Carlston za Ognjenku

[Vidovita Rino]

CARLSTON ZA OGNJENKU

leeeeeeeeeeeeej kolko glup film

[Domaci I.]

Gledao danas ovaj film u bioskopu Dom vojske, u Nišu, sa gospojicom Rino. Cena karte je 200 dinara, a bioskopska sala je bila poprilično ispunjena, čak bih rekao da je bila skoro dopola puna, na moje i čini mi se opšte iznenađenje onih koji su pristizali.

Nisam imao pojma o čemu se radi u filmu, i pravo da kažem, mislio sam da je film strane produkcije, pošto je nekakav Luk Beson spomenut u produkciji, iako je na naslovnici filma bila i ona domaća glumica, Katarina Radivojević, ako sam pogodio ime i prezime. Mislio sam da verovatno ona u filmu govori engleskim jezikom, ako li već ima zapaženu ulogu da bi se našla na plakatima ovog filma.



Film Čarlston za Ognjenku počinje bledo: narator govori usiljeno se trudeći da zvuči interesantno i duhovito, ali je maši poentom bilo kakav smisao, a i duh(ovitost). Onda se gladalac verovatno teši i misli da će sigurno u narednom momentu ispasti nešto sasvim drugačije, da će se u filmu dogoditi neki ključni obrt koji će čitav prethodni deo filma baciti u bledilo i opovrgnuti ga. Da je sve do tog momenta u stvari bilo plansko uspavljivanje publike. Ipak, to se ne događa. Film izgleda prema fabuli kao nekao nasumično nabacivanje događaja koje režija ima zadatak da što više razvuče i nekako učini zabavnijim za gledaoce. A srž priče je slučaj jednog zabačenog sela nakon prvog svetskog rata u kojem žive jedino žene, pošto su muškarci otišli i poginuli u ratnim okršajima. Svaki muškarac je pravo bogatstvo, pa ma kakav bio. Dve dame će silom prilika morati da krenu u "nabavku", i tokom čitavog filma pokušavati da se izbore sa tim hoće li pronađene muškarce dovesti u selo i podeliti ostalim ženama, ili pak uzeti za sebe.

Kažem još jednom, film Čarlston za Ognjenku je ubedljivo najslabije fabulno-osmišljen film da nakon gledanja pomislite da bi svako mogao da napravi, te da bi od gotovo bilo čega i bilo kakvog događaja mogao da nastane film. Jedino što se autor potrudio da uradi, između ostalih pokušaja, i u čemu je uspeo, je to što je ubedljivo prikazao goleme sise glavne glumice, tj. makar estetski glavne, pomenute Radivojevićeve. Slažu se i kritičari, kako vidim, da je jedino to nešto zbog čega će ljudi ići u bioskopske dvorane. Konačna ocena, prema mom mišljenju, je 3/10.

Evo šta se kaže o fabuli na sajtu filma:
Srbija, dvadesetih godina prošlog veka, u smiraj Prvog svetskog rata - očaravajuća, mistična, surova, večno razapeta između Istoka i Zapada, između drevnih paganskih mađija i sila civilizacije. Visoko u krševitim planinama leži selo Pokrp, čije je čitavo muško stanovništvo izginulo tokom pređašnjih ratova. Selo neljubljenih žena koje skapavaju za muškarcima. Kada sestre-narikače Mala Boginja i Ognjenka, u bezuspešnom pokušaju da izgube nevinost, slučajno bez života ostave jedinog preživelog pokrpskog muškarca - prastarog i iznemoglog Deda Bisu, nađu se pred „strašnim sudom“ ogorčenih seoskih žena.
Ali, one uspevaju da iznude pomilovanje, pod uslovom da pronađu živog, pokretnog muškarca, uhvate ga i dovedu u selo. Pod budnim okom povampirenog duha njihove stroge babe, Velike Boginje, dve vatrene, ali i naivne sestre, kreću u veliki, beli svet. Strast, avantura, ljubav, razmetljivi snagator i ulickani kralj beogradskih plesnih dvorana ih očekuju…

Evo sada čitam na jednom sajtu da ga porede sa Šejtanovim ratnikom. Zašto je ovaj film u bilo kakvoj vezi sa onim nakaznim ostvarenjem kao što je Šejtanov ratnik? Je li oba filma režirao isti čovek? Uroš... kako već? Ako jeste, onda mu je ovaj Čarlston  za Ognjenku tek za par dlaka bolji od onog amaterskog (čak niti studentskog) filma.

