Filozofija-psihologija-ljudi-otudjivanje

[Truman]

Kod mene je to kao neki unutrasnji pritisak, ne znam zasto. Inace, nisam plasljiv...

[*bu*]

Smatram da jednostavno postoje ljudi koji su kukavice. Koji ne zele da razmisljaju o zivotu ili ga zive,plaseci se onoga sto bi mogli da saznaju…ipak ne moze bas svako to da podnese. Nije lako suociti se sa istinama,nije lako ni mrzeti a kamoli voleti.
E takvi ljudi (mozda su u nekom trenutku bili prestravljeni pa su se povukli ili se jednostavno nikada nisu potrudili,nisu nauceni ili nisu ni zeleli da spoznaju zivot kao izazov  I skup vrlo kompleksnih istina I osecanja) daju sebi za pravo da za druge kazu da su naporni.
Za njih su ljudi koji vole zivot I trude se da iskoriste svaki momenat da ga bolje spoznaju(cak, kao mizantropi,kriticki i prekorno gledajuci na njega,ali opet sa istom namerom) – naporni. Oni te ljude smatraju zanesenjacima,nerealnim. Oni zivot shvataju kao jednostavan(povrsan)sled stvari. Kako je rekao jedan mislilac,oni misled da zive da bi radili(I postigli nesto u karijeri,rec na papiru,popunili porodicni album povrsnim osmesima I praznom I usiljenom srecom,ja bih dodala)a ne da rade da bi ziveli (I omogucili sebi samu fizicku egzistenciju,samo toliko). Njihov zivot je jednostavan, nema ‘razbijanja’glave mislima da li je neki sekund mogao biti bolje iskoriscen,ili razmisljanjima o latentnom znacenju stvari I njihovoj svrsi u tom sistemu-jer zivot=spoznaja. Ali njihov zivot isto tako jednostavno prodje. Nekada im neki ‘zanesenjak’ otvori oci,ali tada bude prekasnoi…I onda bolje da I nikada nisu saznali sta im je promicalo dok su ‘postizali’ neke stvari koje zapravo kao  da se nisu ni desile,jer njihov duh nije mrdnuo od cisto culnog I povrsnog…….prazni su! !!!
Ali vredi se nekad potruditi I pokazati onima za koje jos ima nade,koji se kolebaju,put ka izlazu iz pecine…treba im pomoci da se priblize Suncu. Zivot to zasluzuje.pa cak I njihov.

Toliko za sad,kasno je...nastavljam drugi dan..

[Domaci I.]

Zaista lijepa i korisna tema....

Sve teme su na ovom forumu slične, sve govore o sličnom problemu, problemu komunikacije i interpretacije ponašanja ljudi. Fenomenima svakodnevnog života, ali na nesvakidašnji način. Sada bih još i dodao "zato sam tu", ali bih bio suviše svakodnevan. 

Jako puno vremena provodim sa svojom prijateljicom analizirajuci upravo takve stvari. Iskreno nisam se nikada pitala da li sam naporna, valjda uvijek u izbjegavanju gubljenja vremena pricala sam s ljudima za koje znam da sve o cemu razmisljam i zelim to da kazem, i doticnu osobu poprilicno zanima.

Nekad je neminovno govoriti sa ljudima kojima neće biti zanimljivo ono što imaš da kažeš. Zanimljivo je posmatrati sebe u takvim momentima. Ja sam često sa tim suočen, bilo da je reč o novim ili starim prijateljima.

Tek neki od njih su u novije vreme, odskora u stvari, počeli da razmišljaju slično kao ja, odnosno da se pitaju o sličnim stvarima. Dobro je kada se u tim stavovima sukobljavamo, to je pravo zadovoljstvo komuniciranja. Jedino što komunikaciju ubija je nezainteresovanost za određena pitanja. Tek tu nastaju problemi, a ne kod toga ko kakav stav ima o nekom pitanju.

Važno je da osoba ima tu "nezgodu", tog crvića u sebi koji je golica i traži od nje da se pita o onome o čemu površni ne pitaju, već uzimaju kao rutinsku, svakodnevnu, podrazumevanu stvar.

