Ratovi na prostoru bivse Jugoslavije

[Domaci Zdajnik]

Tema je dobra, dok god se ne umeše neko žedan krvi. No, takve ćemo odstraniti na vreme, nadam se.

Ja bih da počnem sa druge strane, više teoretizirajući nego obraćajući se konkretnim stranama, događajima, ličnostima. Naime, dobro je poznato da je rat uvek takav da zahteva najmanje dve strane. Od ovih teško je utvrditi ko je želeo da prolije krv više od drugih, i to bi navodno trebalo da pada pod kolektivnu osudu države ili naroda koji se za to založio, odnosno tome nije stao na put. Kažem "navodno" jer u svakoj od ovih moralo je biti i onih koji ne mogu da nose oružje. Da su svi imali pameti, do rata nikako ne bi moglo da dođe. Dakle, neko nije imao pameti i prvi se drznuo na oružje. Ipak, na takvu akciju potrebno je pametno reagovati, a to znači obratiti se međunarodnoj zajednici za pomoć, za reakciju, za naplatu. I tako bi rat bio sprečen, a ona strana koja se drznula da napadne dobila bi batine koje je zaslužila (npr. izolaciju od nekoliko godina, naplatu ratne štete i slično). Ipak, vidimo da su čak tri strane prihvatile ratovati, kao da se rešenje nalazi upravo u tom sukobu puškama, a ne da se do njega dolazi dijalogom.

Pošto stvari već tako stoje, danas se postavlja pitanje krivice, i to pre svega za konkretna ubistva, a među ovima najpre ubistva civila. Pojedince za koje se utvrdi da su ubili ma i jednog civila trebalo bi tretirati kao da su ubili čoveka (bez obzira na nacionalnost, naravno) u mirnodopsko vreme, i dakle osuditi takve na najmanje 20 godina zatvora. One koji su ubili više od jedne osobe, za svaku osobu po minimum 20 godina, ili kako koji sud u kojoj zemlji propisuje. I tu nema veze ko je bio čiji vojnik, je li se radilo o nekom običnom vojniku koji izvršava naređenja svog pretpostavljenog, ili je to sam pretpostavljeni. Odgovaraju obojica, tj. obojica su zalužili zatvor.

Iz ovog korpusa pitanja izvukao bih ono koje se tiče genocida. Genocidom ne bih mogao ništa u bilo kom ratu da nazovem. Šta bi to značilo? Ubiti ne jednog, nego milion ljudi? I u čemu je razlika ako je to uradila jedna osoba? Mi nju možemo u najgorem slučaju osuditi na smrt, ali genocid je reč koja kvantitativno opisuje neki zločin, i opet se ne tiče države. Drugim rečima, iz ovih ratova, u prisećanju na njega, morali bismo da izuzmemo nacionalnosti, države učesnice, i svedemo ga na pojedince koji su, već poremećeni i žedni krvi, krenuli da ubiju, i to bilo koga da ubiju.

Inače je prisećanje na rat, u kontekstu krivice naroda ili države, uvek pozivanje na osvetu, na neko razračunavanje. Prvo i osnovno je krivicu pripisati pojedincima, a ne kolektivno osuđivati narode.

Ispravite me ako sam pogrešio temu uvodnog teksta. No, morao sam ovako da se "ubacim".

[asophos]

Temu sam postavio, kako sam rekao, samo zato što su mi ti događaji bliski, a istina je da malo ljudi zna nešto o tome, jer se sve godinama guralo pod tepih, no, cenjeni gospodine izdajniče nikako niste pogrešili u svom postu...
vidim da ste i vi osudili ta dešavanja i drago mi je zbog toga, i dokle god bude bilo ljudi poput vas, a naravno da ih u srbiji ima, nikada niko neće moći okriviti čitav srpski narod za ovaj rat...

mada bih sad malo skrenuo i osvrnuo se na presudu međunarodnog suda pravde koju su dosudili u korist države srbije - s čim se ne bih složio; naime, ne poznajem pravo toliko dobro, ali koliko znam bosna, a i hrvatska, su podnele tužbu protiv, tada, sr jugoslavije, pa srbije i crne gore, a sad samo protiv srbije (dok je predsednik hrvatskog parlamenta Šeks oprostio nama crnogorcima, ali smo se obavezali da ćemo naplatiti odštetu). naime, protiv same države, a ne protiv naroda. koliko znam država su institucije - predsednik (tada milošević), vlada, policija, vojska... svi oni koji su omogućili da dođe do rata, svi oni koji su naređivali i sprovodili zločine u delo; tako da sam samo želeo na to ukazati - ne bih osudio srpski narod (bar ne kolektivno, samo birače SRS-a :-), ali državi srbiji (tada sr jugoslaviji) se ne može samo tako oprostiti ta odgovornost za početak i krvavi razvoj rata...(možda sam sada ja skrenuo s teme, ali ću se pokušati vratiti)...

