Patriotizam i nacionalizam niskog intenziteta

[provincijalac]

Istrazivanje je pokazalo da zene imaju znatno negativnije stavove i procene stavova nego muskarci, a to je najmanje slucaj kod Hrvatica, potom Slovenki, dok su "najekstremnije" gradjanke Srbije.

izgleda da su zene na balkanu dugo bile pod dominacijom patrijarhalnih zapovedi pa je i ksenofobija vise izrazena kod tog pola.

[debeli dud]

"Izgleda da je patriotizam najperspektivnija privredna grana u nas, ali monopolska i rezervisana isključivo za malu grupu. Mi nemamo nameru da se sa njima takmičimo u patriotizmu, jer za nas patriotizam nije puna usta domovine i puni džepovi stranih valuta, već je za nas patriotizam ono od čega živimo, stanje i položaj nacije." (Zoran Djindjic)

Zoran nije imao tako lose misljenje o patriotizmu kako ovde vi govorite.

[provincijalac]

pa to je upravo kritika patriotizma. "volim svoju zemlju ili grad zato sto mi pruza lep zivot", znaci ne bi mogao da kazes "zivim lose ali volim svoju zemlju ili grad". razmisli o tome.

[DaXa]

Haha, Dude... On upravo govori protiv patriotizma.

[Trajkovic]

pa to je upravo kritika patriotizma. "volim svoju zemlju ili grad zato sto mi pruza lep zivot", znaci ne bi mogao da kazes "zivim lose ali volim svoju zemlju ili grad". razmisli o tome.

cak i onaj jovan ducic govori neocekivano slicno, iako je on po mnogima nacionalista: prosvećen čovek ne može voleti svoju otadžbinu, ako njome vladaju tirani, a ne može ni mrzeti tuđu zemlju ako njome vladaju zakoni slobode i prava.

[DaXa]

Bash tako, ta mrzhnja prema naprednijim zemljama se radja u stvari u zaviste prema njihovom standardu i progresu.

[Plodni bizon]

prosvećen čovek ne može voleti svoju otadžbinu, ako njome vladaju tirani, a ne može ni mrzeti tuđu zemlju ako njome vladaju zakoni slobode i prava.

Bravo za Ducica. Priznajem da je skoro neverovatno sa njegove strane da to izjavi. Ipak u izjavi ima dosta racionalnog shvatanja i svejedno sto je Duciceva izjava, to treba pohvaliti.

Bash tako, ta mrzhnja prema naprednijim zemljama se radja u stvari u zaviste prema njihovom standardu i progresu.

Najbolji primer toga je mrznja prema Jevrejima. Ne prema Izraelu nego prema Jevrejima rasutim po svetu koji postizu velike uspehe cime god da se bave. To bi bilo slicno kao kad bi sad neko mrzeo Srbe zato sto Novak Djokovic i Ana Ivanovic postizu super rezultate u svetu tenisa.

[provincijalac]

ovako izgleda umereni nacionalizam sa druge strane, kad se koristi protiv srba, ali poenta je ista, retorika je ista, mehanizam je isti, pa ko voli neka analizira

„Srbi su dvodimenzionalni narod sa žudnjom za prostotom i ideologijom tako bazičnom da se može razumeti bez napora. Njima su potrebni neprijatelji, a ne prijatelji, da bi usmerili svoje dvodimenzionalne ideje. Život je za njih jednostavna melodija, nikada orkestracija, ili bar prijatna harmonija. Životinje koriste svoje sposobnosti znatno uspešnije nego ovi naopaki stvorovi, čije je uključenje u ljudsku rasu u velikom zakašnjenju.” – Piter Justinov, glumac, režiser, književnik, ambasador UNICEF, kolumna u londonskom nedeljniku European, 10. 6. 1993.

„Prošle nedelje imali smo devetoro ubijenih (Srba), ove nedelje – osmoro. To je očigledan napredak.” – Bernar Kušner, šef civilne misije UN na Kosovu, u reportaži emitovanoj na državnoj TV France 2 marta 2000.

„Srbe treba naterati da kleče!” – Klaus Kinkel, nemački ministar spoljnih poslova, izjava od 27. 5. 1992.

„Zaustaviti Srbe. Odmah. Jednom za svagda!” – Ledi Margaret Tačer, bivša premijerka Velike Britanije, Njujork Tajms, 4. 5. 1994.

Demonstrant ispred zgrade UN u Njujorku: „Zašto ste tako odvratni prema Srbima?” Madlen Olbrajt: „Zato što su oni odvratni”. – Agencijska vest Asošijeted presa, 22. 1. 1997.