Dugo vremena mislila sam da sam mizantrop, naravno sada znam da to nije tacno, ili bih u protivnom bila kontradiktorna. Ali ljudi mi nisu omiljena hodajuca prilika na zemlji, ne zato sto su svi ljudi ispod mene, a ja iznad, ne to apsolutno nije istina. Jednostavno sam se umorila od mucnog kopanja tema koje su konstruktivne, a koje ti ljudi sve manje i manje slusaju.

Ja sam iz istog slučaja izašao kao polumizantrop, polualtruista i čovekoljubac. Ništa bez tih ljudi koje mrzim ne bi vredelo. Ne bih imao ni zašto da živim. Bio bih milion puta depresivniji da nije tih, upravo tih koje mrzim ili kojih se bojim. Mislim da su ljudi ti radi kojih živimo, i zbog kojih smo depresivni (važno je naglasiti tu istovremenost).

Smatram da jednostavno postoje ljudi koji su kukavice. Koji ne zele da razmisljaju o zivotu ili ga zive,plaseci se onoga sto bi mogli da saznaju…ipak ne moze bas svako to da podnese. Nije lako suociti se sa istinama

Jako lepo primećeno. Znanje i umara, znanje odbija, i znanje je naporno. Znate li zašto čoveka tera na spavanje kad uzme knjigu u ruke, pogotovo ako je štivo zahtevno (ako traži da se razmišlja)? Pa, naravno, iz razloga što je taj proces učenja bolan. Naša svest pruža otpor, ta lenja, nekim površnim stvarima (rutinom) zatrpana svest pruža otpor principijelnom razmišljanju, novim informacijama, saznanjima. Znanje je bolan proces. Sa druge strane je istina, nezavisna od ovog procesa učenja, jer ne uče se nikakve istine, ako pretpostavimo da je istina nekakva celina, nešto što daje odgovor na velika pitanja. Pri tom, kakva je, često ne zvuči optimistično. No, hajde da odvojimo i zaboravimo na trenutak istinu, i uzmemo samo ovaj momenat učenja kao ključan kod proučavanja fenomena "naporno društvo", ili "naporno ljudsko biće".

[Random]

S moje tacke gledista biti naporan jeste nesto drugo, nesto sto nije niko spomenuo u datim postovima. Vidite, Vi kada govorite o "napornom" razgovoru i napornim ljudima, koristite odredbe koje pokazuju na predmet razgovora, kao kostur oko kojeg se gradi komunikacija problematicnim. Kada uvidite da je to problem, onda pocnete da ga analizirate i da pronadjete nacin kako da se promijeni predmet i nadje podlozan teren za razgovor. Onog trena kad to pokusate da uradite (u cilju zaobilazenja napornih razgovora) pocinjete da se alijenisete, a samim tim gubite i svaku nadu za nenaporan razgovor. To je vrlo karakteristicno, rekao bih socioloski problem, jer svi misle da je problem u nekome drugome, a ponekad i u sebi samima. Kad pocne sumnja, pocne lancani niz stvari da se dogadja. Pocinjete da se mijenjate, kada se mijenjate nije onaj ko ste, kad nijeste ko ste, tesko glumite onog ko nijeste, a kad ste onaj ko nijeste, onda ga lose i glumite. Tu je kljuc problema, ili to imate u sebe (sposobnost komunikacije s ljudima) ili nemate. Uvijek kada pokusate da se promijenite, prilagodite razgovoru, promijenite se i nijeste Vi sami, pa glumom pricha propada. To izgleda onda jedna losa pozorisna scena. Moj savjet je prvo pokusati biti ko ste i sto ste, otvoreniji, i bice lakse i nece biti napornih razgovora. Slusajte Nicea, budite oni koji ste i bice mnogo lakse nego pod maskama i blijedim pokusajima komunikacije radi komunikacije.

[Domaci I.]

S moje tacke gledista biti naporan jeste nesto drugo, nesto sto nije niko spomenuo u datim postovima. Vidite, Vi kada govorite o "napornom" razgovoru i napornim ljudima, koristite odredbe koje pokazuju na predmet razgovora, kao kostur oko kojeg se gradi komunikacija problematicnim.

