Gradjanin i gradjansko drustvo

[Domaci I.]

Ovo što ću u uvodu izložiti preuzeto je iz brošure "Građanin i civilno društvo", građanske organizacije LINGVA iz Kraljeva, a autor je mr Žarko Paunović. Moja intervencija u tekstu koji sledi biće naznačena podebljanim i podvučenim tekstom. Tekst nije preuzet u celosti, nego su odabrani određeni, i po mom mišljenju ključni, delovi.

Termin „civilno“, „građansko društvo“ reaktualizovan je u javnom govoru pre trideset godina od strane istočnoevropskih disidenata, i to u jednom novom značenju, kao pojam kojim se opisuje opozicija represivnom komunističkom režimu i stvaranje alternativnog prostora za građane koji se bore za slobodu, ljudska prava i demokratiju. I danas su ovi pojmovi u upotrebi, ali čini se još uvek ne dovoljno suštinski shvaćeni. Doba ovakvih shvatanja civilnog društva je prošlo i sada je vreme da se o njemu progovori na „stari“ suštinski način.

... njegovih osnovnih elemenata: građanin, ljudska prava, pravna država i vladavina prava, legitimitet, građanska neposlušnost, pluralizam, autonomne građanske organizacije, tolerancija i sl.

Kada raščlanimo pojam civilnog društva, onda vidimo da se taj pojam sastoji od dve reči: od reči društva i od reči civilnog. Svaka od njih objašnjava jedan aspekat pojma. Ako pojam gledamo samo s aspekta društva, onda vidimo da on u sebi sadrži ekonomski element, u kojem pojedinci putem tržišta uspostavljaju međusobne odnose da bi zadovoljili svoje potrebe. Proizvodnja i razmena dobara na tržištu sačinjavaju tu vezu koja čini društvo. Tržište je osnovna nit koja povezuje pojedince u društvu i na taj način stvara društvo kao sferu u kojoj se građani povezuju na osnovu interesa. Iz tog je povezivanja nastala javnost, najprije kao oblik privatne komunikacije među ljudima, a kasnije kao oblik društvene, javne komunikacije, bitne za zajednicu. To je dovelo do potrebe sve uglađenijeg i civiliziranijeg komuniciranja među ljudima, pa se tako civilno društvo, počelo razvijati i kao "civilizirano" društvo. Tako je pored tržišta, koje povezuje pojedince na osnovu ekonomskog interesa, osnovni integrativni element civilnog društva, element koji spaja pojedince, postala i javnost, kao skup društvenih komunikacija i socijalnih veza koje pojedinci uspostavljaju u zajednici gde žive.

Pored ovog ekonomskog elementa, koji se odnosi na sadržinu reči "društvo", postoji i onaj drugi, koji se odnosi na reč civilno (građansko), koji govori o tome da je to društvo, pored društva građana i civilizirano društvo. Civilno društvo je društvo koje je nastalo nakon što je prirodno stanje prevladano uspostavljanjem civilizovanog stanja. U prirodnom stanju odnosi među pojedincima zbivaju se kao borba u kojoj se proizvoljno primenjuje sila i u kojem vlada zakon jačeg. Građansko, civilno stanje ne karakteriše sila, već ugovor. U njemu pojedinci sklapaju ugovor kojim se, pored ostalog, odriču primene sile u mogućim sporovima. Ovim ugovorom, koji u pisanoj formi predstavlja ustav države, oni pristaju da jedino vlast ima pravo primijeniti silu u konfliktu, i to samo ona koju su oni izabrali i ugovorom ustanovili. Zbog toga, uslov opstanka ovakvog civilizovanog društva jeste, da građani ne budu naoružani i da u međusobnim odnosima nemaju pravo da jedni prema drugima primenjuju silu. Jedino ko ima pravo da primeni silu i da bude naoružan, jeste država koja to može činiti samo na ograničen način, propisan ustavom i zakonima. Država ima poseban aparat za uspostavljanje i održavanje pravnog poretka (pravosuđe i policiju). Vojska je podložna i odgovorna civilnoj vlasti (parlamentu, vladi, predsedniku), a vrhovni komandant i nadležni ministar su civili, a ne vojnici. Civilno (civilizovano) društvo je u tom smislu suprotnost vojnom i ratničkom društvu. To je društvo koje pretpostavlja i traži mir. Takođe, ovaj pojam civilizovanosti označava i podrazumeva i tolerantno ponašanje, koje omogućava ljudima da prihvate jedni druge kao ravnopravne i slobodne članove društvenog poretka.