[DramatisPersonae]

hahahaha, to su mozda trebali da odrade kao pornic.
Inache ja sam znao o cemu se radi, tako da nisam hteo, niti cu da troshim vreme na njega.
Njih dve su sestre? :(
Pa dooobro, malo incesta nikom nije shkodilo...

[Silovani_Leptir]

Bas sam htio postaviti pitanje u vezi ovoga filma. Pogledao sam trailer na netu koji mi je jako zanimljiv. Sumnjan da cu ga moci legalno pogledati, pa ako netko bude imao download linkove, neka posalje. Unaprijed zahvaljujem!

[Morella]

Meni film onako odoka deluje zanimljivo....No videcemo kad ga pogledam.
Ali lele sto ne volim Katarinu Radivojevic :sumnjalo:

[Otrovni Starac]

Radi se o jednom od najdubokoumnijih vilmova koji su se pojavili na prostorima ovim, u poslednjih hiljadu dvesta pedeset i sest godina (1256). U pitanju je nesvakidasnja metavora univerzalne vrednosti. Jer dijelom govori o proslosti dijelom o buducnosti, a mozda i ponajvise o sadasnjosti humanoida.  Palenta je u emancipaciji zena, te oslobadjanju od patrijarhalnih stega kroz avanturu ispunjenu potragom za strascu i/ili ljubavlju. Ona je svakako neobicna, i za vreme u kome je smestena radnja vilma - veoma radikalna. Jer svedocimo zenkama u ulozi lovaca, naspurot muskarcu - simobolu razuma, snage i hrabrosti, dominantnom humanodinom entitetu koji se najednom nasao u ulozi plijena. Ovaj sveti film postavlja i istrazuje pitanja gdi su granice drustvenih normi i cime su one zapravo uslovljene. Sto je ono sto nas cini zenkom ili muzjakom? Je su li nasi identiteti socijalno iskonstruisani ili su pak u potpunosti bioloski uslovljeni. Svakako interesantna tema za antropologe, psihologe i ostalu bagru.
Film je tehnicki savrseno uradjen. Bogat je simbolima i motivima koji uspesno apostrofiraju glavnu temu. 

[Domaci I.]

hahahaha, to su mozda trebali da odrade kao pornic.

Eto ja tvrdim, i slažem se tako sa mnogima, da i jeste pornić. Jer za sve ono vreme trajanja filma jedino što stvarno vredi i što je teško u filmu odraditi jeste naterati ono dvoje glumaca (Katarinu Radivojević i onoga šmekera koji je valjda trebalo da bude neka vrsta alfa-mužjaka) da se seksaju onako golišavi u mrtvačkoj kočiji. Deluje tek na rečima perverzno. U filmu to nije baš tako egzotično. Stoga ni onim jadnicima koji su željni pornografije ne bi trebalo da bude bog zna koliko zanimljivo.

Sumnjan da cu ga moci legalno pogledati, pa ako netko bude imao download linkove, neka posalje. Unaprijed zahvaljujem!

Ja više ne tražim one regularne linkove za download, tek skidam preko torrenta. Ako tamo budem naišao na torrent link, postaviću ovde.

Meni film onako odoka deluje zanimljivo....No videcemo kad ga pogledam.
Ali lele sto ne volim Katarinu Radivojevic

Ne voli je veliki deo ženskog sveta. Kao da zavidi njenim dojkama. Čudi me to. Ja nikad nisam obraćao pažnju na dojke. Kao da je to nešto važno. Važno je lice. Ona plavuša u filmu, iako plavuše asociraju na površnost pa mi nisu simpatične po defaultu, izgleda daleko bolje i pametnije u licu nego li Katarina (makar na filmu).

Sem toga, kako je glupo zavideti nekome na veličini njegovih dojki. Ja mojim drugovima nikad nisam zavideo na tome što su im veće grudi. A kod devojaka još slabije razumem. Valjda su veće grudi veći teret. Poskakuje... čini problem većim.