„Srbin nalikuje čovjeku samo onda kada je mrtav, ili zatvoren.” – Sarajevski nedeljnik Ljiljan, 23. 2. 1994.

„Srbi su nepismeni i degenerici.” – Džozef Bajden, američki demokratski senator, CNN, 1. 8. 1993.

„Srbi su narod bez zakona i bez vere. To je narod razbojnika i terorista.” – Žak Širak, predsednik Francuske, na sastanku šefova vlada država članica EU, Pariz, sredina juna 1995.

„Jevreji dobro znaju šta je genocid... i ja sam za to da se na Srbe baci nuklearka!” – Martin Perec, New Republic, 4. marta 1995.

[Plodni bizon]

Za sve je karakteristicno da generalizuju i od nekolicine zlocinaca krive ili karakteriziraju ceo narod. To je besmislica i misljeni fasizam. Medjutim, dobro je sto si ovo ovde postavio jer od ove karakterizacije ne bezi ni umereni srpski nacionalista kome je uvek prva recenica kad govori o politici: "Mi Srbi...".

[Domaci I.]

Naš dobli dlugal Etleboro je zaboravio jutros da postavi novi tekst iz njegovog fašističkog časopisa "E-nacija", čiji naslov glas: Društvo otvoreno kao rana.

Ovog puta u tom tekstu se kaže ovako nešto na jednom mestu:

To je lažna demokratija koja uniformiše identitete naroda, potpire prirodne razlike između ljudi, homologizuje sve i svakoga u sivu bezobličnu masu koju je lakše uslovljavati, koja je prijemčivija za formulu iskoristi-i-baci, za brzu potrošnju čak i samog života. U tu svrhu ona ništi svaku različitost, čak i seksualnu.

Zašto sam u stvari ocenio da je potrebno, toliko potrebno kopirati ovaj deo ovde, na podforumu i topiku o denacifikaciji i kritici nacionalističke svesti? Zato što se ovde na sjajan način neonacisti i neonacisti umerenog intenziteta, nacionalisti, sami nalaze u rečima koje navode i kojima navodno osuđuju denacifikatore. Pogledajte ono podvučeno i podebljano još jednom. Vidite li da se kaže da je anacionalna individua u stvari podložna nekakvim uticajima sa strane? Je li zbilja tako piše? Ja evo gledam po drugi put i vidim da je to stvarno tako napisano, a da ništa nisam ni oduzeo niti dodao. Dakle, nacionalisti tvrde da je anacionalna individua, čovek koji odbacuje nacionalno nasledstvo, odbacuje fiktivne osobine jednog naroda koji mu se nominalno pripisuje, u stvari izmanipulisana ili individua podložna manipulaciji, čak više nego onaj koji pripada nekom narodu.

Hajde sada to da proverimo.

Imamo u Srbiji manipulaciju koja se u političkoj sferi zove demagogija, a koju obično koriste ljudi koji bi da za iracionalne planove i gotovo sulude ideje pridobiju neke ljude. Takva je npr. ideja kojoj nijedan intelektualac ne bi podlegao, kao što je ideja napada na Kosovo kako bi ono bilo vraćeno pod srpsku kontrolu. Da bi veliki Srbi ovo opravdali oni moraju da primene demagogiju koja će tako delovati da oni ponište vrednosti sopstvenih života i podrede ga ideji vraćanja jedne teritorije u okvire srpskih granica. Takva ideja, logično, povlači sa sobom i posledice kao što su sukob sa ostatkom sveta, odnosno bombardovanje Srbije, smrt mnogih koji u tome i ne učestvuju, dugogodišnja izolacija, glad i nesagledivi pad standarda, ukoliko bi takav sukob i uspeo da se završi u kraćem roku. Očigledno je da bi rat bio i izgubljen, budući da će na stranu Albanaca stati ostatak sveta. No, šta ovde imamo? Nacionalist i dalje viče: "Ne dam Kosovo pa makar morao da izginem za njega!" Kako bismo iskoristili takvog zamorca u svrhe opita, dopuštamo mu da ode i pogine na Kosovu. On gine, Srbiju kažnjavaju zbog tog napada, ali anacionalni, denacifikatorski nastrojeni intelektualac u Srbiji ipak ostaje živ, preživljava bombe koje stižu kao kazna za napad ludoga nacionaliste na Kosovo i ostatak sveta. Dakle, imamo sada jednog mrtvog nacionalistu i jednog živog intelektualca koji će se mučiti da pobegne iz Srbije, jer ne želi da živi pod platom od pet evra mesečno, budući da je sva privreda stala i da u toliko napaćenoj državi ne bi bilo smisla živeti. U svakom slučaju, ovaj intelektualac je živ, dok je nacionalista, zahvaljujući demagogiji koju i sam u jednom trenutku počinje da promoviše, dva metra pod zemljom, poginuo ni za šta, kao i svi ostali "borci za Srbiju" u proteklim ratovima koji su vođeni pod ikonom Miloševića.

