Mjesto filozofije danas

[modesty]

Totalno si u pravu... Jezim se od neoriginalnih profesora, posebno, koji objavljuju neke radove koji su u stvari prepis tudjih i nista novo... Ali vazno je da na ispitu odgovaras svojim recima i barem sam iznosis svoj stav na osnovu procitanog... neki to vole, a neke opet malo gadjas u sujetu, jer vise vole da cuju sopstvene misli iz tvojih usta...

[Otrovni Starac]

Mesto filozofije danas je u kontejneru. Nije uspela za 2600 godina da ista znacajno izrodi ili da na koje pitanje odgovor da. Danas, suocavajuci se sa sopstvenim neminovnim krajem, pokusava da opstane tako sto oce da se nametne kao imanentan i neophodan instrument ljudskog uma. Da se tako, toboz, provlaci i kroz nauku (jer u nauci se misli) il da bude neophodno oruzje kritike, politike, il neke slicne govnolitike. Da nije smesno, bilo bi zalosno. U stvari, i jedno i drugo je. Jer nema potrebe da se od misljenja odnosno sposobnosti misljenja pravi kakva nauka. To je dato svakom ili bar vecini humanoida, samo sto vecina, nazalost, ne iskoriscava taj potencijal. No, on bi se u skolama mogo pokrenuti, ili u jos deminutivnijim socijalnim institucijama, kao sto je porodica, tako sto bi se deranu ukazivalo na neke osnovne principe logike, te pravilnog argumentovanja. Neki ce sad reci: pa logika je celjade filozofije! Ali avaj, poslednje je usvojilo prvo, a onda se od nj dobrovoljno rastalo. I nijedna pseudo-nauka i splacina nikada nije imala prava da prisvaja to sto nam je dato, da ga svojim izumom proglasava.

No, isto bi vredelo napomenuti, da se na filozofiju te njenu ulogu u buducnosti drugojacije gleda ovamo i onamo. Ovi ovamo, oni misle da filozofija upravo treba da postane onakav parazit, nekakva beskorisna etiketa koja bi se prilepila uz pojam misljenja (pravilnog, kvalitetnog misljenja, misljenja dovoljno snaznog da promeni lose a ucvrsti dobro). Oni onamo, tj. iz moje perspektive ovi ovamo, misle da filozofiji takva ponizenja potrebna nisu, i da je ona ono sto je bila i da ce uvek takva biti. I ne pitaju se oni o koristi njenoj, niti mestu njenom u svetu danasnjem; ona, takva kakva je, ostaje, sa svim hiljadugodisnjim pitanjima i dilemama svojim. To je po meni mnogo bolje resenje za filozofiju, da ostane ono sto jeste, iako je takvo kakvo je - nikakvo, te da se ne zavarava da moze sebi buducnost obezbediti kakvim parazitiranjem, sto neki kukavni i ocajni postmodernisticki filozofi-egzistencijalisti vide kao spasenje njeno. Ali i ovaj konflikt koji postoji u vidjenju filozofije u futuru jedne i druge strane, samo oslikava nesto dublje, jedan koreniti problem koji filozofiju odvajkada nagriza, pitanje u kome saglasja nema i biti nece, a to sta filozofija jest.

[asophos]

Nije uspela za 2600 godina da ista znacajno izrodi ili da na koje pitanje odgovor da.

filozofija upravo i jeste pitanje, nema šta filozofija da odgovora; lepo je rekao jedan čovek - krenem studirati filozofiju, misleći da ću tamo naći odgovore, a sve što sam našao bila su nova i nova pitanja!

