Vojvodina i regionalizacija centralne Srbije

[Shumadija do Tokija]

Mizante slažem se sa tobom da postojanje sudske, izvršne i vlasti vezane za sekundarno zakonodavstvo ne bi vodilo separatizmu. Ali ja pričam o realnom i dostižnom cilju u narednih par godina. I sam si rekao da ovde ljudi drhte na pomen decentralizacije, a kamoli modernog regionalnog uređenja. Ako budemo držali ciljeve visoko nećemo postići ništa. Ne u Srbiji ovakva kakva je. Za pravu regionalizaciju treba da prođe vreme, da zaživi demokratija i građanska svest u našem društvu, da generalno imamo visoko svesne pojedince. To se neće desiti skoro, barem takav utisak stičem. Ili možda ti vidiš drugačije?

[Domaci Zdajnik]

Ali ja pričam o realnom i dostižnom cilju u narednih par godina. I sam si rekao da ovde ljudi drhte na pomen decentralizacije, a kamoli modernog regionalnog uređenja. Ako budemo držali ciljeve visoko nećemo postići ništa. Ne u Srbiji ovakva kakva je. Za pravu regionalizaciju treba da prođe vreme, da zaživi demokratija i građanska svest u našem društvu, da generalno imamo visoko svesne pojedince. To se neće desiti skoro, barem takav utisak stičem. Ili možda ti vidiš drugačije?

Realno stanje je takvo da trenutno u Nišu među studentima postoji oko 50% pristalica regionalizacije i decentralizacije, ali je to istraživanje rađeno na način prinudnog izbora, što znači da bi realan procenat mogao da se prepolovi (nekih 25% za reg. i dec.). Pretpostavljam da je slično i na kragujevačkom univerzitetu. To je razočaravajuć podatak, a još je gori ukoliko bi bili anketirani oni koji ne studiraju (nisu studirali), koji su završili stručne škole, kao i među matorijim ljudima. Sve je to posledica kontinuirane nacifikacije i postratne traume koju još dugo neće moći da zaleče ako mediji budu nastrojeni ovako kako su danas (pogotovo za vreme propagande o referendumu). Ne očekujem skoro prosvećenje ljudi, ali se na tome mora raditi. Mene zanima sada metod, plan, program za to delovanje. Rekao sam na nekom topiku da se sprema saradnja sa vašom regionalnom ili lokalnom partijom koja se zalaže za regionalizaciju, i najverovatnije će i ovde biti formiran odbor, a tražimo mogućnosti da se slično učini u svim manjim mestima ova dva regiona, kao i u drugim (Zapadna Srbija i Istočna Srbija). Radimo na platformi za Južnu Srbiju. Šumadija već ima svoju. Na kraju je potrebno usaglasiti ciljeve i platforme za delovanje.

Moja ideja je da se u toj platformi traži ono što traži Kostreš za Vojvodinu, ništa manje od toga. Ljudi kojima bismo uspeli da objasnimo da stvaranje regije nije nikakav separatizam ne bi se bunili ako bi nivo ovlašćenja te regije bio onakav kakav je u regionima razvijenih evropskih zemalja. Najneobrazovanijim građanima, biračima SFS (SRS), NS, DSS-a, G17, itd. teško će iko moći da objasni da uopšte postoji potreba za regionalizacijom, ma koliko jaz u standardu između Beograda i ostalih delova Srbije bio više nego očigledan i nepodnošljiv. Valjalo bi se obratiti onim apstinentima, koji su najčešće razočarane demokrate, mada među njima ima baš ovakvih kao što sam i ja sam - koji nisam išao da glasam na poslednjih nekoliko izbora jer nije bilo lokalne stranke koja bi se zalagala za lokalne interese. Moguće je da mnogi baš takvu stranku traže.

