Crna Gora - medjunarodni odnosi

[provincijalac]

posto ima veze i sa centralizmom u srbiji postavicu ovo i na drugom delu foruma. izvor je nazalost 'kurir'. ocenite ovu politicku izjavu od strance crnogorskog diplomate:

Crnogorski šef diplomatije Milan Roćen ponovo je gurnuo prst u oko Srbiji, ali i prosrpskim partijama u Crnoj Gori, zalažući se za to da Sarajevo, umesto srpske prestonice, postane novo središte jugoistočne Evrope. Na nož ga je dočekala najpre opoziciona Srpska narodna stranka (SNS), a potom i vladajuće i opozicione stranke u Srbiji.

Portparol SNS Dobrilo Dedeić ocenio je Roćenovu inicijativu kao "najveću geostratešku i političku besmislicu, jer je nedvosmislen stav cele Evropske unije da je Beograd jedini geostrateški, politički, bezbednosni i ekonomski centar na prostoru jugoistočne Evrope".

- Beograd je aktuelnog ministra inostranih poslova privatne države lansirao u diplomatske vode, i to u vreme kad politički intimus Mila Đukanovića nije pokazivao veliku naklonost prema centru federacije BiH. Ipak, pre nego što je postao politički konvertit, Roćen je veoma pragmatično i emotivno voleo Republiku Srpsku, Pale i Banjaluku - tvrdi Dedeić.

Poslanik SRS Dragan Todorović kaže za Kurir da ga uopšte ne čudi Roćenov predlog.
- Vlast u Crnoj Gori aspolutno je izdajnička. Sve što se poslednjih dana dešavalo, od Filareta pa do ovog Roćenovog predloga, u sklopu je izvršavanja zadataka koje im daju SAD, kako bi nanela štetu srpskim nacionalnim interesima - kaže Todorović.

Poslanik DSS Dragan Šormaz deli isto mišljenje.
- To rade samo poltronske zemlje i vlast koja na sve načine želi da se dodvori, pre svega Americi. BiH je pod međunarodnim protektoratom i otuda i taj Roćenov predlog - kaže Šormaz. On dodaje da je predlog "smešan i besmislen", jer je Beograd veći nego Sarajevo i Podgorica zajedno.
- Roćenov predlog uopšte ne treba komentarisati. To vam je isto kao kada se muva popne na slona da ga ujede - kaže Šormaz.

I portparol DS Jelena Marković kaže da joj nije jasno šta je crnogorskog šefa diplomatije motivisalo na takav predlog.
- Ne znam šta je motivisalo Roćena, ali njegov predlog nije utemeljen na realnim razlozima. Beograd je definitivno regionalni lider i u političkom i u ekonomskom smislu, i to će biti i ubuduće - kaže Markovićeva.

[modesty]

Ne samo sto je Beograd veci, nego i sama obelezja grada mnogo vise odgovarajau ja se izvinjavam, ako se neko mozda vredja, ali Sarajevo polako, ali sigurno u potpunostu menja svoj izgled, dzamije samo nicu. Francuzi i ostali i te kako obracaju paznju u svojim zemljama na takve stvari, ne vidim zasto ne bismo i mi na Balkanu. Mi nismo Turci, niti smo muslimani, a ja protiv muslimana nemam nista apsolutno, ali zasto ne bismo ocuvali tradiciju, kako se trude ostale zemlje, koje pri tome imaju mnogo vise ljudi islamske ispovesti, a i ostalih. Ne vidim da je nekome lose kada dodje, recimo u Beograd, ma koje ispovesti da je... Bilo je incidenata, ali ne koliko u Hrvatskoj, recimo ili Bosni. Ko se "slihta" SAD-u, tacno je da bi mogao nesto ovako da izjavi, jer sam SAD zamera Srbiji, da nema dovoljno slobode veroispovesti, a zasto? Zato sto Jehovini Svedoci ne mogu ovde da izgrade hram, kao recimo u Sakramentu i da ispiraju mozak ljudima, ali stigao je Guru iz Indije, pa ce se on vec potruditi da sve nadoknadi... Ja umesto Sarajeva predlazem Cetinje ili Podgoricu za glavni, mozda? Sta mislite? Smesno, zaista... Ne shvatam takvu vrstu sujete, kao da nema drugih nacina da se covek istakne ili da istakne svoj grad... Zasto onda onoliki ljudi iz istog Sarajeva dolaze u Beograd da studiraju? Mislim, zbog cega u tolikom broju, kada su u gradu koji zasluzuje "titulu" koja je trenutno, |"bez razloga" ikakvog "beogradska", pa stvarno je smesan... Mene ovo podseca, kao kada se deca u osnovnoj skoli biraju predsednika odeljenske zajednice, po kriterujumu-|"ove godine bi mogao Pera, aj sada svi za Peru"