Da se tako, toboz, provlaci i kroz nauku (jer u nauci se misli) il da bude neophodno oruzje kritike, politike, il neke slicne govnolitike.

uvek su druge nauke htele filozofiju podrediti sebi, a ne ona druge nauke...stavljali su je u službu bogougodne nam hrišćanske religije, matematike, pa u zadnjim vekovima se tu pojavila kao neka psihologija, sociologija, politička teorija...koje filozofiji ne ostavljaju mesta...a koje su izašle iz filozofije...

ili u jos deminutivnijim socijalnim institucijama, kao sto je porodica, tako sto bi se deranu ukazivalo na neke osnovne principe logike, te pravilnog argumentovanja.

ne znam jel živiš u gradu, u stanu, ili u pripizdincima donjim, kao ja, ali očito ne znaš da se i dan danas moji roditelji sprdaju sa mnom i mojim zvanjem - govoreći: ma, pusti ga, on je filozof, šta koji kurac on zna...o glavnim principima logike da mi govore ovi ljudi sa sela, koji su u životu pročitali samo pola crvenkape baš i nisam siguran da je moguće...do filozofije se dolazi pitanjima o životu, smrti, a ne da te neki poluinteligentni seljak uči o modus ponensu

I ne pitaju se oni o koristi njenoj, niti mestu njenom u svetu danasnjem; ona, takva kakva je, ostaje, sa svim hiljadugodisnjim pitanjima i dilemama svojim. To je po meni mnogo bolje resenje za filozofiju, da ostane ono sto jeste, iako je takvo kakvo je - nikakvo, te da se ne zavarava da moze sebi buducnost obezbediti kakvim parazitiranjem, sto neki kukavni i ocajni postmodernisticki filozofi-egzistencijalisti vide kao spasenje njeno

slažem se da ona ne treba biti parazit, ona to nikada nije niti bila, nego su neuki pokušavali od nje to napraviti...ali se treba pitati o njenoj koristi, o njenom mestu...jer stvarno - koja korist danas od filozofije običnom fabrikantu koji radi od 7-14 za sutrašnji hleb koji treba obezbediti svojoj sedmočlanoj obitelji??? al da bi njemu, a i većini sveta, okrenuli mišljenje na ono pozitivno, treba se menjati svest ljudi; e, tu već dolazi politika i moć zavaravanja i manipulisanja ljudima...to nije zadatak filozofije...onaj koji je sposoban kvalitetno se zapitati o svemu, ponuditi sam sebi neke, koliko-toliko, zadovoljavajuće odgovore, spreman kvalitetno o tome diskutovati s drugima, jednako deleći svoje i prihvaćajući tuđe mišljenje, a sve u svrhu iznalaženja istine - taj može filozofom biti...i taj vidi u svemu tome neku svrhu, cilj, napredak i sreću...a ako ćeš se ti povući u svoja 4 zida, zabiti glavu u televizor i dozvoliti da ti se prsti slepe s daljinskim, da bi ih odvojio kad ideš na posao koji ne voliš raditi, i da se tome prepustiš, da budeš stroj koji ne misli svojom glavom, koji se nikada neće zapitati - zašto, kako??? onda nisi niti vredan filozofije...

[maelstrom]

Posao filozofa je da čuvaju snagu najelementarnijih riječi, u kojima sebe izriče tubitak, kako ih obična pamet ne bi nivelirala do nerazumljivosti. - Martin Heidegger

Kako prije, tako i danas. Samo danas, u vremenu imaginarne stvarnosti, još više. A iz toga će proizaći svako djelovanje filozofa.

[modesty]

Posao filozofa je da čuvaju snagu najelementarnijih riječi, u kojima sebe izriče tubitak, kako ih obična pamet ne bi nivelirala do nerazumljivosti. - Martin Heidegger

Kako prije, tako i danas. Samo danas, u vremenu imaginarne stvarnosti, još više. A iz toga će proizaći svako djelovanje filozofa.

Ovo je stvarno cool

[Otrovni Starac]

Posao filozofa je da čuvaju snagu najelementarnijih riječi, u kojima sebe izriče tubitak, kako ih obična pamet ne bi nivelirala do nerazumljivosti. - Martin Heidegger

Evo recimo, ovo je samo primer onoga sto sam govorio.

