Prenosim sa vec pomenutog sajta “Obraz” neke njihove poglede na obrazovanje....
Našu decu treba posebno bogatiti sledećim bogatstvima:
1. Jezik - Jezik na tajanstven i koncentrisan način sadrži u sebi celokupnu dušu, celokupnu prošlost, celokupni duhovni sklop i celokupne stvaralačke zamisli naroda. Sve to dete bukvalno treba da dobije zajedno sa majčinim mlekom. Posebno je važno da buđenje samosvesti i lične svesti deteta (obično u trećoj, četvrtoj godini života) bude na njegovom rodnom jeziku. Pri tom nije važan onaj jezik na kome pred njim govore drugi, već je važan onaj jezik na kome mu se obraćaju, primoravajući ga da njime izražava svoja sopstvena unutrašnja raspoloženja.
Otuda ga ne treba učiti tuđim jezicima sve dok logično i tečno ne progovori na svom nacionalnom jeziku. To isto važi i za čitanje: dok dete ne počne da čita tečno na maternjem jeziku, ne treba ga učiti nikakvom stranom čitanju. Kasnije u porodici treba da dominira kult maternjeg jezika: sva glavna porodična zbivanja, praznici, značajne razmene mišljenja, moraju da se odvijaju na srbskom jeziku. Sve jezičke vulgarnosti moraju se odstraniti. Veoma je važno često čitanje naglas Svetog Pisma i srbskih klasika, redom od strane svih članova porodice, makar pomalo. Takođe, veoma je važno i upoznavanje sa starosrbskim jezikom u kome i danas živi osveštana snaga drevnog i slavnog Srbstva. Od suštinske važnosti su porodični razgovori o preimućstvima i prednostima maternjeg jezika - o njegovom bogatstvu, milozvučnosti, izražajnosti, stvaralačkoj neiscrpnosti, preciznosti itd.
U stvari, poenta ovog njihovog pogleda na jezik je ta da bi decu trebalo primorati ( ako treba i silom) na srpski jezik i pravopis , a samih argumenta zasto bi to tako trebalo biti , nigde ne vidimo. Govore o nekakvom buđenju samosvesti , ali samo putem srpskog jezika i jedino to ističu kao argument. Ali kao što vidimo toj konstataciji jedini je cilj direktno mešanje u ličnost pojedinca putem “velikosrpske ruke” koja bi, jel te, da ga nauči kako ono treba da misli...
2. Pesma - Dete treba da sluša srbsku pesmu još u kolevci. Pevanje će mu doneti prvi duševni uzdah i prvi duhovni jecaj: oni moraju biti srbski. Pevanje pomaže rađanje i proživljavanje osećanja u duši; ono pretvara pasivni, bespomoćni i stoga obično mučan afekt - u aktivnu, tečnu, kreativnu emociju. Dete treba nesvesno da usvaja srbsko ustrojstvo osećanja, posebno onih duhovnih. Pevanje će ga naučiti prvom oduhovljenju duševne prirode - na srbskom; pevanje će mu doneti prvu čovečnu, neživotinjsku sreću - na srbskom. Srbska pesma je duboka kao ljudska patnja, iskrena kao molitva, ljupka kao ljubav i uteha; u naše crne dane, kao i pod jarmom Turaka, ona će pružiti srbskoj duši izlaz iz preteće ogorčenosti i skamenjenosti. Treba uvesti srbsku pesmaricu i stalno obogaćivati detinju dušu srbskim melodijama - sviranjem, pevanjem, podstičući je da pevuši i peva u horu. Otuda u svim Srbskim zemljama i rasejanju treba stvarati srbske horove - crkvene i svetovne, organizovati ih, objedinjavati, organizovati sabore srbske nacionalne pesme. Horsko pevanje nacionalizuje i organizuje život - ono uči čoveka da slobodno i samostalno učestvuje u društvenoj zajednici.
Hahah : “...još u kolevci”! Uopšte neću da ulazim u estetsku vrednost “srpskih pesama “ koje se ovde pominju , već samo da istaknem ovu poslednju rečenicu koja je u potpunom neskladu s gore izrečenim: “Ono uči čoveka da slobodno i samostalno učestvuje u društvenoj zajednici” . Ali nigde ne objasniše kako to sada ono odjednom “slobodno učestvuje”? Gde je tu sloboda?
3. Molitva - Molitva je usredsređena okrenutost duše Bogu. Svaki narod vrši to obraćanje na sebi svojstven način, čak i u okviru jedinstvene veroispovesti, i samo je za površan pogled Pravoslavlje Srba, Rusa, Grka, Rumuna i Amerikanaca - istovetno. Živo višeglasje i višehvalno obraćanje Gospodu, koje potiče od sveta, zahteva da se svaki narod moli samosvojno, i tu samosvojnu molitvu treba udahnuti detetu od prvih godina života. Molitva će mu doneti duhovnu harmoniju - neka je dete onda doživi na srbskom. Molitva će mu pružiti istočnik duhovne snage - srbske snage. Molitva će ga naučiti da na savršenstvo usredsređuje osećanje i volju - na srbskom. Molitva će mu pružiti duhovno iskustvo i dovesti do duhovne očiglednosti - na srbskom. Dete, naučivši da se moli, samo će otići u Crkvu i postati njen oslonac - srbski oslonac, Srbske Crkve.
On će pronaći put i u dubinu srbske istorije i na prostor srbskog preporoda. Nepravoslavni pojedinac još i može biti srbski patriota i plemeniti srbski građanin, ali čovek neprijateljski raspoložen prema Pravoslavlju - neće pronaći put ka svetim tajnama srbskog duha i srbskog shvatanja sveta, ostaće stranac u zemlji, svojevrsni unutrašnji "ne-prijatelj".
