Saopstenja za javnost

[Admini...]

Nacionalni investicioni plan za kulturu, 10. avgust 2006.

Osvrt na kampanju povodom NIP-a, 23. avgust 2006.

[Admini...]

Lokal bez sluha za inicijative Diferencije
Differentia i okruženje
 
Aktivisti Nevladine organizacije Differentia iz Niša čije su se delatnosti nakon završene kampanje povodom nacionalnog investicionog plana mahom okrenule ka pripremi i planiranju štame za prvi broj časopisa KontraForum, prinuđeni su da se još jednom obrate medijima, a u vezi sa sredinom koja okružuje ovo omladinsko Udruženje građana odnosno njihove aktivnosti. Da bi se stekao uvid u uslove pod kojima članovi Diferencije delaju, nužno je u kratkim crtama  podsetiti javnost na neke od prethodnih aktivnosti kao i na samu unutrašnju organizaciju udruženja.
 
Differentia koja je zvanično osnovana maja 2006. u Nišu , iako je njen rad kao medija za informisanje u vidu interenet prezentacija započeo još decembra 2005, do danas je, bez ikakvih finansijskih sredstava i pomoći sa strane, uspešno realizovala nekoliko projekata. U okviru njenih kulturnih delatnosti formirani su klubovi studenata filozofije, sociologije, od skora i klub studenata psihologije, preko kojih je ostvarna saradnja u vidu dopisništva sa ljudima iz drugih zemalja (Italija, Bih, Hrvatska itd). Pored rada u oblasti kulture Differentia mrežu za lokal–kritički angažman najvećim delom sačinjava direktno angažovanje u oblastima politike i aktivizma u smeru poboljšanja stanja na lokalima centralne Srbije. Osnovni motiv Differencije, iz kojeg je usledila inicijativa za vanstranački politički angažman, tiče se potrebe za ukazivanjem na neophodnost rešenja problema centralizovane vlasti na republičkom i lokalnom nivou. Ova inicijativa se od samog početka iznosi u javnost pod parolom “Regionalizacija odmah!” i ona između ostalog podrazumeva izradu plakata, flajera, gostovanja u emisijama političkog karaktera na lokalnim televizijama, kao i neposredno angažovanje aktivista u podeli propagandnog materijala. Takođe, celokupna kampanja ovog udruženja povodom kritike Nacionalnog investiconog plana u obalsti kulture, a koja je sprovedena tokom avgusta 2006, sadržala je u sebi elemente pomenute inicijative jer se u njoj naglašavalo i uporno ukazivalo na enormne razlike u količini izdvajenih sredstava za kulturne projekte izmedju prestonice i ostalih delova Srbije.
 
U organizaciji je trenutno aktuelno pitanje realizacije projekta pod nazivom KontraForum, odnosno budući besplatni časopis koji čeka na potencijalne donatore kako bi mogao da bude štampan u svom prvom izdanju. I pored činjenice da je sadržaj časopisa koji čine kritički radovi dopisnika i saradnika Diferencije u potpunosti pripremeljen i da je otvoren konkurs za potencijalne donatore, kao i da je sama potreba za postojanjem magazina ovakvog tipa u Nišu prezentovana lokalnim institucijama, aktivisti Differentie u potrazi za doniranjem nailaze većim delom ili na nerazumevanje ili na otvorenu bahatost i netrpeljivost od strane većine predstavnika moćnijih lokalnih preduzeća, ustanova i organizacija kojima su se obratili za pomoć. Naime, kada je pomoć zatražena od Studentske asocijacije Filozofskog fakulteta u Nišu, u kakvom god finansijskom iznosu ili bar podršci za časopis KontraForum, predstavnik ove organizacije je izjavio kako “nema ništa od toga” i na kraju razgovora  zatražio da kad aktivisti budu našli nekog donatora obaveste i Studentsku asocijaciju pošto je i njima potrebna “kinta”. Kada je bio upitan za koji to projekat ova Studentska asocijacija traži finansije, predstavnik nije umeo da odgovori, već se nasmejao svestan činjenice da ozbiljne projekte nemaju, niti bi se mogao setiti kada su ih imali.
 
Nakon značajnog razgovora, a u stvari uzaludno provedenog vremena sa predstavnikom Studentske asocijacije, članovi Diferencije otišli su dekanatu, uporni u nameri da privuku Filozofski fakultet na saradnju, budući da najveći broj aktivista i saradnika časopisa KontraForum čine studenti tog fakulteta. Tamo ih dočekuje gospođa Vesna Lopičić koja s čuđenjem odbija bilo kakvu saradnju izjavom da Fakultet već pomaže časopisu po imenu Pressing i da nema nameru da pomaže drugim projektima, budući da je jedan studentski časopis sasvim dovoljan ovom gradu. Gospođi Lopičić nije bila ni najmanje važna prezentacija KontraForuma i činjenica da bi fakultet kao jedan od donatora časopisa značajno promovisao svoju kulturnu i prosvetiteljsku opredeljenost u Nišu. Da ironija bude veća, dotična osoba nalazi se na funkciji prodekana za nauku i istraživanja. Ona čak razgovor sa predstavnicima Diferencije završava “pošalicom” upućenom  jednom od naših članova rečima “Je l’ ti to samo slučajno ličiš na Koreanca”?
 