u malim se sredinama uvek čuju one teorije zavere svih protiv svega, pa tako i ona da se rat morao desiti zato što je tako odgovaralo vatikanu, berlinu, londonu...možda to i jesu istine...vidite, ja sam na strani hrvata samo zato što su se oni hteli odcepiti, a srbi su se varali želeći sačuvati jednu državu koja je lagano odlazila u kurac...i to meni nije u redu sa srpske strane...no, dobro je poznato da su i hrvati planski ubijali srbe; znači nije bilo reči samo o otcepljenju...i tu se uvek vidi ona strana rata koja je crna, prljava, krvava, koju niti jedan normalan čovek koji imalo koristi mozak ne može odobriti niti braniti... poznati su sastanci tri predsednika širom bivše Juge...tu su zaraćene strane pregovarale, trgovale (oružjem, drogama, svim ostalim potrepštinama...) i tu dolazimo do apsurdnosti rata...

no, meni se čini da se niti jedan sudionik ovog rata nije zapitao - zašto??? oni koji su se to pitali, bežali su od policije u druge gradove, države...a oni koji su otišli u rat, ili još gore poginuli u njemu, ni dan danas ne znaju za koju je to ideju bilo, za koje ljude...jer da ste tada pitali mog oca zašto je u ratu, rekao bi - za moju decu, za moju kuću, za moje vekovno ognjište; da za decu, od kojih danas jedno studira hrvatski jezik i voli hrvate više od srba; da, za kuću koja je sad legalno u republici hrvatskoj, i za to ognjište kraj kojega dolaze jednako i prijatelji srbi i prijatelji hrvati....

uzaludnost rata, besmisao??? maa, neeeee...otkuda!!!

[Domaci Zdajnik]

Vidiš, ja sad nisam sasvim siguran kako bi se to moglo presuditi. Kako kažnjavati sadašnju srpsku političku garnituru ukoliko ne vodi politiku kakvu je vodila prethodna, i ako to nisu isti ljudi? Zašto recimo kažnjavati mene i moj život, za ono što je činio moj otac, recimo (mada moj otac nije ubijao, samo u jednom ratu je bio mobilisan, ali raspoređen u Srbiji, a ne da kolje u drugoj državi)? Ne vidim baš pravi razlog za to. Ne vidim kako mogu osuditi čitavu jednu državu, i to toliko godina nakon događaja za koji je možda kriva. Država nije nekakva životinja u kojoj je svaki građanin jedna škrga ili pora na koži. Državu čine građani koji imaju pravo na neko sopstveno mišljenje. Ako je neko na vlasti za rat, ja ne moram prihvatiti da ponesem pušku u rat. Zašto bi onda i mene neko krivio za razna ubistva po Hrvatskoj i BiH? Naprosto, ja nisam zaslužio da ispaštam zato što su drugi ubijali. Moja je odgovornost samo na tome što nisam ustao protiv te vlasti, ili što sam tu vlast izabrao. Dakle, kriv sam što nisam znao, nisam anticipirao kakva bi ta vlast bila. Međutim, konkretno, ja sam bio maloletan i nisam mogao da biram ko će voditi zemlju. To znači da kazniti Srbiju danas znači kažnjavanje ogromnog broja ljudi koji nisu čak ni na taj način (biranja vlasti) odgovorni za ono što se događalo.

Sasvim je drugačija slika onog drugog suđenja. To drugo suđenje znači tražiti pojedinačne počinioce zločina. Ako je vlast Miloševića okarakterisana kao zločinačka, i ako su njegove formalne i neformalne grupe (mislim na vojsku i paravojne formacije koje su pristizale iz Srbije da kolju ljude druge nacionalnosti) učestvovale u ratu, to opet nisu neke nemani, nego ljudi sa imenom i prezimenom. Svakog od njih trebalo bi pronaći, za koga postoje dokazi da je učestvovao u ratu, da je ubio nekog ili mučio, i suditi mu. To isto bi trebalo da preduzmu i Hrvatska i BiH.

Ne vidim nikakvog smisla za osudu čitave države. Ali baš nikakvog. Sem toga, Srbija je bila već pod izolacijom, i to dugogodišnjom. To je vid kažnjavanja jedne zemlje od strane skupa drugih (u našem slučaju od strane gotovo svih evropskih zemalja + Sjedinjenih Država). Za situaciju na Kosovu koja uopšte nije tako jednostavna kako je Zapad vidi, Srbija je opet dobila po tintari, i to mnogo snažnije: bila bombardovana. Mislim da je to sve više nego dovoljno za sva zlodela koja je Milošević možda počinio ka drugima. No, ja Miloševića i ne krivim za ono što je činio drugima. On nije mogao da pošalje čoveka u rat ako ovaj nije sposoban da ubije. Ja ga krivim za to što je učinio Srbiji. To što je dozvolio i izolaciju i bombardovanje. Za to ga Srbija mora kriviti.

Ponoviću nešto sa drugog topika (Deca komunizma, odeljak Politika za decu): Srbija, Hrvatska i BiH bi trebalo da uhvate i presude onima koji su njihovi građani, a ubijali su ljude druge nacionalnosti za vreme rata, iako to nisu morali da čine. I to ne bi trebalo da čine radi nekog drugog, radi žrtava koje su druge nacionalnosti, nego radi sigurnosti sopstvenih građana, onih koji hodaju ulicama i ne računaju na to da prolaze kraj masovnog ubice, koji svakog časa isto tako može potegnuti mitraljez ili pištolj na najbližeg. Njemu ne treba mnogo. Jer to su bolesni ljudi. Ti ljudi nisu zdravi niti pošli u rat.

