Vojvodina i regionalizacija centralne Srbije

[Domaci Zdajnik]

LDP (čeda Jovanović) i regionalizacija - odgovor

Moram kratko da opišem da sam nedavno prigovorio pred nekim članovima LDPa to što njihov lider ne govori o regionalizaciji ostatka Srbije, već jedino o problemu Vojvodine u ovom predlogu ustava. Tada je Andrej Nosov (iz Inicijative mladih za ljudska prava – Beograd) odgovorio da se u programu LDPa nalazi najbolja ponuda za regionalizaciju ostatka Srbije od svih ponuđenih (od strane drugih stranaka), te da u samom stranačkom konceptu o tom pitanju nije problem, ali se složio da bi čeda morao da govori više i o problemu centralne Srbije. Ja sada moram da priznam da njihov program nisam čitao i ne znam da li je predviđena regionalizacija, a tada sam poverovao Nosovu. Pošto je Saša ovde preneo živu reč čede Jovanovića sa skupa u Kragujevcu (dakle, najjače tačke u centrlanoj Srbiji kad je u pitanju inicijativa za regionalizaciju), a koja ne obećava ništa vidno bolje za mene kao nekoga ko živi u centralnoj Srbiji, sasvim je prirodno da se zapitam zašto bih stajao uz LDP, glasao za LDP ili an bilo koji način podržavao tu stranku.


Regija nije privilegija - odgovor o odnosu ostalih regija i Vojvodine

Mislim da se ovde problem ne postavlja na pravi način. Govoriti o regiji kao privilegiji možda bi bilo ispravno u nekoj nedemokratskoj zemlji, daleko od težnji ka evropskim integracijama. Ali u zemljama Evropske Unije regija nije privilegija već državna obaveza kojom pojedince (decentralizovani subjekt) približava vlasti i odlučivanju o sopstvenom pitanju u zajednici. Ako stvari ovako postavimo, i imamo u vidu to što u na području Vojvodine postoji autonomna tradicija, te kulturna specifičnost (koja je opet zavisila upravo od istorije Vojvodine kao zaštićenog područja, kao autonomije), i dalje neće biti dovoljno da kažemo kako jedan građanin unutar Srbije ne bi trebalo da ima prava da zaštiti svoje interese i ostvaruje građansku slobodu koju ima (ili bi imao) građanin Vojvodine kao regije, ili u onoj meri u kojoj bi ovaj drugi građanin imao. Složio bih se sa stavovima da Vojvodina «zaslužuje» viša ovlašćenja od potencijalnih regiona u centralnoj Srbiji i zaštitu sopstvenih interesa jedino u slučaju da je dobijanje regionalnih ingerencija privilegija, a ne osnovno ljudsko pravo u građanskim zajednicama, te obaveza svakog demokratskog društva i demokratske države.

Nešto drugo je problem, na čemu insistira aktuelni politički establishment u Beogradu, kao i takozvani stručni timovi koji se bave pitanjem regionalizacije ostatka zemlje. Kaže se da je u duhu demokratskog društva da se građani izjasne o tome da li žele da se na njihovoj teritoriji formira regija, te da sami potegnu inicijativu. Tako bi se izbeglo nametanje građanima nečeg što oni eventuelno ne bi želeli, što bi oni smatrali nepotrebnim ili nepoželjnim. Ujedno, takva inicijativa imala bi na čelu ljude koji bi razumeli problem ili pitanje regionalizma, te bi i pri formiranju regiona mogli da preuzmu one obaveze koje nastaju kad se takva teritorijalna organizacija bude uspostavila. Takođe, ovaj proces je moguće sprovoditi u etapama, sukcesivno, formiranjem određenih regionalnih institucija koje bi na sebe uzimale određene obaveze u delokrugu mogućeg regiona čije su granice (teritorija) i dalje prepuštene građanima, a ne unapred određene.