[asophos]

Da, naravno da možemo ovde postavljati i basoslovne i sveudilj predivne i mudre misli drugih, velikih...ali smatrajući sebe filozofima (iako ne onima s diplomom, čast izuzecima) mene zanima da dobijemo odgovor u iznalaženju istine, pa ako hoćete i u ostvarenju tog vašeg tubitka...

sve je to divno napisao gospodin maelstrom, ali mi je isto tako na samim počecima ove diskusije govorio protiv metafizike, što nije svojstveno heideggeru, a vidim da ga cenjeni kolega malo negira, pa malo forsira...lutaju vam misli izgleda, kolega maelstrom, ili mi se samo čini...

divno je govoriti uopšteno o stvarima, pogotovo kroz reči drugih, ali izreći svoje mišljenje, konkretno, kvalitetno, suvislo i istinito treba ovde...bar sam to tako zamišljao. no, ipak mi ne zamerite na ovim dobronamernim opaskama...

jer, ipak ovde ne raspravljamo o filozofu, nego o filozofiji samoj, mada evo predlažem kolegi maelstromu da otvori novi topic o filozofu, osim ako već nema, a mislim da sam video, jer je do sada samo gospodin izdajnik otvarao topice o intelektualcu (uopšte)

[zeleni ratnik]

Dobro, sada smo potpuno zastranili. Dometnuo sam opasku o prividu slobode govora samo da bih njome podrobnije odredio položaj filozofa kao onog koji se više ne čuje. Ne samo filozofa u užem smislu, već svakog tko ne pripada "kulturi" ili pak afirmiranoj "protukulturi", "partiji" ili "protupartiji", a to uključuje uglavnom ljude sa nekom primjenjenom filozofijom (autsajder-političare, austsajder-društvene kritičare i sl.). U vremenu kada je sve pred nas servirano, oni postaju jednostavno nepristupačni i za njihove ideje ne samo da nema intelekta, već nema niti bazične tolerancije.

Zbog cega mislis da bi za ideje filozofa sigurno morale postojati te bazicne tolerancije kako si nazvao jednu veoma srazmernu dozu prihvatanja jedne oblasti duha od strane samog duha? Kada govorish o tome kako je nesto pred nas servirano, imaj u vidu da  nije rec samo o  nekakvim vremensko-tehnickim kategorijama , pa da onda danas bude odjednom nesto sto "biva servirano". To moze biti isto kao da tvrdish da svet nekada nije imao boje, a sada ih odjednom dobio, pa se povrh svega toga oseca  cak i neki milozvucni prizvuk u tome za nekakvim old times, sto je naravno samo po sebi opasno koliko i uzasno. Nisam razumeo drugu recenici iz gore prilozenog. Da li smatras da filozofi ne pripadaju protukulturi, partiji, ili protupartiji ili mislis da bi trebali da ne pripadaju jer se ne mogu sloziti ni sa jednim od ta dva?
S druge strane kako to mislish da se filozof ne cuje? Mozda samo zelish kazati opet u tehnicko-temporalnom zakljucku da su se filozofi nekad culi, mada kako bi mogao biti siguran u to, pogotovu kad pred tobom stoji zid nerezumevanja na koje nailazi bilo kakva interpretacija, a ne postoji takva u filozofiji oko koje nije bilo podele na svakom nivou koji bi bio makar i najmanje obuhvacen tumacenjem tumacenja. Uostalom nije potrebno biti filozof da bi se to njeno ogranicenje uvidcelo kao veoma znacajno. Nauka ce tada uvek da se uhvati onih najstarijih nacela , samo da ne bi koketirala sa bilo kakvim ugrozavajucim vidom nove filozofije. Sto se tice slobode govora da li ti je nekada palo na pamet da ona sama po sebi moze biti privid?

[maelstrom]

sve je to divno napisao gospodin maelstrom, ali mi je isto tako na samim počecima ove diskusije govorio protiv metafizike, što nije svojstveno heideggeru, a vidim da ga cenjeni kolega malo negira, pa malo forsira...lutaju vam misli izgleda, kolega maelstrom, ili mi se samo čini...

Da bih prihvatio jednu misao moram prihvaćati i cijelu filozofiju Martina Heideggera? Uostalom, onaj dio o propalosti jezika u brbljanje sam po sebi nije nešto naročito metafizičko, imaš primjera svuda oko sebe.

