Bergmanovi filmovi - Face to face (1976)

[Miroslav Ibic]

U filmu "Face to face" se radi o jednoj doktorki, psihijatrici, koja je kupila kucu u nekom gradu gde je i dobila privremeno zapošljenje. Kuca još nije nameštena, njen muž je u nekoj drugoj državi, a cerka je otišla na letovanje. U tom gradu žive njeni deka i baka, kod kojih ce ona da provede nekoliko meseci. Ta kuca je veoma mracna, i dok gledate scene u njoj, stvarno imate osecaj da se gušite, a stalno kucanje satova, kojih svuda ima u toj kuci opet doprinose morbidnosti ovog filma.
Na pocetku vidimo kako jedna njena pacijentkinja, Marija, sva lepljiva, masne kose, izgubljenog pogleda pravi neke ludacke pokrete, koje možemo videti samo kod osoba koje pocinju u stvarnom svetu da sve svoje unutrašnje doživljaje, misli i onaj najlicniji deo sebe, izražavaju pokretima i izrazima lica (kao na kraju filma, kada pomenuta doktorka doživljava nervni slom, i pred svojim prijateljem pocinje da imitira njenu baku, sebe kada je bila mala, da udara u zidove kao da se nalazi u ormanu u koji ju je baka zakljucavala kada je bila mala).
E, u celom filmu se o tome radi, to je jedan put, kroz koji doktorka ide ka samoubistvu, jer više život i pritisak ne mogu da se izdrže.
Sve je tako besmisleno, ona je totalno izgubljena i ne zna šta ce da radi sa sobom, ali ipak su u njoj još one uzde koje je teraju da se ponaša normalno, da može da prica sa bakom (ali sve je to stegnuto), da ode na žurku kod neke starije gospodje, kod koje upoznaje jednog kolegu psihijatra. On je poziva na veceru, ona se uznemirava, i mumla da ima nešto zakazano, a on kaže, drugi put, i odlazi sa žurke. Ona, sve uznemirena, brzo ustaje i žuri da ga stigne, da mu kaže da je ipak za tu veceru, onda, u istom onakvom, groznicavom raspoloženju, zove telefonom nekoga s kim se je dogovorila, da otkaže dogovor.
Ne znam tacno šta bi to raspoloženje moglo da znaci, ali mislim da je to ta šansa koja joj se pružila da ne bude sama, ili možda da je taj doktor neko ko ce je moci saslušati, i saosecati sa njom.
E, i tako su oni otišli na veceru, i sledeca scena koju vidimo je, da se parkiraju kola ispred doktoreve kuce, oni ulaze unutra, on je pita šta ce da popije, ona kaže ništa, sedaju na trosed, i on kaže nešto bezobrazno, na šta mu ona postavi gomilu pitanja, vidno razocarana, kako je planirao da je odvede u spavacu sobu, šta bi radio, kako bi se to završilo, i onda mu kaže da pozove taksi. Posle nekoliko recenica, ona nastavlja da prica sa njim, kao da ništa nije bilo, i dogovaraju se da ce da nastave da se druže, da odu u bioskop i takoooo...
Oni su se tako družili, i posle nekoliko dana neki ljudi su hteli da siluju tu doktorku, to mi nije baš sasvim jasno... posle tog pokušaja silovanja, ona i doktor idu u pozorište, a posle kod njega, ona mu prica kako se ne oseca dobro, da je tužna, i da bi volela da prespava kod njega, ali da ne bude nicega, da se samo drže za ruke. (sve vreme dok je pričala je gledala u pod, a onda je pitala: "If you force things to be as usual, they will be as usual. Dont you think?" Naravno, doktorka ne dobija odgovor, već stoji, preko celog ekrana, videći se do pola, i držeći čašu vode u ruci, nekoliko sekundi, u tišini, i onda se prelazi na sledeću scenu) I tako ona je popila neke tablete za spavanje, legli su u krevet, i odjednom ona pocinje da prica dogadjaj od tog dana, kada su ti ljudi hteli da je siluju, tacnije, jedan covek je hteo da je siluje, a drugi je to gledao. Ona tako pocinje da mu prica to što joj se desilo, i kaže da ne razume sebe, da je u jednom trenutku njoj sve to bilo smešno, i da nije htela više da se opire nego da se prepusti, ali nije mogla, i da ne razume sebe, i onda pocinje scena histerije koja traje skoro deset minuta, kada se doktorka, smeje, place, smiruje se, drhti, fantasticno snimljena scena, pokušava da ustane i ode kuci (kao da ce to nešto promeniti) ali nema snage pa se vraca u fotelju, doktor je smiruje, ona za cas povrati razum i dobije smrtno ozbiljno lice, a onda ponovo pocinje najstašniji moguci plac koji cete ikad imati prilike da vidite u bilo kojem filmu, ja bar nisam videla tako nešto.
Nema na jutubu nijede scene iz ovog filma, a film je na švedskom, tako da nema smisla postavljati to. U stvari, ima jedna scena, ali te scene nema u filmu, a i samo početak ima prevod, ali nije loša scena, pa evo vam!