Međutim, prepustiti građanima da sami odlučuje o tome najpre da li je njima potrebna posebna teritorijalna jedinica kao što je region, kao instrument za decentralizaciju moći i ravnopravni (a ne ravnomerni) regionalni razvoj, ukazuje na to da centar moći (Beograd):

1) Ne smatra da je regionalizam potreban u državi u kojoj postoji odnos u standardu 1:22 u korist centra moći spram neregionalizovanog i ugroženog područja.
2) Region vidi kao privilegiju pametnijih, vrednijih, onih koji se odavno bore i koji su odavno zaslužili to što se zove regijom, te koji su zaštitili sebe od tiranije Centra.

Sve to ne znači da je potrebno sprovesti naprasno regionalizaciju odozgo, već da je potrebno raditi na tome da se jako brzo formiraju regionalne institucije na teritoriji sva tri (ili četiri) moguća regiona u sadašnjoj centralnoj Srbiji. U isto vreme trebalo bi više govoriti o tome šta region pruža, čime bi država pokazala da je zainteresovana da se decentralizuje, i razvije i druge teritorije, a ne samo centar. Koliko je takvih (informativnih) emisija bilo na javnom servisu odnosno državnoj televiziji od petooktobarske revolucije (pre tog datuma ne vredi govoriti o politici na ovim prostorima)? I konačno, država (vlast) je dužna da formira region; time bi oni koje je na izborima birao građanin centralne Srbije da sprovodi njegove interese - dokazali da to zaista i rade.


Dodatak

Ono što je potrebno je da pazljivo i temeljno definisete svoju politicku platformu (nisam nameran da se pravim pametan, vec ovo govorim iz iskustva), jer sto je jasnija i racionalnija vasa platforma ili program lakse cete ljude ubediti u to.

Ovih dana stupamo u koaliciju sa drugom nevladinom organizacijom koju će činiti uglavnom profesori sa NU, vanstranačke ličnosti koje se u Nišu bave baš problemom regionalizacije. Prof. dr Jovan Živković koji je verovatno i najveći stručnjak kad je u pitanju regionalizacija centralne Srbije već ima platformu o budućem regionu, ali ćemo konačnu verziju morati zajedno da koncipiramo. Dakle, radi se na tome. Kragujevac je u tom pogledu daleko ispred Niša, uopšte ispred svih drugih gradova/opština u centralnoj Srbiji.

[sAngiE]

Ideologija džeparca
Kuso i repato se uzbudilo zbog lošeg položaja Vojvodine u novom ustavu. U redu, ali čime je ona uopšte zaslužila bolji tretman

piše: Teofil Pančić

Evo nam dođoše glavešine vaskolikih balkanskih zemalja da se slikuju s Tadićem u Karađorđevu, potajno se nadajući da će usput – na tom mestu bremenitom istorijom – šacnuti i njušnuti nešto od tajne Titove dugovečnosti, vladarske koliko i biološke. Njima u čast, policija je na više sati ležerno zatvorila najvažniji autoput u državi, tako da sam od Zemuna do Novog Sada prenakrcanim "alternativnim pravcem" putovao cela tri sata; videvši da tarapana ni do uveče ne prestaje, u povratku sam se odlučio za pomalo bizarno retro rešenje: elektromotorni voz – spor ali siguran, daleko od Državnika i njihovih stopa zemaljskih...