Dakle, tvrdiš da je problem u onome ko govori, a ne u onom šta govori? Kažeš na kraju da je stvar u tome da budeš ono što si. U redu, to je i bila prva pretpostavka. Biti ono što si, govoriti ono što inače imaš na umu, ali smo još postavili pitanje: šta ako se ti interesi i afiniteti ne poklapaju sa interesima društva ili sagovornika? Ako je moj (onaj lični, stvarno lični) interes priča o tome kako propagirati građansku ideologiju, a drugome interes da govori o automobilima i najnovijim sportskim razultatima, očigledno tu ne bi moglo doći do sporazuma ako bi svako bio ono što jeste i govorio onako kako i o čemu želi. Meni bi bilo mučno slušati njih, njima bi bilo mučno slušati mene. To je, dakle, bila i pretpostavka ovog razgovora. Tada se postavlja pitanje: hoćeš li odustati od komunikacije ili nastaviti sa razgovorom, pod uslovom da se prihvate pravila (nove) igre, odnosno to da budeš neko drugi, neko ko se pretvara da je u stvari u kojoj nije, ili pokušava da u nju uđe.

To je, u stvari, tek jedan aspekt, jer tada subjekt naše analize i nije naporan, već mu je naporno da bude ono što nije kako bi ostao na mestu i nastavio komunicirati. Naporan bi bio kada bi forsirao svoju priču i pokušavao se nametnuti grupi koju taj predmet ne interesuje, ili je makar ne interesuje na način kako ti o njoj govoriš (kao ti, a ne kao neko ko se pretvara).

Tu je kljuc problema, ili to imate u sebe (sposobnost komunikacije s ljudima) ili nemate.

Ta sposobnost se uči, kao i sve druge. Nikako jedan slobodan um ne bi smeo kazati: ili imaš ili nemaš (slično onom iz reklame za Jelen pivo: ili jesi ili nisi). Slobodnom čoveku sve je dato da nauči, da bira da postane. Dakle, ako nije dobar govornik ili ne komunicira dobro sa drugima, to ipak stoji kao izbor i stvar je volje i izbora hoće li to i postati.

Međutim, pitanje je kako postati dobar govornik ako ono što želiš govoriti drugi ne žele da čuju.

[Random]

u redu. Ovo sto si ti napisao jeste kontra teza onog sto sam ja napisao. Ali kazi ti meni dal ce biti bolja ta komunikacija i laksa i nenapornija ako se trudis da pricas o onome sto ne volis u cilju ocuvanja i produzetka komunikacije? Zar ne nastaje tu napor?

[dulce]

Slusajte Nicea, budite oni koji ste i bice mnogo lakse nego pod maskama i blijedim pokusajima komunikacije radi komunikacije.

Ali pre svega toga ` Nosce te ipsum`. Kao sto rece Nice, `nesebicni` nagoni koji rade u sluzbi sebicnosti odgajanja sebe.

[debeli dud]

Nas prakticni, realni zivot je, ako ga ne pokrecu strasti, dosadan i bezukusan; medjutim, ako ga one pokrecu, on ubrzo postaje bolan: stoga su srecni jedino oni kojima je dat onaj visak intelekta iznad mere potrebne za sluzenje njihovoj volji. Jer time pored svog stvarnog oni vode i intelektualni zivot koji ih stalno zaokuplja i zabavlja na bezbolan nacin, a ipak zivo. Obicno dokolica, tj. intelekt koji nije zaposlen sluzbom volji, zato nije dovoljna, nego je potreban stvarni visak snage: jer samo ona osposobljava za cistu duhovnu aktivnost koja ne sluzi volji. Takav intelektualni zivot stiti, medjutim, ne samo od dosade, nego i od njenih stetnih posledica. On, naime, postaje odbrana od loseg drustva i protiv mnogih opasnosti, nesrecnih slucajeva, gubitaka i rasipanja u koja covek zapada, ako svoju srecu trazi samo u realnom svetu. Tako meni npr. moja filozofija nije nikada nesto donela, ali mi je veoma mnogo ustedela.