<a href="http://www.youtube.com/v/szwaOTJ6TZo&rel=1" target="_blank">http://www.youtube.com/v/szwaOTJ6TZo&rel=1</a>

E, i šta je bilo sa doktorkom. Da, ona tako plače, on je odvozi kući, ona tamo prespava ceo dan, njeni baka i deka odlaze negde, ona ostaje sama u kući, priča sebi da nije nesrećna, ustaje, češlja se, priča sebi šta sve može da radi, okreće telefon, zove onog doktora da gledaju neki film zajedno, kad odjednom, u ogledalu vidi jednu staricu užasnog lica, sa bez jednog oka, ustvari, ima kao nekog crnog puža usmesto jednog oka, i ta starica je mnogo strašna, ona tako samo stoji tamo i gleda je.
Ta baka izgleda ovako



Doktorka spušta slušalicu, uzima lekove, priča sebi kako nije nesrećna ni usamljena, kako joj je mnogo lepo, i onda počinje njeno putovanje kroz svoj unutrašnji svet koji je pun starih ljudi, mrtvačkih kovčega, u kome smrdi i u kome se sveća koja gori gasi, jer nema dovoljno vazduha. Ona se tu sreće i sa svojim roditeljima koji su poginuli u saobraćajnoj nesreći kad je bila mala, prvo je radosna što ih vidi, ali oni ćute, i kada čuju da je pokušala da se ubije, odlaze u drugu sobu, ona lupa i viče kako su je uvek terali da se oseća krivo, a kada izadju ona počinje da ih udara.
I tako. Na kraju filma, onaj njen doktor prijatelj odlazi za jamajku, i ne želi da ona podje sa njim, četrnaestogodišnja ćerka joj kaže smireno kaže da zna da je nikad nije volela, ali da je to u redu, njen muž je došao da je poseti kada se je probudila iz kome, ali tu nema nikakve prisnosti, već je prikazana velika udaljenost, i samoća naše glavne junakinje.
i tako ona sve to veoma tužna prihvata, što je sama, deka je već pri samrti (u filmu ima i jedna strašna scena kada deka i baka pričaju o smrti, kako deka počinje da plače, jer je starost strašna, i baka mu kaže da dodje da legne kod nje u krevet, i onda se tako odgegaju). I tako, deka treba da umre, baka sedi pored njega i drži ga za ruku, i ova doktorka shvata neku veliku istinu

ja bih volela da saznam celu istinu o ovome filmu

[Plodni bizon]

Bergman je u Personi uspeo ono sto Dejvid Linc nece nikada, mada mu je namera a analizira disocirane licnosti i disocijativne poremecaje stavlja u drustveni kontekst, a da pri tome ne bude banalan, konzervativan niti vulgarno reduktivan. Tamo gde Linc polazi od Lakana, Bergman polazi od Junga, ono sto Linc osudjuje, Bergman samo tumaci.

Odlicna recenzija  btw.

[Miroslav Ibic]

Da, Bergman je strašan reditelj, filmovi mu prikazuju najmučniju stranu ljudske egzistencije, stoga moja recenzija nikako ne može da bude dobra, da bi bila dobra, moram sebi da izgledam patetično, jer bi pisala o vriskovima (nečujnim kojih ima nekoliko u filmu, glavna junakinja, pokušava da vrisne, ili kaže nešto, ne možemo praviti razliku, i ruka, koja joj je do tada bila na ramenu, je hvata za usta, a druga ze čelo, ili, drugi put, kad doktorka ide kroz salu punu, prepunu pacijenata, koji svi željno pružaju ruke, stiže do jedne, kojoj viri neki papirić, traka iz usta, i ona ga izvlači, i izvlači i izvlači, i čita šta piše na njemu (Help me. They have cut me in the head. They operated on me. But, when they put me together, they forgot the daily fright.) U trenutku kad je papir izašao ceo, pacijentkinja pokušava da vrišti, otvara usta, čuje se jedan strašan uzdah, i doktorka joj brzo stavlja šaku preko usta, gura je od sebe, i kaže joj da dodje sledećeg meseca. Onda prilazi sledećoj ženi, koja izgleda normalno, i skida joj masku







a onda je prekriva čaršavom i kaže joj da ne sme da zaboravi da pije lekove. Tako, pomoći nema, svi su sami, and ol det hez left iz det vi stik tugedr!) samoći čoveka, teškoći, teskobi itd.

[Truman]

Gde se mogu naci Bergmanovi filmovi? Rino, gde si ga nasla?

[Miroslav Ibic]

Ja sam ovaj film prvi put gledala na Metropolisu, od pola, pa smo ga onda skinuli sa torenta, kod Kekenja.Sad skidam najnoviji Bergmanov film, koga je režirala ova Liv Ulman, koja glumi u skoro svim njegovim filmovima. Imam i Personu, a uskoro ću imati i još, imaš Trumane mnogo njegovih filmova da skineš preko torenta, a ima i preko rapidshera

[Truman]

Sramota me da kazem da ne znam sta je torent. E ajde, predji na moju temu ( Trumanova jaja ) da mi pojasnis na koje sajtove da idem, kako da skidam i to. Ne zelim da upropascujem ovako kvalitetnu temu.

