Petar Luković je za hrvatski Feral, ironišući o Velikoj Srbiji i takvim idejama (zato mi se tekst i sviđa), pisao ovako:
ŠTA JE «VELIKA SRBIJA»: Zajednička država Srba-pravoslavaca, Srba-katolika, Srba-islamske veroispovesti, Srba-albanskog dijalekta, Srba-koji govore slovenački i pogrešno misle da su Slovenci, Srba koji žive u Crnoj Gori, Srba-crnogorskog podrijetla, Srba uopšte i Srba uopće.
To je, dakle, jedna šala na račun srpskih nacionalista i onih koji žele Veliku Srbiju. A, ako se ne varam, negde sam pročitao da su kolege sa "Bosona-e" napisali:
Želimo građansku Bosnu i Hercegovinu koju bi činili Bošnjaci pravoslavci, Bošnjaci katolici i Bošnjaci muslimani.
Da budem jasan: Mene status BiH ne zanima preterano. Živim u Srbiji, u najnerazvijenijem njenom delu, imamo naših unutrašnjih problema, tako da spoljna i međunarodna politika ne bi trebalo da me zanima. Međutim, ja ovu stvar razgledam sa stanovišta borbe koju započinjem na svom tlu. Dakle, u Srbiji, u južnoj Srbiji, na teritoriji nepostojeće Niške regije. Ovde je problem nacionalizam i pravoslavlje preko koga se ovaj nacionalizam ojačava. I ne smetaju mi ove stvari kao nešto što mrzim kod drugih ljudi, tek tako, već zato što pojedinačnom građaninu nanosi nepotrebnu kulturno-istorijsku balast, breme koje ničemu ne služi, koje ništa valjano ne proizvodi, a lako je zapaljivo (zbog ekspanzije ovoga i izbijali su ratovi na prostoru Ex-YU). Ljudi su se ubijali zbog nacije i vere. Pa ima li čega besmislenijeg od toga? Ima li većeg apsurda i veće gluposti od toga? Moja borba protiv ovoga nije usmerena na preventivu od mogućih daljih ratova, jer verujem da Evropa više ne bi dozvolila divljanje primitivnih balkanskih naroda (Srba, Hrvata, Bošnjaka, Albanaca), i da bi u startu to zaustavila. Mene ovo zanima jer ne mogu da obezbedim ljudima koji žive u jednoj istoj državi da imaju jednaka prava na život i makar približan kvalitet života. Problem je u tom što ih ova glupost od nacije i vere solidariše sa onim koji žive dobro, i kažu: Pa dobro, i oni su Srbi, pa neka žive bolje od nas.
Zato se ja borim. I, na osnovu toga, a ne zato što preterano brinem za ljude u BiH koje god bile nacionalnosti, nego zato što samo želim da dam svoje mišljenje iz ove pozicije o tome što se događa i što se želi desiti u BiH. Kažem, na osnovu toga zaključujem sledeće:
1. BiH kao nacionalna (država Bošnjaka, tj. Muslimana) koja u sebi sabira druge vere pokraj islama (Bošnjake pravoslavce i Bošnjake katolike) u konceptu građanske države ne može da se pojmi, jer građanska država ne podrazumeva niti versku, niti nacionalnu određenost svojih stanovnika. To je pitanje bez ikakvog značaja. Jer svako propagiranje i vezivanje za veru kroz državne institucije i medije je atak na građane koji toj veri ne pripadaju. Isto važi i za nacionalnost. Ako je to država Bošnjaka (koji pripadaju različitim verama), tada je to nacionalna država i pojedinačna prava su neposredno ugrožena (mislim na one koji se ne osećaju kao "Bošnjaci", odnosno koji ne pripadaju ili ne prihvataju kulturni kod "Bošnjaka").
2. BiH bi trebalo da se svim sredstvima, i uz pomoć Evropske Unije i njenih institucija, bori protiv nacifikacije na svim svojim prostorima. Ta borba bi trebalo da traje barem 50 godina, jer se primećuje da su tamošnji odnosi među pripadnicima različitih nacionalnosti zategnutiji nego bilo gde drugde u Evropi (možda se jedino još s Kosovom može porediti). To podrazumeva edukaciju, promenu školskog sistema, promenu medijskog kodeksa, reforme u državnim institucijama koje su bile mononacionalne i zatvorene u pojedinačne nacione, i rad svih relevantnih državnih institucija ne na pojačavanju i daljem diferenciranju, već na ujedinjavanju, i to nikako preko nacionalnosti, i nikako preko vere.
