Filozofija-psihologija-ljudi-otudjivanje

[*bu*]

VELICANSTVENOST
(njihova ili Vasa)

Da li je covek usamljen onda kada provede jednu subotu kod kuce ili kada izadje u subotu I shvati da oko sebe nema ni jednog coveka kojeg voli? Mislim ne racuna se onaj decko sa dobrom guzom,a ni onaj sa crnim siskama…ne pricamo o dobadanju nego o ljubavi. Mada ne o ljubavi kao prema partneru samo, vec ljubavi uopste. Kao necemu sto Vam nece dozvoliti da postojite ako ta osoba nestane. Kao ruka u vatru-I te fore… Postoji li to vise,ili su ljudi danas sami sebi najbolji I najgori. Sta ce im ko drugi,rodili su se sami-tako ce I da umru. Zasto bi dozvolili bilo kome da pokusa nesto da podelji sa njima, svoje ili njihovo,da im ‘otme’. Ipak,jelte,svi imaju nameru samo da Vas obmanu I pokradu. Da Vas uniste, da slome tako divno Bozje delo. Tako fantasticno lep sklop istog tog lopovluka I sebicnosti. Oh kako velicanstveno. Sam Tvorac se klanja pred svojim magicnim delom koje samim postojanjem iska postovanje I divljenje.
O pomilujte me Vi velicanstveni milostivi stvore,smilujte se nad mojom bednim nistavilom,jer to je sve sto imam da vam dam, pokoran!

[*bu*]

Eto mali text za pocetak... Cilj je da diskutujemo o ljuima , njihovim odnosima i ponasanju danas, a sve to u cilju da poboljsamo sebe i da naucimo da sto bolje zivimo zivot koji je toooliko kratak.
Tema ne mora biti otudjivanje,vec bilo sta vezano za coveka-njegovo ophodjenje uopste kao i odnosi medju ljudima.

[Domaci I.]

Danas sam postavio pitanje jednom svom prijatelju sa kojim provodim najviše vremena od početka srednjoškolskih dana pa do danas (kraj osnovnih studija). Dakle, nekome sa kim često imam o čemu inteligentnom da porazgovaram, iako zbog njegove poluozbiljnosti često ne želim da načinjem takve teme. Pitao sam jesam li naporan. Pitao sam isto tako i kakvi su drugi. Nije mi bilo sasvim jasno šta to znači biti naporan, naporan za drugog. Jer ja sebi ne mogu da budem naporan. Sebi sam sasvim logičan, u sebi sasvim prihvatljiv, tako svesno izgrađen ili slomljen, ali razumljiv i predvidiv. Pitam šta to znači biti težak za drugog. Je li to način na koji razgovaraš ili ono što smatraš da zaslužuje biti predmetom razgovora. Pa ako ja postavljam teška pitanja, ako kraj mene čovek mora da razmišlja dok hoda ili sedi, znači li to da neću biti naporan ako budem ćutao ili pak govorio o onome o čemu ne bi trebalo razmišljati?

Nije važno šta mi je kazao. Uglavnom me je bodrio rekavši da nisam naporan i da to zavisi od čoveka do čoveka. Podrazumeva se da od toga zavisi, ali meni nije i dalje jasno kako je moguće ne biti naporan samim tim ćutanjem ili izgovaranjem onoga što je na samom jeziku, toliko očito i beznačajno. Ako bi meni neko stalno ponavljao kako je krov crvene boje, ili kako je staklo na prozorima uglavnom providno, činio bi mi se napornom osobom. Sa druge strane, ako bi mi ko govorio o tome šta misli o predstojećim izborima, o tome šta smatra kulturnom alternativom, o tom šta mu sve smeta u društvu u kojem i kakvom živimo, slušao bih ga sa naročitom pažnjom i pokušavao da doznam još više, dalje da ispitujem, da razgovaram i nalazim nešto novo, interesantno. Na kraju možda bi se moglo nešto uraditi po tom pitanju, predmetu o kojem se razgovor vodio. Onda bih se još bolje setio onoga koji govori o crvenom krovu i providnom staklu, pa bi mi se takav učinio još bednijim i napornijim. Drugoga bih smatrao prijateljem.