[Otrovni Starac]

a stalno kucanje satova, kojih svuda ima u toj kuci

Bergmanov trejdmark, doduse po mom presvetom misljenju on nikad te casovnike ne uvati lepo u kadar, u stvari prikazuje ih sa previse kadrova koji se nekako stihijiski i neugodno nadovezuju jedan na drgi. Tako, imam utisak, gubi se u intenzitetu scene i uznemirujucoj i avetinjkoj energiji koja emanira iz prijedmeta. To me je posebno iziritiralona pocetku presvetog filma "Krici i saputanja", koji, na zalost, ostavlja utisak nedovrsenosti i gorcinu neharizmaticnosti. 

[Lehman]

Bergman je u svojim filmovima razvio istancane metode prikazivanja covekovih egzistancijalnih problema.Egzistencijalne alternative se stalno namecu njegovim filmskim likovima,sa stalnim secanjem na smrt.Otud prepoznatljivo prisustvo casovnika u svakom njegovom filmu,kao da porucuje>Memento mori! Ne znam reditelja koji vise i bolje poznaje mracnu stranu zene,od Bergmana.Po Bergmanu,covekova esencija,je bozija egzistencija,time u filmu omogucava duhovno kretanje koje je za njega neraskidivo vezano za religiozno-egzistencijalisticka shvatanja.Veliki Bogotrazitelj,svakako!

[Domaci Zdajnik]

Ja opet ne shvatam. Mislim, nisam gledao mnogo njegovih filmova. Mislim da sam odgledao samo jedan, i ne sećam se kako se zove. Ali ono što ja poštujem u filmskoj umetnosti jeste kako je nešto izvedeno i koja je specifičnost izvedbe na filmskom platnu tog događaja (scene). Ne mogu da film gledam s obzirom na fabulu i da ocenjujem s obzirom na ovo, ako on treba da bude ogledalo neke filmske vrednosti.

Sada kad pročitam ovo... da njegovi filmovi nose neku egzistencijalističku poruku, da predstavljaju nekakvu egzistencijalistički pogled na život, mislim da to ne bi moglo da bude glavni kvalitet već u najboljem slučaju usputni, svega onoga što je jedan veliki autor nameravao da predstavi.

[Otrovni Starac]

Ali ono što ja poštujem u filmskoj umetnosti jeste kako je nešto izvedeno i koja je specifičnost izvedbe na filmskom platnu tog događaja (scene).

Da, i ja najpre na to obraćam pažnju i poštivam. Međutim, ja sam stekao utisak govoreći s vama o filmu da vi u stvari najviše cenite poruku jednog filma, čak, da samo to i cenite. Jednom prilikom, komentarišući neki film na ovom vorumu, izjavili ste da vam se nije dopao jer nije imao mnogo umnosti u sebi (nije imao umnu poruku ili je uopšte nije imao). Na sličan način ste unizili vrijednost mnogih filmskih ostvarenja. Upravo iz tog razloga priznajem da mi sada niste sasvim jasni i da ste u ovoj stvari nadasve ambivalentni, što dakako nije dobro.
 

Ne mogu da film gledam s obzirom na fabulu i da ocenjujem s obzirom na ovo, ako on treba da bude ogledalo neke filmske vrednosti.

Poruka u filmu, koju vi vazda glorifikujete kao najvažniji element jednoga filma upravo jest nešto što proističe iz fabule, što se u radnji filma stvara i što gledalac percepira iz iste. Otud mi je i ova vaša opaska sada potpuno nejasna.

Sada kad pročitam ovo... da njegovi filmovi nose neku egzistencijalističku poruku, da predstavljaju nekakvu egzistencijalistički pogled na život, mislim da to ne bi moglo da bude glavni kvalitet već u najboljem slučaju usputni, svega onoga što je jedan veliki autor nameravao da predstavi.

Tako je, usputni kvalitet, i kako za koga. No, ja bih uzeo sa velikom rezervom da tako što Bergman uopšte plasira na svoje celuloidne trake. Film je s jedne strane napredniji i zahvalniji medij od ostalih medija, ali s druge je posve kljast i nemušt. To se ponajviše uviđa u slučaju kada film pokušava prezentirati i razraditi jednu temu iz oblasti filosofije, psihologije ili neke druge govnologije, gde je u najvećem broju slučajeva veoma neuspešan i gotovo u svim slučajevima neuspešniji od medujima kao što knjiga. Poznato je da izrada filma po knjizi obično podrazumeva neophodno simplifikovanje i sakaćenje fabule romana, što na kraju rezultira lošijim filmom u odnosu na književno delo sa istim naslovom. Intelektualni film se po mom mišljenju takođe uglavnom ograničava na jednostavno istraživanje određene intelektualne teme, bez nekog dubljeg uplitanja u problematiku i plasiranja kakvog - primera radi - apodiktičnog filosofskog sistema ili velike životne istine. To je valjda i slučaj sa Bergmanovim ostvarenjima. Gledalac će možda prepoznati neka pitanja koja će mu biti predmet kontemplacije i bezgraničnog zadovoljstva jer će se sebi učiniti pametan što ih je prepoznao i što o njima razmišlja (za razliku od dekadentne bagromase); no, to je uglavnom i najveće dostignuće jednog filma koji navodno obrađuje kakvu intelektualnu temu, dakle da gledaocu ponudi pregršt pitanja i dilema koje kao angažuju vijuge.
Upravo sam zbog svega navedenog stava da je osoba koja je izjavila da Begijevi filmovi nose egzistencijalističku poruku i sl. posve neozbiljna.