[asophos]

tu sam na forumu, a ne znam gde sam...
pre dva sata gorela mi je velika količina slame u zadnjem dvorištu s pretnjom proširenja na kuću...
ja, jadan sam kod kuće, s još dvojicom komšija, gasili vatru dok nisu došli vatrogasci..
još sam uznemiren i potrešen...na sreću niko nije stradao i sve se dobro završilo, ali ćeš ipak sačekati odgovor do sutra

[asophos]

pa, evo da ti odgovorim...

danas imamo pravni sistem takav kakav imamo... pa hajde da iznesemo neke premise...

neko počini zlodelo...neko trpi zlodelo... niko ne treba da trpi zlodelo...
onaj koji počini zlodelo bi trebao odgovorati pred sudom...
u ovom ratu o kom pričamo, ljudi su činili zlodela...trebaju biti kažnjeni za to...
no, bilo je i ljudi koji su činili zlodela pod krinkom države..
država koja je činila zlodela teba biti kažnjena...
jer po meni, ko bi drugi mogao biti kriv za rat u kom jedna država bezrazložno napada drugu nego ljudi u toj državi (naravno ne svi), jer niko drugi ne ratuje do ljudi...

ono što ti govoriš: neko počini zlodelo...neko trpi zlodelo...niko ne treba da trpi zlodelo...
neko počini zlodelo...neko drugi odgovara pred sudom umesto njega...
da, to jeste apsurd, ali što se tiče pojedinačnih slučajeva...naravno da je apsurd...
ali, država nije pojedinac...
bilo bi najbolje kad bismo mogli na svakoga ko je vršio zlodela samo uperiti prstom i osuditi ga, ali tako ne ide...
rat je bio između srbije i hrvatske, ne između srboljuba srbljanovića i hrvoja horvata...
svi su pucali i sve koji su to radili treba osuditi...

ali, ako su za napad na hrvatsku, bosnu krivi pojedinci a ne politika države koja ih je podsticala na to, onda treba osuditi samo pojedince...

ako ni jedna država nije odgovorna za te napade, onda tih napada nije ni bilo!?

možemo raspravljati o tome koliko želimo, ali nas prati niz apsurda

[Domaci Zdajnik]

jer po meni, ko bi drugi mogao biti kriv za rat u kom jedna država bezrazložno napada drugu nego ljudi u toj državi (naravno ne svi), jer niko drugi ne ratuje do ljudi...

Slažem se da ljudi čine državu, i baš zato kažem da ne možemo kazniti državu, a da ne pogrešimo i time kaznimo nevine u toj državi, nego upravo moramo kazniti pojedince, koji su predstavljali tu državu, bilo na diplomatskoj ili terenskoj misiji (ubijanje i izdavanje naređenja da se ubija).

Stvarno bih voleo da čujem kako to neko može optužiti čitavu državu a da takvom optužbom ne napravi ogromnu nepravdu prema bar 50% stanovništva te države. Time bi se jedan profesor na fakultetu, koji je čitavog života izučavao Aristotela i Hegela, odjednom našao izjednačen u toj kažnjenoj državi u pogledu kazne sa nekim ko je oblačio uniformu Škorpiona i zverski ubijao ljude. Ogromna nepravda.

Moraju se naći i jedini se mogu optužiti pojedinačni zločinci. Ja se nemam kome izvinjavati, jer ja nisam nikog niti pomislio da ubijem, niti sam ikoga od ljudi druge nacionalnosti mrzeo. Pa, dakle, zašto mene kazniti? - Zato što nisam sprečio da se to desi? Ali ja nisam bio punoletan da bih glasao za neku drugu opciju.

[asophos]

Stvarno bih voleo da čujem kako to neko može optužiti čitavu državu a da takvom optužbom ne napravi ogromnu nepravdu prema bar 50% stanovništva te države. Time bi se jedan profesor na fakultetu, koji je čitavog života izučavao Aristotela i Hegela, odjednom našao izjednačen u toj kažnjenoj državi u pogledu kazne sa nekim ko je oblačio uniformu Škorpiona i zverski ubijao ljude. Ogromna nepravda.

tada je u toj državi bilo više od 50% ljudi za taj rat, a i danas ih je skoro toliko, jer pogledaj koliko je jaka SRS, vi bežite od te stvarnosti, ali zaista ima takvih ljudi; znam sve srbe u ovom delu hrvatske, oni i dalje mrze hrvate iako žive u njihovoj državi, oni ih i dalje nazivaju ustašama, a sebe četnicima, iako su ti četnici za vreme rata prvo ratovali za očuvanje SFRJ sa sve petokrakama na čelenkama...

no, da je bilo tih tvojih bar 50% građana, kao što kažeš, protiv rata, njega ne bi ni bilo...ne osuđujem ja sve srbe, divim se vama drugačijima, ali ste vi i dalje u manjini, nažalost...kažem da se treba izreći istina o tome da je država srbija napala bosnu i hrvatsku; ne možeš reći da je to neistina; a ako su je, brate, napale, treba da i odgovaraju...

uzmi primer - zvanični treći rajh napadne celi svet...bude poražen u ratu, promeni ime u kako se već zvao (slab sam s istorijom), osude ga i naplate mu ratnu štetu...ne znam da li ćeš se buniti i protiv toga!?