Ovo je jedan opšti okvir koji označava civilno društvo. On se sastoji od konkretnih unutrašnjih elemenata koji ga sačinjavaju, a to su:
1. Polazna i osnovna tačka koja čini civilno društvo je građanin, koji postoji samo ako su zagarantovana njegova prava i slobode;
2. Građani, pojedinci se povezuju sa drugim pojedincima na osnovu vlastitih interesa putem tržišta i tako stvaraju društvo. Ono nastaje razmenom roba, kapitala, znanja, informacija. Za njega je potrebna pravna država i pravni sistem koji će biti garant tih odnosa;
3. Pored pravne države, suštinski element je i vladavina prava koja podrazumeva da su svi pred zakonima jednaki i da im svi podležu; da su manjinama zagarantovana njihova prava; da se pravila donose po već ustanovljenim principima u okviru demokratskih ustanova itd;
4. Osim što se veze uspostavljaju zbog materijalnih interesa, postoje i druge potrebe pojedinaca koje potiču od društvenog pluralizma - pluralizma interesa (ekonomski, socijalni, politički, kulturni pluralizam), koji se uspostavlja na osnovu autonomije društvenih delatnosti i prava i sloboda čoveka i građanina;
5. To pretpostavlja autonomiju društva nasuprot državi, autonomiju različitih društvenih delova i asocijacija kao što su privreda, nauka, štampa, univerzitet, sindikati, crkva, kulturne institucije, udruženja građana i sl. Država je tu samo da utvrdi najopštije okvire u vidu zakona kojima se regulišu pravila igre kojih svi treba da se pridržavaju;
6. U svemu tome, značajnu ulogu ima sfera javnosti, u smislu otvorenog političkog i ekonomskog prostora, društvenih veza i komunikacija, bez koje se ne mogu ostvariti slobodna razmjena ideja i informacija. Neophodan uslov za to je postojanje slobodnih i nezavisnih medija;
7. Pored toga, potrebna je i građanska, civilna kultura, koja je bitna za formiranje građanina, čoveka s vlastitom svešću i odgovornošću. Za to je potrebna demokratska ili participativna politička kultura, jer samo ona je povoljna za razvoj civilnog društva;
8. Delovanje ovih građana podrazumeva i kulturan dijalog, toleranciju i nenasilno rešavanje sukoba (pregovorima i kompromisima).

Osnov ovakvog koncepta civilnog društva čini građanin.

[Plodni bizon]

... njegovih osnovnih elemenata: građanin, ljudska prava, pravna država i vladavina prava, legitimitet, građanska neposlušnost, pluralizam, autonomne građanske organizacije, tolerancija i sl.

Dobro bi bilo da se svaki od ovih pojmova objasni makar ukratko. Da se vidi otprilike kojim problemima se bavi i koje zadatke ima da ostvari nase drustvo da bi postalo gradjansko.

stvara društvo kao sferu u kojoj se građani povezuju na osnovu interesa.

Konacno. Ovo je potrebno jer se time suzbija nacionalizam i verski fanatizam, iracionalno ponasanje ljudi u zajednici.

Civilno društvo je društvo koje je nastalo nakon što je prirodno stanje prevladano uspostavljanjem civilizovanog stanja.

Dogovor, rec koja se najteze izgovara na ovim prostorima...

tolerantno ponašanje, koje omogućava ljudima da prihvate jedni druge kao ravnopravne i slobodne članove društvenog poretka.

Ili jednom recju - RAVNOPRAVNOST. Isto tako rec koja se tesko prevaljuje na usnama ljudi u Srbiji.

[Admini...]

Piše mr Žarko Paunović
Šta je civilno društvo?

Kako bismo onda mogli, jednostavno rečeno, odrediti civilno društvo? Ko ga čini i kako?
Civilno društvo, koje se još naziva i građanskim društvom, a ponekad i još širim pojmom otvoreno društvo, je društvo građana. Njega činimo MI, pojedinci, građani, kada delujemo nenasilno, civilizovano, tolerantno i to kao pojedinci, kao pripadnici raznih asocijacija (ustanova, organizacija, institucija i grupa), i kao pripadnici asocijacija, tj. širih udruživanja već postojećih asocijacija, s ciljem uređenja zajedničkog života.