Artur Sopenhauer: Parerga i paralipomena

[aleks18]

neznam da li ovo pripada ovoj temi..i sigurno je tesko pitanje..ali da li je moguce da vecina ljudi nisu sposobni da razmisljaju o nekim stvarima..znaci rodjen si kao filozof..ili nisi

[Morella]

razmisljati "filozofski" nije dar od boga .
To je nesto sto se moze nauciti.
Mrzim to uzdizanje u nebesa same sebe....Jea mi smo filozofi, mi smo poseeebni.
Moras biti nisko inteligentan da NE MOZES razmisljati. Svi ostali su sposobni za to i sad je samo pitanje zele li i u kakvim su odnosima, drustvu i okolnostima odrasli te sta im je okolina nametnula kao nacin i stil zivota.

[aleks18]

razmisljati "filozofski" nije dar od boga .
To je nesto sto se moze nauciti.
Mrzim to uzdizanje u nebesa same sebe....Jea mi smo filozofi, mi smo poseeebni.
Moras biti nisko inteligentan da NE MOZES razmisljati. Svi ostali su sposobni za to i sad je samo pitanje zele li i u kakvim su odnosima, drustvu i okolnostima odrasli te sta im je okolina nametnula kao nacin i stil zivota.

nisam mislila "dar od boga" ali jednostavno neki ljudi mnogo brze i bolje mogu da razmisljaju "filozovski"..neznam da li moze da se misli "brze" ali neko vise razumevanje...
kad kazem filozovsko razmisljanje mislim na neko novo stvaranje..imam osecaj da bas apsolutno sve ideje koje imam su postale od neke druge ideje..i nisu bas orginalne..naravno da treba dugo vremena da radis na tome da bi bio u stanju da stvoris nesto.........
mislim da nema mnogo filozofa koji se cene i koje redovno studiraju njihove ideje ..u roku od 2,000 godina je totalno malo..
i u pravu si kad kazes da zavisi od okoline...ali nemozes da biras gde se rodis?

koja je najveca razlika izmedju filozofa i nekog drugog coveka?mislim dobrog filozofa..kao nietzsche...

[Morella]

nisam mislila "dar od boga" ali jednostavno neki ljudi mnogo brze i bolje mogu da razmisljaju "filozovski"..neznam da li moze da se misli "brze" ali neko vise razumevanje...

Pa ne znam, to smatram zavisi od necije inteligencije ali i "vrste" intelekta da tako kazem. Recimo imas ljude koji su izuzetno brzi na misli i jeziku i imas one koji mnogo sporije misle ( bolje reci vole da misle duze i da sve izanaliziraju tri puta)ali ono sto osmisle nije ni malo gluplje od onoga sto je smislila prva grupa. Ja sam smatrala da postoje dve vrste pametnih ljudi
1. Oni koji brzo misle, odlicno se snalaze , tip koji bi iz nicega napravio nesto. To su prakticni ljudi koji svojim mislima i delima menjaju svakodnevnicu, okolinu ali ne na duge staze. Tj njihove odluke nemaju toliki uticaj
2. Oni koji misle sporije, sa vise "logike" ali cije misli i odluke menjaju tradicije i norme i za buduce generacije...

imam osecaj da bas apsolutno sve ideje koje imam su postale od neke druge ideje..i nisu bas orginalne..naravno da treba dugo vremena da radis na tome da bi bio u stanju da stvoris nesto.........

Naravno, pa to je i normalno : )
Danas je i tesko biti originalan ako cemo iskreno...ali mnogo takvih ideja upravo je poteklo iz pera drugih velikana, zavisi sve samo kako iskoristis to..

ali nemozes da biras gde se rodis?

