Filozofija i film

[Bojana]

Heidegger i Wenders

“Na čemu počiva nepojavljivanje stvari kao stvari? Da li je prosto-naprosto, čovek propustio da stvar predstavi kao stvar? On je kadar da propusti samo ono sto mu je vec dostavljeno. Čovek može da predstavlja –svejedno na koji način- jedino ono što je prethodno samo po sebi zasvetlelo i pri tom mu se pokazalo u svetlosti koju je donelo sobom.”
M. Heidegger

Film predstavlja jedan pokušaj ljudskog duha da oživi svoju sapripadnost sa zemljom, nebom i božanstvima. Simulirajući kretanje kao trajanje, kao sabiranje, kinematografski mehanizam nas nagovara na nas same kao davno zaboravljenu istinu. To je onaj korak unazad u mišljenju na koji nas Heidegger nagovara, “korak nazad od mišljenja koje samo predstavlja, to jest objašnjava, ka mišljenju što podseća.” Ni Bergson ni Heidegger ne prihvataju onaj pristup stvarnosti koji tu istu stvarnost od sebe otuđuje time što joj pristupa analitički. Takav nas metod izopštava iz sveta. “…ogledalsku igru jednostavnosti zemlje i neba, božanstva i smrtnika” . Boraveći jednom prilikom u Nari, Japan, Wenders je fotografisao pod hrama prekrivenog mahovinom nesvakidašnje zelene boje. Priča uz fotografiju kaže da je ta scena imala toliko magije u sebi, da je njen autor izuo cipele i ugazio u nju kako bi je osetio. Pokretna slika ostavlja naše telo zavaljeno u bioskopske fotelje, izazivajući naš duh. U tom izazovu leži značaj filma.

“Raskrivanje koje vlada u modernoj tehnici neko je izazivanje”. Ono pred nas po-stavlja sliku kao zamenu za svet, ili bar njegov odsečak, ta slika pokreće našu uobrazilju koja stvara na način ontološkog. To stvaranje se tiče otvaranja bića čime ono “stupa u neskrivenost svoga bitka” . To otvaranje bića u svome bitku Heidegger naziva događajem istine. Proces otvaranja tiče se prvenstveno procesa stvaranja filma, gde je autor “malo božanstvo” koje okom kamere kao svojim okom otvara skrivenu ravan stvarnosti. I, time uspostavlja jedan svet. Uspostavljajuci ga, on biva njegov čuvar.

[Domaci I.]

Okrivanje istine, ili postavljanje istine u delo mogu da razumem s obzirom na njegov primer iz spisa Izvor umetničkog dela, Van Gogove cipele npr, kao i verovatno još neka dela iz prikazivačkog (predmetnog) slikarstva, ali jasno je da u njegovom razumevanju umetnosti nema mesta (širine) za (sve) ono što se obično umetnošću danas i gotovo kroz istoriju takvim naziva. Kad bih uspeo da napravim "prelaz" sa tog primera na neko drugo delo i odatle primetim taj "trag božanskog", ili sudar Neba i Zemlje, kako sam čitao kod Uzelca da govori o Hajdegerovom razumevanju umetnosti, znao bih kako da tretiram i film.

Da li Hajdeger u nekom svom spisu govori osobito o filmu?

[Bojana]

Delimicno u Pitanje o tehnici u Uvodu u Heideggera.
Negde sam procitala da postoji par predavanja na temu filma, ali sam jos uvek u procesu traganja.
Upravo je Izvor umetnickog dela inicirao moj 'slabasni' misaoni pokusaj...

Zasto ne film kao umetnicko delo? Meni se nekako cini da a-perceptivni proces svoje najsnaznije opredmecenje ima upravo u filmu. Danas.

[prolaznik]

Nemam sam što za reći ali evo jedan link, možda dobro dođe. webcom.com/~paf/hlinks/hfilm.html
Nije da sam pročitao tekstove, pa ipak, možda posredujem nešto... :)

[polemos]

Mozda vam se svidi...

www.film-philosophy.com

[selena]

Pa ako neko zeli da vidi koji filmovi pripadaju kojoj filozofskoj teoriji to moze pogledati ovde:

Kod:

http://www.philosophymr.com/main/filmovi.htm