[Domaci Zdajnik]

Da, i ja najpre na to obraćam pažnju i poštivam. Međutim, ja sam stekao utisak govoreći s vama o filmu da vi u stvari najviše cenite poruku jednog filma, čak, da samo to i cenite. Jednom prilikom, komentarišući neki film na ovom vorumu, izjavili ste da vam se nije dopao jer nije imao mnogo umnosti u sebi (nije imao umnu poruku ili je uopšte nije imao). Na sličan način ste unizili vrijednost mnogih filmskih ostvarenja. Upravo iz tog razloga priznajem da mi sada niste sasvim jasni i da ste u ovoj stvari nadasve ambivalentni, što dakako nije dobro.

Odmah nešto da vam kažem, Presveti. Naime, ja nijesam stručnjak za Bergmana, i kao što već rekoh, nijesam gledao ni dva njegova filma. Stoga vas molim da se ili prebacimo na onu raspravu o tom što je kvalitetna gluma i kvalitetan glumac, ili da se fokusirate na razgovor o konkretnim Bergmanovim filmovima ovdje sa ljudima koji o njemu još i mogu govorit. Ja sam amater na tom polju i biće da gotovo razgovarate sa slepcem koji pokušava nekako da ubode opšta mesta o filmu i tako vodi razgovor o konkretnom uratku koji nije gledao.

A što se tiče toga da sam izrazio misao o tom da mi je bitna fabula. Čujte, Presveti. To je posve mogućno jer se umjem katkad izraziti o filmovima sa pozicije običnog gledatelja, tak da se ne upuštam u tu stvar što je umjetničko u njemu, već mi je stalo samo da ispratim priču i ako je moguće u njoj uživam kao u kakvom dobrom novinskom članku. Ako me uspjevate shvatiti naći ćete da nijesam kontradiktoran, oh, gospode!

Ukratko ili nam drugim riječima: u filmu kao umjetničkom djelu jako je važno upravo ono formalno, ili kak bi se još kazalo - njegova forma, u koju svakak ne spada i to što se zove sadržajem ili fabulom; no, ako film gledamo kao prevashodno ili isključivo uradak za zabavu (kao što vam dođe pornografija ili na primer sportsko nadmetanje na TV-u), tada je dozvoljeno posmatrati ga kroz čistu fabulu. Stoga sam ja dozvolio sebi da u nekom momentu saopštim humanoidima da je neki film loš s obzirom na fabulu. I biće da je to otud što od takvoga nijesam ni očekivao ništa drugo do sirove (neumjetničke) zabave.
 

Poruka u filmu, koju vi vazda glorifikujete kao najvažniji element jednoga filma upravo jest nešto što proističe iz fabule, što se u radnji filma stvara i što gledalac percepira iz iste. Otud mi je i ova vaša opaska sada potpuno nejasna.

Pogledajte, Presveti, kak glasi moja konstrukcija. Tak ćete shvatit da nijesam nigde napravio grešku u izrazu. Sve se sjajno sklapa.

Tako je, usputni kvalitet, i kako za koga. No, ja bih uzeo sa velikom rezervom da tako što Bergman uopšte plasira na svoje celuloidne trake. Film je s jedne strane napredniji i zahvalniji medij od ostalih medija, ali s druge je posve kljast i nemušt. To se ponajviše uviđa u slučaju kada film pokušava prezentirati i razraditi jednu temu iz oblasti filosofije, psihologije ili neke druge govnologije, gde je u najvećem broju slučajeva veoma neuspešan i gotovo u svim slučajevima neuspešniji od medujima kao što knjiga. Poznato je da izrada filma po knjizi obično podrazumeva neophodno simplifikovanje i sakaćenje fabule romana, što na kraju rezultira lošijim filmom u odnosu na književno delo sa istim naslovom.

Vid'te, gospod'ne. Moj stav je nekoć bio takav kakav je sada vaš, ali se ondaK mijenjao. Najednom bih govorio ovako kako vi zaključujete na dnu, a onda ono što vi navodite u početku vašeg citiranog obraćanja, kada velite da je film sjajan medij, buduć da obuhvata i ton i sliku i pokret (rekli bismo: i muziku, i likovnu umjetnost, i ples, ali i još ponešto). Čini se naprosto bogatijim medijem od onoga pojedinačnog što sam spaja u sebe. I to će biti i moj sadašnji stav (što će u čitavu priču o filmskom kvalitetu ipak uvrstiti delom i fabulu samu, kao materij na koji se kasnije gradi forma, kleše izraz). Ipak, o Bergmanovim filmovima, opet, ne bih mogao ništa konkretno kazati.

Intelektualni film se po mom mišljenju takođe uglavnom ograničava na jednostavno istraživanje određene intelektualne teme, bez nekog dubljeg uplitanja u problematiku i plasiranja kakvog - primera radi - apodiktičnog filosofskog sistema ili velike životne istine. To je valjda i slučaj sa Bergmanovim ostvarenjima.