Da ne dužim, radi se o tome da bi bilo gotovo svejedno da li tražimo regiju sa nikakvim ili regiju sa visokim ovlašćenjima. Ako su neki ljudi uz nas, biće takvi i ako tražimo ono što Vojvodina za sebe traži. Drugim rečima: ni dinar viška za Beograd. Država košta, ali ne bih da i regionalizovana centralna Srbija plaća ono što ne mora. S druge strane, asimetrična regionalizacija i decentralizacija je princip nedemokratije, antidemokratije, ovog što je trenutno aktuelno. Ne shvatam opravdanje takvog stanja stvari da Vojvodina ima viša ovlašćenja od potencijalnih regija u centralnoj Srbiji. Naravno, simetrična regionalizacija i decentralizacija sa visokim ovlašćenjima. Za to je moguće izboriti se u naredne dve godine ako se bude dobro radilo. Verujem i gotovo da sam siguran da je to jedini put.

Regionalizacija samo na papiru i delimična autonomija ni demokratski nastrojenim ljudima ne bi izgladala kao neka naročita mogućnost, a tu mislim na one kojima je dosta beogradizacije i koji su ekstremno-građanske orijentacije.

[Lookey]

Bicu kratak,a nadam se i jasan. Mene niko ne hrani,ja sam gladan!  :( Jedan cika dosao iz Beograda i sve odneo...

[provincijalac]

Slucajno surfujuci naisao sam na ovaj komentar.


Pera:

Problem nije u "novcima", da jeste to bi se lako prevazišlo, prepeglalo, namirilo... Problem je u stavu određenih Vojvođana, kao što je Kostreš, koji ne smatraju svojom državom Srbiju, već Vojvodinu. To je ono što je opasno. Kad se argument "novci" koristi da bi se prikazalo kako Srbija tobože pljačka Vojvodinu (čuj!), tu onda nešto temeljno nije u redu. Šta onda ja, kao Beograđanin, da kažem, kad Beograd čini oko 40% srpske ekonomije, a budžet mu je samo pola milijarde evra (oko 10% veličine republičkog)? Koliko je samo Beograd izgradio puteva i mostova po celoj Srbiji za poslednjih nekoliko decenija, pa niste čuli nikad nikog da trubi o tome. Činjenica je da razvijeniji regioni treba da vide nešto od svog zarađenog novca, i tu nema spora. Najbolje bi bilo kada bi između Vlade i građana bila još samo lokalna, opštinska vlast, koja bi mogla horizontalno da se povezuje po pitanjima od razvojnog značaja. Uz to i uz reformu poreskog sistema, gde bi se omogućilo autonomno finansiranje opština po principu jasno definisanog dela kolača od onih 18%, sve bi leglo kao podmazano. Država bi iz svog dela dodavala siromašnijima i mirna Bačka. Još bi se podstakao preduzetnički duh lokalnih samouprava, povećala bi im se odgovornost i one bi postale važnije za život građana. Ali to nekom u Vojvodini ne odgovara, nekom ko želi POLITIČKU, a ne ekonomsku autonomiju, ko želi grbove, zastave i ustave. I onda nam bacaju u oči prašinu, pričom o "novcima". Pa pročitali smo vas gospodo, nisu vama novci na pameti, da jesu, lako bi se sve to rešilo, nego biste vi nešto drugo. A to nećete dobiti.


Izgleda da se svi bune, pa cak i Beogradjani, sto nemaju vise novca za sebe. Ako se Vojvodina i Beograd bore za svoj novac, koji toboze daju nekom drugom, onda sta ima uza Srbija da se buni. To je njihovo shvatanje. A o tome niko u Nisu ne pise. Mozda bi trebalo o tome neki tekst za casopis.

[Ljubo Gazivoda]

Kada se do kraja sprovede fiskalna decentralizacija onda će lokalna samouprava ubirati više prihoda po različitim osnovama. To je početak, dok sa druge strane opštinama treba omogućiti prihode i na osnovu rapsolaganja prirodnim resursima, imovinom itd. itd.... Onda će novci ostajati tamo gde jesu....

[Domaci Zdajnik]

Šta onda ja, kao Beograđanin, da kažem, kad Beograd čini oko 40% srpske ekonomije, a budžet mu je samo pola milijarde evra (oko 10% veličine republičkog)?