Tako je. Nazalost ne mozes. I bas zato, recimo uzmi nekog siromashka rodjenog negde na brdovitom balkanu koji je zbog nemanja para, preuzimanja odgovornosti , teskog rada zauvek vezan za to svoje parce zemlje. Ja sam uvek tvrdila da dokolica radja intelektualca. Ne u losem smislu ali dokon covek moze se posvetiti sebi, analizi drustva i samoanalizi i samim tim njegova misao imace vise prostora za razvoj.
Tesko ce neki seljo koji ustaju u 4 ujutro i radi ko konj da prehrani sebe i porodicu do ponoci imati vremena ( cak i da ima zelju i intelektualni potencijal) i volje da na kraju dana razmislja o Nicheu, Platonu ili da misli o smislu zivota.
I dzaba potencijal kad okolina ne dozvoljava .....

koja je najveca razlika izmedju filozofa i nekog drugog coveka?mislim dobrog filozofa..kao nietzsche...

E vidis ,ovo si jako lepo postavila. To je i mene uvek zanimalo.
Mnogo je inteligentnih ljudi na ovom svetu, mnogo je potencijala, sta je to sto pojedinca izbacuje u prvi plan.
Ja bih rekla
1. Sama harizma pojedinca, nacin na koji reprezentuje sebe
2. Vremenski period i mesto u kom je rodjen
3. Starosna skupina na koju cilja
4. Stil zivota

Realno, u odredjenim periodima i zemljama tj stanju u kom se nalaze lakse je ili teze probiti se. To ti je ona famozna " Svet jos nije bio spreman na njegove ideje" ili " njegova misao je stigla prekasno". Naprimer u vreme diktatorstva uvek ce veci odziv imati bundzije, revolucionari, ljudi koji rushe ljudi koji drmaju temelje...takve ce narod voleti, takve ce narod dizati u nebesa. Bolece ih bas za nekog tamo ucitelja u lokalnoj skoli sto mozda i duplo pametnije govori ali ostaje u senci dogadjaja.

O harizmi ne moram mnogo govoriti, to je ocigledno : )

Stil zivota pojedinca utice takodje na sliku koju o njemu stvaraju - u ljudskom drustvu uglavnom vazi ona - Sto kontraverznije to bolje. Psihicki slucaj, samoubica, ozenio sestru..divno divno...slika genijalca uglavnom se povezuje sa slikom chudaka.
Naravno ovo nije uvek obavezno tako...pogledajmo jednog Nikolu Teslu..al Tesla sad nema veze sa filozofima..

Ajd da stanem ovde iako bih mogla jos..sta ti mislis ? Pa da razmenimo misljenja;D

[aleks18]

nisam bas sigurna sta mislim o svemu sto si napisala...razmisljacu jos i odgovoriti kasnije
ali nesto si spomenila o cemu uvek razmisljam..i zelila bi da znam sta ti mislis o ovome..
za seljaka koji je rodjen i koji nema vremena da "razmislja"..to postoji u svakoj zemlji ako su u pitanju pojednici..znaci da je problem do njega...ali ako se svi oko njega isto tako snalaze, znaci to je nesto ekološki...na balkanu to nepostoji..jer je svaki deo prelep i bogat
ljudi sto si spomenila, mislim da je vreme bilo tako da su svi tako ziveli..mislim da je nacin ili stil zivota drugaciji a ne losiji. ti su ljudi bili u stanju da osecaju..i to se moze videti sada u srbiji

neznam da li sam i blizu toga sto sam htela da kazem. jer toliko puno ima uticaja na misljenje da je vrlo tesko skratiti u neku sitnicu kao sto probajem .ali sve se vraca na jezik koji pricamo i skojim razmisljamo...mislim da mnogo "inteligencije" zavisi od jezika. zar nije jasno da mozes vise razumevati..nauciti i misliti kada znas dva tri..ili recimo pet ili sest jezika? tako isto znaci da jezik koji naucis moze biti bolji i lepsi od nekog drugog..(zasto i na koji nacin....nisam sigurna )  ovim receno toliko sam ubedjena da idem toliko da kazem da neki "seljak" sada sto zivi na nekom selu je puno pametniji i mnogo bogatije/skromnije u isto vreme zivi svoj zivot vec prosecan amerikanac..koji ima "pare" i ne radi ko konj kao sto si rekla da nas seljo radi.