Ovlašćeni predstavnici Diferencije razgovarali su i o mogućnosti saradnje sa demokratskom omladinom u Nišu povodom časopisa, računajući pritom na demokrate kao blisku opciju, a kada je u pitanju lokal-kritički angažman na polju politike i kulture. Pokazalo se da su se aktivisti prevarili u toj računici i da su u prostorijama DS-a naišli samo na nerazumevanje, nedemokratičnost, pa čak i bahatost pripadnika DS-a koji su umesto da razgovaraju s Diferencijom o časopisu (zbog čega je navodno i organizovan susret), pokušavali da direktno vrbuju za svoju stranku i njihove delatnosti, aktiviste iz Udruženja.
 
Ova iskustva u okviru projekta KontraForum za koja su članovi Diferencije bogatiji, sežu dublje u priču o odnosu Diferencije i lokalnog okruženja u kojem organizacija deluje. Uprava Filozofskog fakulteta u Nišu i u ovoj stvari, kao i u mnogim drugim, pokazala je da je ne zanimaju ozbiljne i argumentovane inicijative studenata i dokazala da ova institucija nema nameru da učestvuje u promeni ovdašnjeg palanačkog mentaliteta veċ se, sudeċi prema izjavama svog prodekana za naučna istraživanja i obezbeđivanjem kancelarije za Studentsku asocijaciju koja ne radi za interese studenata, upravo i svela na pomenuti mentalitet.
 
Isto tako, još jednom se potvrdilo da i u sektoru stranačko-političkog angažmana Differentia, sem podrške od strane nekih nemoćnih opcija (onih koje ne mogu da pređu cenzus), ne može imati ni minimum zajedničkog jezika. A to važi i kad je reč o problemu decentralizacije i regionalizacije, a koji je za nas primaran u ovom trenutku, te kojim se ozbiljno ne bavi ni jedna od značajnijih političkih opcija.
 
I pored ovih jasnih indikatora stanja na lokalu, aktivisti Diferencije neċe odustati od ciljeva vezanih za poboljšanje situacije na lokalu vezanih za tretman kulture i mogućnosti vođenja političkog diskursa, veċ ima nameru da intenzivira kritiku lokalnih institucija i vlasti.

Vladimir Tomić
Niš, 28. septembar 2006.

[Admini...]

Differentia poziva na bojkot referenduma o ustavu
Pioni Beograda
 
Tačke obeležene kao prioriteti novog Ustava za građane centralne Srbije, odnosno građane drugog reda, zasigurno jesu one koje se tiču teritorijalne organizacije i ovlašćenja lokalnih samouprava. Ipak, u programu razgovora o nacrtu Ustava, pitanje teritorijalne organizacije rezervisano je jedino za Vojvodinu. I u tom slučaju na delu je bila retorika koja preti ukidanjem i onih ovlašćenja koje ta regionalna jedinica po starom Ustavu ima. Na sreću građana Vojvodine, tamošnje filijale beogradskih stranaka su zapretile istupanjem i bojkotom na referendumu, te je postignut kompromis takve vrste da Vojvodina zadrži makar ono što je imala. Iako regije (pokrajine) u zemljama Evropske Unije imaju daleko šira ovlašćenja, i iako je argument «Zašto da dajem nekome ako sam ja to zaradio?» sasvim u skladu sa zdravim ljudskim promišljanjem, nekome u Beogradu ipak takva logika ne godi.

Isključenje i zanemarivanje problema decentralizacije i regionalizacije centralne Srbije znači da ne postoji volja među čelnicima najjačih stranaka u Srbiji da se ispuni preduslov za politički diskurs na teritoriji južno od Beograda. Ključnu ulogu u zanemarivanju ovog problema odigrali su lokalni politički čelnici, koji strpljivo čekaju da im se dojavi iz centrale da li da Ustav proglase valjanim ili da dignu glas protiv njega. Interesi naroda su još jednom prodati, što dokazuje da je pitanje decentralizacije, a kako je to Zapad odavno primetio, ne političke već pretpolitičke vrste, odnosno uslov za demokratski politički diskurs i politički angažman van Centra.
 
Differentia poziva čelnike filijala beogradskih stranaka u Nišu i drugim gradovima Srbije da se udruže oko ideje decentralizacije i regionalizacije, čime bi se stekli idealni uslovi da lokalni političari demantuju tezu da su samo operateri svojih centrala. Ujedno pozivamo građane Vojvodine i centralne Srbije da bojkotuju referendum o novom ustavu kojim se ne staje na put centralizaciji, odnosno daljoj beogradizaciji Srbije.

Aleksandar Kekenj
Niš, 29. septembar 2006.

[sAngiE]

Differentia In Progress

Prozivanje Nisa palankom i varosicom malogradjana zadnjih godinu dana, izgleda bilo je sasvim kontraproduktivno. Naime, gradjani Nisa kao da se na to cak i ne obaziru te ove, dokazima potkrepljene iskaze, tretiraju kao zavijanje macaka u periodu parenja ili gradsku buku koja je iako zaglusujuca, nesto na sta su se navikli.

S jedne strane, ovaj grad kome je u vise navrata obecavan uspeh od strane celnika i opozicije, kao da ceka da se neko drugi pobrine za stanje kulture u njihovom gradu. Izdavanje casopisa KontraForum, udruzenja gradjana Differentia, izgleda je iz tog razloga naislo na opste neodobravanje i nezainteresovanost lokalnih preduzeca koja vaze za nosioce ekonomije i industrije ovog grada. U pitanja politike istih nije se ulazilo, tim pre sto vecina nadleznih za odnose sa javnoscu nije nasla za shodno da da zadovoljavajuce odgovore na zahteve aktivista ovog udruzenja.