Zašto vam sve ovo pričam? Zato što su me u vozu – koji je u zemlji Srbiji zapravo terenski produžetak kolekcije Tehnološkog muzeja – skolile "mile, davne uspomene", a što sve pak ima neke vražje veze s aktuelnim (anti)ustavnim kontroverzama. Opsetih se, naime, kako sam tim istim vozom (bukvalno istim: novijih, naime, nema!) često putovao tamo negde sredinom osamdesetih, a na istoj toj NS–BG relaciji; bivajući tada jošte nikotinskim ovisnikom, bezbroj sam puta prošao kroz interesantan i znakovit dupli tretman. Autonomna vojvođanska vlast donela je, naime, propis po kojem se u vozovima pušiti ne sme – u skladu sa "evropskim standardima", kako bi se danas to reklo – dok je srbijanska vlast po tom pitanju bila sasvim "balkanski" ravnodušna. To je u praksi značilo da je pušačka gomila od Novog Sada pa sve do Nove Pazove prolazila kroz pakao apstinencije, pošto s Vojvođanima nije bilo šale: ko nije hteo da posluša brkatog konduktera i ugasi cigaretu, ubrzo bi se suočio s mnogo brkatijim drugom milicionerom... E, onda zastignemo u "pograničnu" Novu Pazovu, vojvođanska se milicija istovari na peron, a razdragano Vaskoliko Nikotinstvo Srpsko istog sekunda kresne hiljade upaljača, stvarajući slojevitu i gustu dimnu zavesu od koje više ne vidiš ni sopstvenu cigaretu (za to se vreme preostali nepušači bacakaju po podu, u agoniji). Eto pravog, do sada uspešno zataškavanog korena "antibirokratske revolucije": ustao, more, narod u odbranu svojih Najnižih Poriva... Dole, bre, odnarođeni pokrajinski foteljaši – kako je na zlo krenulo, još malo pa će nas terati i zube da peremo, i to s četkicu i kalodont, ko neki pederi!

Okej, rez, vraćamo se u sadašnjost. Vidim i čujem da se kuso i repato uzbihozorilo glede Predloga novog ustava, u kojem da se Vojvodini ne priznaje – osim posve deklarativno, bez ikakvog stvarnog sadržaja – njena autonomija, da se ona svodi na nemoćno, rahitično pastorče dobre ili zle volje beogradskih gospodara, da joj se poništava svaki subjektivitet, a za lažnu joj se utehu udeljuje tek nešto više para sa sultanovog stola, to jest ponižavajuće i cinično povećanje džeparca... Sve je to, da se razumemo, sasvim tačno. Samo što bih na ovom mestu – pošto već niko drugi neće – da postavim jedno malo, slatko (pot)pitanjce: a zašto bi uopšte bilo drugačije? To jest, čime je to sadašnja Vojvodina uopšte zaslužila (ergo: izborila) bolji i dostojniji tretman?

Smešno je i infantilno ljutkati se na radikale što nisu "prijatelji autonomije", ili pak na Koštunicu, čoveka po čijem najdubljem uverenju Vojvodina uopšte ne postoji, osim kao vid kolektivne halucinacije od koje obolevaju ljudi koji su se odveć duboko nadisali savskih, dunavskih i potiskih isparenja. Ili očekivati ne-znam-kakvo razumevanje Vojvodine od čoveka kojeg su politički vaspitavali Tata Ljuba i čika Dobrica, i koji je, inače, ubeđen da je Dorćol pupak sveta. Pravo pitanje glasi: šta je – i pre, a naročito nakon The Petog Oktobra – uradila vojvođanska "autonomistička" elita (1. politička; 2. intelektualna; 3. medijska) da se Vojvodina (re)konstituiše kao ozbiljna i respektabilna politička zajednica? Ili, da parafraziram Oca Nacije u penziji: da li je uopšte postavila vojvođansko pitanje kao političko pitanje? I kulturološko, razume se. Jer ono ili postoji baš kao takvo – ili ne postoji uopšte, u kojem se slučaju treba lepo manuti ćoravog posla. Da se ne lažemo: nije uradila gotovo ništa; naprotiv, išla je niz dlaku najnižim porivima malograđanštine i filisterije od Pančeva do Horgoša, svodeći celu priču o Vojvodini na dosadno mantranje di-su-naši-novci, tj. na buđelarsku retoriku. Na taj je način kreiran jedan fantom, entitet bez svojstava, sablast bez mozga i srca, ali sa rupom u središtu, rupom koja ga tera u glad: daj novaca! Ništa me drugo ne zanima – ištem novaca, mojih novaca! Topalovići, nećete da me prevarite! Zato se ne treba čuditi da psihorobot prosečnog današnjeg srpskog vojvođanskog polit-papučića (i Većinskog Glasača) izgleda ovako: u "politici", on je "umereni nacionalista" i brižnik srpstva vaskolikog; u "ekonomiji", on naprasno (i prekasno) postaje "Vojvođanin", antipatičan i razdražljiv, ćiftinski paranoičan da ga inače tako ljubljena Braća potkradaju.