[Truman]

Drago mi je sto je to Rocan izjavio jer je sam sebe identifikovao kao benignog politicara bez integriteta. Time je jos jednom i pokazao kakva je trenutno crnogorska vlast. Ali sve ce se to njima vremenom obiti o glavu.

[Plodni bizon]

Ne znam koji je Rocenov motiv da opet udara po Beogradu buduci da ima mnogo Crnogoraca u tom srpskom gradjanskom Jerusalimu, ali ako hoce da pojaca diplomatski odnos sa Bosnom, mogu da ocenim kao solidnu izjavu. Crnogorskom diplomati je jasno da se odnosi izmedju Srbije i Crne Gore nece nikada pogorsati jer Srbija i dalje tu zemlju vidi kao svoju provinciju, kako ju je videla dok je postojao savez navodno ravnopravnih clanica. Sa druge strane utice na birace u svojoj zemlji koji su patriotski ili crnogorsko-nacionalisticki orijentisani i bas ne vole Beograd da mu postanu simpatije jer oni koji pljunu po Beogradu to zaista i postaju.

[provincijalac]

sa malim zakasnjenjem, ali tekst nije los.

Djukanović: Zaustaviti velikosrpsku kampanju
Mondo  |  Utorak, 11. septembar 2007. 20:58

Predsednik Demokratske partije socijalista Milo Djukanović izjavio je da će donošenje novog crnogorskog ustava neutralisati "najnovije pokušaje velikosrpskog potiranja crnogorskog kulturnog, nacionalnog i državnog identiteta".

On je objasnio da novim crnogorskim ustavom "samo treba pravno-tehnički uobličiti odluku na prošlogodišnjem referendumu o nezavisnosti" i naglasio da će, ukoliko u parlamentu ne bude postojala dvotrećinska većina, o najvišem pravnom aktu odlučivati gradjani Crne Gore na referendumu.

"Time će se neutralisati i najnoviji, uporni i agresivni, pokušaji velikosrpskog potiranja crnogorskog kulturnog, nacionalnog i državnog identiteta", izjavio je Djukanović u intervjuu crnogorskoj agenciji MINA.

On je objasnio da "to nije nikakva uskogrudost, niti politička isključivost DPS-a, već odgovoran odnos prema demokratskoj tekovini 21. maja 2006. godine".

Djukanović je ocenio da bi bilo naivno "ne prepoznati šta se krije iza teza da Crnoj Gori ne treba jezik koji će se zvati njenim imenom i da takav naziv zagovaraju samo antisrpski orjentisane partije i pojedinci".

"Tako ja vidim zavodljivo logiciranje da nam ne treba crnogorski jezik, jer ni Amerikanci nemaju američki. A kada nam takve recepte serviraju oni koji i dalje tvrde da je Njegoš srpski pesnik, a crnogorski vladar, a (Petar) Lubarda i (Milo) Milunović srpski slikari, jasno je da po njima nema i ne može biti crnogorskog kulturnog identiteta", rekao je Djukanović.

Na to se, prema njegovim rečima, "prirodno naslanja i teza da je crnogorska nacija komunistička, brozovsko-djilasovska izmišljotina, što ideolozima velikosrpskog potiranja Crne Gore daje za pravo da dovode u pitanje pravo Crnogoraca i gradjana Crne Gore da imaju svoju nezavisnu drzavu".

