Dragi Domaći izdajniče,
Kao prvo ubedio si me u buntovnost pa sam ti dodelio jedan plusić. Jeste, zaslužio si ga. Iako se načelno ne slažem sa tobom, a nema ni potrebe jer ja sam obožavalac i mecena manifestovane volje a ne mišljenja (btw, mišljenje je izlučevina malo apstraktnije fiziologije nego što je to crevna alhemija). Naša mišljenja mogu da budu dijametralna što ne znači da bi trebalo da budemo na neprijateljskoj nozi samo zato što se ne slažemo u mišljenju. To je samo jedan aspekt delovanja. Mišljenja se menjaju ili ne, svejedno.... Ljudi pljunu pa oližu, ali glede opredeljenja i delovanja u skladu s tim, to je već nešto drugo. Prezirem mlitavost i bezvoljnost.
Toliko o orijentaciji i ukusu.
Voleo bih da si objasnio ono "ko drukčije kaže kleveće i laže", pošto ne vidim gde sam nerealan ili liderski nasrojen.
To je ona stara revolucionarna... Tek pala mi je napamet. Nemam neki poseban motiv. To je figurativno. Mada, pesma je odlična, borbena, mobilizatorska, paradna....
"Uz maršala Tita, junačkoga sina...." Sećaš se?
Nisam napadao Beograđane, već rekao da nemaju potrebe davati mi podršku, niti bilo kome odavde. Zašto bi se ti zanimao za decentralizaciju i regionalizaciju ako bi te zanimao samo Beograd? Hteo sam time da utičem na čitaoce iz Centralne Srbije, da se zamisle pred stanjem koje govori na taj način: ako jednome odgovara, šta je sa onim drugim? - i da tako požele da se angažuju.
Mene zanima da vidim luč usred tame, da vidim kako negde postoji neki razvoj, neki napredak, neka svetlost, neki sadržaj i izvan Beograda.
Za razliku od ovog koncepta, NVO Protekta, inače ja ljude odande zovem biznismenima u NVO sekotru, dakle, ta nevladina organizacija uporno ističe i to u svakoj prilici, kako "mi nismo protiv Beograda, već da radimo na istoj stvari", kao da je i Beogradu loše od ovoga. Razumem čak i to da bi Beograd mogao nominalno da ima povećanje sredstava za sopstvene investicije ako bi došlo do decentralizacije, ali tom retorikom Protekta zbunjuje ljude iz Centralne Srbije i Niša jer će se svako od ovih ovde pitati: Pa, čekaj, ako će i njima da bude bolje, šta onda mi možemo da dobijemo?
Provincijalni mediokritetski nvo sektor je samo izraz lokalnog očaja.
Stoga, moglo bi da se kaže da trenutno, ovde na forumu, izvodim performans, igram za čitaoce kako bih nekako pokušao da ih angažujem. Ili kako ja to kažem - da ih prevarim kako bi postali odgovorni prema sebi.
Revolucija nije nasilna stvar. Ne mislim na oružanu revoluciju, zaboga. Performans je ono što se zove stranačkim ili NVO aktivizmom, to dolazi u obzir. Ali mene zanima pre svega nešto između ovih. Za revoluciju koja je mirnog karaktera (zašto da ne - građanska neposlušnost npr.) tako da liči na performans, ali mnogo masovnija nego što je to poziranje NVO aktivista ili smešnih stranačkih predstava.
U tome je poenta ali i hendikep. Danas je nemoguće sprovesti revoluciju jer fokusna tačka nije ulica nego internet. Revolucija se valja po ulicama... revolucija koja radikalno menja društvo nikada nije baš mirnog karaktera. Sve krucijalne revolucije su nasilne. Nenasilni su samo prevrati ili tranzicije. Skeptičan sam po pitanju tog metoda. ja zagovaram drugačiji, gotovo arkanski i krajnje bizaran metod revolucije. Infiltracija i zavera, temeljna, gotovo fanatična posvećenost ciljevima revolucije i spremnost na beskrajno strpljenje, transgeneracijsko... No, to je samo moja revolucionarna fantazmagorija....
Ili pokušaj sam da zamisliš situaciju da živiš u Nišu. Šta bi radio? Nemaš nikakvu podršku, a baviš se ovim oko godinu dana. Nemaš prostoriju, nemaš podršku medija. Šta bi?
Meni nisu potrebni drugi. Ja nemam takvu percepciju niti motivaciju. Moj pogled na svet je drugačiji i daleko od bilo kakve javnosti u domenu manifestovanja. Web forumi su mi sasvim dovoljni jer ne želim ništa da menjam u svetu. Nisam ti baš od koristi...