Otuđenje u mom slučaju jeste razgovor o ovoj očiglednoj površini. Čini mi se da ta ljudska bića koja govore i razgledaju i razmišljaju na taj način ipak u sebi preživljavaju nešto drugo, nešto mnogo kompleksnije od toga što izlazi iz njihovih usta kao artikulisani glas. No, moguće je da mi se samo čini, vođen time da u svakom biću postoji nešto što će uprkos svakom iskustvu i dalje - misliti. To ne mora tako da bude, i u to ćemo se uveriti izađemo li ovog trenutka na ulicu i bacimo li pogled na prvu osobu koja naiđe (vraćajući se sa nekog splava, kafića, velike žurke ili sličnog). Zaista mi je teško da zamislim tu količinu površnosti, taj kvalitet razmišljanja i preživljavanja iskustva, promišljanja onog doživljenog, da bi ta osoba ostala na površini, razgovarajući o karminu, hrani, noktima, vremenu, automobilima... Pa, dođavola, valjda postoji u tim osobama nekakav duševni život!

Izgleda da ne postoji. No, verujem ipak da je moguće probuditi ga.

Hajde da vidimo u šta će se tema preformulisati kako bih znao o čemu bi otprilike trebalo pisati.

[*bu*]

Upravo sam kucala sat vremene,stavila sliku koja je bila prevelika vratila se i nema texta...
ODUSTAJEM!

[modesty]

Izdajnik je rekao nešto veoma zanimljivo meni, jer sam upravo vraćajući se sa jednog rođendana razmišljala baš o tome kako sam za neke osobe koje volim nekada bila naporna, pa sam ih možda i izgubila. Neko kaže da je ovaj život kratak, a sebi delujem kao neko ko je u jednom momentu hteo nešto više, pa je izgubio nekoga koga voli, a iz perspektive osobe koju volim, ja sam, moglo bi se reći naporna, dok sam iz svoje samo "ispravna" i iskrena. Mislim na momka koji je alkos... I dalje ga volim, ali morala sam da raskinem zbog njegovog poroka, a imam osećaj da sam njemu delovala jako naporno, iako ostalima koji su straight, to bi bilo normalno.Naporan si kada te slušalac tako doživljava, a to je svakako relativno. Nekome je naporno, kao što rekoste da priča o noktima, a nekome je to možda glavna tema, da li je stavio french manikir ili cirkon i zebra dezen. Osećamo kome smo naporni, a kome nismo, ali je sigurno da postajemo jako naporni sebi kada se trudimo da za slušaoca budemo "svarljivi" po svaku cenu. Da li ti je lakše da češće budeš naporan samom sebi ili povremeno razočaran, ali rasterećen, stvar je životne filozofije, prioriteta, potreba, emocija, smislu za kompromis i težnji buntu.

[Domaci I.]

Upravo sam kucala sat vremene,stavila sliku koja je bila prevelika vratila se i nema texta...
ODUSTAJEM!

Događalo mi se na nekim forumima... A i ovde par puta. Pišem pa i dva sata, napišem toliko da me mrzi da pročitam jer bi trebalo izgubiti bar deset minuta, a onda se nešto desi pošto kliknem ono "send" ili "pošalji", pa sve to nestane. Od tada uvek pišem u Word dokumentu, pa onda na forum, sajt, mejl, ili gde sam već želeo da pošaljem.

Hajde, da te ohrabrim, napiši kraću verziju pa ćemo doći do opširnije ideje postepeno.

Da li ti je lakše da češće budeš naporan samom sebi ili povremeno razočaran, ali rasterećen, stvar je životne filozofije, prioriteta, potreba, emocija...

Slažem se sa tim. Uglavnom, ja biram da se menjam ili menjam drugu osobu, oko koje se vrti moj svet, pa iako bi mi bilo sve to naporno. Uvek mislim da je bolje truditi se nego odustati, pogotovo kad su ljudi u pitanju. Čini se da je pri tom na delu velika stvar, pogotovo za mene koji obožavam biti učitelj, i uticati na druge ljude (naravno, didaktički pozitivno). Dakle, ja biram da budem naporan samom sebi da bih promenio i sebe i drugog. Sebe - u smislu da naučim da se tolerantnije odnosim prema onome što je drugačije; drugog - u smislu da ga naučim da sagledava stvari iz obimnije, dublje i šire perspektive.

[Morella]

Upravo sam kucala sat vremene,stavila sliku koja je bila prevelika vratila se i nema texta...
ODUSTAJEM!

 I meni se to desilo ovde brdo puta....ubuduce otkucaj u wordu ili makar copy text kad ga otkucas :)
Inace zanimljiva ti je tema...sad cu da se bacim na kuckanje

[*bu*]

E hvala na podrsci! Ohrabrili ste me!   :ples:
Sad sam malo u guzvi pa cim nadjem vremena(za koji dan) pisem opet ono i dodajem novo!
Hvala na podrsci i sto pored moje smotanosti nastavljte da odrzavate temu! Eto to je primer lepog i ljudskog!
Veliki pozdrav!
Citamo se...