U pitanju je nesvakidasnja metavora univerzalne vrednosti. Jer dijelom govori o proslosti dijelom o buducnosti, a mozda i ponajvise o sadasnjosti humanoida.  Palenta je u emancipaciji zena, te oslobadjanju od patrijarhalnih stega kroz avanturu ispunjenu potragom za strascu i/ili ljubavlju. Ona je svakako neobicna, i za vreme u kome je smestena radnja vilma - veoma radikalna. Jer svedocimo zenkama u ulozi lovaca, naspurot muskarcu - simobolu razuma, snage i hrabrosti, dominantnom humanodinom entitetu koji se najednom nasao u ulozi plijena. Ovaj sveti film postavlja i istrazuje pitanja gdi su granice drustvenih normi i cime su one zapravo uslovljene. Sto je ono sto nas cini zenkom ili muzjakom? Je su li nasi identiteti socijalno iskonstruisani ili su pak u potpunosti bioloski uslovljeni.

Ovo poslednje je davno prevaziđena tema. To bi bilo isto kao kada biste danas pitali o tome ima li smisla govoriti o tome da je neka rasa naprednija od ostalih. Kao kada biste pravili film sa potrebom da dokažete kako arijevska rasa nije superiorna u odnosu na druge. Ali to je samo jedan razlog za odbacivanje vaše kritike. Ono što je glavno tek predstoji. Tiče se ovoga što se pobrojali: borba protiv patrijarhalnog načina razmišljanja kod žena (koje u filmu čini mi se i nema, ali nema veze, recimo da ima), te ženke u ulozi lovaca i jurnjava za plenom... te granice rduštvenih normi i njihova uslovljenost. Recimo da sve te poruke u filmu postoje, da film postavlja neka pitanja (mada ih, siguran sam, uopšte ne postavlja). Ali zašto nije rađeno na naglasku na tim pitanjima? Zar se film ne ocenjuje prema tome koliko su te ključne ideje naglašene, odnosno kako je producent i režija uspeo da dovede do izražaja tu liniju poruke, kroz glumu, kostime, kadrove, pozicioniranje, i sve ono što kroz dobar rad čini jedan film kvalitetnim?

[Otrovni Starac]

Ovo poslednje je davno prevaziđena tema. To bi bilo isto kao kada biste danas pitali o tome ima li smisla govoriti o tome da je neka rasa naprednija od ostalih. Kao kada biste pravili film sa potrebom da dokažete kako arijevska rasa nije superiorna u odnosu na druge. Ali to je samo jedan razlog za odbacivanje vaše kritike.

Ako bismo uzeli ovo za tacno, onda bi, bojim se, morali odbaciti citavu psihologijiu i filosofiju s rijecima: vala, sve sto se tu palamudi su odavno prevazidjene teme. A ovo gore je izreceno, verujem, zbog nepoznavanja desavanja u u navedenim naukama. Jer da je upoznatost sa njima postojana onda se ne bi izreklo onako nesto. To mu tako dodje. Jest, eto na primer, diskusija o rasama je danas jos uvek popularna, i izucava se u mnogim naukama. O pitanju nasih identiteta postoji citava teorija u psihologiji, od frojda do fanona. U filozofiji se palamudi o jednom te istom vec dve hiljade godina i sto je najsmesnije ne dolazi se do nikakvih relevatnih saznanja, a ipak se o tome jos uvek i danas palamudi, i kako izgleda, ne pokazuje se tendencija da se sa tim palamudjenjem prestane.  Jos jednom, dakle, ako je gore citirano tacno, onda su, majku mu, vecina tih spekulativnih  nauka prevazidjene. No osobu koju sam citirao to ne sprecava da jednoj od tih znanosti posveti ceo zivot.

Ono što je glavno tek predstoji. Tiče se ovoga što se pobrojali: borba protiv patrijarhalnog načina razmišljanja kod žena (koje u filmu čini mi se i nema, ali nema veze, recimo da ima), te ženke u ulozi lovaca i jurnjava za plenom... te granice rduštvenih normi i njihova uslovljenost. Recimo da sve te poruke u filmu postoje, da film postavlja neka pitanja (mada ih, siguran sam, uopšte ne postavlja). Ali zašto nije rađeno na naglasku na tim pitanjima?