[Domaci Zdajnik]

Stvar je u tome da se ne kazne ljudi koji nisu niti podržali niti učestvovali u ratu. Dakle, kao u svakom pravnom postupku, da se izbegne kažnjavanje nevinih ljudi. Ako osudiš državu, osudio si čak i decu koja se još nisu rodila, ali će onda kad dođu na svet, u Srbiji, živeti loše iako za to nisu kriva. Osuđuješ tako i mene koji se svim snagama borim protiv fašizma u Srbiji (da se razumemo, držim da je u ovom trenutku fašizam u Hrvatskoj veći, jači nego u Srbiji, jer tamo nema boraca protiv tog zla, nema "Izdajnika").

Hoću da kažem da postoji realna mogućnost da se pronađu svi koji su ubijali, svi koji su izdavali naređenja da se ubija, i da se ti ljudi osude, tako da ispaštaju samo krivi, a ne oni koji to nisu.

uzmi primer - zvanični treći rajh napadne celi svet...bude poražen u ratu, promeni ime u kako se već zvao (slab sam s istorijom), osude ga i naplate mu ratnu štetu...ne znam da li ćeš se buniti i protiv toga!?

Čudno, ali to se nije desilo ni Nemačkoj o kojoj ovde govoriš. Zapravo, čitava Evropa, pogotovo Zapad, započeli su investirati u Zapadnu Nemačku toliko intenzivno i mnogo da takav priliv investicija nigde još nije zabeležen. Nemačka je u rekordnom roku obnovljena, čak pre nego mnogi drugi porušeni gradovi Savezničkih zemalja. Svet je osudio diktatora, i zapovednike u tom ratu, a obični građani bili su pomilovani i oprošteno im je. Nemačko građansko društvo koje se tako izgradilo ipak je nastavilo da odgaja taj samoprezir, odnosno prezir prema jednom delu svoje istorije, priznajući da je u to vreme većinsko stanovništvo bilo hipnotisano ideologijom fašizma, i to je odgovornost koju sami otvoreno nose.

[asophos]

 Zapravo, čitava Evropa, pogotovo Zapad, započeli su investirati u Zapadnu Nemačku toliko intenzivno i mnogo da takav priliv investicija nigde još nije zabeležen.

aman, o kakvim ti investicijama govoriš, to nema veze s tim; svi su grabili šta su mogli uzeti i iskoristiti, a da je njemačka plaćala ja baš mislim da jeste (kažem nemam pojma o periodu istorije nakon rata, ali mi to u glavi stoji nekako kao nešto što znam ne znam odakle)...i šteta, jer niko od tih mamojeba sa zapada ne investira sad, nakon rata, niti u hrvatsku niti u srbiju

evo, vidim vrtimo se u krug, baba šumom deda drumom - al samo razmisli kolika je realna mogućnost da se pronađu svi koji su ubijali, svi koji su izdavali naređenja da se ubija, i da se ti ljudi osude, tako da ispaštaju samo krivi, a ne oni koji to nisu. jer ja stvarno ne verujem u to - naravno, mogućnost postoji, ali ne vidim neku preteranu želju za tim...

dobro, što se mene tiče srbija ne treba biti osuđena na neku ratnu odštetu, ali samo kad bi ju proglasili krivom za rat ja bih bio zadovoljan (ponavljam ne ovu srbiju, nego gnjilu i trulu tvorevinu zvanu SR Jugoslavija) - jer ako ćeš suditi samo ljudima koji su ratovali za sebe možeš dobro proći, a ako ćeš suditi i onima koje je ta ista država sr jugoslavija (ljudima poput mog oca), a koji nisu pobegli na vreme, naterala da uzmu puške u ruke i bacila na prvu liniju - onda ćeš teže proći...

jer neko treba služiti kaznu za sve patnje u ovom ratu, a svi koji su ratovali bili su u ratu zbog institucija države SR Jugoslavije, jer su institucije naređivale, radnici u institucijama slušali, izvršavali, a vidim - ne mogu ti objasniti, sad sam se setio da si samo srbin (a nisi ni toliki srbin, nešto si govorio na nekom drugom topicu), ne možeš objektivno razmišljati...

no, hajde uzmi primer nacističke njemačke - zar bi ti samo osudio hitlera za mržnju skoro čitavog njemačkog naroda prema jevrejima? ili samo one glavne koji su to isto činili...

izvini, ali ja bih osudio državu...da se više ne ponovi...

[Domaci Zdajnik]

dobro, što se mene tiče srbija ne treba biti osuđena na neku ratnu odštetu, ali samo kad bi ju proglasili krivom za rat ja bih bio zadovoljan (ponavljam ne ovu srbiju, nego gnjilu i trulu tvorevinu zvanu SR Jugoslavija)

Ja ne znam kako bi to suđenje izgledalo. Sudimo SR Jugoslaviji, koja ne postoji danas čak ni imenom, a ni teritorijalno nije ista, i koga tu u stvari želimo osuditi? Ko je tu za šta kriv? Ako nazoveš državu krivom, neko bi mogao pitati: a ko je tada činio državu? Ako osudiš državu, čini mi se da si oslobodio Miloševića ogromnog dela krivice, kao i Arkana, Mladića, Karadžića i slične. Njihovu krivicu si podelio (relativizirao) na građane koji u ratu nisu učestvovali i koji ih ne podržavaju.

a vidim - ne mogu ti objasniti, sad sam se setio da si samo srbin (a nisi ni toliki srbin, nešto si govorio na nekom drugom topicu), ne možeš objektivno razmišljati...