"I stvarno, kad bi ove nacionalističke trice i kučine bile ozbiljne, istorijski utemeljene teze, bilo bi mesta dilemi - šta će nova nezavisna država, kao sused dvadeset puta većoj Srbiji, ako u obema žive ljudi istog nacionalnog, verskog i kulturnog identiteta", rekao je Dukanović.

On je rekao i da je tačno da je Crna Gora podeljena, ali da je to posledica toga što su Crnogorci kao narod početkom prošlog veka "dozvolili da prevarom ostanemo bez države i što nam je toliko dugo trebalo da posledice te prevare otklonimo".

Bivši crnogorski predsednik i premijer je ocenio i da nema potrebe za održavanje vanrednih izbora posle usvajanja novog ustava, na čemu jedinstveno insistira opozicija, i odbacio optužbe da Crnu Goru pretvara u "privatni posed", kao i da partijsku funkciju koristi za lične poslove.

"Svoju kompaniju nisam osnovao forme radi, već da bih se, nakon godina uspešnog bavljenja državnim poslovima, ozbiljno bavio biznisom i u njemu bio takodje uspješan... Planiram da napravim puno posla i da zaradim puno novca", poručio je Djukanović.

[Domaci Zdajnik]

Milo se bavi suvišnim stvarima.

Ne želim da ulazim u to da li je mafijaš, koliko para zarađuje, koliko mu odgovara nezavisnost Crne Gore, i slično. Nezavisna Crna Gora sigurno ima bolji međunarodni položaj od Srbije i to je ono suštinsko zbog čega podržavam njenu nezavisnost. Drugo, stvar vezana za Crkvu i jezik je preterana. Jezik bi mogao da se distancira vremenom i nazove konačno Crnogorskim, ali tako da kod velikosrba ne postoji način da se to opet podvede pod veštačko stvaranje nacionalnog identiteta i jezičke autonomije. Crkva je isto tako autonomna ukoliko Crna Gora može da obezbedi uslove za funkcionisanje njihove samostalne (ili kako to tamo zovu - autokefalne) pravoslavne crkve.

Što se tiče odnosa prema Srbiji i trenutnom narodnjačkom koalicijom koja drži vlast, Crna Gora bi trebalo da tu zemlju sasvim ignoriše, pa tako i stavove koji se izgovore o njoj (vidimo da ovih dana baš sevaju uvrede na račun Crne Gore od strane kabineta premijera). Vidno je nepoštovanje te države od strane Srbije, pa tako prepoznajemo i situaciju koju je Srbija imala prema ostalim republikama u staroj Jugoslaviji, iz koje su, naravno, sve te države želele ubrzo da istupe. Crna Gora će nakon onakvih izjava srpskih diplomata morati da shvati da je odigrala dobar potez rastavši se sa politikom frustracije; ali nije joj potrebno da još uvek obraća pažnju na to šta dolazi iz Srbije i kakav retorički rat vode odande protiv Crne Gore.

[provincijalac]

Crna Gora bi trebalo da tu zemlju sasvim ignoriše

ako se dobro secam mislim da je velja ilic ili neki ministar iz kostunicinog kabineta predlozio da se uvedu sankcije crnoj gori. daleko od toga da je to nesto sto podrzavam, naravno da osudjujem, to je samo jos jedno u nizu gluposti narodnjaka, ali ipak crna gora u velikoj meri zavisi i od srbije. vazni putevi za nju vode kroz srbiju, crna gora mora da se naslanja na srbiju kad se radi o kopnenom saobracaju, mnogo toga se i uvozi iz srbije. ne bi valjalo ni za crnu goru da se pokvare odnosi, tako da ignorisanje ne vidim kao dobro resenje. pre bih rekao da bi trebalo da se diplomatskim i uljudnim putem odgovori na primitivizam od strane pojedinih srpskih diplomata.

[Plodni bizon]

Izjava za Dnevnik profesora filozofije sa novosadskog filozofskog fakulteta, Milenka Perovica o Crnoj Gori i Crnogorcima u odnosu prema Srbiji, objavljena jos 2005. godine, ali ... Ocenio sam da nije mogao da bude tacniji.