Mora se priznati, sa najvecom zacudjenoscu, kako je to samo 20% sredstava za stampanje prikupljeno samo od preduzeca koja nisu nastala niti su sa centrom u Nisu - da li je moguce da je mozda Nis okrenut razvoju ostatka drzave iz razloga sto su gradjani u njemu sasvim zadovoljni ponudjenim izborima ili je pitanje sasvim drugo, a aktivisti Differentia-e nisu u stanju da svojim mentalnim sposobnostima proniknu u srz problema?

Apelovanje na gradjane u proteklom periodu nije imalo previse odjeka - da li je moguce da se posle toliko nemara ogluvi na isti?

Aktivisti Differentia-e jos uvek se nadaju da ce u narednim danima na njihove zahteve dobiti barem negativne odgovore, kako bi se znalo sta im je dalje ciniti. Iako je Nis sredina u kojoj je tesko napredovati i dobiti trazeno sa ciljem (u ovom slucaju detaljnim projektom i prilozenom dokumentacijom), Differentia nece obustaviti projekat i casopis ce se vec naci u rukama ciljnih grupa - pitanje je samo koliko ce sam grad Nis biti zasluzan za pomaganje jednog kulturnog projekta!

Sanja Ignjatovic
Niš, 30. septembar 2006

[Viktor N.]

@Mizant

...kada je pomoć zatražena od Studentske unije Filozofskog fakulteta u Nišu, u kakvom god finansijskom iznosu ili bar podršci za časopis KontraForum, predstavnik ove organizacije je izjavio kako “nema ništa od toga” i na kraju razgovora zatražio da kad aktivisti budu našli nekog donatora obaveste i Studentsku uniju pošto je i njima potrebna “kinta”. Kada je bio upitan za koji to projekat ova Studentska unija traži finansije, predstavnik nije umeo da odgovori, već se nasmejao svestan činjenice da ozbiljne projekte nemaju, niti bi se mogao setiti kada su ih imali.

Ocit primer foteljasa i licemera.Drago mi je da si stavio primer da se vidi kako stvari funcionisu iznutra i kako je kad si deo srpskog establismenta.

...Gospođi Lopičić nije bila ni najmanje važna prezentacija KontraForuma i činjenica da bi fakultet kao jedan od donatora časopisa značajno promovisao svoju kulturnu i prosvetiteljsku opredeljenost u Nišu. Da ironija bude veća, dotična osoba nalazi se na funkciji prodekana za nauku i istraživanja. Ona čak razgovor sa predstavnicima Diferencije završava “pošalicom” upućenom jednom od naših članova rečima “Je l’ ti to samo slučajno ličiš na Koreanca”?

Ocit primer rasistickog stava.

...Pokazalo se da su se aktivisti prevarili u toj računici i da su u prostorijama DS-a naišli samo na nerazumevanje, nedemokratičnost, pa čak i bahatost pripadnika DS-a koji su umesto da razgovaraju s Diferencijom o časopisu (zbog čega je navodno i organizovan susret), pokušavali da direktno vrbuju za svoju stranku i njihove delatnosti, aktiviste iz Udruženja.

Politika Tadica u celini nema veze sa ranijom politikom Djindjica.

...Isto tako, još jednom se potvrdilo da i u sektoru stranačko-političkog angažmana Differentia, sem podrške od strane nekih nemoćnih opcija (onih koje ne mogu da pređu cenzus), ne može imati ni minimum zajedničkog jezika.

Nebih bas tako rekao, jer je velika nepoznanica kako bi se glasalo na izborima(slobodnim, fer i demokratskim, nevezanim za Ustav i Kosovo i druge podvale narodu i drzavi).Sa ovim izborima se stvar ponovo prebacuje sa odgovornosti Vlade na narod, sto je vec vidjeno sa referendumom iz 1998 godine.
Postoje samo 2 opcije.
Prva su "narodnjaci" i radikali, SPS, izgleda i sve sa DS-om u kohabitaciji, koji su se svi udruzili protiv gore navedene manjinske opcije.

@sAngiE

...sto su gradjani u njemu sasvim zadovoljni ponudjenim izborima ili je pitanje sasvim drugo, a aktivisti Differentia-e nisu u stanju da svojim mentalnim sposobnostima proniknu u srz problema?

Zadovoljnji su malo sutra, sto bi rekao nas Sloba malo morgen, samo u njihovim srcima vlada strah.Tuzno je samo sto nasa drzava(od kad ja pamtim) sedi na takvim strahovima i manipulise svesno sa njima(istocnjacki mentalitet).
Kada bi malo popricali detaljnjije sa njima videli bi da su oni mozda mnogo vise ocajniji nego Vi(u svim gradovima je tako verujem).To je jedan put, drugi je da se zamaskiraju u gomilu.
Na taj nacin misle da ce se izvuci i proziveti kao pun zivot u senci.
Samo nemojte da Vas/Diferenciju pokoleba, ni ogromno saosecanje ni patnja zbog sudbine coveka, ni ogromno gadjenje prema coveku.
Izmedju tih ekstrema je uska stazica.
A Vas put mi se cini dostojan coveka, 21 veka i ciljeva evropske civilizacije.
Veliko DA Diferenciji u progresu!
P.S.Ups, moze se svasta pomisliti kad verenica(kao ja) kaze DA. :wink:
Pozdrav od malog od palube

[Admini...]

