Turbo-rodoljublje!

[Domaci I.]

Ovde ćemo stavljati sve ono što je nakazno u srpskoj književnosti. Ako ko ima valjano opravdanje ili stav suprotan tom o čemu će biti reči, neka slobodno iznese.

Krećemo.


Haj, što Srbin jošte živi - kraj svih zala,
pesma ga je održala - njojzi hvala!

(Jovan Jovanović Zmaj)

Sve je prolazno: uspeh, slava, bogatstvo i vlast, a otadžbina ostaje zauvek ljubav, snaga i ponos čoveku.

(Dušan Baranin)

Otadžbina

I ovaj kamen zemlje Srbije,
Što preteć suncu dere kroz oblak,
Sumornog čela mračnim borama
O vekovečnosti priča dalekoj,
Pokazujući nemom mimikom
Obraza svoga brazde duboke.

Vekova tavnih to su tragovi -
Te crne bore, mračne pećine;
A kamen ovaj, ko piramida
Što se iz praha diže u nebo,
Kostiju kršnih to je gomila,
Što su u borbi protiv dušmana
Dedovi tvoji voljno slagali,
Lepeći krvlju srca rođenog
Mišice svojih kosti slomljene,
Da unucima spreme busiju,
Oklen će nekad smelo, preziruć
Dušmana čekat čete grabljive.

- I samo dotle, do tog kamena,
Do tog bedema...
Nogom ćeš stupit, možda, poganom!
Drzneš li dalje!... Čućeš gromove,
Kako tišinu zemlje slobodne
Sa grmljavinom strašnom kidaju;
Razumećeš ih srcem strašljivim
Šta ti sa smelim glasom govore,
Pa ćeš o stenja tvrdom kamenju
Brijane glave teme ćelavo
U zanosnome strahu lupati!
Al' jedan izraz, jednu misao,
Čućes u borbe strasnoj lomljavi
"Otadžbina je ovo Srbina!..."

(Đura Jakšić)

Jevropi

Tebi da pevam - tebi, tiranko!
A duh mi mori otrov i gnev;
Uvreda tvojih žaoci jetki
Potpaljuju mi plemenit spev.

Milionima narodi pište,
Milion grudi prosipa krv -
Milionima pale kućište,
Milion ljudi gmiže ko crv.

I milioni dolaze smerno
Jevropi gordoj na holi sud:
"Ne može više, raja ne može
Snositi jaram, mučiti trud!

Tiran nas gazi, sramoti žene,
Useva naših otima plod.
Presudi, smerna, da l' život može
U takvom igu nesrećni rod?...
Izginućemo!..."
"Pa izginite!"

Podsmeha tvoga gordi je zbor.
"I ginućemo, ginuti slavno -
Il' mačem preseć Gordijev čvor!
Izginućemo - ali slobodni,
Jer Srbin neće da bude rob!
Tamo daleko, na svetom groblju,
Potražićemo život il' grob!"

(Đura Jakšić)



Hm... kad gledam ovo... Đura Jakšić skoro ko Mitar Mirić.

[Truman]

Rodoljubive pesme, koliko ja znam, zauzimaju deo u knjizevnosti mnogih naroda. Recimo one u pesnistvu nisu vise toliko aktuelne, ali za vreme nekih starih kriza pisali su ih mnogi. Tada je to bilo sasvim normalno jer su se ljudi u teskim vremenima oslanjali na vrednosti kao sto je rodoljublje. Danas je vec sasvim drugacije. Dakle, bas i ne podrzavam poredjenje Djure Jaksica sa Mitrom Miricem ( koliko ja znam on i nema patriotske pesme??).

 Da li bi neko ko se bolje razume u poeziju mogao da mi pomogne - koji su cuveni strani pesnici jos pisali rodoljubivu poeziju?

[Domaci I.]