To bi se moralo proveriti. Naime, ispitati šta je kvalitet glumca i glume, tada to primeniti na konkretne filmove presvetoga Bergmana, i onda shvatiti da li on guli svoje filmove i sam filmski kvalitet (glumu i režiju scena) u želji da prikaže što jasnije poruku (filozofsku, teološku, egzistencijalnu ili kakvu god), ili pak radi i na jednom i na drugom koliko je moguće, kako bi se na svim planovima održao kvalitet. Mislim da ako se proziva velikim autorom filmova, morao bi biti i neko ko zna KAKO se filmovi rade, a ne samo ŠTA bi trebalo da bude prikazano ili poručeno u filmu (kao sadržaj).

Gledalac će možda prepoznati neka pitanja koja će mu biti predmet kontemplacije i bezgraničnog zadovoljstva jer će se sebi učiniti pametan što ih je prepoznao i što o njima razmišlja (za razliku od dekadentne bagromase); no, to je uglavnom i najveće dostignuće jednog filma koji navodno obrađuje kakvu intelektualnu temu, dakle da gledaocu ponudi pregršt pitanja i dilema koje kao angažuju vijuge.
Upravo sam zbog svega navedenog stava da je osoba koja je izjavila da Begijevi filmovi nose egzistencijalističku poruku i sl. posve neozbiljna.

Ja ne vidim, Presveti, da je osoba koja veli da Bergmanovi filmovi nose egzistencijalističku poruku pogrešila ukoliko je tačno ovo gore i ako važi za filmove dotičnog presvetog gospodina. Naime, ako zaista Bergmanovi filmovi angažuju moždanu masu, i to na specifičnom planu kakav je recimo pitati se o smislu života ili nečem takvom, onda to jesu egzistencijalistički poduhvati. Zar ne?

[Otrovni Starac]

Odmah nešto da vam kažem, Presveti. Naime, ja nijesam stručnjak za Bergmana, i kao što već rekoh, nijesam gledao ni dva njegova filma. Stoga vas molim da se ili prebacimo na onu raspravu o tom što je kvalitetna gluma i kvalitetan glumac, ili da se fokusirate na razgovor o konkretnim Bergmanovim filmovima ovdje sa ljudima koji o njemu još i mogu govorit. Ja sam amater na tom polju i biće da gotovo razgovarate sa slepcem koji pokušava nekako da ubode opšta mesta o filmu i tako vodi razgovor o konkretnom uratku koji nije gledao.

Hi, hi... Uopšte ovde nije slučaj da je neophodno da znate bilo šta o bergmanu da biste nešto i prokomentarisali o problemu o kome ja razglabah u prethodnoj besedi. Drugo, malo je neumesno da me citirate i onda da započinjete da odgovarate na citat nečim što nema veze sa tim citatom.

A što se tiče toga da sam izrazio misao o tom da mi je bitna fabula. Čujte, Presveti. To je posve mogućno jer se umjem katkad izraziti o filmovima sa pozicije običnog gledatelja, tak da se ne upuštam u tu stvar što je umjetničko u njemu, već mi je stalo samo da ispratim priču i ako je moguće u njoj uživam kao u kakvom dobrom novinskom članku. Ako me uspjevate shvatiti naći ćete da nijesam kontradiktoran, oh, gospode!

Hm... Ovo izgleda opet nema skoro nikakvih dodirnih tačaka sa onim što ste citirali tako da moram još jednom da izrazim čuđenje, a i zabrinutost, i praktično, ostaje mi nepoznanica na šta se odnosi ovaj odgovor.

Ukratko ili nam drugim riječima: u filmu kao umjetničkom djelu jako je važno upravo ono formalno, ili kak bi se još kazalo - njegova forma, u koju svakak ne spada i to što se zove sadržajem ili fabulom; no, ako film gledamo kao prevashodno ili isključivo uradak za zabavu (kao što vam dođe pornografija ili na primer sportsko nadmetanje na TV-u), tada je dozvoljeno posmatrati ga kroz čistu fabulu. Stoga sam ja dozvolio sebi da u nekom momentu saopštim humanoidima da je neki film loš s obzirom na fabulu. I biće da je to otud što od takvoga nijesam ni očekivao ništa drugo do sirove (neumjetničke) zabave.

Heh, pa nisam siguran da sam vas pitao za fabulu. Pitao sam vas za poruku koja proističe iz fabule, a koja je jedan od nužnih kriterijuma vaše umetnosti (umna poruka).
 

Pogledajte, Presveti, kak glasi moja konstrukcija. Tak ćete shvatit da nijesam nigde napravio grešku u izrazu. Sve se sjajno sklapa.

Hmmm.. U spornoj rečenici ste tako govorili o fabuli da se stiče utisak da je vama onda nebitna i poruka (kao produkt te fabule, te ako potpuno diskvalifikujete fabulu onda čini se u paketu s njom bacate i poruku). Shodno tome sam izrazio zabrinutost kako možete kazati tako nešto, ako se uzme u obzir da je vama poruka u filmu najbitnija.

