O denacifikaciji sam se već izjasnio i mislim da treba zaboraviti tu strašnu reč jer Srbija nije nacistička zemlja, niti je to bila devedesetih.
Ne znam na koju Srbiju misliš (kako to reče VladimirGero-Nikovski na nekom topiku). Ako misliš na Beograd, slažem se. Tako gde ima inteligencije nema nacionalizma ili neonacizma (inače, termin denacifikacije se odnosi i na nacionalizam, a ne samo na ekstremne vidove ovoga kao što je nacizam ili nacional-šovinizam; o tome na temi o Nacionalizmu).
Međutim, ako ja ovde uzviknem i pedeset puta izjavim da Niš svakog dana gubi toliko i toliko novca zato što zemlja nije decentralizovana i regionalizovana, ako ih bukvalno molim da pristanu uz ovu ideju, a političke stranke napokon formiraju strategiju za ostvarenje ove stvari, i svi me oni pogledaju i kažu: "Zašto razbijaš Srbiju?" onda posao preuzima psihologija koja bi lako utvrdila da tim ljudima nacionalizam teče venama i da, iako su regionalizacija i decentralizacija procesi koji državu vuku napred, njihova nacionalističko-šovinistička uverenja takva da blokiraju normolno funkcionisanje moždanih ćelija, odnosno rezonovanje. U tom smislu raditi na oslobođenju od te zaostalosti, palanačke svesti, jeste strogo denacifikatorska stvar, koja ni u kom slučaju ne može da bude loša.
Ako bi postojale zemlje koje su nacionalističkije od ove, bila bi to prednost za ovu jer bi se duhom i vrednostima isticala kao kvalitetnija od drugih. Denacifikovana nacija je velika prednost i sigurno je jedna od ključnih vrednosti građanskog društva.
Više o tome (i ukoliko dođe do replike pisati tamo) na temi:
Nacionalizam (i patriotizam).
A u vezi sekularizacije o tome neću da trošim reči. Popovi ni izbliza nemaju takav uticaj na državu kakav recimo imaju u Grčkoj ili Portugalu, odnosno SAD. U tom pogledu Srbija jeste sekularno društvo.
O tome sam pisao na
Ateizaciji.
Ipak, čak i ako uzmemo u obzir navedena četiri principa ja se prosto čudim kako to da vi još niste kapitalizovali vaša uverenja i vaš angažman? Di su vam novci? Di su vam donatori? Di ste po konferencijama? Di ste tamo gde se implementira neka politika?
To jeste problem. Ona četiri principa ne prolaze u ovoj zemlji, i time dokazujem da sam sasvim u pravu što ih zastupam. Ovoj državi su iznad svega potrebne te stvari, jer ih nema ni u kakvoj meri. Koliko je lokalna sredina (o Srbiji neću da govorim, Srbiji/Beogradiji nije u planu niti u interesu da se decentralizuje ili regionalizuje) nezainteresovana za ovo pokazuje i to što mi u poslednjih nekoliko meseci nisu objavili niti jedan tekst, iako je svaki od onih koji sam im slao kvalitetniji od 97% medijskog prostora koji forsiraju svakodnevno. Na jednoj od tih lokalnih TV stanica su nam jednom kazali: Mi ne možemo da forsiramo decentralizaciju jer naše građane (Nišlije) to ne zanima.
Neko vreme su nas forsirali u republičkim medijima (štampanim), ali je i to stalo. Ne znam baš zašto. Onda kad sam slao neke daleko manje kvalitetne tekstove, objavljivali su ih u Svedoku (taj čak nisam ni slao, sami su našli), NINu (ni taj nisam slao, sami su napravili analizu ovog foruma), Danasu (dobro, ovde više ne možemo jer smo u svađi sa provincijskom dopisnicom Milicom Jovanović), itd.
