The Notebook (2004)

[Domaci I.]

The Notebook (2004)

Upravo sam odgledao film The Notebook, snimljen 2004. godine. Na sajtu imdb-a nosi prosečnu ocenu 8.2/10, što ga svrstava među jedne od najbolje ocenjenih. Moja ocena bi takođe bila tu negde... Između 8 i 8.5/10.



Početak filma ne obećava. Čini se kao klasična ljubavna priča smeštena u polovini XX veka. Mladić i devojka se zaljubljuju i provode lepe dane ljubavi za vreme dok ona sa roditeljima odmara na selu. Međutim, dan kada će leto proći i roditelji je povesti u grad se bliži, i tako raste napetost, sve dok u jednom trenutku sami roditelji ne budu presekli i odveli Ali (tako se devojka zove) iz sela, zabrinuti zbog toga što se naročito vezala za siromašnog mladića. Mladić joj piše, ali Alina majka ne dozvoljava da pisma stignu do devojke. Konačno, ona se polako zaljubljuje u drugog, mladića koji dolazi sa ratišta, koji je bogat i pametan, i u prilazu njoj podseća na dečaka iz mladosti.

Ta priča traje do trećine ili polovine filma, a onda kreću malo suptilniji momenti koji će sigurno učiniti da se neki ljudi duboko zamisle i počnu da poštuju svaki momenat života, svaki momenat proveden sa voljenom osobom, naučiće da makar na trenutak poštuju i dive se ljubavi, sentimentu, pa i mladosti. Siguran sam da film, koliko god bio na prvi pogled tek ljubavna priča, može da probudi nešto dobro u svakome od onih koji ga budu videli.

YouTube isečak (insert) iz filma, sa nekom melodijom/muzikom u pozadini (bez glasova glumaca):

<a href="http://www.youtube.com/v/o0uRa6YSeJo&rel=1" target="_blank">http://www.youtube.com/v/o0uRa6YSeJo&rel=1</a>

Neki od komentara sa drugih foruma i web lokacija povodom ovog filma:

- The Notebook je jedan od rijetkih romanticnih filmova koji mi se svidio. Stvarno je dobar: ni previse ni premalo patetike - taman...

- The Notebook. Svjesno preporučujem film, znajući da ću biti optužen za mekuštvo i nedostatak macho gena, ali džaba, dobar ljubavni film...

[Vidovita Rino]

Hahahahhahaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa..........
ja imam tu knjigu, koju sam čitala pre četiri-pet godina i sa mojom drugaricom se oduševljavala koliko je lepo, romantično tralallala
Ja ne volim da se prisećam tih vremena, pa tako nikada neću da gledam ovaj film, zato što je glup!!!

[Vidovita Rino]

Evo malo divnih i mudrih rečenica iz te famozne knjige

"Shvatio sam da je život jednostavno zbirka malih života, svaki proživljen u jednom danu. Da bi svaki dan trebala provesti u otkrivanju lepote u cveću i poeziji i u razgovoru sa životinjama. Da ništa ne može zameniti dan proveden u sanjarijama, zalascima sunca i osvežavajućim povetarcima. Ali najviše od svega, naučio sam da život znači sedenje na klupi pored potoka s rukom na njenom kolenu, i ponekad, za dobrih dana, zaljubljivanje."

Ovde pisac jednostavnim jezikom opisuje čari života, kao kada na kraju filma narator počne da priča o svemu onome što mi pre toga nismo znali, pa nas on odjednom uvodi u taj čaroban svet koji se je odjednom otkrio, i na koji zaboravimo posle pet minuta.

"Naše duše su jedno, i moraš znati
da nikada ne bi smele razdvojene biti;
U osvit divne zore, tvoje lice se ozari
pružam ruke ka tebi i nalazim srce svoje"

jea rajt!!!

A, ovo je biser:
"Znao je, pre nego što je udahnuo vazduh, da je ona ta zbog koje bi mogao da provede ostatak života tražeći je, a da je nikada ponovo ne nadje. Činila se tako dobra, tako savršena."

Pa se nadovezuje na ALINO PISMO NOI ili OBRNUTO
"Razlog što toliko boli razdvojiti se jeste taj što su naše duše povezane. Možda su oduvek to bile, i biće. Možda smo živeli hiljadu života pre ovoga i u svakom od njih pronašli smo jedno drugo. I možda smo svaki put nasilno razdvojeni iz istih razloga. To znači da je ovo zbogom i zbogom za proteklih deset hiljada godina i naznaka onoga što će doći.
Kada te pogledam, opažam tvoju lepotu i gracioznost i znam da postaju istaknutije sa svakim životom koji si proživela. I znam da sam svaki život pre ovoga proveo tražeći te. Ne neku nalik na tebe, već tebe, jer tvoja i moja duša moraju uvek da se spajaju. A onda, iz razloga koji nijedno od nas dvoje ne razume, morali smo da se oprostimo.
Voleo bih da ti kažem da će se sve završiti dobro po nas, i obećavam da ću učiniti sve što mogu da se to i obistini. Ali ako se nikada više ne sretnemo, i ako je ovo istinsko zbogom, znam da ćemo se videti ponovo u drugom životu. Naći ćemo se opet, i možda će se zvezde promeniti, i ne samo da ćemo se voleti tada već i za sve vremena koja su prohujala."

....!!!!!!

[Domaci I.]

Prema ovim citatima stvarno izgleda površno i detinjasto... Pre svega otud što se zadržava na onom pojedinačnom, što tu njihovu ljubav ne usmerava na neka opšta mesta i opšte ciljeve nego za sve traži razloge u nekim okolnostima (slučajnostima). Tako se od ljubavne priče pravi sapunica.

Međutim, u filmu nije bilo takvih priča. Likovi gotovo da nisu razgovarali sami sa sobom pa nije ni bilo prilike da takvi ispadnu. Nije bilo tih opštih preporuka koje uvek ponižavaju priču filma.

Možda se na primeru ovog filma i istoimenog romana može izvesti školski zaključak kako nije isto čitati knjigu i gledati film, koliko god bio rađen po knjizi. I film nije po pravilu osiromašeni roman, već ponekad može biti njegova nadgradnja ili poboljšanje, kao što mislim da je u ovom slučaju.