To što nešto postoji u svim narodima ne znači da bi trebalo da postoji i nadalje kao relevantna književnost. Da li znate (a trebalo bi da oni mlađi to najbolje znaju) da se ove pesme čitaju u srednjoj i osnovnoj školi! Da li ste svesni šta se time unosi u decu koja to slušaju, pa još moraju da se dive tim pesmama, kao da su kakva veličanstvena ostvarenja, baš zato što su pisana u hvalu Srbiji. Pa, istina, neke od ovih pesama Đure imaju kvaliteta, ali njihov kvalitet nije u sadržaju, jer je sadržaj mešavina hermetičnog i neurotičnog. Dobra forma omogućuje da se taj sadržaj valjano implementira u dečje razmišljanje o nacionalnom, o ratu, o težnji da se gine, da individualni život ne vredi u poređenju sa "životom nacije". Sve u svemu, onoga ko takve pesme stavlja u udžbenike za osnovnu i srednju školu trebalo je odavno iza rešetaka. Ako ikada budem u situaciji da odlučujem o pitanjima prosvete, bilo na nivou države ili regiona (bolje bi bilo ovo drugo, jer mi ne smeta da se u Vojvodini, Šumadiji ili Beogradu razvijaju nacionalističke težnje pošto već budu bili uspostavljeni regioni), takve pesnike ću sigurno smaknuti, ili ako bi ostali, čitale bi se one pesme koje i ako imaju veze sa rodoljubljem, u njima nema reči o tome kako bi trebalo ginuti za državu, jer to je bezobrazluk a ne umetnost.

Idemo dalje, još malo od Đurice.


Padajte, braćo

Padajte, braćo! Plin'te u krvi!
Ostav'te sela, nek gori plam!
Bacajte sami u oganj decu!
Stresite sa sebe ropstvo i sram!

Ginite, braćo, junaci, ljudi!
Za propast vašu svet će da zna...
Nebo će plakat dugo i gorko,
Jer neće biti Srbina...

Mi nesmo braća, mi Srbi nesmo!
Ili vi neste Nemanjin soj?
Ta da smo Srbi, ta da smo ljudi --
Ta da smo braća -- oh, bože moj!...

Ta zar bi tako s Avale plave
Gledali ledno u ognjen čas?
Ta zar bi tako -- oh, braćo draga!
Ta zar bi tako prezreli vas?

Prezrite bratstva, pokor i kletvu!
Što nebo dade, pogaz'te vi!
Ta nije l' grešno, nije li grozno --
Krv dece vaše gledamo mi!...

A gde je pomoć, il' suza bratska?
Il' "Juriš, rode za brata svog!"?...
U većoj bedi, smrti i krvi
Danas vas, same, ostavlja bog!...

Al' opet, grešan, grešno sam pevo --
Ranjeno srce naroda mog!
Ta Srbin kipi -- kipi i čeka --
Al' ne da đavo... il' ne da bog.

(Đura Jakšić)

[shkavel]

Ako ikada budem u situaciji da odlučujem o pitanjima prosvete, bilo na nivou države ili regiona (bolje bi bilo ovo drugo, jer mi ne smeta da se u Vojvodini, Šumadiji ili Beogradu razvijaju nacionalističke težnje pošto već budu bili uspostavljeni regioni), takve pesnike ću sigurno smaknuti, ili ako bi ostali, čitale bi se one pesme koje i ako imaju veze sa rodoljubljem, u njima nema reči o tome kako bi trebalo ginuti za državu, jer to je bezobrazluk a ne umetnost.

Te pesme su bile aktuelne u sasvim drugo vreme i u posve drugačijoj situaciji. Danas ih čitamo kao svedoke jednog doba u istoriji našeg naroda. Mislim da nema potrebe za paranojom o "kolektivnoj hipnozi" i huškačkoj politici prema najmlađima, pranju mozga isl. Francuzi imaju čak veoma krvavu i agresivnu himnu, ali oni znaju šta je istorija a šta je današnji dan. To moraš i ti da razgraničiš.
A patriotske pesme su delo svačije baštine, baš kao i ljubavne, koje se isto tako čitaju u školama (Primer Šantić: verovatno si u lektiri imao i "Haj slavno je Srbin biti" i "Eminu", zar ne?)

[shkavel]

http://hymne-national.ifrance.com/

Evo, na ovom sajtu je i engleski prevod, pa pogledajte šta francuska deca danas pevaju u školama na svakoj kulturnoj proslavi ili bilo kojoj drugoj manifestaciji. I opet nisu žedna krvi...

