Islamska epistemologija

[Legionar]

Islamska epistemologija

Da li je spoznaja moguća?

Kuran Adema (a.s.), kao prvog čoveka, metaforu svih ljudi uopšte, tretira dostojanstvom učenja Božjih imena i samim tim što znanje smatra vrstom prihvatanja dela Božijeg znanja, koje je sami hakikat (potpuna istina), spoznaju smatra mogućom.

Koji su izvori spoznaje?

Priroda ili nebeski znakovi (ajeti oko nas), čovek ili unutrašnji znakovi (ajeti unutar čoveka), istorija ili ono što se dogodilo zajednici naroda, razum ili urođeni primarni principi, unutarnje srce u granicama prečišćavanja, naučna i pisana dela prošlosti.

Kuran u velikom broju ajeta poziva na posmatranje prirode, Zemlje i nebesa: "Reci: Posmatrajte ono što je na nebesima i na Zemlji!" (Junus, 101).

Takođe, poziva na razmišljanje o istoriji prošlih naroda radi izvlačenja pouke: "Zašto oni po svetu ne putuju pa da srca njihova shvate ono što treba da shvate i da uši njihove čuju ono što treba da čuju" (Hadždž, 46).

Kuran srce smatra središtem lanca inspiracije i nadahnuća. Svaki čovek, koliko god se trudi da ovo središte održi čistim, da ide k Njemu, te da ga hrani duhovnošću putem iskrenosti, isto toliko će moći da koristi lanac nadahnuća. Vahj, objava data poslanicima, visoki je stepen ove vrste spoznaje.

Koja su sredstva spoznaje?

To su čula, moć razuma, prečišćavanje duše i izučavanje dela drugih osoba.

U suri Nahl piše: Allah vas iz trbuha vaših majki izvodi, vi ništa ne znate, i daje vam sluh i vid i razum da biste bili zahvalni." (Nahl, 78 ).

U ovom ajetu, za razliku od Platonove doktrine, razjašnjeno je da čovek nema nikakve urođene spoznaje ili znanja. Prvi stepen spoznaje predstavljaju čula koja vode razumu na sledećem stepenu koji otkriva dubinsko znanje i logičku povezanost.

U velikom broju ajeta se ukazuje da su prečišćavanje duše, bogobojaznost i uzdržanost od grešenja sredstva spoznaje. " Ako se budete Allaha bojali, On će vam sposobnost darovati, pa ćete istinu od neistine moći rastaviti" (Enfal, 29).

Učenje i čitanje knjiga su takođe sredstva spoznaje. Dovoljno je što objava Poslanika počinje rečju "Iqre" (Uči! čitaj! Proučavaj!).

"čitaj, u ima Gospodara tvoga koji stvara, stvara čoveka od ugrušaka! čitaj, plemeit je Gospodar tvoj, koji poučava peru, koji čoveka poučava onome što ne zna" (Alek, 1-5).

Teme spoznaje: Šta se može i šta treba spoznati?

Teme spoznaje su: Bog, svet, čovek, zajednica i vreme.

[Viktor N.]

Izgleda da  zaista proucavas islamsku epistemologiju, ali vec imamo u tvome pojmu jednu "teznju"ili "silu"ili "volju" koja prisvaja pojam epistemologije za koji se bore i filozofija i religija.
Po mom laickom misljenju taj pojam religije o kome pricam je pojam u kome se preklapaju i hriscansto i islam.
Kako?
Pa po kategorijama sa kojima zele da operisu i jedna i druga, a to su:staza, pokajanje, siromastvo, unizenje,vera u boga, to si rekao, prisecanje, prosvetljenje i ekstaza, gnoza, otkrovenje, bozanska ljubav,sveci i cuda, stanje jedinstva i druge nijanse.(izvor Rejnold Nikolson, Sufizam, mistici islama, Babun 2004).Knjiga moze da se procita i prouci za 3 dana.
Samo tu imamo mali epistemoloski problem-koji su uslovi za konstruisanje samih takvih kategorija.
Uzeo sam pojam kategorija sasvim neobavezno kao neku knjizevnu kategoriju, ali mozda i kao "dug" prema Aristotelu kao dominantnoj figuri "muslimanske filozofije", kako kaze R.N.
Malo mi je zao, sto mozda niko od kapetana nije primetio, sto se prvo pocelo sa pretenzijama religije prema epistemologiji, ali pokusacu da uskoro ostavim jedan zanimljiv link na Netu(visestruko citiranu knjigu) za dalje filozofsko proucavanje ove oblasti.
Necu vise da dosadjujem, samo sam se javio na ovu temu, jer sam ubedjen da malo ko obraca paznju na takve pretenzije i dogadjaje.