koliko su ljudi u stanju da "naprave" jezik..ili da naprave nesto od nicega...to je za mene filozofija..ideje..kreativnost..inteligencija koja se prenosi generacijama..znaci puno toga je genetika...i kao sto sam pre rekla nemozes da biras gde se rodis i da biras da li ces moci da filozofiras...mozda nisam sposobna za filozofiju, ali na odnos prosecnog amerikanca mnogo bolje uspevam na svaki izgled..zivot je tezak ali i lep...da li to znaci da "seljaci" koji su pre mene ziveli, da su razmisljali na 'filozovski' nacin i ako nisu razmisljali o platonu ili o nekom drugom filozofu?

da bi merila inteligenciju....moras da imas s necim da poredis...sve ovo i jos mnogo toga utice na inteligenciju...i naravno volja za sve to..zasto bi ljudi radije umirali vec razmisljali? ako nekoristis  mozak...zar ne izgubis neke delove koje nekoristis?..ili tako nesto.......

[Morella]

na balkanu to nepostoji..jer je svaki deo prelep i bogat

Hmm, mislim da si ovde malo pristrasna s obzirom da verujem da ti Srbija nedostaje, mogu da shvatim ovakvo preuvelicavanje...
Mislim da se jedan bosi Rom koji zivi u kartonskoj kutiji ne bi slozio sa tobom : )
Ali kazem, potrebno je mnogo snage i uostalom i srece da bi se neko izdigao , ako sad bas moram tako reci iz govana u nebesa.
Nisu svi Srbi znali da "osecaju" niti se tako nesto moze primeniti na bilo koji narod. Ti koji osecaju su pojedinci a ne vecina.

toliko sam ubedjena da idem toliko da kazem da neki "seljak" sada sto zivi na nekom selu je puno pametniji i mnogo bogatije/skromnije u isto vreme zivi svoj zivot vec prosecan amerikanac.

Opet pristrasnost.
Opet su u pitanju pojedinci. Generalizacija je izuzetno losa stvar.Srbi su se mnogo hvalili svojom inteligencijom i obrazovnim sistemom pa nashi ispadose na tim testovima i ne bas toliko nadprosecni.
Ali iskreno i ne vidim kakve to sve veze ima.
Mislim da ovaj problem treba posmatrati iz ugla individue ne naroda.

mislim da mnogo "inteligencije" zavisi od jezika.

Opet, tesko da neinteligentan covek moze savladati 6 jezika. Isto tako ne mislim da si pametniji po difoltu ako govoris 10 jezika..dovoljan je i jedan ako imas sta da kazes.
Reci ne cenim mnogo.

da bi merila inteligenciju....moras da imas s necim da poredis...sve ovo i jos mnogo toga utice na inteligenciju

Naravno ,postoji mnogo vrsta inteligencije....od klasicnog testa koji testira logiku i sposobnosti, do emotivne, socijalne, pa cujem i sexualne.
Ali mislim da je za samo razumevanje pojmova i rezonovanje najvaznija ova prva.

ako nekoristis  mozak...zar ne izgubis neke delove koje nekoristis?

Ne bih to nazvala gubljenjem ali da, covek ako ne radi aktivno na svom intelektu definitivno moze da zatupi

[aleks18]

Hmm, mislim da si ovde malo pristrasna s obzirom da verujem da ti Srbija nedostaje, mogu da shvatim ovakvo preuvelicavanje...

I ja isto tako mislim da ti uvelicavas...izgleda da je Srbija puna kartona...da mozda stanje nije najbolje sada, ne zbog Srba..vec zbog drugi..kao sto je i uvek bilo..

Ali inace Srbija je majka...svaki dan upoznajem ljude iz celog sveta...i nema naroda koji oseca vise od Srba. ne individualci vec vecina.

imala sam priliku da zivim u Srbiji i mislim da je najlepsa zemlja na svetu.sto se tice svega..pa cak i naroda.. a to sto ljudi uvek zele nesto drugo...to je druga prica
inace necu vise da pisem jer se ljutim sama ne sebe jer nemogu da opisem  koliko "osecam" prema svojoj zemlji :)

To clarify: kad sam rekla da je srbija "bogata" mislim na prirodu a ne $$$$