Nema nikakve veze to da li sam ja po krvi čist Srbin ili ne. Ja sam odrastao u Srbiji i živim u njoj, i jedino zato me mogu ljudi nazvati Srbinom. Krv sa tim nema nikakve veze. Dakle, zovi me Srbinom slobodno, ali ne po krvi. Inače, napadaju me jer uglavnom kritikujem srpsku politiku i ne znam zašto misliš da sam pristrasan. Da sam u Hrvatskoj i da sam građanin Hrvatske veruj mi da bih znao osuditi i tu državu. Ovako osuđujem samo ono što će imati nekog uticaja na moj život, jer želim da živim u zemlji bez ratnih zločinaca. Još jednom: Ne osuđujem ja Srbe koji su učestvovali u ratu da bih zadovoljio žrtve iz Hrvatske i BiH, to je sekundarna stvar kao sve što se odnosi na prošlost: ja ih osuđujem jer ne želim da ubice slobodno hodaju mojim gradom.

izvini, ali ja bih osudio državu...da se više ne ponovi...

Osudom čitave države stvar bi se upravo mogla ponoviti. Jer time nisi nikog konkretno osudio, tako da se niko neće osećati značajno krivim. Kad kazniš pojedinačne ubice (a u stvari jedine krivce u ratu i za rat) rat se možda ne bi mogao ponoviti jer će svakog huškača čekati takva osuda (koja mora biti jaka).

[asophos]

Ja ne znam kako bi to suđenje izgledalo. Sudimo SR Jugoslaviji, koja ne postoji danas čak ni imenom, a ni teritorijalno nije ista, i koga tu u stvari želimo osuditi? Ko je tu za šta kriv? Ako nazoveš državu krivom, neko bi mogao pitati: a ko je tada činio državu? Ako osudiš državu, čini mi se da si oslobodio Miloševića ogromnog dela krivice, kao i Arkana, Mladića, Karadžića i slične. Njihovu krivicu si podelio (relativizirao) na građane koji u ratu nisu učestvovali i koji ih ne podržavaju.

ja i dalje ne mogu verovati da ti ne znaš da je i predsednik države samo jedna njena institucija, dakle milošević je bio institucija, isto kao i karadžić i mladić koji su bili vojska (doduše ne rep.srbije), koja je opet institucija...

ja shvatam da se osudom države kao institucije, osuđuju građani koji će preko poreza plaćati državi, koja će tim porezima plaćati ratnu odštetu...ali ako ti kažeš da su pojedinci krivi, kao što su milošević i mladić onda su krive institucije, jer su tad ti ljudi bili institucije, a institucije su država...pa, ti pobijaš samoga sebe tom izjavom, što je apsurdno s tvoje strane; mislio sam si to shvatio, ali očito nisi...ne znam šta bih ti drugo rekao da bi ti shvatio da je država kriva za rat, a da onaj ko je kriv za rat treba nekako i da odgovara...

jer isto kao što je ta srbija država u kojoj ti živiš tako je i hrvatska moja rodna gruda i tako i ja živim u njoj i svakoga dana gledam ruševine koje su rezultat jednog rata, pa i mene to boli, gledam ljude bez domova, izbeglice koje i dan danas žive u mom selu jer se ne mogu vratiti u svoju kuću; i zato ja tražim da se zločin naplati...jer baš danas idem u vukovar seliti maminog ujaka koji je do sad živeo u razrušenoj zgradi koja se sad nakon 15 godina obnavlja...

naravno, najlakše bi rešenje bilo za to osuditi samo srbiju i ćao, ali ja ne tražim samo to...želeo bih da vidim sve zločince, koji su u tom ratu ubijali i palili, iza rešetaka, ali većina i to ogromna većina tih ljudi to je radila zarad neke velike srpske države sledeći politiku te iste države, koju su ponavljam tada činile kakve takve institucije, kao što su u najmanju ruku samo predsednik, vojska i policija...paravojne formacije su jedna sasvim druga stavka.

[hedon]