Kupovina Crnogoraca previše košta

Ta imperijalna žudnja Srbije da proguta Crnu Goru, koja faktički traje od 19. vijeka, nikad nije mogla proći bez debele saradnje samih Crnogoraca, koji su na jednoj mitološkoj svijesti potkupljivani i koji su uvijek imali perspektivu i izgled da, odričući se vlastitog nacionalnog identiteta i prihvatajući srpski nacionalni identitet, zadobiju vrlo dobre sinekure u Beogradu. Po nesreći, još uvek su mnogi Crnogorci spremni na taj ’pakt sa đavolom’. I beogradske političke i intelektulane elite su uvijek bile spremne da uđu u taj đavolski pakt, ali sa osjećajem da ih je ta kupovina Crnogoraca previše koštala, pošto su ti kupljeni Crnogorci zaposijedali vrlo značajne pozicije u Beogradu, do te mjere da su vrlo brzo izrastali u predvodnike srpskog nacionalističkog stava.

[etleboro]

Više od pola decenije crnogorski režim intenzivno sprovodi program mrcvarenja zajedničke države i nadmenog provociranja Srbije. Sve to bilo je začinjeno, gledali smo, neverovatnom političkom i ličnom prevrtljivošću u Crnoj Gori, konfuzijom identiteta nalik šizofreniji, intelektualnom prostitucijom, ekstremnom amoralnošću i provincijalnom prepotencijom. Razume se, osnovni cilj tog rpograma je bio da se Srbija zgadi i nad crnom Gorom i nad ma kakvom idejom zajednice, te da sama umesto podgoričkie Kupole obavi posao rasturanja , čak i da bude optužena da snosi istorijsku i materijalnu odgovornost za to.
Pa ipak, iako je taj plan sprovođen dugo i uporno, uz mnogo uloženog novca i aktivno učešće prepoznatljive sponzorisane mreže u Beogradu, Srbija je ostala uzorno staložena i nije se upecala..