Čudi me da je samo 40. Ja sam mislio da čini 100% srpske ekonomije i privrede uopšte. Ne znam da je nešto izgrađeno van Beograda, ili da nešto dobro posluje van te aždaje od grada.

Koliko je samo Beograd izgradio puteva i mostova po celoj Srbiji za poslednjih nekoliko decenija, pa niste čuli nikad nikog da trubi o tome.

Baš je problem u tome što niko ne trubi. Sve što se u Srbiji gradi, a malo toga se gradi van Beograda, i više je mostova u samom Beogradu sagrađeno u poslednjih 15 godina nego u čitavom ostatku Srbije, dakle, sve što se u Srbiji (g)radi čine to beogradska preduzeća. Čak i moju ulicu, u jednom selu pored Niša, koja je do juče bila blatnjava, gradile su one mašine beogradskih tablica, a ljudi koji su se u to vreme (nekoliko meseci) vrzmali po ulici i radili taj posao, nosili su odela na kojima je bila potpisana beogradska firma za gradnju puteva.

No, ovo je tema o tom koga Vojvodina hrani, a ne Beograd. Dobro znamo velikodušnost Beograda prema ostatku Srbije.

[provincijalac]

RAVNICA HRANI DRŽAVU

Kostres je ovo bas nespretno rekao. Tek sad vidim. Kako misli da pridobije ljude iz unutrasnjosti koje bi objektivno mogao da pridobije, ako koristi ovakve fraze? Ravnica hrani Beograd. To bi bilo pametnije. On bira sebi dva neprijatelja, umesto da jednog pridobije.

[Ljubo Gazivoda]

Paradoksalno, ali neki ljudi u toj ravnici bukvalno gladuju....

[Domaci Zdajnik]

Vojvodina koja pomaže razvitak ostatka Srbije ne samo da ne oslikava ono što je na terenu, nego i sama ideja o tome je sasvim debilna. Kakva kompenzacija? Ko je u Vojvodini od seljaka koji grade Vojvodinu uopšte dužan da hrani bilo koga drugog do sebe? Niko od njih nije dužan i ne može biti dužan da hrani ili utiče na razvitak nerazvijenih područja zemlje. Za to je zadužena država, i iz nekih njenih autonomnih fondova mora da povede računa o razvoju teritorija koje je pre toga devastirala.

[provincijalac]

pricam malopre komsiji kako bi bilo dobro da se formira regija u ovom delu srbije, i po celoj srbiji da svi imaju uslove za razvoj kakve ima vojvodina, pa mu ukazujem na prednosti sto je vojvodina razvijenija od ostatka srbije, a on mi kaze da je vojvodina razvijena zato sto je prirodno bogata. nije vredelo uporno ubedjivanje, argumenti ne pomazu i digao sam ruke. da li znate neku regiju koja nije razvijena zato sto nije iskoristila svoje prirodne resurse? ili neku koja je prirodno u katastrofalnom stanju, a stvara ogroman bdp?

[Plodni bizon]

Irak, Iran, zemlje koje imaju potencijala ali nema ko da to iskoristi. Nepostojanje ljudskih prava sve bogatstvo cini samo dodatnim instrumentima za tiranijom nad gradjanima.

U prirodno katastrofalnom stanju je Holandija, a ima jedan od najvecih bdp-a na svetu po stanovniku. Polovina zemlje im je bukvalno izgradjena na vodi i svakog casa mogu da kolapsiraju da nisu tako dobro organizovani. Drugi primer je Madjarska koja se isto tako bez nekih posebnih pogodnosti dobro razvija. Onda sve skandinavske zemlje. Sve su uglavnom ogranicene sto se tice privrednih mogucnosti ali s uspele da izgrade mnogo toga zahvaljujuci dobroj organizaciji. Pa i Engleska je bila u problemima. Da se u Engleskoj nije gradilo i u najgorim mogucim vremenskim uslovima, da su se cekali povoljni dani kao sto se dan-danas u Srbiji radi, oni bi bili na nivou danasnje Srbije.