3. BiH mora da zaboravi pod hitno na sve zločine. Zločini moraju da budu priznati sa svih strana, da se svi pojedinačni krivci (oni koji su ubili, a ne samo oni koji su naređivali ubistva) koji se mogu pronaći - izvedu pred sud koji će osuditi sve to, bez obzira na nacionalnost. Takve ljude imaju i oni koji pripadaju svim nacijama. U ratu nema nevinih. O zločinima govore ne oni koji žele da se sećaju žrtava, već oni koji su i dalje žedni krvi i koji se opijaju mržnjom prema drugima. (Na Bosona.Net portalu sam naišao na izraz jednog od onih koji se nacionalno i verski identifikuju, koji glasi da se Srbima mora sve vratiti za ona zlodela koja su činili. Mogu li da pitam onda: Šta bi to trebalo meni da se vrati ako ja BiH nisam niti video?, i ne samo ja, nego blizu 8 miliona građana Srbije?)
Dalje se slažem sa Škavelom:
1. Ukidanje teze o Srbima kao jedinim i univerzalnim agresorima na međunarodno priznatu državu.
Još bih dodao da je o zločinima nad Bošnjačkim narodom najbolje kada govore oni iz Srbije i Hrvatske, koji osuđuju sopstveni šljam (kako to čini npr. Nataša Kandić), a ne oni iz same BiH, odnosno Federacije. Isto tako, zločine nad Srbima bi trebalo da pominju hrvatski i bošnjački mediji, a ne mediji u Srbiji. Sve to zato što se time sprečava ekspanzija nacionalizma i mržnja među ovim nacijama. Pogledajte samo kako se nadražuju srpski fašisti (radikali) pri pomenu stradanja Srba u Hrvatskoj i BiH. To isto doživljavaju i nacionalisti u BiH i Hrvatskoj, pri pomenu svojih žrtava.
2. Ukidanje nasilne centralizacije odnosno sarajevizacije BH.
Pre nekoliko godina govorio sam sa jednim prijateljem iz Sarajeva, koji je Musliman. On je priznao da je u BiH na delu centralizacija slična ovoj u Srbiji. Dakle, slažem se i sa ovim.
3. Ne insistiranje na RS kao "genocidnoj tvorevini" i samim tim kolektivnim osuđivanjem bh Srba kao naroda.
Ako se pod takvim geslom želi uništiti RS u cilju jedne, jedinstvene, nacionalno neidentifikovane BiH, onda ne mogu da podržim. Nazvati jedan narod genocidnim je idiotija i toliko palanačka stvar da bi se i Konstantinović zabezeknuo.
4. Odricanje politici napadanja i pružanje ruke. Primer - svi političari u FBH osuđuju himnu, grb i zastavu RS, a ne pomišljaju da li Srbima smeta što su obeležja FBH šahovnica i ljiljan. BH je članica konferencije islamskih zemalja iako nije većinski islamska zemlja-Zašto????. Posredovanje argumenata, ŠTA Srbi i Hrvati u BH dobijaju ukidanjem entiteta?
Već sam rekao ali ću ponoviti, pošto se slažem sa ovim što je rečeno. Naime, BiH kao islamska zemlja sigurno ne sme biti prihvaćena od strane Hrvata i Srba. Ja to nikad ne bih prihvatio, i verovatno bih se borio pre za zemlju u kojoj su na vlasti tri verske dogme (katolici, pravoslavci i muslimani) nego jedna zvanična, iako sam ateista (tako da me u stvari ne bi bilo briga koja je zvanična).
6. Promene koje bi ujedno bile po meri i srpskom narodu u BH. Prvenstveno insistiranje na multietničkom karakteru BiH a ne na stvaranju neke nove, bosanske nacije (utopija)
I o tome sam govorio. Ne mislim da je to utopija, izvodivo je. Ali je moguće samo nasilnom asimilacijom srpskog i hrvatskog stanovništva ili etničkim čišćenjem. Stvaranje jedne čiste nacionalne države, uopšte nacionalne države na Balkanu je nešto što Evropa ne sme da dozvoli. Istog bih želeo da se otarasi i Srbija, i smeta mi kad god čujem da je Srbija država srpskog naroda, iako sam i sam nominalno Srbin.