Setite se one priče o pušenju u vozu: to je u suštini priča o standardima (pre statusa). Neke se stvari u civilizovanom društvu ne smeju raditi, i tačka. Na tim standardima se, međutim, nije radilo gotovo ništa. Prostije rečeno, svođenje priče o autonomiji (gotovo) isključivo na ekonomski aspekt, lišilo je Vojvodinu kao pojam ama baš svakog dubljeg značenja, ispraznilo je od svakog smisla. Jeste, jakako, svaki čovek pazi na svoj buđelar, ali neće baš biti da ga doživljava "emocionalno" ili "politički": to je tek jedna banalna stvar, ništa više. Elem, pošto Vojvodina u ovih pet-šest godina uglavnom nije ni pokušala (a kamoli uspela) da se rekonstituiše kao politička zajednica, sasvim je prirodno da nikakve ozbiljne "političke" koncesije nije ni dobila, nego tek nešto siće iz Gazdinog šlajpika. Tako se – nažalost, sasvim zasluženo – dolazi do odgovora na ono dugogodišnje isprazno kenjkanje da di-su-naši-novci: evo vam novaca, jebali vas novci! A sada pustite tatu da radi na miru, ovo su ozbiljne, političke stvari, vi deca to ne razumete!

[Viktor N.]

Teofile, odlicna asocijacija.
Tadic je novi Tito,
to je ime ponosito.

[Plodni bizon]

Što se tiče statusa Vojvodine i njene specifičnosti u odnosu na ostaleregije u Srbiji osnovna je razlika u tome što je Vojvodina istorijski utemeljena, politicki zaokruzena regija, sa tradicijom posebnosti  politicke i kulturne, i vec je imala odredjeni stepen autonomije pocev od 1848 pa do danas.

Da li je to razlog da status Vojvodine u odnosu na ostale regije (u slucaju da budu formirane) bude drugaciji i da li to znaci da ce gradjanin Vojvodine da bude povlascen u odnosu na gradjanina centralne Srbije? Sta bi to trebalo da znaci ako ce jedan gradjanin i to na osnovu toga gde zivi biti povlascen u odnosu na drugog koji zivi na drugom mestu, a u istoj drzavi?

[sAngiE]

Što se tiče statusa Vojvodine i njene specifičnosti u odnosu na ostaleregije u Srbiji osnovna je razlika u tome što je Vojvodina istorijski utemeljena, politicki zaokruzena regija, sa tradicijom posebnosti politicke i kulturne, i vec je imala odredjeni stepen autonomije pocev od 1848 pa do danas.

Ma daj! Zasto bi neki Vojvodjanin bio bolji ili povlascen u odnosu na mene?
Mozda ove nije isti broj obrazovanih ljudi u odnosu na NS, ali meriti prema teritorijalnoj rasporedjenosti mi dodje mrsko...

[sAngiE]

Vojvodina jeste "zitnica" Srbije, ali nemojmo zanemariti ostatak Srbije. Koliko se potencira njen znacaj, a ni na koji nacin ne zelim da ga umanjim, ispada da bi Vojvodina mogla hraniti celu Evropu da joj nije samo ostatka Srbije...