Na ateizaciji sam skrenuo paznju da ono sto percepira jedan kao jedno ne mora da percepira i drugi kao isto takvo. Taj stav je sasvim pravedan, jer je ohrabren relativizatorstvom koje je primenjeno na pojam boga (uvodjenjem nebeskih nosoroga i letecih veverica) u toj istoj raspravi. Jednostavnije receno, rekao bih da je problem do osobe koja se pita zasto nije radjeno na naglasku na odredjenim pitanjima u filmu, problem je do njene nesposobnosti da percepira da je zapravo vrlo dobro radjeno na naglasku na odredjenim pitanjima u filmu.

Zar se film ne ocenjuje prema tome koliko su te ključne ideje naglašene, odnosno kako je producent i režija uspeo da dovede do izražaja tu liniju poruke, kroz glumu, kostime, kadrove, pozicioniranje, i sve ono što kroz dobar rad čini jedan film kvalitetnim?

Ovo bi mogo da bude uvod u jednu drugu raspravu u kojoj bi se moglo nasiroko zboriti. Recimo, pitanje sta je dobar kadar? Pozivam filmadzije da se iskenjaju po ovom pitanju, i da pri tome postuju filosofiju dobrog kadra drugih ucesnika.

[Morella]

Ne voli je veliki deo ženskog sveta. Kao da zavidi njenim dojkama. Čudi me to. Ja nikad nisam obraćao pažnju na dojke. Kao da je to nešto važno. Važno je lice. Ona plavuša u filmu, iako plavuše asociraju na površnost pa mi nisu simpatične po defaultu, izgleda daleko bolje i pametnije u licu nego li Katarina (makar na filmu).

Sem toga, kako je glupo zavideti nekome na veličini njegovih dojki. Ja mojim drugovima nikad nisam zavideo na tome što su im veće grudi. A kod devojaka još slabije razumem. Valjda su veće grudi veći teret. Poskakuje... čini problem većim.

Kako apsurdan zakljucak . Znaci nije mi doticna simpaticna znaci zavidim joj na velicini korpice....
Daj molim te.....
Kada su glumice u pitanju ne znam zasto bi mi njen izgled i bio vazan. Nikada mi nije bio kriterijum to da doticna izgleda kao foto model.
Katarina mi se ne svidja niti kao vrsna glumica a njena bahatost koja dolazi do izrazaja u obracanju medijima i u izjavama me posebno odbija jer ne volim tip ljudi koji smatra sebe bogom danim a nema nesto mnogo pokrica za to.

[Domaci I.]

Ako bismo uzeli ovo za tacno, onda bi, bojim se, morali odbaciti citavu psihologijiu i filosofiju s rijecima: vala, sve sto se tu palamudi su odavno prevazidjene teme.

Dabogme da su te teme prevaziđene, Presveti. Vidite, to bi bilo isto kao kada biste kazali da bi se filozofski moglo diskutovati o tom je li voda u osnovi svih stvari, onako kak je Tales još ustvrdio. Vi, hvaleći ovaj film, i njegove motive, afirmišete neka takva pitanja.

Jest, eto na primer, diskusija o rasama je danas jos uvek popularna, i izucava se u mnogim naukama.

Pitanje o rasama i njihovoj biološkoj supremaciji je samo po sebi diskriminirajuće. Kakav odgovor se tu traži? Da je jedna boja čoveka inteligentnija od one druge boje ljudskog bića? To treba nešto da donese? Nečemu da nas (stvarno) pouči? Čemu? Da jedne tretiramo kao nižu vrstu bića? Bezobrazluk, eto šta je to. Treba da je sram te ljude koji se time uopšte drznu baviti, ili neka obuku lepo fuhrerovsku odeću i puste brke kakve je on imao.

U filozofiji se palamudi o jednom te istom vec dve hiljade godina i sto je najsmesnije ne dolazi se do nikakvih relevatnih saznanja, a ipak se o tome jos uvek i danas palamudi, i kako izgleda, ne pokazuje se tendencija da se sa tim palamudjenjem prestane.

Filozovija, ta meni toliko omražena umna disciplina (fiskulura ili onanisanje), čak i nije potraga za odgovorima, već najpre potraga za pitanjima.

Na ateizaciji sam skrenuo paznju da ono sto percepira jedan kao jedno ne mora da percepira i drugi kao isto takvo.