Ono se razlikuje od pojma "društva" u širem značenju, po tome što predstavlja građane koji deluju u javnoj sferi. Dakle, nije svako privatno delovanje društveno delovanje, koje stvara civilno društvo, već samo ono koje je usmereno na javnu stvar, koje se tiče celine zajednice. To je privatno, javno delovanje za opštu stvar.

Zato se kaže da je civilno društvo nemilitarističko, laičko i civilizovano društvo, koje se uzdiglo do određenog civilizacijskog nivoa slobodnih ljudi i koje se zasniva na poštovanju osnovnih ljudskih prava i građanskih sloboda, toleranciji, demokratskoj javnosti, vladavini prava, te ekonomskom, socijalnom i političkom pluralizmu. Civilno društvo u tom smislu razumevamo kao prostor delovanja građana i alternativnih grupa i organizacija (interesnih grupa, nevladinih organizacija, novih društvenih porketa), preko kojih građani vrše pritisak na državne ustanove, kako bi se izborili za što više slobode i autonomije.

To znači da civilno društvo nije nikakva izmišljotina, zavera ili nešto slično, već posebna sfera koja je odvojena od države, koju sačinjavaju pojedinci, udruženja, organizacije, institucije i mreže asocijacija. Ono funkcioniše po jednoj drugoj logici od države i zato se govori, uslovno rečeno, o njihovoj odvojenosti, iako su odnosi među njima ipak povezani, a tu vezu čini javnost. Ona je posrednik između sfere privatnog (društva) i sfere javnog (države). Zato je postojanje civilnog društva osnov izgradnje demokratske, moderne države, jer u protivnom ako nemamo civilno društvo, već autoritarno i nedemokratsko, onda se ne može izgraditi ni demokratska država. Dakle, ako je baza nedemokratska, ni nadgradnja ne može biti demokratska. Bez dobrih i čvrstih temelja ne može se izgraditi moderna i dobra kuća. Isto tako, bez otvorenog i civilnog društva, nema stabilne, demokratske i moderne države.

[direktor bolnice]

Zato se kaže da je civilno društvo nemilitarističko, laičko i civilizovano društvo, koje se uzdiglo do određenog civilizacijskog nivoa slobodnih ljudi i koje se zasniva na poštovanju osnovnih ljudskih prava i građanskih sloboda, toleranciji, demokratskoj javnosti, vladavini prava, te ekonomskom, socijalnom i političkom pluralizmu.

Zbog chega LAICHKO?

[Domaci I.]

Mislim da je ovo pravo mesto da postavim link za skidanje PDF-a koji nosi naslov "Evropojmovnik", u kojem je ukratko opisano i objašnjeno preko 200 pojmova koji su u vezi sa Evropskom unijom i funkcionisanjem demokratije u evropskim zemljama. Preporučujem za skidanje i čitanje:

- Evropojmovnik [ download ]

Zbog chega LAICHKO?

Zato što je to opozit "aristokratskom", odnosno oligarhijskom ili nekom drugom, a ne demokratskom ili građanskom društvu. Demokratsko društvo podrazumeva učešće u političkom životu države čak i onih koji se politikom ne bave stručno, dakle učešće običnih građana (laika za politiku). Otud je civilno (građansko) društvo ujedno društvo koje podrazumeva uključivanje svih građana u politički život, a svi građani ne moraju biti izabrani za taj poziv, već pravo na učešće stiču samim tim što su deo društva.

[Dilan Dog]

Zbog chega LAICHKO?

Zato što je to opozit "aristokratskom", odnosno oligarhijskom ili nekom drugom, a ne demokratskom ili građanskom društvu. Demokratsko društvo podrazumeva učešće u političkom životu države čak i onih koji se politikom ne bave stručno, dakle učešće običnih građana (laika za politiku). Otud je civilno (građansko) društvo ujedno društvo koje podrazumeva uključivanje svih građana u politički život, a svi građani ne moraju biti izabrani za taj poziv, već pravo na učešće stiču samim tim što su deo društva.