Prvo, mislim da je rat izmedju Hrvatske i Srbije bio veoma netaktichan sa srpske strane. Shto se tiche hrvatske strane, nije me ni najmanje briga. Da se razumemo: nikako ne odobravam to shto se rat desio.
Kada se pricha o jednoj stvari bilo bi dobro da se pochene iz pochetka.
Zivojin Mishic je ishao u poslanstvo u Hrvatsku, i kao svoj stav izneo ne slaganje sa ulaskom u zajednichku drzavu, na shta mu je kralj odgovorio da se vojskovodje ne bi trebale baviti politikom, odnosno da se u te stvari ne razumeju. Koliko je ta kraljeva konstatacija bila tachna moglo se ubrzo potom videti, za vreme drugog svetskog rata.
Josh jedan politika je bila pogubna za Srbiju, a to je ona koja je vodjena posle drugog svetskog rata.
Izrazavanje negodovanja zbog toga shto Srbija nije kaznjena je meni veoma drago, zato shto me uvek raduje kada se protivnichka strana(u ovom sluchaju ti sam uzimash tu ulogu) zbog nechega zalosti. Da ne bih bio pogreshno protumachen: pod tim ne uzimam u obzir zrtve rata, vec me raduje to shto oni zeljni rata(a svojom zeljom za odmazdom to dokazuju), nisu zadovoljili svoju glad.
Hrvate(i one koji zive na njihovom prostoru i osecaju se tako iz razloga da ne bi bili od njihove strane zlostavljani) je frustriralo to shto su u kraljevini Jugoslaviji Srbi bili hegemonski narod. Ta frustracija je kulminirala raznim jamama. Odmazde je bilo, tako reci, znam je iz prve ruke: jedan rodjak je kao kaznu imao da sa svojom 6. lichkom krchi shumu zbog toga shto su, njegovim rechima: "kada su nam ponestali meci, ubijali smo ih kundacima".
Ponovo se umeshala treca strana, i rat je ponovo izbio. Sad, ko je tu vishe kriv, a ko manje, lichno mislim da Hrvati nemaju nikakvog razloga za ochajavanje povodom razvoja dogadjaja. Dobili su svoju drzavu, etnichki chistiju, shto im je i bio cilj, i uz to teritoriju koja, koliko ja poznajem istoriju, nikada nije bila njihova.
Sva ova njihova negodovanja povodom toga shto Srbija nije osudjena su, rekao bih, proizvod toga shto su njihovi domoljubi(ili kako vec) optuzeni od istih onih saveznika, chijom su zaslugom i stvorili drzavu, i shto sada, zbog njihovog uslovljavanja, moraju istim onim Srbima koje su proterali i chije su kuce porushili, izgraditi i obezbediti im povratak.   
Bash mi je zao zbog toga shto se taj zapad tako licemerno poneo prema lijepoj vashoj. 

[Kasipus]

Kao i svakog petka sam se dosađivala na blok satu informatike i malo sam lurkala po politici na jednom hrv.forumu...i tako,čitajući  nemaštovita i izlizana prepucavanja,te nepresušna vrela orgijanja jugonostalgičara,nadobudnih mladih četnika i reprezentativnih primjeraka dinaroidnih ustašoida,pročitala sam jedan,onako,ciničan post jednog forumaša koji je primitivno odgovorio na provokaciju jedne "prave 'Rvatine".U potpisu mu je bio neki link i kliknula sam očekujući neki apdejtan blog gdje autor eventualno komentira detalje i utiske s piknika na Ravnoj Gori...Moram priznati da sam se iznenadila.
 I tako,malo pomalo čitam već neko vrijeme sve teme i stavila sam si ovaj forum u bookmarks,a jedan od razloga je zbunjenost.
Još sam,ajmo reć,zelena i važnije sam događaje na ovim prostorima proživjela dok sam još bila u pelenama.I zbunjena sam. Podrijetlom sam iz j. Dalmacije, i nekako bi bilo za očekivati da imam izgrađen određen stav prema nekim situacijama koje su se dogodile illi prema nekim stereotipima kad su u pitanju ex-yu narodi,ali nekako mi se nepoklapa nešto,ako me kapirate.Stari mi je bio na prvoj crti i onaj što pjeva čavoglave mu neki dalji rođo,ali nikad nisam od njega čula neku ogorčenu nacionalističku izjavu na račun Srba,on je više nekako motori i r'n'r tip,nezanima ga baš politika.Možda otud ovo moje zanimanje.
Gledam na tv-u nekog čiku koji je izabran u Srbiji kako muca Vivovitica-Kavlovac-Kavlobag,a par mjeseci na istoj toj televiziji gledala mladog,obrazovanog i čini mi se sposobnog političara koji izgleda ima neke ciljeve i vidi istočnu mi zemlju prije u EU (o samom njenom konceptu neću sad),nego u nekoj bajci gdje se omladina sakupila oko čike i sluša kako priča narodne legende i gusla .Al,čujem ima nadimak Narkomanović,pa ga valjda i nevole baš...
Evo,baš jučer sam dogovarala s prijateljima iz Beograda,koje sam upoznala na jednom školskom putovanju,detalje oko njihovog dolaska.Dolaze već drugu godinu kod mene u viksu na ljetovanje i stvarno je ok ekipa,ali nekako,kolikogod godina prošlo i bez obzira koliko mi bili mladi,ono "nešto" ipak postoji,nekakvo nepovjerenje i s jedne i s druge strane.Neznam kako da to opišem.
Pita me prijatelj Talijan jel bi ja išla s njim na turu Srbija-Ohrid-Crna Gora i neznam...razmišljam o tome,ali opet ima ono nešto,nekakva nelagoda...Želim se riješiti toga i mojih eventualnih predrasuda jer imam osjećaj da propuštam nešto.Neki besmisleni stavovi o narodu,vjeri,državi nekad nevode ničemu.Da...kasno je,a ja tu blebećem.Inače sam pasivni forumaš (hehe...) i volim čitati različite stavove ljudi,osobito ako imaju dobre argumente,pa mislim da ću se još zadržati ovdje,pa kad se odvažim i kad mi prođe ludnica oko upisa na faks,možda se i uključim u neke rasprave koje mi se čine zanimljive,a ima ih.Raspitivala sam se malo o organizacijama i tako...frendica me nagovara da se i ja učlanim,kao ona,u GONG,jer eto sad će nam izbori,pa ono,nas dvije kao posmatrači možemo odigrati veliku ulogu u regulaciji glasova ako opet nekim davno preminulim hercegovačkim dijasporašima padne na pamet glasovat za vladajuću nam Vladu...al još ću vidjet...
Pozdrav forumašima i oprostite zbog dugog i djelomice nesuvislog posta...