[Plodni bizon]

Ja mislim da se ovde uopste ne govori i ne misli na to da Vojvodina hrani ostatak Srbije, nego Beograd. Beograd uzima Vojvodjanske pare, a ne Nis ili Kragujevac. Da ovi gradovi uzimaju pare mozda bi se i razvili u nesto, a vidi na sta lice. Vojvodina je druga drzava za centralnu Srbiju, a Beograd za sve skupa posebna prica.

[provincijalac]

nije to neka prica koja je sad iskuljala, nego se to govori vec vise od 30 godina. vojvodina ima tu i tu specificnost, kao da smo mi u c. srbiji svi blizanci. pa i da jesmo, ni to ne bi bio razlog da se na odredjenim teritorijama stvore regije ako bi mogle da garantuju decentralizaciju i ravnopravni regionalni razvoj.

[Domaci Zdajnik]

Bojan Kostreš, TV5, 24. oktobar 2006: Ustav i decentralizacija

- Moraju i Nišlije i Šumadinci da pomognu u procesu decentralizacije i regionalizacije.
- Niko se osim Vojvodine nije pobunio protiv ovakve vrste centralizacije koju predlaže vlast.
- Skupština Vojvodine nema nikakve ingerencije, zato joj je potrebna sekundarna zakonodavna vlast.
- Srbiji nije dovoljno da ima samo Kosovo i Vojvodinu kao regije.
- Mi tražimo da Srbija ima i druge regije.
- Novim ustavom se ne predviđa denacionalizacija i vraćanje imovine gradovima i regijama. Omogućuje se donošenjem zakona. Ali zakoni su mogli da budu doneseni i ranije, a nisu.  Ko onda garantuje vraćanje imovine?
- Svi zakoni su mogli i po starom ustavu da se donesu.
- Fiskalna decentralizacija: da novac koji zaradite ne ide do beogradskog ministarstva, nego da direktno ulaže iz svog budžeta regija u kojoj se ostvaruje. Ne da se novac vraća, ne da vam dođe neko iz ministarstva i vašim parama vam gradi puteve i škole, govoreći da vam ih poklanja.
- Vojvodina treba da bude 20 puta jača i to tako što neće davati novac Beogradu kako i koliko danas daje.

U ovom momentu Zoran Marjanović pita: Zar to ne znači da će onda i jug i istok manje da dobiju? Kostreš odgovara da bi Vojvodina rado izdvojila 5 milijardi evra za centralnu Srbiju ako bi imala 20, ali ona ima danas 2 milijarde.

Gospodin Marjanović ispušta da se novac nikako ne raspoređuje na taj način da novac iz Vojvodine pripada i danas i na bilo koji način centralnoj Srbiji. U sistemu u kome bi svaka regija imala pravo na sopstvene prihode takve vrste raspodele "ti meni - ja tebi" ne bi bilo.

- Što se problema formiranja regiona tiče, isto tako je u ustavu moglo da piše da će Srbija biti izjednačena sa Brazilom u fudbalu. Isto je napisano u ustavu u pogledu šansi da se formiraju regioni.

Poslednje pročitano pitanje gledalaca bilo je: "Šta je Kostreš po nacionalnosti?" i molba "Nemojte da razbijate i ovo malo Srbije što je ostalo."

[General]

Kostres je pozvao da se i Kragujevac i Nis ujedine u borbi za decentralizaciju i formiranje novih regiona. Vojvodjani su ispali korektni. Nas je problem sto nemamo politicku i stranacku volju da nesto pokrene po tom pitanju.

[Shumadija do Tokija]

Kostres je pozvao da se i Kragujevac i Nis ujedine u borbi za decentralizaciju i formiranje novih regiona. Vojvodjani su ispali korektni. Nas je problem sto nemamo politicku i stranacku volju da nesto pokrene po tom pitanju.