Još jednom Differentia poziva na bojkot referenduma o novom ustavu
Dva regiona i slepo crevo?

U predlogu Ustava Republike Srbije, u članu 182. ne garantuje se regionalizacija, niti se sprečava dalja centralizacija, pa ne vidimo zašto bi građani centralne Srbije podržali predlog Ustava na referendumu.
   
Polazeći od pretpostavke da je Vojvodina kao regija uspela da makar delimično zaštiti svoje interese, pitamo se najpre od koga ih je zaštitila, te zašto se od istog ne bi zaštitila i centralna Srbija.

Kako se zalažemo za zaštitu interesa građana centralne Srbije, postavljamo pitanje zašto se o našim interesima nije govorilo,  i postavljamo pitanje za koga su građani centralne Srbije glasali, ako njihovi interesi nisu Ustavom ustanovljeni.

Predlogom Ustava, Srbija postaje država sa jednom regijom  i  jednim glavnim gradom sa statusom regije, dakle, Srbija ima dva regiona i centralnu Srbiju, tj. slepo crevo.

Udruženje građana “Differentia” poziva na bojkot referenduma o Ustavu, jer u njemu nema zaštite interesa građana centralne Srbije.


Upravni odbor NVO Differentia
U Nišu, 4. oktobra 2006.

[Admini...]

Ne želimo ni Robina Huda ni Deda-Mraza
Razvoj fiktivnih regiona
 
Gospodin Koštunica se već nekoliko puta obratio narodu (u Novom Pazaru i Knjaževcu) centralne Srbije, rečima da se u predlogu novog ustava garantuje ravnomerni regionalni razvoj. Međutim, gde su ti regioni? Region je Vojvodina, status regiona ima i Beograd, ali šta je sa građanima južno od Beograda? S druge strane, čime se garantuje ravnomerni razvoj tih fiktivnih regiona koje podrazumeva premijer južno od prestonice? Jedan član ustava koji tako glasi (član 94) nikoga konkretno ne obavezuje da se o bilo kom području stara. Ili, hajde da zamislimo kako bi to izgledalo u praksi: Jugoistočna Srbija je područje sa najnižim prosečnim zaradama i najslabijim standardom u republici. Šta bi trebalo država da uradi? Da otme od Vojvodine i da centralnoj Srbiji?
 
Ravnomerni regionalni razvoj (RRR) ne samo da nije garantovan novim ustavom, već ne bi ni bio pravo rešenje, jer bi izazvalo opravdano negodovanje ljudi iz onih delova zemlje koji su višeg životnog standarda, koji bi sada trebalo da odvajaju novac za nekog drugog. U vreme razgovora o mogućim ustupcima autonomiji Vojvodine, odnosno o smanjenju njenih ingerencija, potrebno je govoriti o ravnopravnosti regija, a ne o ustupcima koje bi jedni trebalo da čine zarad drugih (ravnomernom razvoju). Ravnopravnost regija uključuje sprovedenu decentralizaciju moći, formiranje regiona i ustupanje lokalnim samoupravama dela ingerencija (prava i obaveza) od strane države, odnosno spuštanje ovlašćenja sa viših na niže nivoe vlasti, a tako i raspolaganje većim delom sredstava koje lokalne samouprave prikupljaju od građana. Time bi bili obezbeđeni uslovi da se svi regioni mogu razvijati pod istim uslovima, što danas, u asimetričnoj teritorijalnoj organizaciji i centralizmu – nije slučaj, kao što ne bi bio ni u slučaju donošenja novog ustava.
 
Time što Koštunica govori o ravnomernom regionalnom razvoju, koga nema i koga neće biti, ne samo da je na delu laž, već u isto vreme pokušaj da se nametne sukob među građanima koji žive u različitim delovima zemlje, koji se u pogledu standarda bitno razlikuju. Zašto bi građane centralne Srbije trebalo da finansiraju građani Vojvodine ili Beograda, ako bi ovaj prvi mogao da se finansira sam, od dela sopstvenih dažbina? Odgovor je jednostavan: Zato što u centralizovanom sistemu novac koji bi trebalo da pripadne opštinama centralne Srbije pripada Centru. Na isti način kojim se ministar za kapitalne investicije ponaša kao Deda-Mraz i deli paketiće po selima i manje razvijenim opštinama uz reči «Eto, ja vama gradim puteve i fabrike», Koštunica obećava (ali ustavom ne garantuje) da će novac koji građani centralne Srbije šalju Beogradu biti vraćen, pa i obogaćen.
 
Evropa se ne seća kada je na delu bio takav način raspodele sredstava: da novac od poreskih dažbina građana najpre dođe do centra, te da se odatle raspoređuje s obzirom na potrebe regiona, i to fiktivnih. Da se jednome oduzima, da bi se siromašnome pomoglo, te da bi se ovome drugom opet oduzelo taman toliko da bi mu opet bila potrebna pomoć.
 
Aleksandar Kekenj
Niš, 18. oktobar 2006.

[Admini...]