U većinskoj, verodostojnoj, narodnoj Srbiji dominantan je bio osećaj neke tihe, gotovo otmene sete. Osećaj praznine i obostranog gubitka nečeg važnog i bliskog, dela sopstva. Osečaj da su nepozvani i nedostojni odneli malenu, ali fatalnu prevagu u odlučivanju o nečemu za šta su, pokoljenjima, živeli i umirlai najbolji sinovi Crne Gore i Srbije. Normalna Srbija nije na to ogledala kroz one koji joj bodu prst u oko. Osećala je da nije izdvijen nekakav delić teritorije gde živi „stanovništvo koje treba da plaćamo da nas voli“. Ne. Celina je ostala bez zavičaja Stefana Nemanje, bez dedovine Svetog Save, suštinski beskućnici su postali Njegoš i marko Miljanov, bez najdubljih korena ostalo je 80% stanovnika između Drine i Morave.
Osećaj sete, bez srdžbe. Poluvekovna itorija bolesti kulminirala je amputacijom.
Drugo dominantno osećanje u Srbiji  bila je začuđenost.Neverica. To nije posledica naivnosti, niti dobra strana razdvojenosti dva medijska prostora, što je omogućilo da, „srećom, ne znamo kakve su sve bezumne uvrede na naš račun dolje izricali“.
Nije se Srbija začudila neprincipijelnim i očigledno tendencioznim držanjem EU, ni referendumskom metodologijiom krivotvorenja, ni time ko je, pomoću čeha i z koliko prevagnuo. Začuđenost i nevericu izazvali su tamna strast falsifikatora istorije, dirigovana antisrpska histerija i ispadi dotad, u Crnoj Gori, nezamislive mržnje prema srpskom. Ta eskalacija socijalne patologije, kojoj su ton davali zaduženi predstavnici Kupole, zbilja je zaprepastila pribrane i razumne ljude. U sve je mogla poverovati Srbija, ali ne i u to da će ikada ijedan Crnogorac, bilo kojeg političkog ili etničkog opredeljenja, na sto metara od kivota Svetog Petra Cetinjskog oduševljeno pevati :“Oprosti mi mil mati što ja idem Srbe klati!“ I da će na pedeset koraka od Njegoševe Biljarde predsednik Vlade Crne Gore (koji zna petostruko više kolena svojih srpskih predaka nego predsednik Srbije) o razlazu sa Srbijom ushićeno reći :“ ostvarili smo san 88 generacija svojih časnih predaka!“
Spoznaja da će crnogorska Kupola upravo na toj manipulisanoj socio-patologiji graditi novi nacionalni identitet, u direktnoj negaciji prema svemu što čini veliku tradiciju i temelj Crne Gore, krajnje je zabrinjavajuća.
Na  mapi Evroope, dakle, biće docrtana nova državica, prva u kojoj „noseća nacija“ nije ni blizu da čini polovinu stanovništva. Prema popisu iz 2003., od ukupno 620.145 stanovnika, samo njih 267500 izjašnjavaju se kao Crnogorci. Tek sa Srbima, to tvori pravoslavnu većinu od blizu 70 odsto. Broj stanovnika koji su se izjasnili da su Srbi ili da im je maternji jezik srpski i da pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi premašuje 65 odsto. (Broj onih koji se u crnoj Gori direktno izjašnjavaju kao Srbi povećao se između dva popisa za više od 120.000!) Ne umanjujući važnost i legitimnost glasova nacionalnih manjina, slobodni smo konstatovati da je sa nacionalnog i državnog stanovištva ovo jedina relevantna većina u Crnoj Gori.
Na referendumu, nadmoćne dve trečine od tog broja, broja pravoslavnih u Crnoj Gori, nedvosmisleno se izjasnio za zajednicu sa Srbijom! Ti ljudi, uz doista velike sasvim konkretne lične i porodične rizike, rekli su istinu o sebi.
Jednostavna i nepobitna računica pokazuje, takođe, da je preko polovine glasova za odvajanje došlo od nacionalnih i verskih manjina, pre svega Albanaca i muslimana, koji sami čine preko 110.000 stanovnika. Uz sve druge primedbe i manipulacije, dakle, režim u Podgorici je do sporne većine o sudbonosnom državnom i nacionalnom pitanju došao manjinama.
Sve to jasno ukazuje, još jednom, da otcepljenje Crne Gore nije kruna „logičnog zaokruživanja njene nacionalne posebnosti“, nego nasilno voluntarističko prekidanje očiglednog procesa njenog „povratka u sopstvenu kožu,na nacionalno stablo kojem prirodno i legitimno pripada“. Istovremeno, to ukazuje da ostati Srbin u novoj Crnoj Gori neće biti nimalo lako, u mnogo čemu će se graničiti sa junaštvom. Crna Gora upravo postaje zemlja u kojoj će čak i Njegoševi stihovi biti nepoželjni, a sam vladika Rade, da je živ, verovatno bi morao u izbeglištvo. Jer ne može jedna zemlja, a dva gospodara. Ne biva

E.nacija

[Domaci Zdajnik]

Katastrofalan tekst. Baš u duhu časopisa E-Nacija. Od zamena teza do neverovatno pogrešnih zaključaka, neverovatnih teza.

Više od pola decenije crnogorski režim intenzivno sprovodi program mrcvarenja zajedničke države i nadmenog provociranja Srbije.

Ako i zaobiđemo crnogorsku politiku devedesetih kad je na sopstvenu štetu marionetska crnogorska vlast prihvatila srpsku hegemoniju, da bi sve to krunisala dozvolom za bombardovanje za nešto što se nje nimalo ne tiče, Crna Gora je propatila i previše dok je njenoj vlasti i građanima došlo do pameti da se "razvede" od siledžije kakva Srbija jeste bila prema toj državi, a danas su takvi srpski mediji i, kako smo videli, neki ministri i visoki državni funkcioneri, bezobraznom, primitivnom retorikom uperenom protiv Crne Gore kao države.

Sve to bilo je začinjeno, gledali smo, neverovatnom političkom i ličnom prevrtljivošću u Crnoj Gori, konfuzijom identiteta nalik šizofreniji, intelektualnom prostitucijom, ekstremnom amoralnošću i provincijalnom prepotencijom. Razume se, osnovni cilj tog rpograma je bio da se Srbija zgadi i nad crnom Gorom i nad ma kakvom idejom zajednice, te da sama umesto podgoričkie Kupole obavi posao rasturanja , čak i da bude optužena da snosi istorijsku i materijalnu odgovornost za to.

