Svi znaju koliko mi se gade domaći nacionalisti, četnici... Međutim, povedem ja razgovor na Facebook-u sa jednom Bošnjakinjom, starom poznanicom sa neta, koja se izdaje za anacionalistkinju, i ateistu, a sve povodom ove slike:
Naravno, ona je ovo osudila, pošto niti se ponosi bošnjaštvom (kao što se ni ja ne ponosim time što sam Srbin), niti verom, pa tako ni ovim klečenjem i ljuljanjem ruku.
Međutim, u razgovor će se ubrzo uključiti neki karakter bošnjačkog ponosa, sličan ovim našim mladim Srbendama, i počinje da zastupa tezu kako je to sve u redu, kako je to sve normalno, i pita "da nije to možda sramno!", naravno tek retorički, jer on zna odgovor. Za njega je to sasvim prirodno. Nakon toga se pitam koliko je jaka ta bošnjačka frustracija, ta nacionalna inferiornost, a opet pomešana sa nekakvim kolektivnim ponosom. Biraju li da su potomci otomanskih ratnika, onih koji su osvajali, klali i silovali sve na ovim prostorima, onda je to prilično nezgodna situacija. S druge strane, biraju li da su nekakva neutralna masa ljudi koja je primila islam, opet - oni su naturalizovani Turci, što je slično onoj varijanti da su naturalizovani u stvari nekada bili Srbi (doduše, ovo je malo gora varijanta, pošto bi u tom slučaju Srbi smatrali da je BiH njihova).
Ključno je da bi BiH društvo moralo da se okrene što pre usvajanju građanskih vrednosti, sa minimiziranjem tih verskih, islamskih ideja, okretanja Turskoj i forsiranja "tradicije". No, problem je kod ovih što se oni nalaze u konstantnom strahu od gubitka tog... "identiteta", jer ni sami nisu sasvim jasni sebi šta bi to trebalo da budu. Normalno je da ne žele da budu asimilovani u neku drugu državu (Hrvatsku i/ili Srbiju), ali to držanje do nacionalnog i verskog identiteta teži tome da ih uguši, kao što Srbija (doduše bez sličnog razloga) guši sebe četništvom i nacionalizmom kada nema nikakve potrebe za tako nečim.
Još je gore ako se postavi pitanje šta je bošnjačka strana trebalo da radi u vreme nastanka sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. Kako da se BiH izdvoji iz Jugoslavije, i tako na neki način spreči asimilacija u Srbiju i srpstvo, ako je sama BiH podeljena na tri naroda, od kojih su i hrvatski i srpski bolje opremljeni za rat. Čini se, iz tog ugla, da je bošnjačka strana ipak izvukla maksimum, mada je pretrpela najviše ljudskih gubitaka.
Čisto razmišljajući sa ove distance, teorijski... u pretpostavkama... da li bi BiH mogla da opstane kao republika, sa pravom na kasnije izdvajanje iz Jugoslavije (Srbija, Crna Gora, BiH), da je bošnjački narod insistirao na anacionalnosti i građanskim vrednostima, i to u doba kada za to čak ni Evropa nije znala (devedesetih je ta ideja bila tek u začetku).