Ko je, dakle, podložniji manipulaciji? Anacionalni intelektualac ili prosečan srpski nacionalist?

[shkavel]

"Izgleda da je patriotizam najperspektivnija privredna grana u nas, ali monopolska i rezervisana isključivo za malu grupu. Mi nemamo nameru da se sa njima takmičimo u patriotizmu, jer za nas patriotizam nije puna usta domovine i puni džepovi stranih valuta, već je za nas patriotizam ono od čega živimo, stanje i položaj nacije." (Zoran Djindjic)

Prosvećen čovek ne može voleti svoju otadžbinu, ako njome vladaju tirani, a ne može ni mrzeti tuđu zemlju ako njome vladaju zakoni slobode i prava.

Dve fantastične izjave. Sa obe se u potpunosti slažem. Jedino se ne bih složio da Đinđić govori protiv patriotizma. On govori protiv nakaradnog, isforsiranog, preverznog turbo-rodoljublja koje narodu i državi nije donelo ništa drugo nego zlo. Pod tim perverznim rodoljubljem podrazumevaju se razni rasonalisti, strojevci, četnici, ravnogorci isl. Ali bitan je drugi deo rečenice - već je za nas patriotizam ono od čega živimo, stanje i položaj nacije. Po Đinđićevom mišljenju pravi patriota treba da se trudi da njegovoj zemlji i njegovom narodu bude bolje - u materialnom, političkom, kulturnom i duhovnom smislu. Zato se svi koji mislite da ovom izjavom Đinđić govori protiv patriotizma ustvari varate: on jeste patriota, samo se njegova definicija patriotizma razlikuje od one deformisane koja se stereotipno pripisuje svim patriotama.

Ko je, dakle, podložniji manipulaciji? Anacionalni intelektualac ili prosečan srpski nacionalist?

Na ovom forumu suviše prevladuje stereotipno mišljenje i default-karakterizacija anacionalaca kao većinom intelektualaca a nacionalista kao nepismene, necivilizovane raje (vidno u skoro svakom topicu na ovakvu temu). Ovakve predrasude nikako ne idu u prilog demokratskosti anacionalista. Mislim da bi bilo bolje postaviti pitanje:
a) Ko je, dakle, podložniji manipulaciji? Anacionalni ili nacionalni?
b) Ko je, dakle, podložniji manipulaciji? Prosečan srpski nacionalista ili prosečan anacionalni građanin?

E tu bi debata bila mnogo, mnogo interesantnija.....

[Plodni bizon]

Mislim da bi bilo bolje postaviti pitanje:
a) Ko je, dakle, podložniji manipulaciji? Anacionalni ili nacionalni?
b) Ko je, dakle, podložniji manipulaciji? Prosečan srpski nacionalista ili prosečan anacionalni građanin?

Anacionalni gradjanin ne moze da bude podlozan manipulaciji jer nema nikakvo polaziste koje bi ga vuklo na bilo koju stranu. Za razliku od toga, nacionalista u svemu polazi sa pretpostavkom o potrebi nacije kojoj pripada, premda nikada ne bi znao da kaze sta je to u njemu bas tako nacionalno sto bi ga obavezalo na takvo polaziste. To je samo unutrasnje-nacionalno gledanje na stvar, a tek u internacionalnom, medjunacionalnom pogledu nacionalist izgleda kao politicar-demagog-amater u poredjenju sa nekim ko nema takve pretpostavke za ili sa sobom.

Dodatak na ovu materiju napisao sam na drugom topiku, a sada prenosim ovde:

Imas svet dece, i u njemu prosudjivanje o odredjenim stvarima odvija se u nivou decijeg razmisljanja. Ona stvaraju klanove, drustva, pa se medju sobom igraju ratova, mame i tate, zmurke i slicno. U skoli se stvaraju tabori koji medju sobom osecaju mrznju iz razloga sto je neko nekog ogovarao, sto je neko nekome ukrao gumicu ili dobio vecu ocenu od onoga iz drugog klana. Tako i u pogledu nacionalizma. Nacionalista je u svom klanu i on igra nacionalnu igru, odan je pravilima svoje vrste, igra se na nacin kako je ustanovio ko zna ko i kad, ali je tradicija da se to postuje. Sva drugacija pravila on smatra nedostojnim sebe i potcenjuje ili vredja iz straha, kao sto cine i pomenuti deciji klanovi. Sa druge strane je anacionalista koji uopste ne igra igru, nego posmatra iz viseg nivoa razumevanja, kao svet odraslih koji posmatra one decije igre i uglavnom im se podsmeva, ali tolerise i pokusava da ih usmeri kako bi, kad odrastu, mogli da svet vide kompletnije i zrelije.