[Plodni bizon]

pročitala sam jedan,onako,ciničan post jednog forumaša koji je primitivno odgovorio na provokaciju jedne "prave 'Rvatine".U potpisu mu je bio neki link i kliknula sam očekujući neki apdejtan blog gdje autor eventualno komentira detalje i utiske s piknika na Ravnoj Gori...Moram priznati da sam se iznenadila.

Izgleda da nam neko radi negativnu kampanju... Jel bi mogla da preneses kako glasi taj post sto je postavio lik sa linkom do ovog foruma? Bas me zanima ko to radi. Ovde nema (mnogo) cetnika, a ni ustasoida (njih uopste). One prve pokusavamo odmah da neutralisemo, banujemo i tako to. Demokratija se brani promovisanjem demokratskih vrednosti, pa i ako ove podrazumevaju cenzuru.

I tako,malo pomalo čitam već neko vrijeme sve teme i stavila sam si ovaj forum u bookmarks,a jedan od razloga je zbunjenost.

Slatko. Al' zasto ili cime si zbunjena?

Podrijetlom sam iz j. Dalmacije, i nekako bi bilo za očekivati da imam izgrađen određen stav prema nekim situacijama koje su se dogodile illi prema nekim stereotipima kad su u pitanju ex-yu narodi,ali nekako mi se nepoklapa nešto,ako me kapirate.

Ja te ne kapiram.     Mozes li malo konkretnije? Evo, i mi smo odrasli na prostoru koje je zahvatio rat, ne taj, ali ono bombardovanje 99-e, pa opet na neki nacin "nemamo stav" tj. ne mrzimo nikoga.

Stari mi je bio na prvoj crti i onaj što pjeva čavoglave mu neki dalji rođo,ali nikad nisam od njega čula neku ogorčenu nacionalističku izjavu na račun Srba,on je više nekako motori i r'n'r tip,nezanima ga baš politika.Možda otud ovo moje zanimanje.

Ovde se mladi bas i ne zanimaju za politiku. Lepo je sto se ti zanimas. Treba pricati o svim stvarima koje su se dogadjale, ali i imati nekoga ko zna to da sagleda iz obuhvatnijeg ugla, ne onako ograniceno kako to rade oni koji osudjuju jedne, a druge ubice nazivaju herojima.

Gledam na tv-u nekog čiku koji je izabran u Srbiji kako muca Vivovitica-Kavlovac-Kavlobag,a par mjeseci na istoj toj televiziji gledala mladog,obrazovanog i čini mi se sposobnog političara koji izgleda ima neke ciljeve i vidi istočnu mi zemlju prije u EU (o samom njenom konceptu neću sad),nego u nekoj bajci gdje se omladina sakupila oko čike i sluša kako priča narodne legende i gusla .Al,čujem ima nadimak Narkomanović,pa ga valjda i nevole baš...

Tacno je to. Ima tu mnogo problema. Npr. jedan je taj sto ovi sto guslaju oko "Cike" koji trazi od Haskog suda da mu "popusi kuvac" uzimaju za argument to sto je onaj momak bivsi narkoman, sto nema veze sa tim cemu vodi njegova politika. A ovi drugi, ovi sto glasaju za tog "Narkomancica", glasaju bas zato sto je bivsi narkoman. Hocu da kazem, ne razumeju njegovu ideju. Eto, mi ovde smo uglavnom na njegovoj strani, vise uz ideologiju nego uz njegove konkretne komentare koji se nekad ne poklapaju sa ideologijom. Imas to na temi u politickom delu "LDP - vredi ili ne?", pa se ukljuci ako hoces. Uzgred, evo cujem sad da neki koji ne razumeju tu proevropsku ideologiju koju ovaj zastupa, a opet njegovi su glasaci, koriste argument protiv Guslara da je on u stvari Hrvat. Eto toliko o njihovom razumevanju Evrope i evropskih vrednosti.

Evo,baš jučer sam dogovarala s prijateljima iz Beograda,koje sam upoznala na jednom školskom putovanju,detalje oko njihovog dolaska.Dolaze već drugu godinu kod mene u viksu na ljetovanje i stvarno je ok ekipa,ali nekako,kolikogod godina prošlo i bez obzira koliko mi bili mladi,ono "nešto" ipak postoji,nekakvo nepovjerenje i s jedne i s druge strane.Neznam kako da to opišem.

Verujem da ima toga. Nikad se ne zna kako ce ko iz oba naroda da reaguje. Sa svake strane ima vise budala nego pametnih ljudi. I to daleko vise. Ovde se nekako drugacije stvari odvijaju. Nece te ovde napasti (a govorim o juznoj i istocnoj Srbiji, grad Nis) ako si Hrvatica, ali ce zato svasta biti u stanju da ti kazu. Ne svi, ali recimo da bi svaki treci stanovnik ovog grada imao da ti prebaci bas zato sto si hrvatske nacionalnosti. Ne verujem da je bolje i prema srpskoj nacionalnosti u Hrvatskoj. Problem je u tome sto pojedinca koji dolazi iz Hrvatske uzimaju kao predstavnika jednog naroda, i njegove istorije, kao da on sa sobom nosi sve to sto su neki, opet, u ime drzave ili neke ideje, radili. Sa obeju strana takva je psihologija zastupljena. To ne vodi u nove sukobe, ali bezveze pravi barijeru izmedju ljudi.