[asophos]

hehehe...oh, bože jadno...unutarnje moje refleksije....čovek...ljubav...prijateljstvo...život....jebemu sve....da...ja sam zaljubljen, i danas...i danas ću videti postoji li ljubav, vredi li se podati nekome do kome vam je stalo više od svoga života...da, ruka u vatru i te fore...pa vam javim kako sam prošao....

[Monarch]

May the force be with you.

[asophos]

May the force be with you.

hvala...
...eto, da nisi poslao ovu poruku u vreme kad sam se ja baš uveravao da postoji ta neka ljubav, možda force ne bi bila sa mnom...i možda ja ne bih danas znao da ljubav postoji....eh, sreće    život je lep  :jezik:

[Lassa]

Zaista lijepa i korisna tema....
Jako puno vremena provodim sa svojom prijateljicom analizirajuci upravo takve stvari. Iskreno nisam se nikada pitala da li sam naporna, valjda uvijek u izbjegavanju gubljenja vremena pricala sam s ljudima za koje znam da sve o cemu razmisljam i zelim to da kazem, i doticnu osobu poprilicno zanima. Dugo vremena mislila sam da sam mizantrop, naravno sada znam da to nije tacno, ili bih u protivnom bila kontradiktorna. Ali ljudi mi nisu omiljena hodajuca prilika na zemlji, ne zato sto su svi ljudi ispod mene, a ja iznad, ne to apsolutno nije istina. Jednostavno sam se umorila od mucnog kopanja tema koje su konstruktivne, a koje ti ljudi sve manje i manje slusaju. Neminovna posljedica toga, ako nista, je djelimicno otudjivanje. Meni to nije tuzno. Dosta sam sretnija sa danasnjim nacinom zivota, pa makar to znacilo da nije u pitanju jedna subota kada ne izlazim,  ugl. to budu tri :)
Da sam na ovu temu odgovarala prije 2, 3 god. vjerovatno bi to bila bujica isfrustriranih rijeci za koje se ne bi znalo gdje im je pocetak a gdje kraj. Kasnije se neke stvari slegnu, na neke se naviknes, s nekim jednostavno naucis zivjeti i iz toga izvuci naximum.
Sada se pitam kako bi trebao zvucati zakljucak i kraj... Toga vjerovatno i ne treba biti, jer jos uvijek gledamo te silne ljude kada se vracamo sa svirke ili rodjendana, i zbog toga, zbog svakog novog sutra, lijepo je imati tracak nade da ce se broj izlaznih subota povecati ako nista na dvije
Buduci da sam ovdje nova pozdrav svima!

[Morella]

Pozdrav i dobrodosla :)

Iskreno nisam se nikada pitala da li sam naporna, valjda uvijek u izbjegavanju gubljenja vremena pricala sam s ljudima za koje znam da sve o cemu razmisljam i zelim to da kazem, i doticnu osobu poprilicno zanima.

Takodje:) Trudim se da ne pricam o nekim teskim temama, ili necemu sto bi moglo biti smatrano napornim sa ljudima za koje znam da ih to ne zanima. Smatram to, kao i ti gubljenjem vremena. Smoricu ih i necu uspeti da izvucem nista inteligentno i korisno za tu temu....
Mada opet, postoji ona druga varijanta a to ja da ih bas tvoja prica zainteresuje za odredjenu temu. Ali ja ocigledno ne umem zanimljivo da pricam jer to jos nisam dozivela haha

koje ti ljudi sve manje i manje slusaju

Ljudi generalno danas ne umeju da slusaju i to je zaista tuzno. ponekad imam osecaj da nije ni vazno sta prica sagovornik jer vecina njih dolazi sa vec odredjenim temama i informacijama u glavi koje zele da ti kazu i nista sem toga nije vazno.Vrlo jednosmerna komunikacija ...

Inace ja i dan danas jesam mizantrop u neku ruku..kod mene postoji ustvari strah od ljudi ( to vucem od malih nogu - ne znam zasto) a onda taj strah pokusavam da maskiram prezirom. Ali volim da posmatram ljude. Zanimljivi su za proucavanje:D

[Truman]

Ja sam kao dete posebno imao odbojnost prema ljudima jer sam bio dosta introvertan. Danas se to izgubilo, ali ostaje neki strah vezan za nadolazece dogadjaje...Ne znam zasto...

[Morella]

Pa dobro, mislim da je odredjena doza straha u neku ruku i normalna....valjda...