Funkcionalitam i biheviorizam

[Legionar]

Funkcionalizam i biheviorizam

Identifikacije funkcionalističkih rasuđivanja s metateorijskim programom filozofskog funkcionalizma već je zbog toga nedopustiva što se u empirijskom istraživanju sve više povezuju funkcionalistički modeli objašnjavanja i biheviorističke postavke, kako se može videti kod Almonda i Istona. Prvobitno su postojale oštre razlike između dva stajališta:

1. Biheviorizam je polazio od mehaničkog, funkcionalizam od organskog modela.

2. Funkcionalizam polazi od jedinstva sistema, biheviorizam uglavnom teži ciljevima manjeg dometa i specijalizuje se za nalaženje preciznih odnosa pojedinih delova sistema.

3. Funkcionalizam polazi od svrhe celokupnog sistema, bihevioristi su u početku u potpunosti odbacili spekulacije o purposes, posle su, u najboljem slučaju, istraživali pojedine individuume i skupine. Funkcionalizam se pre svega interesovao za norme koje je našao u pojmovima "uloga" i "institucija" i svoj glavni interes usmerio na institucionalizovano ponašanje. Međutim, zašto uopšte trebaju uloge, retko je pitao, nego ih je dedukovao iz nužnosti kompleksnih društava i društava sa podelom rada.

4. Funkcionalizam traži mogućnost da pronađe funkcionalne ekvivalente postojećeg i pokušava ih učiniti komparatibilnim, ali pridaje kvantifikaciji manje značenje od biheviorista jer "za komplikovanost ljudske motivacije nema tako tačnog nabrajanja i prebrojavanja posebnih kauzalnih odnosa, koje bi moglo voditi do preciznih predviđanja budućih pojedinačnih slučajeva ili učestalosti podele budućih slučajeva" (Luhmann, 1970, str. 35).

Tek sa povezivanjem eklektičkog funkcionalizma i biheviorističih metoda mogla se ukinuti suprotnost među njima, i biheviorističkom istraživanju ponuđen je kompleksniji model objašnjenja društvenog delovanja od onog koji je predstavljala stimulus-response šema.

Tekst je preuzet i prerađen iz: Klaus von Beyme, Suvremene političke teorije, Stvarnost, Zagreb, 1974, str. 111-112.