Prvo, provincijalizmom može da se pohvali srpska vlast, budući da joj je ministar čovek koji u civilizovanoj državi ne bi mogao da bude ni čistač u zgradi Skupštine - Velimir Ilić. Drugo, Crna Gora se i u ovom tekstu vređa, između ostalog i time što se reč "Crna" piše malim početnim slovom. Treće, Crna Gora snosi odgovornost jedino za to što se pre silne bede koje joj je Srbija natovarila na vrat nije rastala sa velikosrpskom idejom i politikom asimilacije u Srbiju i tzv. srpsko nacionalno biće.

U većinskoj, verodostojnoj, narodnoj Srbiji dominantan je bio osećaj neke tihe, gotovo otmene sete.

Kakva je ovo konstrukcija? "U većinskoj i verodostojnoj, narodnoj Srbiji"? Šta znači "većinska Srbija"? Je li taj tekst pisao trinaestogodišnjak?

Osećaj praznine i obostranog gubitka nečeg važnog i bliskog, dela sopstva.

To osećanje gubitka dela sopstva proističe upravo iz prethodnog dominantnog i posesivnog osećanja spram nemoćne republike, skoro sasvim asimilovane u ono pomenuto gnusno "biće".

Osečaj da su nepozvani i nedostojni odneli malenu, ali fatalnu prevagu u odlučivanju o nečemu za šta su, pokoljenjima, živeli i umirlai najbolji sinovi Crne Gore i Srbije.

Nijedan inteligentan čovek iz Srbije, niti Crne Gore, nije živeo i umirao za srpsku Crnu Goru.

Iako je tekst uglavnom zanimljiv, tako da bih sigurno mogao uz svaku rečenicu da dam poneki komentar, nisam raspoložen za humor. Mene ipak boli što takvi časopisi kakva je ova E-Nacija postoje, što je neko u stanju da to finansira, budući da je za uzrast do 13 godina, a da se prezentuje kao politički časopis.

[Plodni bizon]

Sve to jasno ukazuje, još jednom, da otcepljenje Crne Gore nije kruna „logičnog zaokruživanja njene nacionalne posebnosti“, nego nasilno voluntarističko prekidanje očiglednog procesa njenog „povratka u sopstvenu kožu,na nacionalno stablo kojem prirodno i legitimno pripada“.

 :smejanje: Jao, mila mati, sta se sve moze procitati od ovih srpskih krvnika i velikocetnika. Moram malo cesce ovo da citam. A je li, ima li gde u Nisu da se kupi taj casopis?

[shkavel]

Broj stanovnika koji su se izjasnili da su Srbi ili da im je maternji jezik srpski i da pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi premašuje 65 odsto. (Broj onih koji se u crnoj Gori direktno izjašnjavaju kao Srbi povećao se između dva popisa za više od 120.000!) Ne umanjujući važnost i legitimnost glasova nacionalnih manjina, slobodni smo konstatovati da je sa nacionalnog i državnog stanovištva ovo jedina relevantna većina u Crnoj Gori.

Čista manipulacija brojkama. Istina je da je većina od 65% rekla da im je maternji jezik srpski, ali će se to isto promeniti odmah dok se u ustav uvede crnogorski jezik. Ali jeste istina da je 30% stanovništva te republike Srba. Oni su druga najveća etnička zajednica u državi, ali im izgleda ne pripadaju nikakva prava.....

Na referendumu, nadmoćne dve trečine od tog broja, broja pravoslavnih u Crnoj Gori, nedvosmisleno se izjasnio za zajednicu sa Srbijom! Jednostavna i nepobitna računica pokazuje, takođe, da je preko polovine glasova za odvajanje došlo od nacionalnih i verskih manjina, pre svega Albanaca i muslimana, koji sami čine preko 110.000 stanovnika. Uz sve druge primedbe i manipulacije, dakle, režim u Podgorici je do sporne većine o sudbonosnom državnom i nacionalnom pitanju došao manjinama.