[maelstrom]

Da li smatras da filozofi ne pripadaju protukulturi, partiji, ili protupartiji ili mislis da bi trebali da ne pripadaju jer se ne mogu sloziti ni sa jednim od ta dva?

Mogu pripadati, ali sigurno ne kao filozofi. Jer tada filozofija postaje bitno skolastičkog karaktera, kao opravdanje nečeg već formuliranog, u ovom slučaju ne objave, već ponuđene partijske-protupartijske ideologije.

S druge strane kako to mislish da se filozof ne cuje? Mozda samo zelish kazati opet u tehnicko-temporalnom zakljucku da su se filozofi nekad culi, mada kako bi mogao biti siguran u to, pogotovu kad pred tobom stoji zid nerezumevanja na koje nailazi bilo kakva interpretacija, a ne postoji takva u filozofiji oko koje nije bilo podele na svakom nivou koji bi bio makar i najmanje obuhvacen tumacenjem tumacenja.

FIlozof se ne čuje jer ljudi nisu voljni slušati. Danas su filozofi ozbiljno potcjenjeni, kako među narodom, tako i među mnogim intelektualicima ne-filozofima, toliko da je titula filozofa dobila gotovo pogrdan karakter. Bilo je epoha u povijesti kada su se čuli jer su najveći od njih krojili zapadnu misao. Od antike, preko renesanse, do prosvjetiteljstva, a kasnije Kirkegaarda, Marxa, Nietzschea i sličnih. Ne možeš reći da se takvi filozofi nisu čuli, izravno odjeknuli među pukom, ne posredno preko drugih filozofa (kao što su to činili nešto apstraktniji njemački idealisti npr.). Danas je u nas odgojem prirodno usađeno mnogo od njihovog mišljenja. Filozofi moraju biti tvorci kulture, oni odražavaju ono stvaralačko u njoj, ono što kultura jest, a ne pasivno podavanje postojećim načelima "razuma". Filozofi moraju biti uvijek svjesni temeljnih pitanja, i moraju imati snagu iz temeljnih pitanja "prevrednovati vrijednosti", da se izrazim ničeovski iako je izvan Nietzscheova konteksta, tako da u njima živi mogućnost obnove i novog početka. Ljudi su zaboravili ono stvaralačko u sebi, oni uzimaju, podaju se stvarima, ponuđenim vrijednostima, a ne promišljaju ih. Filozofi su tu da upozore, a kad dođe vrijeme krize da je prepoznaju i na temelju novih, duboko promišljenih načela predlože izlaz.

Sto se tice slobode govora da li ti je nekada palo na pamet da ona sama po sebi moze biti privid?

Palo mi je napamet da sve o čemu sam mislio može biti privid, nema izlaza iz toga osim ako se ne znaš zaustaviti i opravdati svoje zaustavljanje. Irelevantno je ovdje je li ona privid u nekom teleološkom smislu, ali činjenica je da u socijalnom smislu mnogi ljudi ne znaju reći ništa izvan onoga što se od njihove "društvene uloge" očekuje.

[Branko]

Krinein - kriza iz koje nastaje mišljenje.

Pojam krize ima zajednički etimološki koren sa kritikom (grč. krino: deliti, birati, procenjivati, odlučivati). Nejasno preplitanje krize sa kritikom trajalo je sve do novog veka kada je kritika izgubila smisao odluke koji u sebi nosi kriza, preuzimajući za uzvrat posebno negativnu konotaciju prosuđivanja nečijeg (ne)znanja, (ne)sposobnosti, i uopšte - stanja u društvu. Kao veština suđenja i razdvajanja dobrog od lošeg, tačnog od netačnog, lepog od ružnog, itd, kritika u Moderni predstavlja drugi fundamentalni pojam koji obrazuje njen identitet. Zajedničko jezičko poreklo krize i kritike kao da sadrži istinu epohe u kojoj data etimološka veza dobija istorijsku formu.

Jalov pojam kritike više nije mogao povratiti filozofiju u njene metodološke okvire i vrednosne zadatke.