Ako je zaista tako zašto onda kolaicija LDP-SDU-GSS-LSV(čanak) nije pozvala Ligu za Šumadiju u svoju koaliciju? Rekli su da je njihova koalicija zaključana i da daljih proširenja neće biti. Sačuvaj me bože prijatelja, od neprijatelja ću se sam braniti.

[Domaci Zdajnik]

Da, to je jako ružno od strane Koalicije (LSV, GSS, LDP, SDU), i mogle bi se možda pretpostaviti dve stvari:

1) Koalicija ne smatra ozbiljnom Ligu, opcijom koja bi mogla da doprinese određenim brojem glasova na izborima,
2) Koalicija programski ne sme (ne želi) da izlazi sa stavovima o potrebi za regionalizacijom Srbije.

U svakom slučaju nikako ne opravdavam, i mogu odmah da se izjasnim: Pri ovakvoj raspodeli snaga kad budu došli izbori, razmisliću da li ću glas dati LSV-u ili Ligi za Šumadiju (ako bude tih opcija u Nišu), jer iako ove opcije ne nude konkretno meni boljitak, barem nude onim ljudima koji žive na tim prostorima.

[zekaNS]

Nisam gledao taj Kostresov nastup, jer je  nazalost pre dva meseca signal
TV 5 skinut sa kablovske,ali mogao bih da se slozim u nekim konstatacijama,a u nekim ne.
Npr ova

Niko se osim Vojvodine nije pobunio protiv ovakve vrste centralizacije koju predlaže vlast

To recimo nije tacno ali kazem nisam gledao pa ne mogu da sudim o tome.

Ako je zaista tako zašto onda kolaicija LDP-SDU-GSS-LSV(čanak) nije pozvala Ligu za Šumadiju u svoju koaliciju? Rekli su da je njihova koalicija zaključana i da daljih proširenja neće biti. Sačuvaj me bože prijatelja, od neprijatelja ću se sam braniti.

Hmm a ko ti kaze da se to nece desiti?
Koalicija je zakljucana upravo iz razloga sto su u nju htele da se prikljuce i neke tzv vojvodjanske "autonomisticke partije" koje nemaju nista sem imena.Sto se tice Coleta i Lige za Sumadiju moram da kazem da je ta stranka dobila vrlo malo glasova na poslednjim izborima,ali da time nije izgubil moje simpatije i podrsku.Mislim da se sve moze urediti tako sto bi recimo LSV dala jedno ili dva mesta Ligi za sumadiju na listi.Samim tim bi LZS postala parlamentarna i mogla da bolje definise svoj progra,m i platformu. Problem nije kod LSV, koliko sam obavesten,vec kod LDP-a. 

Ma daj! Zasto bi neki Vojvodjanin bio bolji ili povlascen u odnosu na mene?
Mozda ove nije isti broj obrazovanih ljudi u odnosu na NS, ali meriti prema teritorijalnoj rasporedjenosti mi dodje mrsko...

Ne tvrdim ja da samim rodjenjem na teritoriji Vojvodine neko treba da bude povlascen u odnosu na tebe,niti sam rekao da sam bolji od tebe samo zato sto sam iz Vojvodine,to je budalastina i populizam kakvog se treba kloniti, samo sam istakao da je nama u Vojvodini lakse nego vama jer imamo kakavu takvu tradiciju autonomije na koju mozemo da se pozovemo. Svi su gradjani jednaki i kao sto sam i pre napisao rado bih vam pomogao ( ukoliko smatrate da je to potrebno) da se dobije izbalansirana decentralizacija Srbije Ali to pretezno mora da dolazi odozdo ta teznja za decentralizacijom mora da dolazi od samih gradjanja ne moze i ne sme biti nametnuta, ako to imate i ako imate adekvatan program koji to pokriva onda imate bazu  osnovu svog daljeg delovanja. Bez toga bilo kakvo zalaganje i pomoc od drugih ljudi koji su opredeljeni za decentralizaciju je besmislena, i to je ono sto je Kostres doduse malo rogonbatno i neprecizno i rekao. Vecina ljudi koju ja znam i sa kojima radim je spremna da vam pomogne ali pre toga vi morate pomoci sami sebi. Ne zelim da zvucim nadmeno vec pokusava da budem konstruktivan. Na svaki signal sa vase strane mi smo spremni da vam pomognemo koliko mozemo i da zajednicki delujemo u pravcu decentralizacije i demokratizacije Srbije.