A tom coveku koji misli da Vojvodina ima para zato sto eto ima para, zato sto je bogata, neka se zapita kako je moguce da se bas ona obogatila a da je ostatak Srbije sasvim propao, koji nema autonomiju.

[Domaci Zdajnik]

Vojvodina republika, kako to (ne)moguće zvuči

Iako među političkim akterima provojvođanske orijentacije postoje brojne razlike, koje su u prethodnim godinama rezultirale i raspadom, najpre Koalicije “Vojvodina”, a potom i Vojvođanskog bloka, moglo bi se reći da je trenutno većinski stav među tim snagama da je potrebno menjati taktiku političkog delovanja u pravcu promene ustavnog položaja Pokrajine. Još uvek, međutim, nije izgledno da li bi taj pravac mogao biti na tragu koncepta federalizacije, koji zagovara jedan od vojvođanskih lidera Živan Berisavljević. Tek, taj odgovor vojvođanske stranke najverovatnije će pokušati da pronađu na novoj “svevojvođanskoj konvenciji”, na kojoj će ključna tema, izgleda, biti to da li će autonomisti prerasti u federaliste.

Za trenutno najuticajnu pokrajinsku stranku, Ligu socijaldemokrata Vojvodine, ideje o stvaranju federalističkog pokreta u Vojvodini nisu strane. Naprotiv, u Ligi u takvim najvama prepoznaju obnavljanje njihovog programa od pre desetak godina koji se temeljio na ideji Vojvodine republike. Tako je funkcioner LSV-a Aleksandar Kravić u izjavi našem listu podsetio na to da je “još pre osam-devet godina LSV ukazivao na to da je jedino rešenje za probleme Srbije u federalizaciji, navodeći da je u tadašnjim okolnostima taj koncept podrazumevao formiranje federalne države između Vojvodine, Beograda, centralne Srbije, Kosova i Crne Gore”.

– Međutim, to nije prihvaćeno, a videli smo kakvi su u međuvremenu bili rezultati centralističke politike Beograda. A trenutno ponovno pozivanje na model federalizacije Srbije zapravo je na neki način obnavljanje te naše ideje. To jeste jedno od mogućih rešenja, ali ipak u dosta drugačijim okolnostima u odnosu na period kad smo mi to predlagali – ocenio je Kravić.

Govoreći o mogućnosti novog okupljanja provojvođanskih partija na toj ideji, on je kazao da LSV takve aktivnosti pozdravlja, ali da nije izvesno da će i sam u njima aktivno učestvovati, zbog toga što, kako je naveo, slični projekti do sada nisu bili uspešni. Kravić je podsetio i da je Liga više puta bila jedan od inicijatora okupljanja vojvođanskih stranaka, ali da se pokazalo da su “različita viđenja načina sprovođenja određenih ideja postala prepreka koja do kraja nije uspela da bude premoštena”.

Miroslav Ilić iz Centra za liberalne studije Vojvodine smatra, pak, da je okupljanje vojvođanskih snaga neophodno pošto je novim, “nametnutim” Ustavom Srbije, “Vojvodina ponovo stavljena u podređeni položaj”.
– Taj ustav očigledno nema kapacitet da reši probleme Srbije danas, među kojima su i Kosovo, ali i položaj Vojvodine. Zato Vojvodina mora da kaže kako vidi rešavanje tih problema u narednom periodu – istakao je Ilić za “Dnevnik”, dodajući da u tom kontekstu i koncept federalizacije Srbije može biti jedan od modela o kojem bi se raspravljalo. – Mora se shvatiti da Vojvodina, kao i Srbija, ima pravo na deo suvereniteta novonastale države Srbije, a to njeno pravo je apsolutno poništeno važećim ustavnim rešenjima kojima je naša pokrajina stavljena u kolonijalni položaj u odnosu na centralnu vlast u Beogradu. A dokle god se ne uspostavi taj novi odnos između centralne Srbije i Vojvodine, dotle će trajati i ustavna kriza!