[Domaci Zdajnik]

Što više uzimam čoveka ozbiljnije u njegovoj egzistencijalnoj bedi i političkom životu (životu u zajednici), shvatam koliko je bavljenje filozofijom slično ideologiji fašizma. Jedna ključna veza koja spaja interesovanje za filozofijom danas i fašizam ondašnji, je ta što nema nikakve veze sa onim što čoveka pogađa kao konkretan problem. Gledajući kako se ponaša najveći broj ljudi koji imaju filozofske diplome, magistri ove duhovne discipline, te doktori nauka, stičem utisak da su slične štetočine kao oni koji su podržavali zločinački sistem vrednosti (Hajdeger je, čuo sam, čak otvoreno bio uz Hitlera), i konkretne zločinačke poduhvate polovinom prošlog veka. Njihova nezainteresovanost za društveni život, ta otuđenost od konkretnog čoveka, diskurs koji je sve samo ne diskurs o realnom zbivanju, romantičan je koliko i vizija sveta bez siromašnih, bez ljudi slabih genetskih predispozicija, bez prljavih i smrdljivih, bez tamnoputih, itd.

Ako hoću o filozofiji da govorim kao o nečemu što zahteva ozbiljan pristup iz perspektive čoveka koji ulicu poznaje i na ulici živi (a ne u kuli od slonovače ili nekoj vili ni na nebu ni na zemlji, ali više na nebu nego na zemlji) čini mi se da je njen diskurs moguće svesti na filozofsku pedagogiju i andragogiju, njeno parazitiranje na nekim antropološkim ispitivanjima i metodama, i eventualno filozofiju medija.

[maelstrom]

Što više uzimam čoveka ozbiljnije u njegovoj egzistencijalnoj bedi i političkom životu (životu u zajednici), shvatam koliko je bavljenje filozofijom slično ideogiji fašizma.

Što više budeš uzimao čovjeka u toj egzistencijalnoj bijedi (i političkom životu), sve ćeš više uviđati kako je svaki aspekt njegovog života podređen nečemu izvan njega samog. A to je, u tako sveobuhvatnom značenju koje mu voliš pridavati, fašizam. Fašisti-anarhisti, fašisti-katolici, fašisti-vegetarijanci... Čini se da nema nečeg takvog kao što je sloboda; određeni smo totalitarnim režimom prirode, mi - vojnici preživljavanja.

[Otrovni Starac]

uvek su druge nauke htele filozofiju podrediti sebi, a ne ona druge nauke...stavljali su je u službu bogougodne nam hrišćanske religije, matematike, pa u zadnjim vekovima se tu pojavila kao neka psihologija, sociologija, politička teorija...koje filozofiji ne ostavljaju mesta...a koje su izašle iz filozofije...

Ovo je ipak čista demagogija. To si otprilike ponovio reči onih masturbatora što prde u akademskim stolicama. Neki čak idu dotle da tvrde da su hemija, fizika i sl. nauke također proizišle iz filosofije. Al one su se, naprotiv, izrodile iz mišljenja koje je dato razumnom čoveku, i pomoću kojeg je čovek dobijao određene odgovore (danas se taj proces uobličio u nauci kao sajentifik metd). To mišljenje o kome govorim i filosofija nemaju dodirnih tačaka. Dobro, i oni koji se bavi ovim poslednjim navodno razmišljaju, al kao što ste i sami dobro primetili, njih mnogo ne interesuju odgovori.

ne znam jel živiš u gradu, u stanu, ili u pripizdincima donjim, kao ja, ali očito ne znaš da se i dan danas moji roditelji sprdaju sa mnom i mojim zvanjem - govoreći: ma, pusti ga, on je filozof, šta koji kurac on zna...o glavnim principima logike da mi govore ovi ljudi sa sela, koji su u životu pročitali samo pola crvenkape baš i nisam siguran da je moguće...do filozofije se dolazi pitanjima o životu, smrti, a ne da te neki poluinteligentni seljak uči o modus ponensu