[Domaci I.]

Jeziva mi je himna Francuske. Nadam se da je ne čitaju deci u osnovnoj i srednjoj školi. Himne bi trebalo ili ukinuti ili menjati za neke modernije, koje slave ljudske vrednosti, a ne vrednosti plemena, naciona i teritorija.

Pesmu koja sledi napisao je Vojislav Ilić. S obzirom na ono što sam o njemu učio u školi, zabezeknut sam ovim otkrićem koje sada prezentujem. Ako neko vidi makar umetničku vrednost ovoga što sledi neka kaže u čemu se ta vrednost u pesmi sastoji. Ja vidim samo kič i nacional-romantizam.


Vojislav Ilić
Domovina

Neka druga zemlja u sreći sija,
meni si ti uvek najmilija.
Nek drugu zemlju bogatstvo kiti,
u tebi volim siromah biti.
Sem tebe nikud ne tražim blaga
Srbijo draga

I ako kadgod na stranu pođem,
opet ću tebi natrag da dođem
ko mile laste, što nekud lete,
al' posle opet natrag dolete.
Van tebe neću da znam za blaga,
Srbijo draga

Nek tuđe nebo radost prolama,
nek tuđe gore ječe s pesmama,
ja volim, majko, u tebi biti,
pa makar mor'o i suze liti.
Van tebe neću sreće ni blaga,
Srbijo draga

Tek kada gusle preda mnom gude,
pa mi se želje sinovlje bude;
kad čujem tvoju negdašnju slavu,
ja onda ves'o podižem glavu,
ko da sam steko silnoga blaga,
Srbijo draga

Kada o Vuku slušati stanem,
ja onda gnevom sinovljim planem.
Al' kad se Miloš u pesmi peva,
e onda milje dušu razgreva,
a srcu nova pridođe snaga,
Srbijo draga

Kada se o turskom zulumu zbori,
krv mi uzavri, kipi i gori.
A kad se peva o Veljku slavnom,
il' bojnom polju, Mišaru ravnom,
to mi je draže od svetskog blaga,
Srbijo draga

Neka te moje uzdanje prati,
nek ti se negdašnja slava vrati
Neka te tuga zanavek mine,
neka ti sunce zanavek sine
Od toga većeg ne tražim blaga,
Srbijo draga

[Ljubo Gazivoda]

Što se mene tiče nema rodoljubivije pesme od Jame...

[Plodni bizon]

<a href="http://www.youtube.com/v/ZpOLRa0t0uc&rel=1" target="_blank">http://www.youtube.com/v/ZpOLRa0t0uc&rel=1</a>

Dobrica Eric sastavio, a prepevala Ivana Zigon, pa koga mrzi da cita, neka pogleda i saslusa ovu bolest.
Inace, Eric je pesmu sastavio 1993. godine, a Ivana Zigon ju je recitovala na sahrani Slobodana Milosevica, ispred Narodne skupstine Srbije.


Prkosna pesma

Ja Rab Božji
Srbin sa prosedom bradom
izjavljujem dragovoljno
kroz lance i žicu
pred svedocima
silom, mukom i nepravdom
da sam kriv i da priznajem krivicu!

Kriv sam što sam neko
a ne niko i netko
Kriv sam što u doba opšteg srbobrsta
idem u pravoslavnu crkvu
doduše poretko
i sto se krstim ovako
s tri prsta!

Kriv sam što jesam
a treba da nisam
Kriv sam odavno
što stojim uspravno
i gledam u nebo, umesto u travu
Kriv sam što se drznuh protiv krivde
kriv sam što opet slavim svoju krsnu slavu!

Kriv sam što pišem i čitam ćirilicom
kriv sam što pevam, smejem se i psujem
a ponekad i lajem
Kriv sam i priznajem
da ne znam što znam i da znam što ne znam
Kriv sam, i da zavrsim
s najvećom krivicom
(pre nego što se zacenem od smeha)

Kriv sam tvrdoglavac
sto sam Pravoslavac
i Svetosavac i što ne verujem
u sveti zločin i oproštaj greha!
Kriv sam i grešan dakle što postojim
i kad već postojim i još drsko stojim
što bar ne priznam da ne postojim!