Vid'te, gospod'ne. Moj stav je nekoć bio takav kakav je sada vaš, ali se ondaK mijenjao. Najednom bih govorio ovako kako vi zaključujete na dnu, a onda ono što vi navodite u početku vašeg citiranog obraćanja, kada velite da je film sjajan medij, buduć da obuhvata i ton i sliku i pokret (rekli bismo: i muziku, i likovnu umjetnost, i ples, ali i još ponešto). Čini se naprosto bogatijim medijem od onoga pojedinačnog što sam spaja u sebe. I to će biti i moj sadašnji stav (što će u čitavu priču o filmskom kvalitetu ipak uvrstiti delom i fabulu samu, kao materij na koji se kasnije gradi forma, kleše izraz). Ipak, o Bergmanovim filmovima, opet, ne bih mogao ništa konkretno kazati.

Ja sam očekivao da se osvrnete na stav koji sam izneo, a to je da je film u stanju samo istraživati određenu intelektualnu temu ali ne i plasirati čitav jedan filosofski sistem gospon Sartra ili razraditi fabulu u meri u kojoj to čini Dostojevski (te shodno tome ubedljivo plasirati i neke iluminativne generalizacije i životne istine). Pride je ova vaša primedba potpuno bespotrebna jer sam ja već napomenuo da film ima određenih prednosti u odnosu na druge medije, ali da s druge strane ima i jednu veliku manu. Ta mana je - kao što već napomenuh - upravo ograničenost filma po pitanju razrade kakve intelektualne teme, jer čini se da on ne ide dalje od istraživanja te postavljanja naivnih pitanja.

To bi se moralo proveriti. Naime, ispitati šta je kvalitet glumca i glume, tada to primeniti na konkretne filmove presvetoga Bergmana, i onda shvatiti da li on guli svoje filmove i sam filmski kvalitet (glumu i režiju scena) u želji da prikaže što jasnije poruku (filozofsku, teološku, egzistencijalnu ili kakvu god), ili pak radi i na jednom i na drugom koliko je moguće, kako bi se na svim planovima održao kvalitet. Mislim da ako se proziva velikim autorom filmova, morao bi biti i neko ko zna KAKO se filmovi rade, a ne samo ŠTA bi trebalo da bude prikazano ili poručeno u filmu (kao sadržaj).

Stava sam da je i ovo promašen i irelevantan odgovor. Možda će odgovor koji ću ponuditi na sledeći vaš citat biti ujedno odgovor i na ovo.

Ja ne vidim, Presveti, da je osoba koja veli da Bergmanovi filmovi nose egzistencijalističku poruku pogrešila ukoliko je tačno ovo gore i ako važi za filmove dotičnog presvetog gospodina. Naime, ako zaista Bergmanovi filmovi angažuju moždanu masu, i to na specifičnom planu kakav je recimo pitati se o smislu života ili nečem takvom, onda to jesu egzistencijalistički poduhvati. Zar ne?

Ne verujem da Bergman razrađuje ideje egzistencijalizma na nivou koji to čini filosofska egzistencijalistička bagra od 'ajdegera do sartra. Ne verujem da gospodin Bergman može da nam prenese postulate i smisao tog pravca kroz, na primer, jednoiposatni prikaz žene koja leži u postelji i umire od raka, niti kroz prilično retke i banalne dijaloge između karaktera. Ne bih hteo da budem suviše isključiv kao što nisam bio ni u prethodnoj besedi - ostavio sam mogućnost da Bergman možda  kakvim filmskim detaljima aludira na filosofiju egzistencijalizma te postavlja i istražuje neka od pitanja koja se odnose na taj filosofski pravac. Ali to nam svakako ne daje za pravo da kategorički iznosimo stav da on šalje jasne egzistencijalističke poruke. Čak i da tako što ipak egzistira na nekoj od Bergmanovih filmskih traka morali bismo se zapitati koliko je ta poruka kvalitetna ako se usporedi sa porukama egzistencijalizma u nekom od spisateljskih paketića gospodina Sartra; drugim rečima, da li je jedan reditelj sposoban da umetne i razradi na kvalitetan i dosledan način čitave postulate jednog filosofskog pravca u neki film, koji je po svoj prilici fokusiran na prikazivanje nekih prozaičnih priključenija karaktera, kako to najčešće i jest slučaj sa Bergmanovim a i filmovima mnogih drugih reditelja.   


U svakom slučaju, moram da kažem da sam jako razočaran kako pristupate raspravi, delujete potpuno rasejano, kao da samo prelećete preko onoga što drugi napiše i pišete nešto što vama odgovara. Iskreno, ne očekujem da se ponovo javite i da mi se obratite.

[Domaci Zdajnik]

Videh da ste na sve moje replike odgovarali tako što kažete da to što govorim nema veze ni sa čim. Pa dobro onda, Presveti, ja vas ostavljam da razgovarate sa nekim drugim ljudima, pošto ono što ja govorim nema veze ni sa čim. Žao mi je što neko od nas ipak ne pokazuje makar malo želje za prijateljskom i kvalitetnom raspravom. Usput mislim da ćete teško naić na humanoida koji bi pristao pod ovakvim uvijetima da razgovara s vama, buduć da ovog puta nimalo niste bili teatralni.

