoske prirode - kako da ljudima koji su navikli na staru dobru subjekt-objekt opoziciju, gde i subjekt i objekt suegzistiraju, objasnis da je subjekt taj koji stvara objekt, po savremenom konceptu nauke? Jednom kada je taj zadatak ispunjen, sami naucnici ce postati filozofi nauke (sto je sa izvesnim brojem njih vec i slucaj), i profesionalni filozofi nauke ce moci da se odaju sibicarenju, sto rece Rorti (i valjda ce tada prestati da se pricaju ovakve gluposti o teznji filozofa ka toboznjoj izvesnosti nauka).
Takodje, kao sto rece Masan Bogdanovski u nedavno repriziranoj emisiji "Filozofija i...nauka" na rts2, filozofija nauke se vec iscrpla i opaza se prelaz ka etici (narocito bio, eko i ostalim primenjenim etikama), ka preispitivanju primene, a ne vise temelja naucnog znanja. Tu ce mozda filozofija biti srecnije ruke, jer su i posledice vidljivije...