E, to je ono zasto se ja smejem nacionalistima: oni su odrasli ljudi, a ipak nezreli, kako rece i Kant jos davno, davno.

[provincijalac]

E, to je ono zasto se ja smejem nacionalistima: oni su odrasli ljudi, a ipak nezreli...

ja bih na osnovu svega ovde rechenog zakljuchio da su nacionalisti u stvari za razliku od anacionalnih, i nacionalno neopterecenih ljudi kao ljudi sa predrasudom naspram nekih koji nemaju te predrasude. kad se ta predrasuda pojacha do nekih razmera ona se onda identifikuje kao agresivni nacionalizam koji smo imali u vreme milosheviceve vladavine, kada napada druge nacionalnosti, a kada nije tako izrazhen i agresivan onda samo krivi politichki pogled na situaciju, kakvu situaciju imamo danas u vreme nacionalizma vojislava koshtunice.
osloboditi se predrasuda je uslov da se pravilno vidi stanje stvari na terenu.

[shkavel]

ja bih na osnovu svega ovde rechenog zakljuchio da su nacionalisti u stvari za razliku od anacionalnih, i nacionalno neopterecenih ljudi kao ljudi sa predrasudom naspram nekih koji nemaju te predrasude.

Iz tvojih izjava evidentno je da ti patiš od žestokih predrasuda i stereotipa prema patriotama, ali ne samo prema njima već i svim ljudima koji poseduju nacionalnu svest.

Sa druge strane je anacionalista koji uopste ne igra igru, nego posmatra iz viseg nivoa razumevanja, kao svet odraslih koji posmatra one decije igre i uglavnom im se podsmeva, ali tolerise i pokusava da ih usmeri kako bi, kad odrastu, mogli da svet vide kompletnije i zrelije.

Najbolja i istorijski proverena taktika - samog sebe proglasiti intelektualno superiornijim, razviti kompleks više vrednosti i to koristiti kao temeljni argument svojih teorija. Još ti fali samo da se proglasiš Übermenschem i postaćeš pravi mali anacionalni Hitler. Samim tim nisi ništa bolji od turbočetnika - samo si njihova dijametralna suprotnost. A stepen netrpeljivosti, ekstremnosti u stavovima i zaslepljenosti ideologijom ostaje isti.
Učini sebu uslugu i spusti se na zemlju. sačekaj da te neko drugi proglasi pametnim pre nego što počne samog sebe i svoje istomišljenike a priori proglašavati takvim.

[Plodni bizon]

Najbolja i istorijski proverena taktika - samog sebe proglasiti intelektualno superiornijim, razviti kompleks više vrednosti i to koristiti kao temeljni argument svojih teorija. Još ti fali samo da se proglasiš Übermenschem i postaćeš pravi mali anacionalni Hitler. Samim tim nisi ništa bolji od turbočetnika - samo si njihova dijametralna suprotnost. A stepen netrpeljivosti, ekstremnosti u stavovima i zaslepljenosti ideologijom ostaje isti.

Ajde bre ne bezi od argumenta pripisujuci mi nekakvu visu poziciju. Ja sam ti lepo objasnio poziciju kosmopolitskog intelektualca, a ti opet iz zablje perspektive pokusavas da se izvadis pripisujuci mi visinu. Pa ti si sam izabrao da budes nacionalista, niko ti nije nalozio da sve gledas iz perspektive plemena i krvi. Doduse, sta mene briga sta ti odatle imas da kazes, posto se ti zadovoljavas tom perspektivom.

Ono najvaznije iz anacionalizma je da to nije rasa, nije to nacija kojoj ovi pripadaju, to je odvajanje, odbacivanje nacionalnog, dakle stanje koje covek bira, do kojeg dolazi odredjenim uvidom u stanje stvari, intelektualnim usavrsavanjem i dolazenjem do odredjenog drugacijeg, samoizabranog pogleda na svet. Nacionalista je rodjen u jednom pakovanju, i takav ostaje zauvek, bez ideje o biranju i odbacivanju onog sto mu je nominalno nabaceno i sto mu se pripisuje. On nista nasledjeno ne dovodi u pitanje.