Ovo jeste indikativan podatak...

Ako i zaobiđemo crnogorsku politiku devedesetih kad je na sopstvenu štetu marionetska crnogorska vlast prihvatila srpsku hegemoniju, da bi sve to krunisala dozvolom za bombardovanje za nešto što se nje nimalo ne tiče, Crna Gora je propatila i previše dok je njenoj vlasti i građanima došlo do pameti da se "razvede" od siledžije kakva Srbija jeste bila prema toj državi, a danas su takvi srpski mediji i, kako smo videli, neki ministri i visoki državni funkcioneri, bezobraznom, primitivnom retorikom uperenom protiv Crne Gore kao države.

Samo si delimično u pravu. Ta ista Crna Gora je u zajednički proračun SRJ i SCG uplaćivala manje od 10% para a koristila 50% ovlašćenja. Iako ne zagovaram politiku Srbije prema CG u devedesetim, i za CG je ta zajednica bila zajednica a la carte: uzećemo ono što nam odgovara i kada nam odgovara, a u međuvremenu ćemo raditi po svome. To je posebno kulminiralo posle 5. oktobra u SRB, kada je CG imala sasvim svoj sistem, ali je ,kao što sam već rekao, kada joj je to odgovaralo koristila sve "blagodeti" suživota sa Srbijom - čak do tog stepena bezobrazluka da je Marović na račun građana Srbije šetao po svetu u funkciji predsednika SCG a ujedno lobirao za nezavisnost Cg, tj. za razbijanje države koju je predstavljao i koja mu je plaćala sva ta putovanja, ambasadorska mesta itd.

Prvo, provincijalizmom može da se pohvali srpska vlast, budući da joj je ministar čovek koji u civilizovanoj državi ne bi mogao da bude ni čistač u zgradi Skupštine - Velimir Ilić. Drugo, Crna Gora se i u ovom tekstu vređa, između ostalog i time što se reč "Crna" piše malim početnim slovom. Treće, Crna Gora snosi odgovornost jedino za to što se pre silne bede koje joj je Srbija natovarila na vrat nije rastala sa velikosrpskom idejom i politikom asimilacije u Srbiju i tzv. srpsko nacionalno biće.

Stvar je bila u tome da većina naroda u CG tada nije podržavala tu opciju jer je osećala bliskost sa Srbima i Srbijom. I danas vidiš da je razlika bila jako jako mala (55 prema 45%)

[Plodni bizon]

Shkavel, oces da kazes da je Crna Gora vise dobila nego izgubila devedesetih, dok je bila vencana za Srbiju? Da li je moguce da tako nesto mozes da tvrdis? Bombardovanje, sankcije, hasko uslovljavanje i politicka zavisnost od Srbije... Je li trebalo da ostanu u savezu sa tom drzavom?

[shkavel]

Shkavel, oces da kazes da je Crna Gora vise dobila nego izgubila devedesetih, dok je bila vencana za Srbiju? Da li je moguce da tako nesto mozes da tvrdis? Bombardovanje, sankcije, hasko uslovljavanje i politicka zavisnost od Srbije... Je li trebalo da ostanu u savezu sa tom drzavom?