Dakle, ovim bi zapravo hteli da neraskidivno povežu crkvu (preko pravoslavlja) sa svešću pojedinca. Ističu kao izuzetno bitno da ta molitva bude na srpskom čime se u stvari ograđuju od ostalih religija ne priznajući pritom nijednu drugu molitvu sem srpske. Kao što i sami navode kao cilj , on jeste da “dete postane oslonac Srbske crkve”. Ove delove “obraz” je verovatno napisao u saradnji s nekim predstavnikom SPC pošto sam na istom sajtu video pisma podrške od strane nekih pripadnika SPC.
Potrudili su se da bitno istaknu , kako svaki čovek koji je neprijateljski nastrojen protivu Pravoslavlja jeste “unutrašnji “ ne-prijatelj. Implikacije tog stava nije , po meni, ni potrebno komentarisati.
4. Bajka - Bajka budi i pleni maštu. Ona pruža detetu prvo osećanje junačkog - osećanje iskušenja, opasnosti, pozvanja, napora i pobede, ona ga uči odvažnosti i odanosti, uči ga da bistro sagledava ljudsku sudbinu, složenost sveta, razliku između "pravde i krivde". Ona ispunjava njegovu dušu nacionalnim ponosom, onim horom likova u kojima narod sagledava sebe i svoju sudbinu, istorijski zagledan u prošlost i proročki zagledan u budućnost. U bajci je narod sačuvao svoja priželjkivanja, svoje patnje, svoj humor i svoju mudrost. Nacionalno vaspitanje je nepotpuno bez nacionalne bajke. Dete koje nikada nije maštalo u bajkama svoga naroda lako se odvaja od njega i neosetno stupa na put internacionalizacije. Priklanjanje tuđim bajkama umesto svojim, domaćim, imaće istovetne posledice.
Ovo smešno baljezganje o bajkama je tako zabavno....
5. Žitija svetih i junaka - Što ranije i što dublje mašta deteta bude ispunjena živim likovima nacionalne svetosti i junaštva, tim bolje po njega. Likovi svetosti probudiće njegovu savest, a srbsko poreklo svetitelja - izazveće u njemu osećanje učestvovanja u svetim delima, osećanje pripadnosti, identifikacije; ona će njegovom srcu pružiti radosnu i ponosnu uverenost da se "naš narod opravdao pred licem Božijim", da su njegovi oltari sveti i da on ima pravo na počasno mesto u svetskoj istoriji. Slike heroizma će u detetu probuditi volju za odvažnošću, velikodušnost, njegovu pravnu svest, žudnju za podvizima i služenjem, spremnost za trpenje i borbu, a "srbskost" će mu pružiti nepokolebivu veru u duhovne snage svoga naroda. Sve to, uzeto skupa, jeste prva škola srbskog nacionalnog karaktera.
Divljenje svetiteljima i junacima uznosi dušu; u isti mah donosi i smirenje, i osećanje sopstvenog dostojanstva, i osećanje ranga; ukazuje joj i na zadatak i na istinski put. Tako narodni junak vodi svoj narod čak i posle smrti.
Dok čitam ovaj zastrašujući pasus pada mi na pamet scena iz jednog spota grupe Pink Floyd kada izbezumljena i smorena lica djaka stoje u nekom redu u školskoj instituciji i pritom jedan po jedan padaju u ogromnu mašinu za mlevenje mesa.
Ova škola koju momci sa obraza karakterišu kao “školu srpskog nacionalnog karaktera” , bila bi ništa drugo do one mašine koju Flojdovci pominju.
6. Poezija - Stihovi kriju u sebi blagodatnu moć: oni pokoravaju dušu, plene je harmonijom i ritmom, primoravaju je da osluškuje tajni život stvari i ljudi, podstiču je da traži zakone i oblike, uče je duhovnom oduševljenju. Čim dete počne da govori i čita, klasični nacionalni pesnici treba da mu donesu prvu radost stiha i da mu postepeno razotkrivaju sve svoje blago. Dete najpre treba da sluša, a zatim i samo da čita, da uči napamet pokušavajući da recituje - iskreno, proživljeno i sa razumevanjem. Srbski narod ima jedinstvenu poeziju u kojoj se mudrost zaodeva u prekrasne slike, a slike postaju zvonka muzika. Srbski pesnik je u u isti mah nacionalni prorok i nacionalni muzičar. I Srbin, koji se od početka zaljubio u srbski stih - nikada se neće denacionalizovati, nikada se neće razsrbiti. U skladu sa uzrastom i mogućnostima neophodno je detetu otkrivati pristup svim vrstama nacionalne umetnosti - od arhitekture do slikarstva i ornamenta, od igre do pozorišta, od muzike do skulpture.
Tada će njegova duša biti svestrano otvorena za doživljaj onog što su mu najpre dale pesma, bajka i poezija. Razume se da će mu biti najpristupačnija, najomiljenija i po svojoj neposrednosti najnacionalnija vrsta umetnosti - srbska igra, sa svom svojom slobodom i ritmičnošću, sa svim svojim lirizmom, dramatizmom i umesnim humorom.
Poezija i uopšte književnost u funkciji srbstva. Eto , šta preporučuju ova gospoda. Pitam se da li je neko od onih čuvenih Beogradskih intelektualaca iz Sanua- učestvovao u pisanju ovih delova? Ne bi me začudilo da jeste...