Heheheh... Nije ni čudo što me je mrzelo šest meseci da ti odgovorim na tvoje opaske jer očito nisi shvatio šta sam onomad želeo da kažem. Prvo, ćemu ta pretpostavka da bi tutori u okviru porodice nužno podrazumevali ne bogznakako produhovljene individue, te kojekakve paore i trgovce na pijacama? Izvinte molim vas, al ja sam govorio o jednoj budućnosti gde bi djeci već  naprednim sistemom obrazovanja osvešćeni roditelji prenosili neke vrednosti, među kojima bi na prvom mestu bilo građansko vaspitanje a odmah iza lekcije iz logike (koja nema veze sa filozofijom, to je već stvar onog mišljenja o kome sam govorio gore, a filosofija je pod sumnjivim oklnostima logiku nazvala svojim čeljadetom (i ovo sam već rekao u obraćanju pre šest meseci)). Reč je u stvari o jednoj jedinoj lekciji koja bi se trebalo nać u svakoj knjizi sa naslovom ''andrstending en argujmnt'', gde bi se djeci ukazivalo na opasnost raznih vrsta destruktivnih i u osnovi pogrešnih argumenata (recimo ad hominem, često ga koriste artificijelni elitisti kada osete da su im njihove ustoličene vrednosti ozbiljno poljuljane)  kojima ta djeca posle i kao odrasli ljudi često pribegavaju nesvesni neispravnosti njihove. Tako bi, ako bi se čitavi naraštaji na vreme tome naučili, mnoge rasprave na ovom svetu postale prijatnije za slušati, i bilo u njima  prijatnije i učestvovati.

do filozofije se dolazi pitanjima o životu, smrti

Ovo je jedno takvo romantičarsko viđenje filozofije.. Onako, mladalački.

slažem se da ona ne treba biti parazit, ona to nikada nije niti bila, nego su neuki pokušavali od nje to napraviti...

Čudno, gore si kategorički izjavio da su sve nauke proizišle iz filozofije. otud konotacija da je filozofija imanentna tim nauka. Ja sam upravo govorio o toj vrsti parazitiranja.

ali se treba pitati o njenoj koristi, o njenom mestu...jer stvarno - koja korist danas od filozofije običnom fabrikantu koji radi od 7-14 za sutrašnji hleb koji treba obezbediti svojoj sedmočlanoj obitelji??? al da bi njemu, a i većini sveta, okrenuli mišljenje na ono pozitivno, treba se menjati svest ljudi; e, tu već dolazi politika i moć zavaravanja i manipulisanja ljudima...to nije zadatak filozofije...onaj koji je sposoban kvalitetno se zapitati o svemu, ponuditi sam sebi neke, koliko-toliko, zadovoljavajuće odgovore, spreman kvalitetno o tome diskutovati s drugima, jednako deleći svoje i prihvaćajući tuđe mišljenje, a sve u svrhu iznalaženja istine - taj može filozofom biti...

Jako ste kontradiktorni azofose. valjda sam s pravom na početku insinuirao da ste u ovoj stvari demagog. Sada pak govorite o nekim odgovorima koje bi filozof trebalo da traži,a  na posletku, na vrhuncu apsurda spominjete neko iznalaženje istine... Kakva je to istina? Mogli ste odmah reći štogod o tome. Ja sam filosofiju osudio u prethodnoj poruci da za dve iljade godina nije ponudila nijednu zadovoljavajuću istinu. Kakvu crnu istinu... Istina je rezervisna za nauku. Osudite me da sam pozitivist al pravedno govorim.

i taj vidi u svemu tome neku svrhu, cilj, napredak i sreću...a ako ćeš se ti povući u svoja 4 zida, zabiti glavu u televizor i dozvoliti da ti se prsti slepe s daljinskim, da bi ih odvojio kad ideš na posao koji ne voliš raditi, i da se tome prepustiš, da budeš stroj koji ne misli svojom glavom, koji se nikada neće zapitati - zašto, kako??? onda nisi niti vredan filozofije...

Zašto, kako.. bla, bla, bla. A odgovora nema. Samo gomilanje nekih metafizičkih spekulacija.

[maelstrom]

G. Otrovni Starče, imate pravo kad kažete da nauke ne počinju u filozofiji, niti im filozofija treba dok pod svojim imenom traju, ali sve one svakako u njoj završavaju. A i to je nešto.