Ne, apsolutno ne želim to da kažem. Samo želim da sagledam stvari i sa druge tačke gledišta. Mnogi žele da prikažu (posebno u CG), kako ih je SR planski upropašćavala i iskorištavala, što jednostavno nije istina. Bila bi istina da je recimo u Srbiji bilo sve sjajno a da je CG tavorila. Ovako su obe federalne jedinice bile u istim g*vnima. Čak je Srbija bila u lošijem položaju posle '97, '98. Pričaš o bombardovanju - pa većinom su bombe padale na Srbiju, u CG su gađali samo veće vojne ciljeve (vojne baze isl), dok su u Srbiji srokali i mostove i fabrike i civilne objekte. Od '98 CG nije bila ni u čemu zavisna od Srbije - imala je svoje ministarstvo vanjskih poslova, čak je otvarala i svoja neformalna predstavništva, ukidala je vize tuđim državljanima kako je htela i uvela je drugu monetu. Haško uslovljavanje se većinom vezalo na Srbiju a ne i na Crnu Goru (to su bile izjave Karle del Ponte). Radilo se o dva sasvim odvojena sistema. Ali su naravno Crnogorci rado koristili pozitivne stvari u federaciji, što je bar po meni hipokrizija - zvanično ne želiš biti deo neke države ali kada je to u tvom interesu predstavljaćeš se kao njen predsednik, građanin, posalanik, ambasador isl. Da ne govorim o urbanoj legendi koliko danas ima direktora u Srbiji koji su Crnogorcii koliko ih ima na (dobro plaćenim) javnim funkcijama države Srbije.
Doduše, istina je da je u prvoj polovini 90-ih CG posve delila sudbinu sa Srbijom, što joj nije bilo potrebno. Ali opet moram da napomenem da to nije bilo zato, što "je srpski režim video CG kao integralni deo svojih nacionalističkih težnji i zato je CG ostala u zajednici, da se izbegne rat na tom području" kako to voli reći Đukanović, već jednostavno zbog toga što je većina naroda u Cg to htela. Da podsetim - na referendum 1992. godine o SRJ izašlo je 66% građana, od toga ih je 96% glasalo za zajednicu sa Srbijom. Ako i usvojimo neverovatnu hipotezu da svi građani koji nisu izašli na referendum bili protiv zajednice, opet dolazimo do zaključka da su 2/3 CG žitelja bile za SRJ.
Zato je Đukanović tako dugo i odugovlačio sa referendumom - trebalo je uspostaviti prilike potpunog nezadovoljstva, koje bi kulminirale besom na glavnog krivca - Srbiju i težnjom za nezavisnošću. Ali kako vidimo i posle 10 godina skoro polovina građana CG bi još uvek bila u istoj državi sa Srbijom.
Možda se tebi koji si građanske orientacije to čini besmislenim, ali njima je etnička bliskost sa Srbima izgleda bila reason enough da su hteli da ostanu sa nama....
A sada - da li je trebalo da ostanu ili ne u savezu sa Srbijom - ja lično mislim da nije. Ipak više volim da smo dobre komšije nego disfunkcionalna porodica. Ali ujedno mi je i žao, jer je svaki treći žitelj CG Srbin koji Srbiju još uvek smatra u neku ruku svojom zemljom i kome je granični prelaz između Bijelog Polja i Prijepolja nešto sasvim neprirodno...

[Domaci Zdajnik]

Besmislica je i govoriti o tome da li je Crna Gora trebalo da postane nezavisna ili ne. Crna Gora nije bila dužna da trpi bombe niti sankcije, niti da čak ustupi prostor Srbiji da vodi ratove prema Hrvatskoj. Sve to Crna Gora je morala da izbegne, ali na njihovu nesreću glavnu reč imao je Miloševićev pulen - Momir Bulatović, koji nije smeo ništa sam da kaže, već se o njegovim odlukama odlučivalo iz Beograda. Marionetski režim stvorio je i srpske nacionaliste u Crnoj Gori, pa zato je i bilo toliko teško toj republici i da obezbedi konačnu nezavisnost.

Inače, sve nesreće u koje je zvanični Beograd poveo proizvele su jačanje autonomaštva u Vojvodini, što je logičan odgovor svesnih ljudi u određenoj oblasti pogođene nelogičnom nesrećom koju im drugi nameće. Iz takve države gledale bi kako da pobegnu i one oblasti koje nemaju status republike, a kamo li Crna Gora, samo da je imala dovoljno kvalitetno glasačko telo i političku vlast. Ne znam jesu li tada imali tzv. "separatističku opoziciju" kako ih u Srbiji nazivaju velikosrbi, ali iz svih teškoća koje je Milo imao u vreme održavanja referenduma, i da ju je bilo - izgleda da je bila preslaba da bi Crnu Goru izvadila iz srpskih kandži, svidelo se to seljacima po crnogorskim planinama ili ne. A to je morao biti cilj svake odgovorne vlasti.