P. S. I Love You (2007)

Jedan od onih filmova koje ne vredi gledati ni u najgoroj dosadi. Niskobudžetni (sem ako nisu budžili budžet kao što čini domaća, uglavnom korumpirana produkcija) ljubić, rađen po istoimenom romanu neke irske pisateljice: PS. I Love You is Irish writer Cecelia Ahern's first novel, published in 2004. The book reached #1 bestseller status in Ireland (for 19 weeks), the United Kingdom, the United States, Germany, and the Netherlands..

Film uglavnom poseduje solidne kvalitete u pogledu priče ali samo na momente. Sa druge strane, ima dosta praznine. Autor (romana ali i filma) se nije potrudio da izbegne narodnu mudrost, štaviše, služio se njom u svakom momentu, pa su kvazi-ljubavne scene poput onih iz španskih sapunica česte u ovom ostvarenju. Film ne nosi nikakvu poruku, niti bilo šta kritikuje. Afirmativno se odnosi prema svemu što je ionako prihvaćeno/standardno. Na kraju, ni gluma nije zahtevna. Moja ocena: 6/10, i preporuka: ne gubiti vreme i poštedeti oči - nemojte gledati ovaj film.

Evo kako film vide kritičari sa sajta Krstarice:

SINOPSIS

Holi Kenedi (Hilari Svonk) je prelepa, pametna i udata za čoveka svog života - strastvenog i duhovitog Irca po imenu Geri (Džerard Batler). Kada Geri izgubi život zbog bolesti, i Holin život počinje da bledi. Jedina osoba koja može da pomogne je ona koja nije više tu. Niko ne poznaje Holi bolje od Gerija. Zato je dobro što je razmišljao unapred.

Pre nego što je umro, Geri je napisao Holi niz pisama koja će je voditi ne samo kroz patnju već i na putu ponovnog otkrivanja sebe. U narednim nedeljama i mesecima na iznenađujuće načine stiže još pisama od Gerija, i svako je šalje na novu avanturu, i svako je potpisano na isti način: P. S. Volim te.

Holina majka (Keti Bejts) i njene najbolje prijateljice, Deniz (Lisa Kudrou) i Šeron (Džina Geršon), počinju da se brinu da Gerijeva pisma previše vežu Holi za prošlost, ali svako pismo je zapravo gura dalje u novu budućnost.

O FILMU

"Volim priče koje me podsećaju na važne stvari u životu", kaže Hilari Svonk. "Mislim da nas 'P. S. Volim te' podseća da se držimo blizu onih koje volimo i da ih nikada ne uzimamo zdravo za gotovo, jer nikada ne znate šta se može desiti sutra. Takođe, govori o moći prijateljstva i o porodici...", kaže uz osmeh.

Scenarista i reditelj Ričard Lagraveneze kaže: "Moje omiljene priče su gorko-slatke, smejete se, plačete, dirnuti ste. Takav je život; nikada nije jedno ili drugo, i ne treba da bude. Želim da se to vidi i na filmu."

"P. S. Volim te" počeo je kao istoimeni roman irske spisateljice Sesilije Ahern, koja je imala samo 21 godinu kada je napisala knjigu o ljubavi, gubitku i nadi koja je postala internacionalni bestseler. "Bez obzira na godine, poreklo ili struku, svi mi doživljavamo ljubav, a kada volite nekoga, znate kakav je strah od gubitka", kaže Ahernova. "Ovo je priča o činjenici da ljubav živi zauvek, priča puna nade."

Producent Vendi Finerman imala je priliku da pročita knjigu pre nego što je objavljena i odmah je u njoj videla potencijal. "Bila je to univerzalna priča zato što svi možemo da zamislimo kako bi bilo izgubiti nekoga koga volimo i onda gajiti nadu da će se njihovo prisustvo i dalje nekako osetiti."

Dok je razrađivala projekat, Finermanova se obratila Ričardu Lagravenezeu da bude reditelj i scenarista na osnovu prvobitne adaptacije Stivena Rodžersa. Finermanova kaže: "Ričardove reči su prelepe i stvarne. Zvuče kao da ih neko zaista izgovara u realnom životu, tako da izazivaju poznate emocije i povezivanje s likovima."

Pošto je upravo sarađivao s Hilari Svonk na filmu "Freedom Writers", reditelj je ugrabio priliku da nastave saradnju. "Želeo sam Hilari u ovom filmu zato što sam je jako dobro upoznao i lepo sarađujemo. Izuzetno je talentovana, i to je poznato, ali sam ja hteo da je vidimo i u ovakvoj ulozi. Imao sam sreću što sam mogao ponovo da radim s glumicom njenog kalibra." Svonkova tumači glavni lik, Holi Kenedi, mladu ženu koja kao da ima sve, dok joj život ne donese nešto neočekivano. "Holi je vrlo mlada našla ljubav", kaže glumica. "Geri joj je bio sve - njena srodna duša, najbolji prijatelj, ljubavnik, muž. Kada ga izgubi, odjednom ostaje sama i ne zna kako da sama nastavi sa životom. Ali, on je znao šta je čeka, pa joj je napisao pisma koja će joj pomoći da ponovo pronađe sebe. Mislim da ona kroz pisma na neki način započinje novu vezu s Gerijem.

U prenošenju romana Ahernove na veliko platno autori su prebacili mesto dešavanja priče iz Irske na Menhetn, ali im je i dalje bilo važno da odaju počast korenima knjige i autoru. "Želeo sam da Irska igra važnu ulogu", kaže Lagraveneze. "Zato je Gerijev lik ostao Irac, i osmislio sam priču o tome kako su se on i Holi upoznali u Irskoj." Snimanje je počelo na lokacijama u Irskoj, gde je vladalo veliko interesovanje zbog popularnosti knjige i spisateljice. Uprkos velikom broju znatiželjnika, ekipi je dobro došlo prisustvo Ahernove na setu. Smitova kaže: "Dok smo bili u Irskoj, imali smo sreće da je ona provela puno vremena s nama. Ona je najšarmantnija, najelegantnija i najslađa devojka na svetu."

Posle dve nedelje u Irskoj, ekipa se preselila u Njujork, i snimanje se nastavilo u Bruklinu i na Menhetnu, kao i na Jenki stadionu, gde se odigrava bitna scena između Svonkove i Harija Konika Juniora. Lagraveneze kaže: "Želeli smo da stvorimo lik koji je kreativan, ali čija je kreativnost potisnuta." Reditelj na kraju dodaje: "Ovo je ljubavna priča, ali i put samootkrivanja. To je priča o prijateljstvu i porodici i o tome kako ljubav može biti toliko jaka da premosti život i smrt."

Dakle, prava pravcata - kenjaža. Ništa nije rečeno, ništa stvarno duboko i ništa mudro. Sve se drži debele površnosti i opštih mesta koja ničemu novom ne uče. Ona narodnjačka mudrost, kratko rečeno.

Niti se u filmu stvarno otkriva bilo kakva veza mrtvih i živih, niti ima nagoveštaja o tome. Film je operisan od bilo kakve duhovnosti; tu i tamo ima par duhovitih scena, ali daleko, daleko od komičnih, kako se u ovom gore komentaru navodi. Scene su realistične i podsećaju na biografiju jedne prosečne žene tridesetih godina koja postaje udovica i pokušava da prihvati novo stanje stvari.

Ništa posebno, i, kao što rekoh, nije vredno gledanja.