Odnos Vojvodine i regiona centralne Srbije
Regija nije privilegija
 
Govoriti o regiji kao privilegiji možda bi bilo ispravno u nekoj nedemokratskoj zemlji, daleko od težnji ka evropskim integracijama. Ali u zemljama Evropske Unije regija nije privilegija već državna obaveza kojom pojedince (decentralizovani subjekt) približava vlasti i odlučivanju o sopstvenom pitanju u zajednici. Ako stvari ovako postavimo, i imamo u vidu to što u na području Vojvodine postoji autonomna tradicija, te kulturna specifičnost (koja je opet zavisila upravo od istorije Vojvodine kao zaštićenog područja, kao autonomije), i dalje neće biti dovoljno da kažemo kako jedan građanin unutar Srbije ne bi trebalo da ima prava da zaštiti svoje interese i ostvaruje građansku slobodu koju ima (ili bi imao) građanin Vojvodine kao regije, ili u onoj meri u kojoj bi ovaj drugi građanin imao. Složili bismo se sa stavovima da Vojvodina «zaslužuje» viša ovlašćenja od potencijalnih regiona u centralnoj Srbiji i zaštitu sopstvenih interesa jedino u slučaju da je dobijanje regionalnih ingerencija privilegija, a ne osnovno ljudsko pravo u građanskim zajednicama, te obaveza svakog demokratskog društva i demokratske države.
 
Nešto drugo je problem, na čemu insistira aktuelni politički establishment u Beogradu, kao i takozvani stručni timovi koji se bave pitanjem regionalizacije ostatka zemlje. Kaže se da je u duhu demokratskog društva da se građani izjasne o tome da li žele da se na njihovoj teritoriji formira regija, te da sami potegnu inicijativu. Tako bi se izbeglo nametanje građanima nečeg što oni eventuelno ne bi želeli, što bi oni smatrali nepotrebnim ili nepoželjnim. Ujedno, takva inicijativa imala bi na čelu ljude koji bi razumeli problem ili pitanje regionalizma, te bi i pri formiranju regiona mogli da preuzmu one obaveze koje nastaju kad se takva teritorijalna organizacija bude uspostavila. Takođe, ovaj proces je moguće sprovoditi u etapama, sukcesivno, formiranjem određenih regionalnih institucija koje bi na sebe uzimale određene obaveze u delokrugu mogućeg regiona čije su granice (teritorija) i dalje prepuštene građanima, a ne unapred određene.
 
Međutim, prepustiti građanima da sami odlučuju o tome najpre da li je njima potrebna posebna teritorijalna jedinica kao što je region, kao instrument za decentralizaciju moći i ravnopravni (a ne ravnomerni) regionalni razvoj, ukazuje na to da centar moći (Beograd):
 
1) Ne smatra da je regionalizam potreban u državi u kojoj postoji odnos u standardu 1:22 u korist centra moći spram neregionalizovanog i ugroženog područja.
2) Region vidi kao privilegiju pametnijih, vrednijih, onih koji se odavno bore i koji su odavno zaslužili to što se zove regijom, te koji su zaštitili sebe od Centra.
 
Sve to ne znači da je potrebno sprovesti naprasno regionalizaciju odozgo, već da je potrebno raditi na tome da se jako brzo formiraju regionalne institucije na teritoriji sva tri (ili četiri) moguća regiona u sadašnjoj centralnoj Srbiji. U isto vreme trebalo bi više govoriti o tome šta region pruža, čime bi država pokazala da je zainteresovana da se decentralizuje, i razvije i druge teritorije, a ne samo centar. Koliko je takvih (informativnih) emisija bilo na javnom servisu odnosno državnoj televiziji od petooktobarske revolucije (pre tog datuma ne vredi govoriti o politici na ovim prostorima)? I konačno, država (vlast) je dužna da formira region; time bi oni koje je na izborima birao građanin centralne Srbije da sprovodi njegove interese - dokazali da to zaista i rade.
 

Aleksandar Kekenj
Niš, 21. oktobar 2006.

[Admini...]

Izveštaj sa mitinga antiustavne koalicije u Nišu
"Dodirni me, sveti čoveče!"

Najavljeno je kao javna rasprava, a u stvari bio je miting na kome su govorili predstavnici dve koalicione stranke: GSS-a i LDP-a.

Pošto je liderski dvojac ušao u salu počelo je jako pljeskanje, auditorijum je ustao kao da pozdravlja polubogove.

Nataša Mićić je govorila kratko, i iznela sledeće stavove:

- ustav je donet na brzinu, i nije mogao da bude proizvod volje građana, niti eksperstkih timova,
- primetila da ustav ne podrazumeva građane, već ih Srbe odvaja od onih koji to nisu (član 1), po čemu je i Miloševićev ustav bio bolji,
- nije joj se dopalo što je i stari ustav u nekim tačkama bolji od novog, kao što je u slučaju službenog pisma, jer je sada samo ćirilica zvanično pismo,
- zainteresovala se za interese Vojvodine, za koje je kazala da su ugroženi predlogom novog ustava,
- ustav ne garantuje pravo žena (osvrt na član 63),
- ustav vređa muškarce i dovodi ih u rizičnu situaciju (član 143),
- bitni su izbori koji će uslediti,
- hoće "Sablju 2", lustraciju za neodgovorne političare u prošlosti, i modernu Srbiju.