Ako to priznam da sačuvam glavu
izgubiću časni krst i krsnu slavu
Ako ne priznam crno mi se piše
ceo svet će na moju Zemlju da kidiše
Rulje bivših ljudi lopova i golja
čopori robota i drugih monstruma
kidisaće na moje voćnjake i polja
i na moju belu kuću pored druma
oko koje kao najlepše odive
cvetaju tresnje, jabuke i sljive.

Pa evo
priznajem i to
za spas roda
Ja više ne postojim
skinite me s liste
Ja sam od sad samo
vazduh, svetlost i voda
tri elementa koja vam koriste.

A ovo što pred vama govori i hoda
to je ono što vi od mene stvoriste!
Moja ružna slika
ozverena lika
koju umnožavate u večeri i jutra
to je slika vaše svesti i podsvesti
to nisam ja, spolja
to ste vi – iznutra!

Moj dušmanine sa hiljadu ruku
s hiljadu slugu i sluškinja laži
ubrao si mi sunce ko jabuku
i radost čistu ko bulku u raži.
Moji će potomci piti jed i čemer
a tvoji već piju gorku medovinu
za krvav novac kojim puniš čemer
rasprodajući moju đedovinu.

Usud će ti ludačku košulju obući
i tada će se malo razdaniti
ili će planeta od sramote pući
i sve nas u isti ambis sahraniti!

Mnogo ste važne
Zemljo moja mila
Ti i Tvoje sestre
Istina i Pravda
čim se na vas digla ovolika sila
čim su na vas zinule
krivda i nepravda.

Rulje bivših ljudi
ubica i golja
čopori robota i drugih monstruma
palacaju na tvoje voćnjake i polja
i na moju belu kuću pored druma
oko koje kao najlepše odive
cvetaju lipe, jabuke i šljive.

Šta će ovde džihadlije
krstaši, farmeri
koji Ti čereče sinove i kćeri
Mora da su čule belosvetske bande
da imaju zlatna srca
pa ih vade
da ih presade u sopstvene grudi
ne bi li i oni tako bili ljudi.

Gospodo tužioci suci i dželati
ispisali ste mi svoje zapovesti
po zenicama najfinijem staklu
Što teže živim, lakše ću umreti.
Zašli ste mnogo u noć poodmaklu
ali uzalud ćete linčovati
najgostoljubiviji narod na planeti
(zbog čega ćete goreti u paklu)
jer Ljudsko Srce
čudo nad čudima
neće da se primi u vašim grudima!

Mi se ne plašimo smrti
crne vuge
već ropskog života i bolesti duge
Smrt je česta pojava međ nama Srbima
kao što su proleće, leto, jesen, zima.
I nije strašnije
pogotovu danju
od suše, poplave, zemljotresa, mraza
kad je čovek sretne na svome imanju
okađene duše i svetla obraza.

Zlonamernici
siti i maniti
sve mi zabraniste u rođenoj kući
al ne može mi niko zabraniti
da pevam i da se smejem umirući
a to se vama više ne događa
ni kad svadbujete
ni kad vam se rađa!

Poštedite me koca i konopca
i razapnite me na vrhu planina
kao vaši praoci što su mog Praoca
Isusa Hrista Nazarećanina.

Ja ću da gledam
a vi zažmurite
inače će vam se oči rasprsnuti
od sjaja mog lica
Samo, požurite
što pre me razapnete
pre ću vaskrsnuti!

[Nebojsa]

E a bas ima tih umetnika tupadzija. Taj Dobrica Eric kakav je, negde u rangu Ere Ojdanica, a imate jos i Branu Crncevica, Mateju Beckovica, koliko hocete. Vecina tih knjizevnika je takvo. Umetnici se ne bave politikom pa i nisu bas upoznati sa savremenim politickim tekovinama. Imate Lidiju Vukicevic koja je u narodnoj Skupstini i zastupa radikale.