Baš onako kako će daltonista kazati da je ono tamo belo, iako ja vidim žuto? Dabogme, na isti način kao što će moj pradjed u Donjem Dragovlju kod Gadžinog Hana znati da stranice knjige S one strane dobra i zla (F. Niče) iskoristi kao toalet papir, a ne onako kako bi ih ja koristio. To je svakako subjektivna stvar, ako dopuštate da svetom vlada relativistički nihilizam. Eto vam puta da se ukinu sve nauke jednim mahom.

Jednostavnije receno, rekao bih da je problem do osobe koja se pita zasto nije radjeno na naglasku na odredjenim pitanjima u filmu, problem je do njene nesposobnosti da percepira da je zapravo vrlo dobro radjeno na naglasku na odredjenim pitanjima u filmu.

Dakle, vi hoćete da kažete da je taj gospodin, taj Uroš Stojanović ili kako se već preziva, u stvari uradio fantastičan posao i da je savršeno naglasio momente koje ste vi naveli da se njima film bavi, a da ja to nisam ipak uspeo da primetim? Dobro. Onda ću od vas da zatražim da mi konkretnije opišete u kojim scenama se koji od tih problema pretresa i kako to prema psihologiji mase dolazi kod publike do upitnosti.

Daj molim te.....

Čitav moj komentar je bio uglavnom šaljiv i apsurdan. To je dobra književna reč.

[Morella]

Nikad ne diraj zenu u velicinu tudjih korpica

[Otrovni Starac]

Dabogme da su te teme prevaziđene, Presveti. Vidite, to bi bilo isto kao kada biste kazali da bi se filozofski moglo diskutovati o tom je li voda u osnovi svih stvari, onako kak je Tales još ustvrdio. Vi, hvaleći ovaj film, i njegove motive, afirmišete neka takva pitanja.

Dobro.

Pitanje o rasama i njihovoj biološkoj supremaciji je samo po sebi diskriminirajuće. Kakav odgovor se tu traži? Da je jedna boja čoveka inteligentnija od one druge boje ljudskog bića? To treba nešto da donese? Nečemu da nas (stvarno) pouči? Čemu? Da jedne tretiramo kao nižu vrstu bića? Bezobrazluk, eto šta je to. Treba da je sram te ljude koji se time uopšte drznu baviti, ili neka obuku lepo fuhrerovsku odeću i puste brke kakve je on imao.

Smijem se dok čitam ovakve komentare, koje bih pre očekivo od onog perice milivojevića koji je tek pošo u prvi razred osnovne. O rasama se raspravlja recimo u pzihologiji, da se pokaže koliko je to loša stvar, prorasistički komentatori se koriste samo da ilustruju bezumlje koje vladalo ili se još pokatkad može čuti, čak i u intelektualnim krugovima. A inače skoro je pokazano da rase ne postoje, al o tome ne bih ovde.

Filozovija, ta meni toliko omražena umna disciplina (fiskulura ili onanisanje), čak i nije potraga za odgovorima, već najpre potraga za pitanjima.

Dobro.

Baš onako kako će daltonista kazati da je ono tamo belo, iako ja vidim žuto? Dabogme, na isti način kao što će moj pradjed u Donjem Dragovlju kod Gadžinog Hana znati da stranice knjige S one strane dobra i zla (F. Niče) iskoristi kao toalet papir, a ne onako kako bi ih ja koristio. To je svakako subjektivna stvar, ako dopuštate da svetom vlada relativistički nihilizam. Eto vam puta da se ukinu sve nauke jednim mahom.

Jasno. Sada ste ukinuli sve nauke.

Dakle, vi hoćete da kažete da je taj gospodin, taj Uroš Stojanović ili kako se već preziva, u stvari uradio fantastičan posao i da je savršeno naglasio momente koje ste vi naveli da se njima film bavi, a da ja to nisam ipak uspeo da primetim? Dobro. Onda ću od vas da zatražim da mi konkretnije opišete u kojim scenama se koji od tih problema pretresa i kako to prema psihologiji mase dolazi kod publike do upitnosti.

Ja mislim da je to apsurdno, jer čak i kao bih ja to izneo vi biste mogli da tvrdite da to za vas nije kompetentna stvar, jer vi to tako ne percepirate, jer imate drugojačiji sistem vrijednosti.