čeda Jovanović je za razliku od koleginice Mićić govorio daleko duže, čak bi se moglo kazati da je čitav miting pripao njemu. Ono što bi se u stavkama moglo izneti u vezi sa njegovim nastupom je sledeće:

- političari aktuelne vlasti su se sakrili i sakrivaju se iza fudbalera, glumaca i pevača, kriju se iza uspešnijih,
- isti pokušavaju da sakriju sopstvenu (ne)odgovornost,
- Niš ne sme da bude grad u kome je brend kajmak i ajvar,
- u Srbiji ne postoji elita, niti politička, niti akademska,
- ne možemo da kažemo da smo slobodni i sposobni ako ni na šta ne možemo da utičemo, i sve dok se to ne bude promenilo Srbija neće biti građanska,
- Koštunici je potreban ustav jer ništa drugo za vreme svoje vladavine nije uradio,
- Koštunica je po svemu sudeći pokazao na delu metode kojima se služio Milošević, i teško ga je po nečemu razlikovati od njega,
- "ko preživi državu, preživeće sve drugo",
- "koliko Niš još može da izdrži na ovaj način?",
- u predlogu novog ustava nema prava mladih i prava žena,
- ustav ne garantuje imovinu opštinama jer se kaže da će se to urediti zakonom,
- 90% ljudi ne zna šta u ustavu piše ali će glasati za njega; kako bi i u slučaju da ustav nešto garantuje od sloboda i prava, svoju slobodu i prava moći ostvariti ako ne zanju šta su to potpisali?
- od ustavotvoraca jedan kaže da je ZA ustav (DS, DSS, G17), zato što nas vodi u EU, drugi kažu da su ZA ustav zato što nas spšava od ulaska u EU (SRS, SPS),
- želimo da uđemo u Skupštinu kako bi prilikom pisanja novog ustava i nas pitali, što znači pitati građane,
- medeni mesec pozicije traje već tri godine,
- SPO kaže da je ustav gori od Miloševićevog, ali pozivaju narod da glasa zbog zastave i grba,
- ako se ustav ne donese, pozicija će izgubiti još jednu bitku, i imaćemo šanse za novi ustav,
- "jači ste od celog Niša koji veruje u ono u šta ne sme da veruje",
- "ako ti je loše, reci da ti je loše!"
- nikada nije bilo jače cenzure od ove koja se sada sprovodi prema onima koji su protiv predloga ustava,
- kritika svetovne države predložene u ustavu: "Šta znači svetovna država?",
- "muškarci su u ovom predlogu ustava kao topovsko meso".

Za vreme govora i između reči o bitnim stvarima vezanih za ustav i predstojeće izbore, Jovanović je pokušavao da zasmeje publiku interesantnim i duhovitim uvredama na račun političara iz vlasti. Publika je uglavnom reagovala na takve stvari dok bi na ono važno bila nema. Primetno je bilo i to da se Jovanović, za razliku od gospođe Mićić, vezao uglavnom za kritiku vlasti, a ne za predlog ustava. On se obraćao svojim i potencijalnim biračima i više nego agresivno, dok je Mićić delovala prilično nezainteresovano imajući na umu predstavu i utisak koji je ostavio lider LDP-a.

Primetno je bilo i to da se masa pokorno, i nekako podanički pratila svaki osmeh lidera LDPa, da bi se na kraju od njega rastali na taj način što je većina prišla da ga pozdravi lično, što je ličilo na kadar iz filma kada jedan čovek iz gomile koja obožava Isusa prilazi ovome i kaže: "Dodirni me, sveti čoveče!" Sve ono što je suprotno jednoj prograđanskoj partiji, građanskim vrednostima koje propagiraju slobodnu individuu, koja ne priznaje lidera, koja političara ne doživljava kao poluboga, moglo se naći i u glasu i ponašanju čedomira Jovanovića, ali i u ponašanju onih koji su njim oduševljeni in advance.

Trebalo bi kazati i to da gospoda nije, kao što možemo i da primetimo, ništa pomenula što se tiče teritorijalne organizacije, pitanja decentralizacije i regionalizacije, što još jednom potvrđuje da ne postoji politička volja da se u Srbiji promeni odnos snaga kad su u pitanju standardi građana u centru i onih koji tamo ne žive.

Aleksandar Kekenj
23. oktobar 2006.

[sAngiE]

Dakle bolje sto sam do malopre spavala... samo bi se nervirala za bezveze... ovom narodu je potreban jedan BIG diktator!

[Admini...]