Evo jedan moj mali doprinos ovoj temi...  :srbenda:

Baja Mali Knindza
Pravoslavac

Podji mala za mene
ja sam Pravoslavac
sviracu ti kolo
igraces moravac
(2x)

Vodicu te mala
na sred ravne gore
igracemo kolo
sve do rujne zore

Vodicu te mala
na sred ravne gore
igracemo kolo
zajedno do zore

Sviracu i pevacu
Srbin voli to
igraces mi mala
kolo uzicko
(2x)

Ljubicu te mala
ljubicu te ja
svidece se tebi
moja Srbija
(2x)



Marinko Rokvic
Gde je jelek, anterija

Srbijo, da li si to ti
kao da u tvojoj dusi nesto vri
kakve se to pesme ore
ne lici to na tebe, Srbijo, more
kao da te bole zvuci novi
nadas se onoj pravoj izvornoj zori

Hej, Srbijo, hej, zemljo mila
kad bih cula pesmu pastira
ti bih zemljo progovorila

Gde je jelek, anterija
po cemu se zna Srbija
skini Maro prasinu s' opanka
ne stidi se, nek' svi vide
da si Srbijanka

[Plodni bizon]

Podji mala za mene
ja sam Pravoslavac
sviracu ti kolo
igraces moravac

Ima li nade za ovoga?

Vodicu te mala
na sred ravne gore
igracemo kolo
sve do rujne zore

Ovo sa Ravnom gorom je trebalo velikim slovom. Nije to obicna ravna i gora, nego je ona cetnicka, valjda.

Vodicu te mala
na sred ravne gore
igracemo kolo
zajedno do zore

Ovo kao neko ponavljanje...

Sviracu i pevacu
Srbin voli to
igraces mi mala
kolo uzicko

Samo ne znam, ovaj mi se Srbin ne uklapa u onaj stereotip o srpskim fasistima-arijevcima koje znamo sa Stormfronta. Kakvi su ovi, izgleda da su neki masni, seljacine neke. Oni opasni su urbani Srblji.

Ljubicu te mala
ljubicu te ja
svidece se tebi
moja Srbija

Bas joj ga je dao, onako srpski.

Hej, Srbijo, hej, zemljo mila
kad bih cula pesmu pastira
ti bih zemljo progovorila

Ovaj Srbin jos nije srpsku rec doucio. Al peva, peva i uziva. Boli ga Stojko. Kladim se da je s juga ovaj moj imenjak, a Rokvic (da nije izmislio prezime?).

[Plodni bizon]

Sta bi Hitler slusao da je ziv?



Mis'im da bi, barem sto se strane muzike tice, to bili Djura Jaksic, Dobrica Eric, Era Ojdanic, Matija Beckovic, Marko Perkovic - Tompson, Baja Mali Knindza i slican nacifolk.

[Loni]

A ne.

I Hitler je imao bolji ukus od Baje malog Knindže.
Lili Marlen je 100 svetlostih kilometara udaljena od pesme ,,Ne volim te Alija,
zato što si balija''.

[Truman]

Pa Hitler je valjda slusao Vagnera.

[Ljubo Gazivoda]

Pa Hitler je valjda slusao Vagnera.

Upravo je to poenta, mali narodi u svakom smislu, ne mogu da imaju prefinjeni ukus pa samim tim ni da stvore dovoljno efikasne mehanizme uništavanja ljudi. Turbo folk nikada ne bi prošao u nacističkoj Nemačkoj pošto bi ga tamo smatrali odrazom crnačko-semitske muzike, što je nedopustivo. Turbo-folk, jeste zapravo lokalni odgovor jednom globalnom trendu. da je Srbija toliko autistična ona nikada ne bi bila u stanju da stvori muzičko-scenski sinkretizam orijenta-zapada uz primesu vlastitog sadržaja. da je Srbija zaista nacistička težila bi da proizvede poseban i svojstven muzički i estetski izraz. No, Srbi nemaju kapaciteta za to, pa samim tim optužbe za nacizam jednostanvo ne stoje. Umesto toga, gledano iz elitističke vizure, uputnije je upotrebiti reč - primitivizam, odnosno neoprimitivizam kako je to svojevremeno uradila sarajevska škola humora.

[Truman]

E jes vala, to sam i ja mislio...