[Otrovni Starac]

Ho majku mu. Valjda sam vam ovu taktiku ''govoriću o bilo čemu samo da nešto kažem'' previše tolerisao još na hateizaciji, sada samo otvoreno primećujem i osuđujem što tako radite.

p.s. Zbilja više ne vidim smisla u tome da dva puta moram da iznosim jedno te iste da biste vi možda odgovorili. Tako je bilo i na temi Čarlston za Ognjenku, pa kad sam vas deseti put suočio sa problemom na koji ste izbegavali da odgovorite i kada je postalo evidentno da se dalje ići neće ako se konačno ne osvrnete na to onda ste isto prokomentarisali nešto u ovom stilu, kao, Otrovni Starac je netolerantan i ne poštuje sagovornika. I na onoj temi citati iz knjiga se događa isto.


p.s. (3) Gospodine Zdajnik, evo odradio sam jednu analizu. Stavio sam vašu opasku, pa onda moj odgovor na nju, i onda vaš na moju, te pokazujem šta vi odgovarate na moje pisanije. Valjda će vam sada biti jasno koliko ste u krivu.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
               
                                                                   Zdajnikova taktika na delu:


Gospon Zdajnik: ono što ja poštujem u filmskoj umetnosti jeste kako je nešto izvedeno i koja je specifičnost izvedbe na filmskom platnu tog događaja (scene).

Otrovni Starac: Da, i ja najpre na to obraćam pažnju i poštivam. Međutim, ja sam stekao utisak govoreći s vama o filmu da vi u stvari najviše cenite poruku jednog filma, čak, da samo to i cenite. Jednom prilikom, komentarišući neki film na ovom vorumu, izjavili ste da vam se nije dopao jer nije imao mnogo umnosti u sebi (nije imao umnu poruku ili je uopšte nije imao). Na sličan način ste unizili vrijednost mnogih filmskih ostvarenja. Upravo iz tog razloga priznajem da mi sada niste sasvim jasni i da ste u ovoj stvari nadasve ambivalentni, što dakako nije dobro.

Dakle Otrovni Starac ovde izražava čuđenje, jer zna od ranije da gospon Zdajnik glorifikuje poruku filma kao ono najbolje i najvažnije što on ima da ponudi, ali gospon Zdajnik upravo izjavljuje gore da je njemu u filmu bitno kako je nešto izvedeno i koja je specifičnost izvedbe na filmskom platnu tog događaja; otud Otrovni Starac pravedno konstatuje kako je gospon Zdajnik po pitanju toga šta on ceni u filmu pomalo ambivalentan

Evo šta gospon Zdajnik odgovara na ovu opasku Otrovnog Starca:

Pasus 1: Odmah nešto da vam kažem, Presveti. Naime, ja nijesam stručnjak za Bergmana, i kao što već rekoh, nijesam gledao ni dva njegova filma. Stoga vas molim da se ili prebacimo na onu raspravu o tom što je kvalitetna gluma i kvalitetan glumac, ili da se fokusirate na razgovor o konkretnim Bergmanovim filmovima ovdje sa ljudima koji o njemu još i mogu govorit. Ja sam amater na tom polju i biće da gotovo razgovarate sa slepcem koji pokušava nekako da ubode opšta mesta o filmu i tako vodi razgovor o konkretnom uratku koji nije gledao.

!!!  Ako ovo ima veze sa onom primedbom Otrovnog Starca onda...

Pasus 2:

A što se tiče toga da sam izrazio misao o tom da mi je bitna fabula. Čujte, Presveti. To je posve mogućno jer se umjem katkad izraziti o filmovima sa pozicije običnog gledatelja, tak da se ne upuštam u tu stvar što je umjetničko u njemu, već mi je stalo samo da ispratim priču i ako je moguće u njoj uživam kao u kakvom dobrom novinskom članku. Ako me uspjevate shvatiti naći ćete da nijesam kontradiktoran, oh, gospode!

Gospodin počinje da govori o fabuli iako to nije predmet onoga na šta ukazuje Otrovni Starac (još jednom: njegova Svetost ukazuje na problem Izdajnikove ambivalentnosti, jer poslednji ranije kazuje kako mu je u filmu bitna umna poruka (iako usko povezano sa fabulom razlika je velika) a sada kazuje kako mu je bitno kako je u nekom filmu nešto izvedeno). Ovo iz pasusa dva evidentno opet nema nikakve veze sa opaskom Otrovnog Starca i gospon Zdajnik ne objašnjava svoju ambivalentnost.

Pasus 3: Ukratko ili nam drugim riječima: u filmu kao umjetničkom djelu jako je važno upravo ono formalno, ili kak bi se još kazalo - njegova forma, u koju svakak ne spada i to što se zove sadržajem ili fabulom; no, ako film gledamo kao prevashodno ili isključivo uradak za zabavu (kao što vam dođe pornografija ili na primer sportsko nadmetanje na TV-u), tada je dozvoljeno posmatrati ga kroz čistu fabulu. Stoga sam ja dozvolio sebi da u nekom momentu saopštim humanoidima da je neki film loš s obzirom na fabulu. I biće da je to otud što od takvoga nijesam ni očekivao ništa drugo do sirove (neumjetničke) zabave.

Gospodin Zdajnik počinje sada da priča o formi filma i opet govori o fabuli, iako Otrovni Starac govori o umnoj poruci u filmu kao jednom od primarnih kriterija Izdajnikove umetnosti.