Differentia i okruženje II


Kada je nekoliko aktivista Diferencije započelo nedavno svoju priču o okruženju u kojem rade, pažnja je mahom bila skoncentrisana na lokalne institucije i gradske vlasti. Nekoliko primera toga možemo sagledati iz teksta “Differentia i okruženje”. Od vremena tog teksta do danas, u tom odnosu između organizacije i onog “spoljašnjeg” došlo je do određenih promena. Te promene se ni najmanje ne tiču ponašanja pomenutih gradskih vlasti i drugih institucija budući da se u tom odnosu ništa značajno nije pomaklo s mrtve tačke. Međutim, u ovom trenutku  možemo početi da govorimo o drugim aspektima odnosa Diferencije sa gradom u kojem ona deluje jer  se u međuvremenu proširio opseg svih onih organizacija i pojedinaca s kojima Diferencija aktivno  komunicira ili sarađuje.
Kao što se da delimično primetiti iz nekoliko drugih tema sa ovog foruma, Diferencija je od početka svoje antiustavne kampanje zakoračala dublje u svet “NGO” sektora ili bolje rečeno u onu sliku tog sveta kako je prikazuju  nevladine organizacije iz Niša. Pored toga, članovi organizacije bogatiji su i za iskustva na polju stranačke politike ako se uzme u obzir mnoštvo razgovora koje su neki aktivisti obavili s predstavnicima nekoliko političkih partija.
Dakle, pomenuto okruženje se u poslednje vreme mahom posmatra iz odnosa Diferencije sa ostalim nevladinim organizacijama kao i uopštenije posmatrano, odnosa samog “NGO” sektora na lokalu sa političkim opcijama. Na prvi pogled dva pomenuta odnosa deluju kao zasebne priče, ali se na područiju Niša o kojem i govorimo, pokazalo da to nikako nije slučaj već da su nevladine organizacije, skoro na isti onaj način na koje su međusobno isprepletane, povezana i sa sektorom politike. Na korene te povezanosti između “nestranačkih” i stranačkih opredeljenosti , nailazimo najpre u onom trenutku kada uvidimo uticaj lokalnog okruženja s kojim smo svi skupa ovde suočeni. Naime, u ovom gradu penzionera nije moguće ne uzeti u obzir  palanačko usijanje i izopačeni način življenja  ukoliko želite da sebe ili svoju organizaciju posmatrate i konstrušete u drugačijem svetlu. Doduše ( pre no što pređemo na odnos organizacija i palanke), moramo biti  blaži prema klincezama i klincima koji sebe izdaju za pripadnike ovog ili onog sektora organizovanog delovanja, te razmisliti ko su zapravo ta deca, mogu li ona razumeti one ideje koje zastupaju i na kraju zašto ih uopšte zastupaju?
Pre svega u Nišu nailazimo na ne toliko širok spektar različitih nevladinih organizacija, budući da se većina njih bavi “novčanicama” za nerealizovane ili delimično realizovane projekte.  Kada prosečan građanin čuje ili sazna za pomenutu većinu , on obično reaguje na onaj za sebe samog najpogubniji način , odnosno izrecituje poput papagaja kako je takva pojava nešto uobičajno i kako je to nešto što se posebno odnosi na nevladin sektor.  No, ne lezi vraže  isto to ili slično govore i sami pripadnici nevladinog sektora ( samo ih isprovocirajte pričom o honoraru i isto će kazati). Upravo u takvoj situaciji one novopečene to jest neiskusne nevladine organizacije  bivaju uvučene u šarolik vrtlog uskomešan od strane iskusnijih organizacija. Pored ove “zlatne groznice” kojom su opčinjeni pripadnici raznoraznih udruženja i grupacija u Nišu, primećujemo još  i njihovo grčevito zalaganja za čitav spektar ideja i principa o kojima malo ili gotovo ništa ne znaju. Odličan primer za ovo je novo-uspostavljena koalicija u Nišu za decentralizaciju i regionalizaciju čiji su predstavnici na jednoj od lokalnih televizija više puta bili upitani šta dva pojma za koja se zalažu u svom projektu znače? Na to pitanje nisu imali odgovor uz argument “ Mi nismo stručnjaci”, ili u prevodu “Nas interesuju akcije, ali ne znamo zašto ih sprovodimo osim zbog toga što za njih dobijamo novac”. Još interesantniji fenomen od “zlatne groznice” u Nišu su i neke mlađe NVO, pogotovu one koje u svojim programima drže do ljudskih i manjinskih prava. One su uspela da ostvare nešto nezamislivo, a to je da čitav koncept aktivizma vulgarizuju i svedu na nivo praktičnosti u smislu toga ko će smisliti imbecilniji slogan ili sliku za neki plakat. Što se samog aktivizma tiče on je u Nišu pridobio čudne definicije. Jedni ga smatraju trčkaranjem po ulicima, drugi sredstvom za novčanu dobit, treći prilikom da se prikažu pametni i tako u nedogled. Ono što je jedan od bitnijih problema koji se javlja u odnosu nevladinih organizacija i njihovog Niškog okruženja je taj što većina pripadnika nevladininog sektora počinje sve više da prema svojim vrednosnim sistemima nalikuje na onaj palanački mentalitet protivu koga se navodno bori.
Gde se u svemu tome može pronaći Diferencija? Ova organizacija koja ima mnogo ideja i planova za buduće akcije još uvek deluje bez ikakve finansijske podrške sa strane. Ona često u Nišu biva optužena za “elitizam”i  “klub zatvorenog tipa”. Šta u stvari predstavlja ta optužba za elitizam? Da li to znači da se Diferencija optužuje za uporno insistiranje na svojim principima, posebno onda kada se povede dijalog o decentralizaciji i regionalizaciji? Da li elitizam predstavlja istrajnost u nekoj ideji jer ako predstavlja onda i sebe samog svrstavam u njihove redove. Što se tiče optužbe za “zatvoreni klub” ona je u potpunosti nejasna i neodređena jer nijedan očigledan prigovor u toj optužbi nije specifikovan. Diferencija koja insistira na većem broju aktivista i koja maltene moli mlađe ljude na razne načine, da se angažaju i da u jednoj krajnoj liniji izgrađuju i rade na sebi odjednom biva optužena za nekakvu klupsku zatvorenost. Možda se našim vršnjacima ne dopada to što organizacija trenutno nema novca da honorarno isplati njihov rad, a možda samo ne razumeju upućene pozive?
Vrteći se u krug u ovakvom okruženju, Diferencija se ovih dana još uvek nalazi u vanrednom stanju zbog referenduma o novom Ustavu i  stranačkog jednoumlja koje u ovim trenucima vlada u Republici Srbiji. Kada se i taj deo priče privede kraju ovo Omladinsko udruženje gradjana vratiće se svojim primarnim ciljevima decentralizaciji i regionalizaciji, a do tada ostaje da se vidi kako će dalje metastazirati odnos između okruženja i Diferencije, ukoliko se uopšte ostane u Nišu, a ako se preseli kako neki aktivisti najavaljuju ispitiviće se uticaj  onog spoljašnjeg, ali u nekom drugom obliku.