Inace, svakodnevno vidjam u Nisu automobile sa hrvatskim tablicama, i nikakvih incidenata nikad nije bilo. Ali prekih imbecilnih pogleda sigurno ima.

Pita me prijatelj Talijan jel bi ja išla s njim na turu Srbija-Ohrid-Crna Gora i neznam...razmišljam o tome,ali opet ima ono nešto,nekakva nelagoda...

Ne bi ti se nista desilo. Rekao sam da ima mnogih koji bi te gledali kao da si nekakav drzavni neprijatelj, ali sve bi ostalo na pogledima. E, sad, ima i onih koji bi voleli bas da popricaju i da se upoznaju s tobom. Oni su u manjini, ali valjda bi se kretala u tim i takvim krugovima (izbegavati kafane, bircuze, tamo gde se slusaju narodnjaci, tehno...). Izbegavati manje gradove... jer tamo uvek ima mnogo vise onih bolesnih...

Želim se riješiti toga i mojih eventualnih predrasuda jer imam osjećaj da propuštam nešto.Neki besmisleni stavovi o narodu,vjeri,državi nekad nevode ničemu.

Jasno je da ne vode nicemu dobrom. Pre svega za tebe. To ces resiti kad se budes identifikovala kao covek, a ne kao pripadnica neke nacionalnosti. Tek oni kojima nacionalna pripadnost nije bitna mogu da se oslobode mrznje prema drugim narodima, i gledati na coveka kao na bice koje ima ljudske kvalitete u vecoj ili manjoj meri. Nacionalnosti, vere i slicno samo su lazne kolektivne identifikacije koji sluze toboze lecenju pojedinacnih kompleksa i nezadovoljstva licnim.

[Domaci Zdajnik]

A imao sam nameru otvarati temu pod nazivom "Politika pomirenja" ili "Suočavanje s prošlošću", što je koncept i nekih NVO-a u Srbiji (onih najradikalnije levičarskih, tzv. "izdajničkih"). Međutim, uvek kad se ovo pomene čini mi se da se ne mogu složiti sa konceptom suočavanja i pomirenja, iz jednog jedinog razloga: Otud što ja ne mogu da snosim odgovornost za to što je neko drugi ubijao.

Ja nemam nikakvu kontrolu nad tim ubicom, niti nad onim koji je izdavao naređenja iz najvišeg vrha države. Moja odgovornost, a da sam bio punoletan, što nisam bio, bila opet jednako mala ili nikakva da se ne bih mogao osećati krivim. Kriv bih bio da sam mogao nešto da preduzmem (što uvek možeš, kao punoletno lice, što tada, opet kažem, nisam bio), kriv bih bio da sam bio student i da na ono što se događalo nisam reagovao.

Međutim, nama ostaje nešto drugo što se balkanskog požara tiče. Ostaje da radimo na ispravljanju onoga, i to ne pod velom krivice ili suočavanja, nego voluntaristički, ideološki, da radimo na uspostavljanju onih veza koje su pokidane kvazi-argumentima bolesnika žednih tuđe krvi. Denacifikacija svih balkanskih naroda bio bi jedan veliki projekat na koji, bojim se, nijedna Vlada ne bi pristala, budući da su sve one populističke, tj. da idu na vodenicu onog mentaliteta prosečnog čoveka iz naroda, koji je po pravilu zaljubljen u ono što nije i ni u kom slučaju ne može da bude - u fiksiranu ideju, u naciju i nacionalnost.

Pita me prijatelj Talijan jel bi ja išla s njim na turu Srbija-Ohrid-Crna Gora i neznam...razmišljam o tome,ali opet ima ono nešto,nekakva nelagoda...

U Srbiji daleko više bi trebalo da strahuju ljudi koji se zalažu za denacifikaciju i tzv. evropske vrednosti. Njih mrze jer ih ne razumeju nikako. Hrvate oni koji mrze to čine zato što su zaljubljeni u ideju koja svakog pripadnika druge nacionalnosti gleda sa dozom nepodnošljivosti. Međutim, kad je reč o "domaćem izdajniku", o nekome ko se, njima na prvi pogled čini kao stran, a ipak je tu, njegov komšija ili zemljak, izgleda odmah kao da radi za pare, za neku drugu zemlju, i za to prima novac. Nesposobnost ovih retardiranih patriotskih primata rezultira napadom na ovakve, koji imaju, rekoh, više razloga za strah nego Hrvat ili Bošnjak ili Albanac u Srbiji. Nedavno se baš u mom gradu desio napad naci-skinheda na "Mirovni karavan" u organizaciji jedne lokalne mirotvoračke NVO i omladina koja pripada bošnjačkoj, hrvatskoj i albanskoj nacionalnosti, iz Zagreba, Sarajeva i iz Prištine. Napadači nisu birali koga tuku. Tukli su i strance (Bošnjake, Hrvate, Albance) jednako kao i tzv. "domaće izdajnike".