Zapravo - ne. Laichko nije opozit aristokratskom, vec crkvenom. Laichko, dakle = sekularno, svetovno. Dakle, laichko druhtvo je drushtvo u kome je crkva odvojena od drzhave. Mada ima i neshto drugachijih mishljenja, po kojima je laicizam jacha varijanta sekularizma, gde bi ovaj drugi bio prosto neutralnost drzhave u verskim pitanjima, a drugi, strogo regulisano odsustvo bilo kakvih verskih sadrzhaja iz javne sfere:

Kod:

http://www.scs.sk.ca/cyber/chapel/off/pope/2004_02_27.htm

[Domaci I.]

Sećam se da postoji laičko kao opozit svetom (ili crkvenom), ali ne bih rekao da se pojam ne koristi i u ovom smislu u kojem sam ja naznačio. Laik je i u običnom govoru - neko neupućen u stvar. Kad je u pitanju odnos prema svetim stvarima, onda je laik spram svetih ili crkvenjaka. Ako je u pitanju odnos spram aristokratskog, klerikalskog ili rojalističkog društva - laik bi bio opet neko ko stoji ispod ovih i predstavlja "običan narod" (koji se ni o čemu ne pita i koga niko ništa ne pita o državnim stvarima). No, dopada mi se ova tvoja verzija, jer tumačeno na moj način jedino se ponavlja ono što je već rečeno, te kao da ništa ne saopštava.

[Dilan Dog]

U pravu si - u svakodnevnom govoru, laik je neko koj suprotstavljem specijalisti, profesionalcu. Ali kada se govori o laichkom drushtvu, kao u odlomku koji si naveo, onda se zapravo govori o odnosu drzhave prema crkvi, a ne prema aristokratiji, rojalizmu itsl.

lai·cism (lā′i siz′əm) = policy and principles opposing clericalism and restricting political influence and power to the laity

laicism \ˈlā-ə-ˌsi-zəm\ : a political system characterized by the exclusion of ecclesiastical control and influence

[Ljubo Gazivoda]

U pravu si - u svakodnevnom govoru, laik je neko koj suprotstavljem specijalisti, profesionalcu.

Dakle, mali Perica bi mogao zaključiti kako je laičko društvo zapravo društvo neznalica, nekompetentnih i neprofesionalnih likova čije pozamašne guzine zauzimaju rukovodeća mesta za još pozamašnije apanaže. Slika i prilika aktuelnog istorijskog trenutka. S druge strane, biti laik znači ne nositi feredžu i turban, ne molebaniti i talibaniti, ne halaliti i om-mani-padme-humiti, nego praviti se nevešt pred najezdom novoreligijskih barbara. Ja jesam za sekularnu državu ali nisam za tamanjenje crkava i vernika, čak ni za njihovo preumljenje, ali ipak smatram kako je u eri opšte manije ka identitetu korisno da se država zaogrne plaštom rišpekta prema religijskim institucijama od nacionalnog i istorijskog značaja. Znam da će se Zdajnik na ovo narogušiti, ali to je trend koji ima neko pragmatičarsko opravdanje. Uostalom i pokojni Đinđić je pokazivao slične tendencije. Sekularna krutost, naročito u ovakvim kaubojskim sredinama, može biti kontraproduktivna. Primer polarizacije pučanstva u prijateljskoj nam i dragoj Turskoj očito ukazuje na krizu krutog sekularizma. Treba imati to u vidu. Malo potitrati jajca svetim ocima nije naodmet za jednog odgovornog političara.

[provincijalac]

Mislim da je ovo pravo mesto da postavim link za skidanje PDF-a koji nosi naslov "Evropojmovnik", u kojem je ukratko opisano i objašnjeno preko 200 pojmova koji su u vezi sa Evropskom unijom i funkcionisanjem demokratije u evropskim zemljama. Preporučujem za skidanje i čitanje:

- Evropojmovnik [ download ]

ima josh dosta tih publikacija i sve su to dobri nachini da se mladi i posetioci ovog foruma upute u osnove evropske kulture i da se upoznaju sa evropskom unijom
jedan je izashao u izdanju cesida, za download

Kod:

http://www.cesid.org/pdf/Ucimo_o_evropi.pdf

prebaciti na sajt diferencije za skidanje za svaki sluchaj