Vladimir Tomić
26. oktobar. 2006.

[Admini...]

Nasilje nad antiustavnom koalicijom

Differentia najoštrije osuđuje jučerašnji napad na aktiviste Građanskog Saveza Srbije Natašu Radulović i Vuka Marinića. Ovo je samo jedan slučaj u nizu skorašnjih nasilja nad pripadnicima Antiustavne koalicje. Naime, juče su u Beogradu fizički napadnuti i pripadnici Liberalno demokratske partije Dragan Bločić i Ivan Stević dok su lepili plakate za bojkot referenduma o novom Ustavu .

Ovakvo divljaštvo nad ljudima ili organizacijama koji misle drugačije zapravo pokazuje da u Srbiji ne postoji funkcionalan sistem demokratskih vrednosti jer je pravo na sopstveno mišljenje jedno od osnovnih načela demokratskog društva. Postavlja se pitanje odgovornosti za ovakve događaje. Da li je odgovornost samo na patološkim slučajevima pojedinaca koji bi da pesnicom reše ono što nisu u stanju da ostvare mozgom ili se iza njihove socijalne neartikulisanosti krije i odgovornost drugih?


Aktivisti Građanskog saveza izašli su na ulicu i delili letke da izraze svoj protest prema usvojenom predlogu novog Ustava i njegovim kreatorima, a za taj čin dobili su batine. Pre toga osluškujemo ustavotvorce kako se slamaju da nam predoče navodne demokratske vrednosti novog Ustava. Jedino što iz ovakvog upoređivanja možemo konstatovati jeste to da smo suočeni s manipulacijama, licemerjem i što je najgore potpunim nedostatkom reakcija odgovornih institucija na ovu realnost s kojm smo okruženi još od vremena Miloševića.



Vladimir Tomić
26. oktobar. 2006.

[Admini...]

Bojkot pre svega zbog teritorijalne diskriminacije
Bojkot referenduma


Preambula o bojkotu referenduma:

članovi i simpatizeri omladinske nevladine organizacije Differentia pozivaju na bojkot referenduma o novom ustavu jer se zaokruživanjem opcije NE daje legitimitet ustavotvornom telu i procesu.

Bojkot referenduma zato što predlogom novog ustava:

- Srbija postaje nacionalna a ne država građana.
- Latinici biva ukinut status jednog od dva zvanična pisma.
- Nema prigovora savesti.
- Preambula kaže da se ustav donosi radi očuvanja teritorijalne celovitosti zemlje, iako ništa ne obavezuje Međunarodnu zajednicu.
- Skupštine opština biraju predsednike a ne građani.
- Država neće biti sekularna.
- Imovina ne pripada gradovima i oštinama - član o prenosu imovine nikoga ne obavezuje.
- član o ravnomernom regionalnom razvoju nikoga ne obavezuje.
- Srbija nije decentralizovana.
- Srbija nije regionalizovana.


Omladinska inteligencija grada Niša,
NVO Differentia, Upravni odbor
27. oktobar 2006.

[sAngiE]

Uzasno, ali istinito! Referendum je prosao i mi sada mozemo samo da vristimo! Pitam se da li ce ljudi cuti?!

 :?:  Deset zato... hm... da je bilo hiljadu zato, da li bi tada neki (onih 51%) culi?! :x

[Admini...]

Rezultati referenduma
 

 Republička izborna komisija saopštila  je da je za potvrđivanje novog Ustava glasalo 52.31% dok je na referendum izašlo 54.19 % birača. Podaci CeSID-a ne razlikuju se značajno od računice RIK-a i time se potvrđuje skupštinski usvojen predlog novog Ustava.

  S druge strane LDP tvrdi da referendum nije uspeo jer je izašlo 49.7 % glasača. U toj stranci kažu da su već podneli na hiljade prigovora, a takođe su prikazani i snimci sa dva biračka mesta na kojima se jasno vidi da su birači glasali bez ličnih dokumenata. Zanimljivo je to što i iz CeSID-a govore o nepravilnostima na biračkim mestima, ali se ne usuđuju da dovedu u pitanje potvrđivanje novog Ustava.

Aktivisti Diferencije još uvek prikupljaju informacije o izbornim nepravilnostima jer se čeka na vesti iz drugih organizacija i stranaka koje su bojkotovale referendum. U Diferenciji su zabeležene nepravilnosti u toku referenduma na teritoriji Leskovačke opštine gde se na većini izbornih mesta   glasalo bez ikakvih ličnih dokumenata.

Šire saopštenje o održanom referendumu Diferencija će proslediti medijima u toku sutrašnjeg dana, kada će biti upoređivane informacije  iz drugih organizacija.


 
Vladimir Tomić
30.oktobar. 2006