Što se tiče donatora. Gledao sam pre nekoliko dana da pošaljem jedan projekat vezan za regionalizaciju. Ali nisam našao kome bih mogao. Regionalizacija je par excellence politička stvar, a svi ovi fonderi nevladinog sektora finansiraju neke pričice za decu (eko stvari, ženska i manjinska prava, zajednički rad u zajednici, edukacija na polju informatike, bla-bla-gluposti). Morao bih se obratiti ili kao politička partija, ili u saradnji sa njima. A kako sam navikao na poraze, na odbijanja i slično, kontam da ni to ne bi imalo smisla, pa sam rešio da sačekam da organizacija pukim slučajem dobije stručnjaka ili vezu/kontakt ka nekom fonderu (možda tako što bi se sajt - a to je moguće - delom preveo na engleski, pa da nas uoči neko, ili da se lakše upozna sa idejama org i ponudi nešto). Dakle, nije moguće naći nešto opipljivo (pare) ako se imaju ovakve ideje u glavi.
Pa pogledaj, deo Differentia-e je otišao (doduše, prvo su hteli da preuzmu organizaciju pa su bili izbačeni) i formirao (ili je u toku formiranje) novu NVO, koja se bavi onim čime se bavi 99% takvih: Centar za ljudska prava (sa nekim sufiksom ili prefiksom). Naravno, baviće se istim stvarima kojima se bave sve one koje žele projektima da kao pomognu zajednicu, a u stvari predsednici i vrh trpa sebi pare u džepove. Nebitno. Takva stvar me ne zanima i ostajem pri ovim idejama.
Problem postoji kad je reč o problemu decentralizacije jer su se za ovu stvar uhvatile već neke organizacije u gradu (naravno, NVO-i). Oni koji to rade već su dobili ogromna sredstva iz Vašingtona. Ne kontam na koju foru su to uradili, kako im glasi projekat, ali su oni na NVO sceni već desetak godina, i pošto je jedan od uslova za prolazak projekta to da je org iskusna, stara, razumem da i uz manje truda nego što je Differentia uložila zarad ideje decentralizacije - oni dobijaju novac i počinju sa radom. Sada se i druge izgleda okreću njima, a Differentia ostaje izolovana u medijskom smislu.
Di ste po novinama?
Evo kako je izgledalo dok smo bili u novinama:
Možda je izlazilo još nešto (u lokalnim Narodnim novinama su izašla dva teksta, ali ne uspevam da pronađem), što nisam primetio. Obično me i za ovo obaveštavaju drugi koji pročitaju slučajno.
Ili ste mainstream ili ex-tream? Ekstremisti uglavnom kubure bez finansija osim ako nisu debelo involved u neke obaveštajno-subverzivne rabote. To, pretpostavljam, ne želite, ali malo mainstremovanja vam ne bi škodilo....
Razumem ja to da je potrebno biti mainstream u NVO sektoru ako hoćeš pare. Pa to su dobro namirisali i Sanja i Vlada (ovi koji su se odvojili), pa krenuli sa projektima o rodnoj ravnopravnosti i nekim uobičajenim stvarima kojima se bavi 99% NV organizacija. Za mene je to gubitak autentičnosti i imidža organizacije. Hteo bih da Differentia bude jasan decentralizatorski, denacifikatorski, regionalizatorski i ateizatorski punkt u Centralnoj Srbiji, da bude mesto gde će se jednog dana okupljati i boriti ljudi koji zaista smatraju ove probleme ključnim. Ne zanima me nikakva dalje neravnopravnost ako u Srbiji gospodari teritorijalna diskriminacija.
PS: I da se razumemo. Sve do sada što smo štampali i što je ulagano u Differentiu sam ja lično uložio. Nešto je bilo preko direktnog finansiranja (iz džepa) za štampani materijal (plakat), a drugo je preko štamparija koje će za štampanje materijala tražiti neku drugu vrstu usluga, ne od mene ali od onih koji su zaposleni iz moje porodice, i koji mogu da im nešto završe (onako kako se to i radi u Srbiji oduvek). No, tako ne može nadalje, i razmišljam da li više da ulažem iz džepa, naročito ako sve to i nema nekog efekta.