Čitav moj komentar je bio uglavnom šaljiv i apsurdan. To je dobra književna reč.

A ja očekivao da ćete, potšo ste se odbacili sve nauke, te kakvu takvu ''mudrost'' koja se u njima nudi, ja očekivo da ćete predložiti čime onda jedan film treba da se bavi? Šta onda nije prevaziđena tema? Juče ste na kanalu rekli da je za vas priča ''Lakomi mećići'' umjetnički vrijedna jer ima jednu poruku, a to je da ne treba biti lakom. Dakle vi, pretpostavljam, mislite da bi jedan film trebalo da razrađuje ovakvu jednu ideju/temu - lakomost? Te negativne posljedice te lakomosti.

[Otrovni Starac]

Znači gospodin nema više šta prokomentirat na ovoj temi? Odbacio je nauke, i umnost koje su one nudile, te silesiju tema i hideja koje bi filmovi mogli posuditi i istraživati. Ostaje pitanje da li gospodin misli da bi jedan film onda trebalo da se bavi temom ''Nije pravedno preći ulicu na crveno'' ili možda još jednom interpretacijom priče ''Lakomi mečići''.

[Domaci I.]

Ja sam prepustio tu stvar vama. Tu da još jednom pogledate moje reči koje ste ocenili kao da ih ja zastupam, a u stvari sam opisivao vaš pogled na stvari:

Baš onako kako će daltonista kazati da je ono tamo belo, iako ja vidim žuto? Dabogme, na isti način kao što će moj pradjed u Donjem Dragovlju kod Gadžinog Hana znati da stranice knjige S one strane dobra i zla (F. Niče) iskoristi kao toalet papir, a ne onako kako bi ih ja koristio. To je svakako subjektivna stvar, ako dopuštate da svetom vlada relativistički nihilizam. Eto vam puta da se ukinu sve nauke jednim mahom.

Vi ste na to odgovorili ovako:

Jasno. Sada ste ukinuli sve nauke.

A na to sam ja klimnuo glavom i rekao: Dobro, Presveti gospodin se poigrava, jer nemoguće bi bilo da nije pravo shvatio šta sam hteo da kažem onim gore rečenim. Sve to što sam rekao, da podsetim, rečeno je s obzirom na druge vaše reči:

Na ateizaciji sam skrenuo paznju da ono sto percepira jedan kao jedno ne mora da percepira i drugi kao isto takvo.

A to je vaša stara postavka. Vi se toga nikako ne odričete. A onda govorite kako je ipak različita vrednost onoga što jedan kaže (misli ili stvori) u odnosu na ono što drugi kaže (misli ili stvori):

Jednostavnije receno, rekao bih da je problem do osobe koja se pita zasto nije radjeno na naglasku na odredjenim pitanjima u filmu, problem je do njene nesposobnosti da percepira da je zapravo vrlo dobro radjeno na naglasku na odredjenim pitanjima u filmu.

Vi tada priznajete moje stanovište koje je čist intelektualizam, i suprotan relativizatorstvu koje vi u prvom delu citata tražite.

Dakle, ja bih u ovom slučaju mogao da kažem da vidim u ovom filmu nedostatke rada na naglasku onih momenata i motiva koje film navodno obrađuje, i da zatim prepričam film, kažem zbog čega tako mislim, dok biste vi morali da uradite isto, i usput naglasite momente u kojima se forsiraju pomenuti motivi. To su u stvari mogućnosti za nastavak ove rasprave.

[Otrovni Starac]

Hahaha, gospodin je prvo odbacio psihologiju a onda i filosofiju. A morao je učiniti tako, jer sam ga vezao u čvor posle izjave ''Da je ono prevaziđena tema''. Onda je pokušao relativizovati sve nauke. Na kraju je ostalo sasvim nejasno šta on misli čime bi trebalo da se bavi jedan film (u poslednjem obraćanju  je izbegao da odgovori jer je predosjetio koliko je to neugodno pitanje, odnosno da je doveden pred svršen čin). Izgleda da je ozbiljan kad misli da bi jedan dobar film trebalo da razrađuje temu pravednosti prelaska ulice na crveno..