[Shumadija do Tokija]

Pravo zboriš Zeko i ako ima više takvih kao ti u Vojvodini, onda cela priča oko decentralizacije i regionalizacije Srbije ima šansi. Ali hajde da budemo malo konkretniji...
Ja sam naime ovde izašao sa tezom, da bi regionalizacija trebalo da se izvede tako, da svi regioni imaju potpuna ista prava, nadležnosti i obaveze. Smatram naime da ukoliko bi se izveo model neke asimetrične regionalizacije, gde bi npr. Vojvodina imala neka specifična prava više u odnosu na druge regije, to dovelo do dve loše posledice. Prvo da bi time autonomija Vojvodine bila istaknuta kao nešto posebno, što bi objektivno vremenom značilo udaljavanje Vojovodine od Srbije i jačanje separatističkih težnji, a drugo da bi ostali regioni opet bili u podređenom položaju što bi neminovno vodilo nezadovoljstvu građanstva i političke elite ostatka Srbije, a što bi u kranjoj liniji imalo kontraefekat u smislu povećanja tenzija i nepotrebne političke krize.
Sa druge strane izgleda mi poprilično neverovatno da ostali regioni budu potpuno ravnopravni sa Vojvodinom, ukoliko Vojvodina bude i dalje insistirala na manje više državnim prerogativima (zakonodavna, izvršna i sudska vlast).
Šta misliš o tome, kako je moguće pomiriti ove dve krajnosti?

[Domaci Zdajnik]

Ne želim da zvučim kao da miniram pitanje, jer smatram da je dobro i realno, i važno postaviti ga danas. Ali ne vidim zašto bi dobijanje sudske, izvršne i vlasti vezane za sekundarno zakonodavstvo vodilo separatizmu. Podržao bih i takvu autonomiju, i voleo bih da isti status dobiju i ostale regije. Mene više brine to što će ljudima biti, kao i u kampanji za usvajanje predloženog ustava, teško da shvate da delimičnu zakonodavnu vlast ima većina regija u Evropi, i da to nema veze sa separatizmom. Kažem to jer ovde ljudi drhte i strahuju od pomena decentralizacije, a da ne govorimo o regionima, pa još i regionima kakvi postoje u evropskim zemljama (neki bi ih nazvali državama u državi).

Složio bih se sa tim da bi pokretanje pitanja o višem nivou autonomije kod ljudi izazvalo negativne reakcije, i možda neku vrstu krize, jer je u stranačkoj politici jedino važno pratiti ono što narod (kakav god bio) želi da čuje. Ali opasnosti od separatizma realno ne može biti, jer sekundarno zakonodavstvo nije oznaka državnosti. S druge strane, opasnosti od separatizma može biti jedino u slučaju još većeg zatezanja od strane centralne vlasti, odnosno još jačim centralizmom, čije posledice vidimo na jugu zemlje (ne mislim na Kosovo). Vojvodina, kao i druge regije, mora da ima potpunu slobodu, da ništa ne ustupa Srbiji ukoliko to ne mora da čini. čak i ona priča o tome kako bi Vojvodina trebalo da pomogne druge regije radi ravnomernog regionalnog razvoja potiče i može da se priča jedino u sistemima centralizovane moći, tamo gde ionako postoji disbalans i gde ne postoji pravilo: Koliko zaradiš, toliko ti pripada. Trenutno je na ceni: Koliko zaradiš, toliko daš; koliko mi se sviđa, ja tebi vratim.