I predsednik Vojvođanskog kluba Đorđe Subotić kaže da vojvođansko ustavno pitanje nije rešeno. On je podsetio na to da je još na Londonskoj konferenciji o bivšoj Jugoslaviji iz 1992. godine utvrđeno da građanima Vojvodine i Kosova treba vratiti ustavna i građanska prava. Subotić, međutim, smatra da novim Ustavom Srbije građanima Vojvodine ta prava nisu vraćena.

– Vojvođani su na prošlogodišnjem ustavnom referendumu eksplicitno rekli “ne” tom Ustavu. I očigledno je da nešto treba menjati u taktici u borbi za bolji ustavni položaj APV. Dosadašnja bitka s autonomističkim konceptom nije dala željene rezultate. Znači da nam je potrebna jedinstvena vojvođanska ustavna akcija na poboljšanju tog položaja – ocenio je Subotić, napominjući da su posle ustavnog referenduma i osamostaljenja Srbije nastupili “novi istorijski uslovi” u kojima, kako je rekao, treba utvrditi i “novi i sadržajniji koncept položaja Vojvodine u državi Srbiji, koji bi Pokrajini obezbedio ravnopravan položaj s ostatkom Srbije”.

Jedinica s dva miliona stanovnika

Miroslav Ilić smatra da autonomistički koncept ne mora nužno da preraste u federalistički. Međutim, dodao je, taj bi sled ipak bio “najlogičniji”. Po njemu, jedno od mogućih rešenja je ono po kojem bi se u Srbiji formirale federalne jedinice s približno oko dva miliona stanovnika, među kojima je naveo Vojvodinu i grad Beograd, te “ostale delove Srbije, o čemu bi se izjasnili građani”.

Branka Dragović-Savić, dnevni list Dnevnik (Novi Sad)

[Plodni bizon]

Na mnogim mestima daju izjave kao da se radi o Vojvodini koja je ugrozena od strane centralne Srbije, kao da oni u Vojvodini imaju slabiji status od nas. To je ludost. Ne mogu da podrzim ideju za koju se zalazu ovi ljudi kad mogu tako da govore.

[Domaci Zdajnik]

Ne bih mogao da podržim jačanje vojvođanskog nacionalizma, kao što ne podržavam niti jedan nacionalizam. Međutim, u ovom slučaju insistiranje na vojvođanstvu, kao nekoj vrsti posebnog kulturološkog i istorijskog entiteta, a opet u etničkom pogledu multinacionalnog, uz većinsko srpsko stanovništvo, možda bi moglo da ublaži intenzitet srpskog nacionalizma koji prevashodno buja u centralnoj Srbiji, odnosno u siromašnim predelima južno od Beograda. Drugim rečima, ako se Srbima van Vojvodine objasni da je Vojvodina i dalje srpska, a da insistira samo na svojim pravima i boljim uslovima života, vojvođanstvo bi postalo sredstvo za dekonstrukciju srpskog nacionalnog identiteta. Važno je samo da se taj identitet izgradi na kulturološkim i ekonomskim interesima. Ja sam u to spreman da verujem, budući da se za ideju multietničke Vojvodine i upravo njenog identiteta takve vrste zalažu pripadnici različitih nacionalnosti na tlu te pokrajine. Vojvodina bi se onda mogla uskoro prozvati Amerika u malom.

[Plodni bizon]

Radikalizacija tzv. Vojvodjanskog pitanja dovodi u pitanje demokratizaciju centralne Srbije, smiravanje nacionalnih strasti pogodjenih odvajanjem Kosova. Mislim da je to los momenat za podizanje novih tenzija i da ce samo pojacati nacionalnu napetost i podstaknuti dalji centralizam u Srbiji. Jedno je zelja da svi krajevi zemlje budu ravnopravni, a drugo prakticne mogucnosti za to u uslovima kakvi danas vladaju u Srbiji. Takve mere i takva retorika ce pre proizvesti kontra-efekat, opasan cak i po vojvodjansku autonomiju. Dovoljno je videti neki odgovor tzv. velikih Srba na pitanje internacionalizacije vojvodjanskog problema.