[Domaci Zdajnik]

Prvo moram da naglasim, ponovim i podvučem vaš bezobrazluk po pitanju toga kako vodite diskusiju, ako vam je na ovoj temi bila namera da je povedete, jer ja isprva nisam tako shvatio, te sam odgovarao tek da biste nastavili sa teatralnim odgovorima (odgovorima u kojima nije bitna sadržina već ono kako ćete tu sadržinu izložiti). Sadržaj vaših poruka, kao i ona vilozovija koja se tu provlači, bilo kao teorija o umetničkom ili umetnosti, ili o filmu konkretno - nije od prvenstvenog značaja, i više izgleda kao izlaganje kroz autoironiju. Zato, ako moji komentari ne izgledaju preterano kvalitetno, to je otud što nisam osećao potrebu da se potrudim i izložim protivan stav, ili ste u određenom trenutku govorili isto što i ja mislim i što sam ranije zagovarao.

A sada da vidimo šta vi prigovarate i kako.

Pasus 1: Odmah nešto da vam kažem, Presveti. Naime, ja nijesam stručnjak za Bergmana, i kao što već rekoh, nijesam gledao ni dva njegova filma. Stoga vas molim da se ili prebacimo na onu raspravu o tom što je kvalitetna gluma i kvalitetan glumac, ili da se fokusirate na razgovor o konkretnim Bergmanovim filmovima ovdje sa ljudima koji o njemu još i mogu govorit. Ja sam amater na tom polju i biće da gotovo razgovarate sa slepcem koji pokušava nekako da ubode opšta mesta o filmu i tako vodi razgovor o konkretnom uratku koji nije gledao.

!!!  Ako ovo ima veze sa onom primedbom Otrovnog Starca onda...

Taj pasus je mogao da stoji i iznad citiranog dela, kao uvod u odgovor i apel da se pređe na diskusiju o kvalitetu glumca ili glume. I nije mi jasno zašto se sladite nad tim citatom kao da je kako retardiran ili šta tome slično, kad se taj zahtev postavlja prema pravilima svih internet diskusija - povesti diskusiju na temu koja odgovara naslovu. Potom sam vam priznao da nisam gledao Bergmanove filmove i da sam se ovde uključio sasvim slučajno, bez namere da o bilo čemu naročito razglabam, budući da nisami kompetentan.

Pasus 2:

A što se tiče toga da sam izrazio misao o tom da mi je bitna fabula. Čujte, Presveti. To je posve mogućno jer se umjem katkad izraziti o filmovima sa pozicije običnog gledatelja, tak da se ne upuštam u tu stvar što je umjetničko u njemu, već mi je stalo samo da ispratim priču i ako je moguće u njoj uživam kao u kakvom dobrom novinskom članku. Ako me uspjevate shvatiti naći ćete da nijesam kontradiktoran, oh, gospode!

Gospodin počinje da govori o fabuli iako to nije predmet onoga na šta ukazuje Otrovni Starac (još jednom: njegova Svetost ukazuje na problem Izdajnikove ambivalentnosti, jer poslednji ranije kazuje kako mu je u filmu bitna umna poruka (iako usko povezano sa fabulom razlika je velika) a sada kazuje kako mu je bitno kako je u nekom filmu nešto izvedeno). Ovo iz pasusa dva evidentno opet nema nikakve veze sa opaskom Otrovnog Starca i gospon Zdajnik ne objašnjava svoju ambivalentnost.

Da vam kažem nešto... Poruka i fabula (sadržaj) su vezane na način da prvo proizlazi iz drugog, neraskidivi su, i to što vam ja govorim o fabuli (sadržaju) znači da govorim o onom uzroku poruke, i koristim se meni dražem terminu kada je u pitanju sadržaj (vi govorite o poruci, ja o fabuli, iz koje ona proističe). A reći da su to dve različite stvari, te da je, kako rekoste, "razlika velika", demagoška je retorika sa namerom tek da se sagovornik ponizi ili predstavi kao retardiran.

Pasus 3: Ukratko ili nam drugim riječima: u filmu kao umjetničkom djelu jako je važno upravo ono formalno, ili kak bi se još kazalo - njegova forma, u koju svakak ne spada i to što se zove sadržajem ili fabulom; no, ako film gledamo kao prevashodno ili isključivo uradak za zabavu (kao što vam dođe pornografija ili na primer sportsko nadmetanje na TV-u), tada je dozvoljeno posmatrati ga kroz čistu fabulu. Stoga sam ja dozvolio sebi da u nekom momentu saopštim humanoidima da je neki film loš s obzirom na fabulu. I biće da je to otud što od takvoga nijesam ni očekivao ništa drugo do sirove (neumjetničke) zabave.

Gospodin Zdajnik počinje sada da priča o formi filma i opet govori o fabuli, iako Otrovni Starac govori o umnoj poruci u filmu kao jednom od primarnih kriterija Izdajnikove umetnosti.

I dalje je moj komentar sasvim na mestu ako razumete koliko je poruka povezana sa fabulom, kako proističe iz fabule, i kako - ako se želi govoriti o poruci - nužno je govoriti o fabuli (sadržaju). Čak je pravilnije kazati "sadržaj" ili "fabula", umesto "poruka", ako problem želi da se zahvati iz korena.

Još jednom, veoma mi je žao što se gospodin ovako ponaša.