Što se tiče bosanskih muslimana, meni lično se čini najlogičnija ona teza koja govori sa su muslimani nastali od nekadašnjih bosanskih bogumila (većim delom) - religijske sekte koja je bila progonjena od strane tako katolika kako i pravoslavaca i kojoj je islam bio veoam blizu po učenju i idejama. A tome naravno treba dodati i poturčene Hrvate i Srbe.
Što se tiče Domaćeg izdajnika: asimilacija je veoma moćna stvar: mnogi naučnici su utvrdili da kada otpočne proces asimilacije, nacionalni/jezički/verski identitet (zavisno od toga koji se asimiluje) potpuno se gubi u najviše tri generacije. Znači - ja preuzimam islam, ali znam da to ipak nije to. Moje dete proživljava skoro čitav život vođeno islamskim običajima i okruženo islamskom kulturom. Moje unuče već više ne zna da mu je deda bio hrišćan. Ako tome dodamo i ženidbe/udaje u strogo islamske porodice i uticaj "čiste" majke/oca na potomke onda je situacija jasna.
Pokušaj da sebe zamisliš u toj situaciji pre 500 godina. Tvoj roditelj prima islam da bi mogao da obezbedi tebi hranu i normalan ili koliko je to situacija dozvoljavala - kvalitetan život. On, otac, da bi dokazao da je stvarno primio islam, odlazi u džamiju ili na neki način javno izražava svoju novu versku pripadnost. Ti isto tako imaš obavezu da gledaš od njega i učiš da se moraš javno izražavati kao musliman. Međutim, zaboravljaš li ono što si bio? I da li se tvoj otac u toj situaciji zaista oseća kao musliman? Hoćeš li se ti osećati kao musliman zato što ti je otac bio primoran da prihvati novu veru? Naravno da ne. Hoće li se tvoj sin osećati kao musliman ako mu kažeš kakav si bio? Naravno da ne. Oni će činiti onako kako moraju da bi imali šta da jedu i kako da opstanu u datom svetu. Tu ničeg lošeg nema, a svest je uvek tu o tome šta je ko od dedova bio, i zbog čega se upravo islamu klanjaju. I tako bi bilo do oslobođenja.
Zaboravljaš da se ne radi o 21. veku i demokratiji već o Turskoj vlasti vekovima unazad. Onaj ko je primio islam morao je za sva vremena da zaboravi svoje prethodno poreklo a) da bi prosperirao, b) jer se i nije mogao vratiti u svoju staru veru - stara zajednica ga je odbacila kao izdajnika. Tako otac ima obavezu da ne govori o svom svetosavlju, da bih mogao da se oženi muslimankom, koja će naravno dete odgajati u islamskoj kulturi, a otac ne sme da se usprotivi, da se ne bi osetilo da ipak nije "pravi musliman". Dete znači odgaja, i već je upola asimilovano (možda postoji neka svest, ali tendencija je da se to zaboravi). Ženi/udaje se za muslimana/muslimanku, i rađaju se nova deca - čisti muslimani, jer im nikada niko ne spominje jedan sraman čin konverzije.
Nekada sam zastupao tezu da bi svaki normalan Srbin prihvatio tuđu veru ili običaje kad bi mu od toga zavisio život. I danas sam pri stavu da bi tako nešto nevažno kao što je vera trebalo intelektualac da iskoristi u teškoj situaciji i zaradi ukoliko mu se ukaže prilika. Koliki bi samo idiot morao da bude Srbin koji drži sliku Svetog Save na grudima i gleda kako mu siluju majku ili ubijaju bližnje upravo zbog te slike koju je prigrabio. Koliko je potrebno biti lud da bi se tako neko ponašao. Koliko verski opterećen.
Zanimljiva teorija. neko bih ti rekao - znači za tebe su standard i novac jedini bogovi. Potseća me na jednu scenu iz nekog US-filma, kada DeNiro mlati jednom tipu čekom od 10.000 dolara, a ovaj viče "sir, for that kind of dope, i'll be whatever you want..". Mislim da ne bi smeo da osuđuješ one kojima je vera/nacija/jezik/fudbalski kub/region/bilo šta drugo svetinja: i tebe bi se moglo okarakterisati kao kurvu - plati me i radi mi šta hoćeš, samo me plati.
I Francuzi i Nemci i Englezi i Amerikanci i Rusi i ostali narodi u svetu danas slave one koji su bili spremni umreti za svoju naciju/veru. Svako ima nešto što ga ispunjava.
Ali recimo da okrenemo stvari: da li bi ti kao intelektualac bio spreman da se odrekneš svojih građanskih ideja i postaneš onaj teški srbočetnik najgore vrste, pravoslavni fundamentalista, ako bi ti od toga zavisio život? Ili, recimo, ako bi ti se na taj račun drastično poboljšao standard života?
A o asimilaciji i njenom prirodnom i neminovnom toku postoji na tone materijala - svima je zajednički imenilac taj da krajnji potomci više nemaju ni traga od svog starog porekla. Primer su recimo srpske, hrvatske, slovenačke (barem te sam pratio) zajednice u recimo Australiji i Americi. Stari pripadnici danas jadikuju kako se omladina sve više gubi i sve više postaju Australci. A unuci tih "Australaca" nikada neće ni pomisliti na to da je njihov čikundeda bio Srbin. I to samo u nekoliko decenija, a ne u nekoliko vekova, koliko je prošlo od asimilacije Srba u bosanske muslimane.
Mada - for the record - i ja mislim da su tvrdnje o čistoj srpskosti bosne totalne gluposti.
A jel vam tako stoji u udzbenicima? Kako stoji u hrvatskim udzbenicima? Kako u bosnjackim? Kladio bih se da je u svakome razlicito. Trebalo bi u svakom slucaju istorija da se drugacije interpretira u Srbiji, radi same Srbije. Dok se stvari ne posmatraju onako kako ih posmatra civilizovan svet, nema napretka. A svet priznaje i Bosnjake i Hrvate, cak pre nego Srbe.
Kao što sam spominjao u nekim drugim postovima - posetite sajtove
www.bosnjaci.net,
www.bosona.net i slične, i videćete kako oni uče istoriju i da se u globalu nimalo ne razlikuju od palanačkih i narodnjačkih srba, štaviše, gori su. Govore o tome kako je Bosna najstarija država na svetu, kako su Bošnjani/Bosanci/Bošnjaci najstariji narod na Balkanu, kako su današnji bh Srbi i Hrvati ustvari zavedeni Bosanci/Bošnjaci pravoslavne odnosno katoličke veroispovesti, kako se bosansko istorijsko područje proteže od Zadra do Skadra i tako dalje i tako dalje i tako dalje....
Iako to kažu za politiku - po meni je istoija najveća kurva. Svako sa njom radi šta hoće i piše je kako hoće. Ali iako se ovde u pljuje po Srbiji i Srbima, vi ste najveći dokaz da u Srbiji nije sve tako crno - da ima intelektualni kapacitet koji ne postoji u BH, posebno u muslimanskom delu. Jer, ja do danas nisam našao neopterećene bošnjačke građanske organizacije i pokreta. Nijednu. A ni kod hrvata.
